ХС - Ш (или С или Ч)

(1/4) > >>

Madiuxa:
Како се зове језик којим говоре у Казахстану? Казашки, казачки или казаски? И која би то била гласовна промена, тј. како се уопште од СХ дошло до тог Ш (Ч, С)?

Duja:
Đorđe prođe a ne odgovori? Ajd' da probam ja, ali nisam 100% siguran.

Etnik je Kazah, pa bi po analogiji sa Čeh—češki moralo biti "kazaški". To je valjda jotovanje ispred mekog poluglasa u sufiksu (kao u dašak, krušni).

Madiuxa:
Aha.. Jotovanje. A bi li mi mogao malo detaljnije objasniti ceo proces?

Ђорђе Божовић:
Mora da smo se mimoišli. :)

Duja je u pravu, to je ta promena, samo se ne bismo složili oko tačnog termina. Ovo je, pre nego jotovanje (fali nam jota u sufiksu za pravo jotovanje), palatalizacija H u Š ispred prednjeg poluglasa. Na osnovu kazah- (kao i čeh- ili, radi usporedbe s drugim velarima, grk- i vitez- od starijeg viteg-, o kome smo drugde govorili) dodajemo nastavak -ski, ali on uzrokuje palatalizaciju jer se ispred S nalazio poluglas prednjeg reda. (Samoglasnici prednjeg reda utiču na izgovor velara, koji su suglasnici zadnjeg reda, da se i on pomeri unapred radi lakšeg izgovora, prema mekom nepcu, te od velara postaju palatali.)

Dakle, palatalizacijom K, G i H prelaze u Č, Ž, odnosno Š: kazaš’ski i češ’ski, grč’ski, vitež’ski. Dalje se dogodilo uprošćavanje suglasničkih grupa: -šski u -ški i -čski u -čki, a u -žski prvo jednačenje po zvučnosti do -šski, pa uprošćavanje u -ški. (Ili obrnuto, ako više volimo: uprošćavanje do -žki, pa jednačenje po zvučnosti do -ški. Naravno, te promene odjednom zahvataju reč, i ujedno se sprovode — nema jednačenja po zvučnosti bez uprošćavanja i ispadanja S, i nema ispadanja a da se ne dogodi jednačenje po zvučnosti, pa ne možemo baš jasno da ih poređamo po sledu, prvo ova pa onda ova, jer su prilično koherentne, ali to ipak činimo iz metodičkih razloga. :))

I tako smo dobili oblike kazaški, češki; grčki, viteški.

Madiuxa:
Дакле, прво палатализација, онда упрошћавање сугл. група. Фала, Ђоле.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна