Hm, a sa čime još možemo da napravimo analogiju? Jedina koja mi pada na pamet je pak "leksis:leksički". Dobro, ima još i "metaksa" al' nju zasad na stranu...
Ау, па речи које немају ову (изворно грчку) гласовну промену у ствари су изузеци. Мрзи ме да узимам Обратни речник, али у Клајновој Творби се помињу:
галактички, профилактички, епилептички, апокалиптички, деиктички; синтетички, аналитички, хипнотички, хипотетички; дијагностички, прогностички, перифрастички (друга и трећа група су са сличном променом).
Прекуцаћу Клајнов суд баш о речи облику
синтактички (Творба II, 320):
Од синтакса постоје два облика, синтаксички (чешће) и синтактички. Против оног првог облика се својевремено побунио Предић 1950, упозоравајући да се за друге именице грчког порекла придев прави са -т-, а „придев направљен на српски начин могао би гласити само ’синтаксни’ што нико не каже“. По његовом мишљењу, „придеву ’синтаксички’ одговарала би именица ’синтаксика’, која не постоји.“ На ове примедбе у истом броју „Нашег језика“ одговорио је Александар Белић, потписан само иницијалима. Слажући се с Предићем „да синтаксни не иде, због нагомилавања сугласника“, он је приметио „да не би било боље ни синтакски (синтаксски)“. Отуда је, по њему, „од синтакса начињен придев на -ички“, имајући у виду напоредност наставака -ички и -ски, што он илуструје паровима као методски — методички и сличнима. Оно што је Белић пропустио да помене јесу страни утицаји. Тешко, наиме, да би се у нашем језику икада сковало синтаксички да није било узора у руском синтаксический, које је опет од француског syntaxique. (Уп. напротив енгл. syntactic, нем. syntaktisch, итал. sintattico и тако даље.)
Слично овоме, граматички термин
флексивни/флективни такође се колеба између тих двају сугласника.
(Узгред, јесте ли приметили да се у Клајновом цитату гл. прилог садашњи
имајући не слаже са субјектом главне реченице, а да код
опет и
напротив фале зарези?)
