Lep stil pisanja

[crni_bor]

Nigde ne mogu da nađem pravilni oblici pisanja sa stilom,evo, da počnem sa nekim primerima, kako sam ovde zapazila:

Trebalo bi (je)  se piše na početku rečenice, dok veznik pa nikako, jer ga smešta u sredini nakon zaključne teme...?

Citiram rečenicu koja glasi, sednica će se održati 14.maja u Valjevu,na kojoj će o liku preminulog naučnika govoriti..., možda nije dobro. Trebalo bi prvo da opiše mesto događaja, pa radnja kao: U Valjevu će se, 14. maja, održati sednica na kojoj će o liku preminulog naučnika govoriti...dok glagolski oblik završava na kraju?

[Pedja]

...а и уместо "седница ће се одржати" би ваљало "седница ће бити одржана".

[J o e]

Баш обратно, Пеђа. Рефлексивни пасив је неупоредиво чешћи и стилски бољи него партиципски. Нажалост, у новије време се под утицајем енглеског језика све чешће јављају пасивне конструкције, и то, због буквалног превода, управо ове са трпним придевом.

[Вученовић]

...а и уместо "седница ће се одржати" би ваљало "седница ће бити одржана".

Откуд то?
Шта фали повратно-безличној конструкцији?

Кад хоћемо да кажемо нешто, а да избегнемо помињање онога ко врши радњу, можемо употребити пасивну (седница ће бити одржана) или повратно-безличну конструкцију (седница ће се одржати). Кад год нема потребе за избегавањем субјекта, најбоље је користити активну конструкцију (седницу ћемо одржати).

Трпно стање, пасив, агресивно се увлачи кроз лоше преводе са западноевропских језика, попут енглеског и немачког. Баш је трпни придев (одржана) оно што се избегава (можда би, Пеђа, по теби боље било „оно што бива избегавано“? ) кад се тежи (кад бива тежено) добром стилу.

Ја мислим да је у овом случају заиста згодно прескочити „вршиоца држања седнице“, те бих се уместо активне конструкције (седницу ћемо одржати), определио управо за повратну конструкцију (седница ће се одржати).

За пасив никако! Стилски је свакако боље „Седница ће се одржати“ него „седница ће бити одржана“.

[Вученовић]

Баш обратно, Пеђа. Рефлексивни пасив је неупоредиво чешћи и стилски бољи него партиципски. Нажалост, у новије време се под утицајем енглеског језика све чешће јављају пасивне конструкције, и то, због буквалног превода, управо ове са трпним придевом.

Ево и ти ме претече са одговором.

Та повратна конструкција својствена је српском језику и свакако има стилску предност над трпним придевом.

[crni_bor]

Ja bih htela da napišem lep sadržaj kao izveštaj, ne suviše jednostavan, a ni previše komplikovan, kao novinarsko izražavanje kojim se piše nekim redosledom i pravilom.

Sviđa mi se kako vi pišete, da me malo uputite 

[Зоран Ђорђевић]

Један о наших најпознатијих новинара, Предраг Милојевић (ако сам добо запамтио), својевремено је написао: "Немам довољно времена да пишем кратко". То ми се много допало.

[Ђорђе Божовић]

Ja mislim da nije toliko bitan redosled. Evo ovo:

Citiram rečenicu koja glasi, sednica će se održati 14.maja u Valjevu,na kojoj će o liku preminulog naučnika govoriti..., možda nije dobro. Trebalo bi prvo da opiše mesto događaja, pa radnja kao: U Valjevu će se, 14. maja, održati sednica na kojoj će o liku preminulog naučnika govoriti...dok glagolski oblik završava na kraju?

Meni se čak i više sviđa ova prva rečenica „sednica će se održati 14. maja u Valjevu“, nego „u Valjevu će se, 14. maja, održati sednica“, jer prirodnije zvuči. Samo da se lepše uklopi sa tim ostatak rečenice.

U principu, nije toliko bitan redosled kada hoćeš da ono što ti pišeš bude zanimljivo čitaocu (nekada može biti i redosled u rečenici jako efektno književno sredstvo, da, ali ne uvek), koliko je bitno da ti to bude... pa, prosto tehnički dobro. Postoje tehnike pisanja u književnosti, svakako. Na primer, pre svega, dovedi rečenicu do gramatičke perfektnosti, osim kada želiš da se i negramatičnošću poslužiš kao sredstvom da svome pisanju udahneš život; tada je i ono izuzetno valjano sredstvo, zavisi već od toga što pišeš i kako to pišeš... Drugo, učini ono što ja radim — to je moj recept za pisanje — razmisli kako bi ta napismena rečenica zvučala kada bi se zaista govorila. Napravi joj nekakav prirodan govorni ritam pomoću zapeta, i glasova i reči koje upotrebljavaš, misli na njihovu eufoniju — kako će se slagati baš ti glasovi jedni do drugih, i baš te reči tako složene; smenjuj oblike i sinonime da ono što pišeš ne bi bilo dosadno i da bi imalo zvučnosti... Igraj se rečima. Onda možeš da razmisliš i o redosledu; neuobičajen redosled nosi jak efekat sa sobom, sigurno; a ono što je najvažnije u tvojoj rečenici, to istakni nekamo ka početku rečenice. Bitno je da čitalac shvati šta mu tačno poručuješ. Dvosmislenosti nisu uvek poželjne, i retko su poželjne, u pisanju.

Uglavnom, treba svome tekstu da udahneš život, to je za mene bitno i to je moj recept i savet. Razmisli o tome: kada bi je neko zaista govorio na pijaci, ili u sudu, ili u kafani, ili na ulici, ili u školi, ili u gradskom prevozu, ili na klupi u parku; kako bi zvučala? Ili, da je izašla iz dubrovačke renesansne drame, kako bi glasila? Da ju je izrekao seljak, ili sudija, ili mehandžija pijancu, ili žena mužu; kako bi izgledala? Da li bi se rimovala? Da l’ bi bila gruba i sirova? Ili uglađena, sve samoglasnik do suglasnika, dva po dva, ništa da poremeti tu pravilnost? Ili bi se opirala pravilima, ali ipak zadržala neku svoju, i samo svoju, simetriju? Sve to su razne mogućnosti koje ti pisanje pruža, i možeš se koristiti njima na razne načine, već u zavisnosti od toga što bi volela reći, i kako bi volela da tvoj jezik zvuči...

[Зоран Ђорђевић]

Само не: Дана 14. маја у Ваљеву ће се...

[bukuroshe]

Један о наших најпознатијих новинара, Предраг Милојевић (ако сам добо запамтио), својевремено је написао: "Немам довољно времена да пишем кратко". То ми се много допало.

On je samo citirao Balzaka koji je jednom prilikom napisao pismo prijateljici na 180 strana uz izvinjenje što nije imao vremena da napiše kratko pismo.

[crni_bor]

Onore de Balzak, bila mi je omiljena knjiga i školsko gradivo u srednjoj školi, ali sve pozaboravih 


Đorđe, znači svi pišu "na mrtvo"; u pravu si, treba uneti duh i život da bi se osetila priča ili reči. Primetila sam da pojedine vesti ili članci se odnose s dosta "hladnoćom" što odbija čitaoce.

[Зоран Ђорђевић]

Један о наших најпознатијих новинара, Предраг Милојевић (ако сам добо запамтио), својевремено је написао: "Немам довољно времена да пишем кратко". То ми се много допало.

On je samo citirao Balzaka koji je jednom prilikom napisao pismo prijateljici na 180 strana uz izvinjenje što nije imao vremena da napiše kratko pismo.

У праву си. Знао сам да је некога цитирао, али не и кога. То је било у контексту једног разговора о новинарском стилу писања.
Хвала на подсећању. Запамтићу.

[Madiuxa]

Само не: Дана 14. маја у Ваљеву ће се...

Зашто?

[Вученовић]

Само не: Дана 14. маја у Ваљеву ће се...

Зашто?

Ја мислим да је прилично лош стил у писању убацивање непотребне речи „дана“ испред датума. Уколико је проблем што реченицу као не би требало започети бројем, онда се неком променом редоследа речи, датум скоро увек може склонити с почетка реченице.
Претпостављам да Зоран дели то моје мишљење, да је на то мислио.

Рекао бих и да ми је ружно непотребно писање речи „године“ иза целог датума, што такође често виђам — нпр. „Састанак ћемо одржати 4. септембра 2009. године у трпезарији.“

[J o e]

Не, не, не. То је управо добар стил и такав остаје све док се у њему не претера. Ако скоро свака реченица почиње са „Дана“, онда се мора изнаћи друго решење, иначе не.

За „године“ си у праву.

[Зоран Ђорђевић]

Зар не би било лепше: "У петак, 14. маја 2009. у Ваљеву ће се..."?

Оно: "Дана 14. маја..." је типично чиновничка конструкција.

[J o e]

Би, али шта ако нећемо да оптерећујемо читаоца да је то баш петак, или ако не желимо да стављамо „у Ваљеву“ на почетак реченице да не би пало у фокус (пошто главна информација треба да буде датум)?

[Зоран Ђорђевић]

Све зависи од тога шта треба да буде у првом плану. Да ли састанак, организатор,  место састанка, тема или датум одржавања.

[crni_bor]

Рекао бих и да ми је ружно непотребно писање речи „године“ иза целог датума, што такође често виђам — нпр. „Састанак ћемо одржати 4. септембра 2009. године у трпезарији.“

A kada i gde treba upotrebiti reč godine bez broja i datuma?

[Зоран Ђорђевић]

A kada i gde treba upotrebiti reč godine bez broja i datuma?

Не разумем шта си хтела да питаш.
Вученовић је лепо рекао да после целог датума нема потребе (ни смисла) писати године, зато што је очигледно о чему се ради.

Сећам се да смо и о томе расправљали, али не могу да нађем где.

[Madiuxa]

Не, не, не. То је управо добар стил и такав остаје све док се у њему не претера. Ако скоро свака реченица почиње са „Дана“, онда се мора изнаћи друго решење, иначе не.

За „године“ си у праву.

Tacno tako. Ponekad je BAS datum najbitniji i TREBA da bude prvi u recenici, a posto ne mozemo recenicu poceti datumom, onda je najbolje resenje to DANA TOG I TOG... Ja licno bih uvek pokusala da ispremecem recenicu, ali ponekad to zaista nije moguce.

[Зоран Ђорђевић]

Tacno tako. Ponekad je BAS datum najbitniji i TREBA da bude prvi u recenici, a posto ne mozemo recenicu poceti datumom, onda je najbolje resenje to DANA TOG I TOG... Ja licno bih uvek pokusala da ispremecem recenicu, ali ponekad to zaista nije moguce.

Не бих се сложио. Овде говоримо о стилу. Човеку датум не значи ништа док не прочита о чему се ради. По мом мишљењу на првом месту треба да буде догађај, па  место, а тек на крају датум.
Конструкције са: Дана тог и тог.. најчешће користе полицајци у извештајима и саопштењима. Њима стил није важан.

[Madiuxa]

Tacno tako. Ponekad je BAS datum najbitniji i TREBA da bude prvi u recenici, a posto ne mozemo recenicu poceti datumom, onda je najbolje resenje to DANA TOG I TOG... Ja licno bih uvek pokusala da ispremecem recenicu, ali ponekad to zaista nije moguce.

Не бих се сложио. Овде говоримо о стилу. Човеку датум не значи ништа док не прочита о чему се ради. По мом мишљењу на првом месту треба да буде догађај, па  место, а тек на крају датум.
Конструкције са: Дана тог и тог.. најчешће користе полицајци у извештајима и саопштењима. Њима стил није важан.

Pa ne znam. Kod hronoloških opisa događaja, često je baš datum bitan, te se stavlja na prvo mesto. Na primer:

18. novembra Nemci su krenuli iz Afrike (gde su sadili papriku), 19. novembra su bili već kod Timbuktua, a već 20. novembra Egipat je bio osvojen.


Ovo je izmišljeno, radi primera. Dakle, ovde datumi na početku stilski služe da se istakne brzina akcije, stoga datum 18. novmebra mora stajati na početku rečenice, a pošto to ne može, onda mu se mora dodati i to Dana...

Takođe, Dana tog i tog... ne koriste samo policajci, već se te konstrukcije mogu prilično često naći i u istorijskim knjigama, a iz razloga koji sam upravo navela gore...

[crni_bor]

A kada i gde treba upotrebiti reč godine bez broja i datuma?

Не разумем шта си хтела да питаш.
Вученовић је лепо рекао да после целог датума нема потребе (ни смисла) писати године, зато што је очигледно о чему се ради.

Сећам се да смо и о томе расправљали, али не могу да нађем где.

Razumem da je broj 2009. bez upisivanja godine znači izuzetak, a može slobodno da primeni na ove rečenice: "ja imam 20 godina", "bilo je to pre 5 godina" ili "vidimo se sledeće godine".

[Madiuxa]

A kada i gde treba upotrebiti reč godine bez broja i datuma?

Не разумем шта си хтела да питаш.
Вученовић је лепо рекао да после целог датума нема потребе (ни смисла) писати године, зато што је очигледно о чему се ради.

Сећам се да смо и о томе расправљали, али не могу да нађем где.

Razumem da je broj 2009. bez upisivanja godine znači izuzetak, a može slobodno da primeni na ove rečenice: "ja imam 20 godina", "bilo je to pre 5 godina" ili "vidimo se sledeće godine".

To su dve različite stvari. Naravno da je neophodno u tim tvojim primerima napisati to godina. Medjutim, kad je datum u pitanju, to godina nije neophodno, čak je poželjno ne napisati ga.

[Вученовић]

Pa ne znam. Kod hronoloških opisa događaja, često je baš datum bitan, te se stavlja na prvo mesto. Na primer:

18. novembra Nemci su krenuli iz Afrike (gde su sadili papriku), 19. novembra su bili već kod Timbuktua, a već 20. novembra Egipat je bio osvojen.

Nemci su iz Afrike krenuli 18. novembra, već 19. (ovde je i mesec suvišan!) su bili kod Timbuktua, a 20. je Egipat već bio osvojen.

[Madiuxa]

Pa ne znam. Kod hronoloških opisa događaja, često je baš datum bitan, te se stavlja na prvo mesto. Na primer:

18. novembra Nemci su krenuli iz Afrike (gde su sadili papriku), 19. novembra su bili već kod Timbuktua, a već 20. novembra Egipat je bio osvojen.

Nemci su iz Afrike krenuli 18. novembra, već 19. (ovde je i mesec suvišan!) su bili kod Timbuktua, a 20. je Egipat već bio osvojen.

Of kors da se to moze reci i tako (moze na jos barem deset nacina), ali tvoja recenica naglasava Nemce, a ne datum. Ja hocu da recenica ide bas tako kako sam rekla, jer time naglasavam datume, posto su mi oni najbitniji. Stoga ono Dana mora stajati tamo gde stoji.

[crni_bor]

Ako neko želi da naglasi datum događaja, time se bavi policija, medicinske službe i crkveno-istorijski instituti, takođe spada u kalendariografiju. Firme, državne institucije, školske ustanove i novinske agencije  ne mogu ovo naglasiti stoga je potrebno da preformuliše sastav pisma, obaveštenja ili oglasa; jer za svaku namenu ima svoje značenje.

[Вученовић]

Pa ne znam. Kod hronoloških opisa događaja, često je baš datum bitan, te se stavlja na prvo mesto. Na primer:

18. novembra Nemci su krenuli iz Afrike (gde su sadili papriku), 19. novembra su bili već kod Timbuktua, a već 20. novembra Egipat je bio osvojen.

Nemci su iz Afrike krenuli 18. novembra, već 19. (ovde je i mesec suvišan!) su bili kod Timbuktua, a 20. je Egipat već bio osvojen.

Of kors da se to moze reci i tako (moze na jos barem deset nacina), ali tvoja recenica naglasava Nemce, a ne datum. Ja hocu da recenica ide bas tako kako sam rekla, jer time naglasavam datume, posto su mi oni najbitniji. Stoga ono Dana mora stajati tamo gde stoji.

Ti si u pravu ukoliko ti moja rečenica zaista zvuči kao da naglašava Nemce. Ja sam hteo da predstavim rečenicu koja ne zvuči tako, bez obzira na to što je reč Nemci na početku. Meni se čini da je samo to što su u toj, ne baš predugačkoj, rečenici, poslagana tri datuma za redom, dovoljno da je dinamika događanja, dakle upravo ti datumi, ono što rečenica naglašava — tri dana, tri događaja. Meni moja rečenica ne zvuči tako kao da je time što su Nemci na početku naglasak rečenice pomeren sa te dinamike na Nemce.

Opet, ako nije tako, ako ipak misliš da rečenica nedovoljno naglašava vremenski tok, ja bih ga dodatno naglasio tako što bih ispred nje stavio još jednu rečenicu, nešto poput ovoga:

Za samo tri dana sve je bilo gotovo. Nemci su iz Afrike krenuli 18. novembra, već 19. su bili kod Timbuktua, a 20. je Egipat već bio osvojen.

[Ђорђе Божовић]

Ja bih i to opet preformulisao, kada već govorimo o lepom stilu, jer mi rečenica Za samo tri dana sve je bilo gotovo previše zvuči kao kakva fraza:

Za samo tri dana, Nemci su bili pobeđeni. Iz Afrike su krenuli 18. novembra, već sutradan su bili kod Timbuktua, a 20. novembra je Egipat već bio osvojen.

Uglavnom, slažem se s tobom da se problem datuma na početku rečenice lako može rešiti uvođenjem još jedne rečenice, tj. kontekstom koji bi naglasio tu dinamiku događanja bolje nego samo ova iz teksta nasamo izdvojena rečenica. I napisao bih sutradan umesto 19. novembra, što da razbijem monotoniju, što da izbegnem dvosmislenost toga kada samo 19. i 20. stoje, jer se to može razumeti kao da su Nemci 19. po redu stigli kod Timbuktua, a Egipat 20. po redu bio osvojen — ali u pravu si što kažeš da novembar ne treba svakičas ponavljati.

[Ђорђе Божовић]

U svakom slučaju, nije nam lako da brušimo stil ove rečenice, jer je izmišljena, pa nemamo ni kontekst niti znamo šta bismo tačno njome rekli, pa da možemo probavati na razne načine da je formulišemo, ali možemo na njojzi istaći nekolike opšte smernice:

— kada imamo tri uzastopna datuma, nije loše izbeći ponavljanje meseca svaki put;
— kada ostavimo samo redne brojeve dana, valja izbeći dvosmislenost, tako da se zna da su to datumi, a ne neki drugi redni brojevi;
— kada želimo naglasiti nekakvu dinamiku događaja, datum nam valja staviti pri početku rečenice, ali rečenica ne treba da počinje brojem — kako će umesto toga početi, rečju "dana" ili nekako drugačije, treba da odlučimo uz pomoć konteksa, moguće i inverzije neke zavisne rečenice unutar ove naše, nekom rečju ili sintagmom ispred toga broja i sl.
— izbegavajmo fraze, osim kada iz nekog razloga zaista želimo upotrebiti baš fraze (da bismo nešto predstavili kao kakav zakon i opštu stvar, recimo, ili da bismo oslikali možda nekakav način razmišljanja itd.)

[Ђорђе Божовић]

U svakom slučaju, nije nam lako da brušimo

Gle, šta napisah. Brusimo.

[Вученовић]

I napisao bih sutradan umesto 19. novembra, što da razbijem monotoniju, što da izbegnem dvosmislenost toga kada samo 19. i 20. stoje, jer se to može razumeti kao da su Nemci 19. po redu stigli kod Timbuktua, a Egipat 20. po redu bio osvojen — ali u pravu si što kažeš da novembar ne treba svakičas ponavljati.

'Tedoh ja da umesto „već 19.“ metnem „već narednog dana“ (može naravno i „sutradan“, svejedno). Ja sam time hteo da razbijem monotoniju, a dvosmislenost na koju si ukazao ja nisam bio primetio. Ipak sam bio ostavio datum, kao da ne raširim priču još više.

[Вученовић]

Ja bih i to opet preformulisao, kada već govorimo o lepom stilu, jer mi rečenica Za samo tri dana sve je bilo gotovo previše zvuči kao kakva fraza:

Za samo tri dana, Nemci su bili pobeđeni. Iz Afrike su krenuli 18. novembra, već sutradan su bili kod Timbuktua, a 20. novembra je Egipat već bio osvojen.

Pobeđeni!? A vidiš, ja sam ovo shvatao kao da su oni ti koji su ovde u nezadrživom pohodu na Egipat!

[Вученовић]

Pobeđeni!? A vidiš, ja sam ovo shvatao kao da su oni ti koji su ovde u nezadrživom pohodu na Egipat!

A tek sad primećujem da je prilično glupo bilo tako shvatiti — krenuli iz Afrike na Egipat.

[Ђорђе Божовић]

Ma nemam pojma, rečenica je ionako izmišljena. Pošto su "već 19. bili kod Timbuktua", čini se kao da oni napreduju u svom pohodu, ali pošto su otišli iz Afrike, čini se da nisu oni ti koji su "već 20. osvojili Egipat". Pa sam ja stavio da su pobeđeni, jer kad ionako izmišljamo, tako mi je zvučalo lepše kada je već o nacistima reč.

[Aleph]

Da, jezivo zvuči dana tog i tog. Užasno.

Kao što zvuči i po mom mišljenju (a nego čijem?! + rusizam).

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Lep stil pisanja