Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.19 ч. 17.07.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Српске народне песме  (Прочитано 10930 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.941



WWW
« у: 16.02 ч. 24.11.2006. »

http://deseterac.uzice.net/

Свети Саво
Зидање Скадра
Марко познаје очину сабљу
Зидање Раванице
Кнежева клетва
Цар Лазар и царица Милица
Цар Лазар се приволева царству небеском
Кнежева вечера
Косанчић Иван уходи Турке
Косовски бој
Три добра јунака
Мусић Стеван
Слуга Милутин
Косовка девојка
Смрт мајке Југовића
Марко Краљевић и бег Костадин
Марко Краљевић и вила
Марко Краљевић и Љутица Богдан
Орање Краљевића Марка
Смрт Марка Краљевића
Смрт војводе Пријезде
Стари Вујадин
Три сужња
« Задњи пут промењено: 15.11 ч. 12.12.2006. од Предраг Супуровић » Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 18.10 ч. 30.11.2006. »

Ево неких ерских народних песама:

Узимање Ужица
Ој, Ужице (ову песму су испевале турске каде када су Турци морали напустити Ужице 1862. године)
Златиборе, мој зелени боре
« Задњи пут промењено: 18.18 ч. 30.11.2006. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #2 у: 19.40 ч. 23.06.2007. »

НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА
ЗАБЕЛЕЖЕНЕ 2004-2005. г.н.е. /7512-7513/

Записао: Зоран Д. Станковић
 

 | Песме |
| Подаци о казивачима |
| О сакупљачу |
 

 

Песме

 
ДВА СЕ МЛАДИ ОГЛЕЂУЈУ

Два се млади оглеђују
у шарено огледало,
чије лице поубаво.
Невестица се расрдила
...
а он њојзи одговара:
''Ћути, ћути невестице,
ћу да идем у Совију,
да ти купим бембелију,
да избелиш лице твоје,
па да буде као моје.


 
ДВА СЕ ОРЛА НА ПЛАНИНЕ БИЈУ

Два се орла на планине бију.
Едан вика моја је планина.
Други вика моја је старина.
Сас нокти си очи повртеше.
Сас кљунице главе покидаше.
Па потече река руменија,
па отече у црне тамнице.
У тамнице нигде никој нема,
само један Ђура Тамничарац,
и при њега два сиви соколи.
Проговара Ђура Тамничарац:
''Еј бре сиви соколи.''
Проговара два сиви соколи:
''Еј бре Ђуро Тамничарац!
Ел ни раниш тавру да ни чиниш?
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?''
''Ја ви раним да ви праћам у моји дворови.''
''Јучер смо били у твоји дворови,
туде нема нигде ништа.
Само три дрва огорела,
и на њи до две, до три кукавице.
Една кука никад не стањује.
То је њојно мило дете.
Друга кука ујутру, па навечер.
То је њојна мила мајка.
Трећа кука кд год се сети.

То је њој мили муж''.
 
 
ДОБАР ЈУНАК ВОДУ ГАЗИ

Добар јунак воду гази.
Кад је дошо до сред реке,
нешто га је сузбивало.
Дал је брена ел камена?
Није брена, ни камена
већ је млада невестица.
Сас очи га устрељала.
Сас шивке га соплитала.
Сас руке му муке дала.


 
ИЗНИКЛА МИ КОНОПЉИЦА

Изникла ми конопљица,
у мајкини равни двори.
Није мајке конољица.
Но је мајке мила ћера.
Мајке кућу да измете.
Сестре шиве да исплете.
Брата бело да опере.
 
 
ЈА ГОРОМ, ГОРОМ

Ја гором, гором, гором
а девојче долом, долом.
Ја идо, идо, идо
и девојче стиго.
Опаде лишће, лишће са горе.
Потеци водо, водо студена,
да покријеш моје трагове,
да мене драги више не нађе.
Варала сам га три године дана.
Прву годину реко му ја:
''Чекај ме драги још сам малена''.
Другу годину реко му ја:
''Чекај ме драги нисам спремљена''.
Трећу годину реко му ја:
''Жени се драги нећу те ја.
Нашла ми мама бољега''.
 
 
ЉУБИ МОМЧЕ ДЕВОЈЧЕ

Љуби момче девојче,
у зелене ливаде.
Чим га љуби побеже.
Стој бре момче не бежи,
остаде ти долома.
На доламу џепови.
У џепови писамце,
у писамце писује:
Ми два да се узнемо.
 
 
 
МАРАМИЦЕ ГОСПОЂО

Марамице госпођо,
што ми двори миришу,
на алене ружице
на зелени босиљци?
Дал си ћеру давала,
ел си сина женила?
Нисам ћеру давала,
нисам сина женила,
већ сам млада невеста.
Зато двори миришу,
на алене ружице,
на зелени босиљци.

 
 
МАРКО КОСИ ТРАВУ ДЕТЕЛИНУ

Марко коси траву детелину.
Често мајка Мару дозиваше:
''Ајде Маро Марку леб да носиш''.
''Нећу мајко Марку леб да носим.
Марко мене за сестру не хаје''.
Љуто мајка Марка проклињаше:
''Да искочи змија испод откос,
да испије Марку црне очи.''
Тек што мајка у ријечу беше,
искочила змија испод откос,
па испије Марку црне очи.
Достигла га клетва материна.
 
 
НИШНУЛА СЕ ЉИЉАНА

Нишнула се Љиљана,
по два свилни гајтани.
У руке ве марама,
у мараму јабука.
Склопише се облаци,
да ве отну јабуку.
Усту, усту облаци,
није моја јабука,
но царева јабука.
Цар ме проси за брата.
Ја му нећу за брата,
но му оћу за сина.
 

ОВДЕ КАМЕН КАМЕНИ

Овде камен камени,
брат и сестра ергени,
што ги мајка не жени?
Што ги татко не даваш?
Даво би ги, даво,
но ги нема прилика.
Прилика им прилика,
Лазарева еглика.
 
 
ОВО МОМЧЕ БЕДЕНЧЕ
 
Ово момче беденче,
оно бедно идеше,
и прапорци носеше.
...
На прапорци белешке,
куде иде да граће,
да га мајка дочује,
да му порте отвори,
да му коња пресретне.
 
 
ОВОЈ МОМЧЕ ЂАВОЛИТО
 
Овој момче ђаволито,
ђаволске си моме вара.
Мори момо душо моја,
дај ми једно око твоје.
Она јадна срамежљива,
одма му ги оба дала.
Мори момо душо моја,
дај ми једну руку твоју.
Она јадна срамежљива,
обе му ги одма дала.
Мори момо душо моја,
дај ми равну снагу твоју.
Она јадна срамежљива,
одма си је с њега пошла.
 
 
ОВОЈ МОМЧЕ ПАПУЏИЧЕ

Овој момче папуџиче,
у папуче потрупкује,
у девојче погледује.
У девојче црне очи,
а у момче граорасте.
Момче вели дај ги мени,
а девојче бре не дава.
Нису очи за мењање,
но су очи за гледање.
За гледање, за варање,
за варање момчедију,
момчедију аџамлију.

 
 
ОВОЈ МОМЧЕ ТУЖНО, ЈАДНО
 
Овој момче тужно, јадно,
од туге се разођује,
од селима до пелима.
Трендавиле говориле,
мож ли мене разговориш?
Могу, могу заш не могу.
Дођи рано у недељу,
па затечи мале моме,
мале моме у постељу.
Муни руке у пазуке,
па извади две јабуке.
Нису зреле, ни зелене,
баш су добре за једење.
 

ОРАЧ ОРЕ РАВНО ПОЉЕ

Орач оре равно поље.
Волови му два јелена,
два јергена.
Рало му је чудно дрво
довиново,
а прут му је струк босиљак.
Брана му је ситно мреже,
да замрежи равно поље.
Па се жито преродило,
амбари је прељиљало,
да је газди домилело.
 
 

ПРОБЛЕЈАЛА БЕЛА БЕЦА
 
Проблејала Бела Беца
међу струке овчареве.
Што ми блајиш Бела Бецо?
Дал си гладна, 'ел си жедна,
'ел по толко некрмена?
Нисам гладна, нисам жедна,
ни по толко некрмена,
но си блајем за овчара.
Докле беше млад, нежењет,
он ме пасе поред реке.
Кад се млађи оженио,
он ме пасе поред села,
па ме поји на језера,
куде гуске воду пију,
а невесте лице мију.
 
 
 
СЕДЕ МОМЧЕ ДА ВЕЧЕРА
 
Седе момче да вечера,
нешто му се не вечера.
Запита га стара мајка:
Што ми сине не вечераш?
Мори мајке стара мајке,
ни ме питај, ни ти кажем.
Од цара ми абер дође,
да саберем силну војску.
Да изађем на Косово,
да се борим сас Турчина.
Ко надвије, тај добије.
 

 

 

Подаци о казивачима

    
Казивач Зорка Ђорђевић, рођена Стојановић (71 година) из села Преданче. Рођена у селу Преданча и удата у истом селу. Неписмена.
Казала је три песме 9. јула 2004. године: ''Орач оре равно поље'', ''Проблејала Бела Беца'' и ''Два се млади оглеђују'', а 24. јула 2004. још три: ''Ово момче беденче'', ''Нишнула се Љиљана'' и лирско-епску ''Два се орла на планине бију''.

    Казивач: Гмитра Илић (84 године), рођ.Стоиљковић, 84 године. Рођена у селу Јаковљево, а удата у село Јаворје, где и сада живи. Неписмена. Казала песму: ''Овде камен камени''.
 
Казивач: Сeвроније Станојевић (64 године) из села Козила (први сдесна).
Казивао две песме: ''Ја гором, гором'' и ''Марко коси траву детелину''.
   
 Казивач Миријана Мицић, село Градиште, засеок Доња Река. Рођена је 1935. године (70 година) у Градиште, удата у истом селу. Нема ни дан школе; зна да пише и чита. Казивала следеће песме: ''Добар јунак воду гази'', ''Изникла ми конопљица'', ''Овој момче тужно, јадно'', ''Овој момче папуџиче'', ''Овој момче ђаволито'', ''Марамице госпођо'', ''Љуби момче девојче'', ''Седе момче да вечера''.
Песме записане: 03.03.2005. године у кући казивача.

 

О сакупљачу

Зоран Д. Станковић /57/ из Власотинца, новинар листа Власина.
Рођен је у селу Губеревцу, Лесковац. Завршио ПМФ, група Биологија у Новом Саду. Живи и ради у Власотинцу.
Песме је забележио током јула 2004. и марта 2005. године.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 16.18 ч. 24.06.2007. »

Та песма "Ја гором, гором" се друкчије зове и Ерско коло и јако је слична овој верзији ("Ја брдом, брдом, брдом, а ђевојка долом, долом...").
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #4 у: 01.06 ч. 03.11.2007. »

Lirske pesme zapisane skoro (štampane 1994.godine) u dolini Timoka- zlatnog potoka .
Tako se zove i zbirka..

IMA MAJĆA DO TRI SINA

Ima majća do tri sina,
tri goleme tuđe svoje,
medžu nji je jedna seja,
nju mi zovuči moje!

Ja kakva je dilber Anđa,
ponose se s's nju braća
i dvanajes bratučeda
pa im zbog nju svi zavide,
a najviše Turčin Amza.

Andju Turčin ulovio,
u Stambol je otkarao,
na čardak ju posadio
sve u svilu i kadivu
pa govori lepe Anđe:
"S'g si moja, lepa Anđo!"
"Nes'm tvoja, ljuta gujo,
nel s'm tvoga ostra noža!"

Grabnu andžar, ubode se.
Po putine majća luta,
gde god mine, svud zapeva,
svude vika i zavija.

Gde god koji kamen vidi,
Anđeliju svoju zove,
al se Anđa ne odziva,
pa i majća kamen stade.




OZGOR SE ČUŠE CRNI TATARI


Ozgor se čuše crni Tatari,
ozgor se čuše, ozdol dojdoše,
najodzad ide mlado Tatarče,
najodzad ide, tri konja vodi,
tri konja vodi, tri roba nosi,
svi su tri roba iz jednu kuću:
jedno Kalina, drugo Malina,
a trećoto je mila snašica,
pa im govori mila snašica:
"Ne vič,Kalino, ne plač, Malino,
tvoja je kuća gde god otideš,
tvoja je majka gde god otideš"




GREŠNA DUŠA

Razbole se Grče Manojliče,
devet godin ono bolno leži,
ni umira ni mu ima bolje, ( niti umire niti mu je bolje)
tiće njemu sve gore buđuje: ( već njemu sve gore biva)

vita mu se rebra raznizala,
proz uši mu muje prozučale,(kroz uši muve prozujale)
a proz kosće travće proniknule (iz kose niče trava)
u travu se zmije zapatile, (napravile gnezdo)
meso iju, po travu se kriju; ( meso riju, jedu)
svud po njega rane usmrdele,
po rane se crvi uzmrdali.....

Kad započe godina deseta,
pita njega ostarela nana:
"Sine Mano, moja živa rano,
čiji, lale, greove ispaštaš
te ti nema suđenoga dana?"

Jedva Grče majće odgovara:
"Moji, male, golemi greove! ( male=moja, draga, mila)
Kadno beo s čiču u ajdukstvo, (kad sam bio)
na prokletu Janinu planinu,
presretemo ćiteni svatove (okićeni svatovi)
pa ubimo mladog mladoženju,
a nevestu s konja sturimo
i prajimo kakvo sas nju temo (činimo s njom šta hoćemo)
pa jo nisće od grlo sćinumo ( ogrlicu skinuli sa vrata)
po žlticu u džep si turimo
pu ju tegaj za buku vrzamo (tada je vežu za bukvu)
i glavu jo, male, odrezamo.

Mrtva glava, jezik progovora:
"O Boga ti, Grče Manojliče,
ja sam si se za ovoj nadala:
ti me prosi, ja za drugog pojdo! (pođoh, udadoh se)
Njega sam si detetom volela ( njega voli od malena)
Primakni me do mog đuvegliju
da ga mlada mrtvoga poljubim
kad ga nesm živog poljubila,
pa neka ti Bogom bude prosto"!

Ja jo, male, Boga ne privati. ( nije joj uslišio želju)
Tg sam mlogo dušu ogrešio,
zatoj, male, Bog mi dušu neče".



SEDELA JE JANA NIKOLINA

Sedela je Jana Nikolina
u gradinu pod zlatnu jabuku ( gradina= bašta, vrt)
pa si šije na Kole košulju.

Doletele dva siva sokola
pa govore Jane Nikoline:
"Boga tebe, Nikolina Jano,
ti si sediš pod zlatnu jabuku
i šješ si na Kole košulju,
Kole ti je jučer poginuo,
poginuo na Kososvo ravno!"

Kad toj čula Jana Nikolina,
ona ode na ravno Kosovo
pa zapregnu svileni skutove
te zagazi u krv do kolena.

Tri dni si je glave premetale,
premetala i srpsće i tursće,
dokle najde glavu Nikolinu.
Čim ju vide, odma ju poznade!

Iz krvcu je glavu izvadila,
uvila u belu maramu
i odnela na Vodu Sitnicu
pa je, jadnam glavu umivala,
em ju mila em jo govorila:

"Crne oči što me ne gledate?!
Sklopna usta, što me ne ljubite?!



DETE SAKATINČE

Kad je bila prva razmirica,
razmiri se Tursko i Kaursko,
Karavlaško i Karabogdansko.

Tuj su Turci šićar zadobili ( korist, dobrobit)
tuj su mlogo robje zarobili
zarobiše udovicu Stanu
s's dečicu Stoju i Stojana.

Stojana u Stambol otkaraše (odvedoše)
lepu Stoju u Vidina grada,
a majku im u ravno primorje..

Stade Stojan mlado janičarče
po imenu Deli Osman-aga
pa on dojde u Vidina bela
i tuj najde jednu bulu mladu,
nju je odma nićak učinio(oženio je)
i s nju muško dete izrodio.

Jedno jutro on si ljubu pita:
"Oj, kaduno, moja anumice,
kude ti je, mori, stara majka,
da ni ljulja ovoj muško čedo?"
"Moja mati u ravno primorje".

Prati Osman dva laka ulaka ( pošalje dvojicu)
te najdoše babu u primorje,
dovedoše u Vidina grada.

Ljulja baba njino muško dete,
em ga ljulja em ga udramuje:
"Luli, luli, babino unuče
i od sina i od milu ćerku!"

To je čula Osmanaginica
pa doziva Deli Osman-agu:
"Lele, muže, lele, mili brate,
ovoj ni je naša stara majka! (ni je=nam je)

Mi smo Bogu grdno sagrešili,
zatoj ni je dete sakatinče:
rodilo se s's zubo u glavu
rodilo se bez prsti na ruke
rodilo se s perje u pazuke...
Što če s'ga jadni da činimo?
Mi smo, tugo, bratac i sestrica!"

Progovara Deli Osman-aga:
"Ti da ideš kud sunce izodi,
ja ču idem kud sunce zaodi,
da se više nikad ne sretnemo!"




STARI DEDA

Stoju momče i devojče
u gradinu pod ridinu
pa se oni mladi l'žu.

Prikrade se stari deda
pa zasluša kakvo vreve ( vreve= govore)

Ludo mlado govorilo:
"Što me, mori, ne poslušaš?!
Ajde d imo dol pod vadu ( da idemo dole)
pod vrbine t'nke granke
da ti ljubim lice belo,
da ti kršim ramnu snagu" ( ramnu= ramenu)

Branila se mlada moma:
"Bre, mani me, mlado momče,
men če nana da ubije:
toska mi je ukaškana, (uprljana)
redovi mi obušeni,
voda mi u tudju baču!..

Nego slušaj što ču kažem:
de se strpi do sred noči
pa mi dojdi na vraknjicu ( dođi na vratnice, kapijica)
jednuš švirni, dvaput čukni (zvižduk, kucanje)
ja ču mlada da iskočim
pa ču, momče, tvoja da sam".

Kad je bilo usred noči,
preteče ga stari deda.

Moli mu se mlada moma:
"Pušti mene, stari dedo,
da si uznem lan košuljče".

Ne pušti ju stari deda:
"Ne budali, devojčence!
Ne na dedu do košuljče,( nije dedi do..)
nel na dedu do devojče!"(već je dedi do)

—————
"Prevodi" u zagradi su moji, za svaki slučaj..
Reč je o torlačkom dijalektu.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!