Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.34 ч. 17.06.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
Аутор Тема: НИН  (Прочитано 13869 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« у: 17.45 ч. 10.09.2009. »

Клајн у новом НИН-у.
На Форуму је већ било говора о овоме, али мислим да је Клајново мишљење врло интересантно.

http://img151.imageshack.us/img151/3306/klajn.jpg

Само се питам да ли ће медицинари послушати Клајна? Чисто сумњам.
 Grin
« Задњи пут промењено: 17.54 ч. 10.09.2009. од Психо-Делија » Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #1 у: 18.02 ч. 10.09.2009. »

Још један текст из новог НИН-а.

http://img169.imageshack.us/gal.php?g=orsanuuninu3.jpg
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #2 у: 19.46 ч. 10.09.2009. »

Клајн у новом НИН-у.
На Форуму је већ било говора о овоме, али мислим да је Клајново мишљење врло интересантно.

http://img151.imageshack.us/img151/3306/klajn.jpg

Само се питам да ли ће медицинари послушати Клајна? Чисто сумњам.
 Grin

Клајн се, изгледа ми, залетео. Његов први читалац нимало није у праву, а овај му каже да је „примедба на месту“. Наиме, Клајн се позива на примере из РСАНУ, а тамо у самој дефиницији стоји: непун ’који је нешто мањи од датог броја, величине, мере и сл.’ и нигде се — како се види — не имплицира да тај број треба бити већи него што је изражен. Читалац у тексту наводи да непуних 40 година не може значити скоро 40 година (Клајн га подржава), а управо у Једнотомнику у другом делу дефиниције стоји: [непун] ’скоро пун’. На крају, читалац тврди да израз с овим придевом не сме бити заменљив речима чак, тек, а у истим примерима Речника САНУ које Клајн цитира налазимо и ову реченицу: „Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година“ из пера Јована Дучића — а ту имамо баш ово значење. Клајну се не би смеле дешавати овакве ствари.
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #3 у: 19.51 ч. 10.09.2009. »

Још један текст из новог НИН-а.

http://img169.imageshack.us/gal.php?g=orsanuuninu3.jpg

Може ли се за овог новинара рећи да је објективан? Драгославу Михаиловићу и његовим сулудим шовинистичким паранојама посвећује скоро читав текст, а Клајну тек два пасушчића (да не кажем: непуна Grin).
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #4 у: 21.06 ч. 10.09.2009. »

Pretpostavljam da je Goran Kapetanović iz Klajnovog teksta zapravo korisnik Farenhajt, koji je učestvovao na ovom forumu do prije dvije i po godine? Vidio sam u arhivi nekoliko njegovih prepiski s Klajnom.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #5 у: 21.19 ч. 10.09.2009. »

Pretpostavljam da je Goran Kapetanović iz Klajnovog teksta zapravo korisnik Farenhajt, koji je učestvovao na ovom forumu do prije dvije i po godine? Vidio sam u arhivi nekoliko njegovih prepiski s Klajnom.

Јесте. Прво је био Фаренхајт, а после се, судећи по стилу, прерушио у Нескафицу. Знао је знање, али је често  био врло некоректан.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #6 у: 01.22 ч. 11.09.2009. »

I bio je jedan od najboljih članova foruma.

Pih, razočarah se u Mihailovića. Sad Odvratan pogled na jezik i književnost, odvratne reči. Pisac je, dakle, bolji ako je naš pisac, jer je to izgleda i jedino važno? Bitnije je odakle dolazi, po mogućstvu ni makac dalje od beogradskog kruga dvojke, jer je sve dalje od Beograda navodno opasno po Srbiju i srpski jezik, nego što je bitno to kakvim je zaista jezikom pisao?

Njega muči to što Krleže ima više nego Andrića u RSANU, a ne pomišlja ni na jedan trenutak da je to možda stoga što je sâm Krležin jezik bolji, interesantniji, reprezentativniji nego Andrićev, jer mu pogled more misli o tome odakle je koji?! Kada se neke takve nebulozne vanjezičke stvari nepozvane nađu da budu merilo o jeziku, onda nastaju ovakve sramotne rasprave ni sa čim ni o čemu, akademici napuštaju sastanke u znak protesta, napadaju se preko novina, ponašaju se kao deca... I takva treba da bude slika jedne kulturne elite, jednog akademskoga kruga. Sad

Ako se Mihailović i odriče Krleže, jer smatra da ovaj više nije deo njegove kulture, ja ga se ne odričem. Valjda je zato, realno posmatrajući, moja kultura bogatija od njegove, a moj pogled širi, i moji su jezik i književnost lepši nego njegovi, što su desetkovani na isključivo one njemu geografski podobne. E, eto mu sad tako nâ; to je jedino što može dobiti takvim svojim pogledom na naš jezik i književnost — knjigu sa dva slova. Smiley
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #7 у: 14.01 ч. 11.09.2009. »

Ja se ne odričem Povratka Filipa Latinovića Smiley, a ostalo baš i ne gotivim, tačnije dosadno mi je...

Ipak, druga asocijacija na Krležu mi je neki napis koji sam čitala ne znam kad i ne znam gde a malo se sećam i sadržaja samog teksta (!), tek: u tom tekstu on vrlo ružno govori o Beogradu kao o turskoj provinciji, spominje prljave ulice, prljave izloge sa muvama i bajatim (turskim) kolačima u njima i sve nešto tako bljak ...

Možda njegova zapažanja i jesu tačna, ali ...
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #8 у: 14.05 ч. 11.09.2009. »

 ... ali ako je podtekst da je tamo kod njih sve (bilo) bolje, otmeno i gospodski a nije tako turski i provincijski, onda ... hm ... se pitam da nismo previše velikodušni i pitam se da nije to nauštrb našeg ponosa.
« Задњи пут промењено: 14.12 ч. 11.09.2009. од Ena » Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #9 у: 14.32 ч. 11.09.2009. »

stoga što je sâm Krležin jezik bolji, interesantniji, reprezentativniji nego Andrićev, jer mu pogled more misli o tome odakle je koji?!

Ау, надам се да је ово паушална оцена. Smiley Ја, на пример, не знам ни за једног књижевника или (универзитетског) професора књижевности који не мисли да је Андрићев језик апсолутни узор. Можда тако мисле јер мање познају Крлежино дело, мени се пак не чини да је тако.
Нимало не желим да спорим Крлежину вредност, али Андрић је — Андрић.

Ipak, druga asocijacija na Krležu mi je neki napis koji sam čitala ne znam kad i ne znam gde a malo se sećam i sadržaja samog teksta (!), tek: u tom tekstu on vrlo ružno govori o Beogradu kao o turskoj provinciji, spominje prljave ulice, prljave izloge sa muvama i bajatim (turskim) kolačima u njima i sve nešto tako bljak ...

Вероватно се тиме руководи и Д. Михаиловић, ипак је то језички неоправдано. Можемо због тога овог хрватског писца мање или више волети, али лингвистички критеријум је ваљда исти за све.
« Задњи пут промењено: 14.49 ч. 11.09.2009. од J o e » Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #10 у: 14.34 ч. 11.09.2009. »

I nije posredi lingvistički kriterijum. Govorila sam o ponosu.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 23.19 ч. 11.09.2009. »

Ali kakve to veze ima s Krležinim djelom; je li on ili nije voleo ono orijentalno u nas? Nečiji ličan ponos, stvar koja nema veze s književnošću, ne bi trebalo da bude merilo o književnosti, jer nije objektivna stvar i tiče se samo toga čoveka koji ga oseća. Nećeš valjda reći kako je nečiji srpski ili beogradski ponos univerzalan kriterij prema kome treba ocjenjivati pisce, kao što to, evo, Mihailović čini? Wink

Ау, надам се да је ово паушална оцена. Smiley Ја, на пример, не знам ни за једног књижевника или (универзитетског) професора књижевности који не мисли да је Андрићев језик апсолутни узор. Можда тако мисле јер мање познају Крлежино дело, мени се пак не чини да је тако.
Нимало не желим да спорим Крлежину вредност, али Андрић је — Андрић.

Ne, nije paušalna ocena. Naravno, Andrić je Andrić, nisam ni imao nameru kritikovati njegov jezik, koji jeste za desetku. Samo rekoh kako je i Krležin jezik jednako dobar, također za desetku, dakle Andrić nije jedini i jedinstven apsolutni uzor. Pri tome je možda čak i za nijansu u neku ruku bolji, književno bolji mislim, i na to sam mislio kada sam rekao interesantniji, jer je Andrićev jezik nekako siroviji od Krležina, više narodski u svome književnom ruhu, nego što je to Krležin, suptilniji i buržoazniji. Na primer, kod Krleže imamo više internacionalizama nego kod Andrića, dakle više gradskog vokabulara, više građanskih obrta, dok je Andrićev jezik bliži onima vukovskim, ruralnijim korenima; njegovi turcizmi, recimo. Stoga velim kako je ovaj i reprezentativniji za unešto suvremeniji jezik.

Krleža je izuzetan pisac. To ni na koji način ne umanjuje Andrićevu veličinu, da se razumemo, i Andrić je svakako izuzetan, samo stoji rame uz rame s njom, tako da Andrić nije jedini na pijedestalu apsolutnosti.
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #12 у: 09.34 ч. 12.09.2009. »

Upravo sam pročitala Mihailovićev tekst i nisam stekla tako rđav utisak o njemu.

On upravo priča o tome da nemamo pravo da svojatamo nešto što je tuđe. Čiji je pisac Krleža?  Jugoslovenski ? Hrvatski ? Bio čiji god, srpski nije. Upravo je, kako ja vidim, sa velikosrpskog stanovišta, prisvojeno nešto što je bilo nekad deo jugoslovenske baštine, ne uzimajući u obzir da je sa nestankom te države, njegov status, sviđalo se to nama ili ne, neminovno postao drugačiji. Povratka nema. Krleža je više deo hrvatske nego srpske kulture, toliko je valjda jasno. Prema tome, prema mom mišljenu, Mihailović upravo apeluje na umerenost, i kritikuje preteranost u zastupljenosti Krleže u tom fantomskom (fantomski jer ga rade 100.000 godina) rečniku SANU.

S druge strane, zalaže se za veću zastupljenost dijalekatskih pisaca na srpskom jeziku, što je isto ok. Dijalekatskim govorima preti proterivanje iz srpske književnosti, to je njegova poruka, i upravo rečnik kao čuvar narodnog kulturnog nasleđa (sorry zbog upotrebe fraze), treba da ih sačuva od zaborava. Upravo kritikuje stanovište kruga dvojke (mislim da si ti to, Đorđe, pogrešno interpretirao u tvom postu.)
« Задњи пут промењено: 11.51 ч. 12.09.2009. од Ena » Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #13 у: 09.51 ч. 12.09.2009. »

Ни ти, Ена, ни Михаиловић онда не разумéте концепцију и дух Речника САНУ. То ЈЕСТЕ речник југословенства, српскохрватског језика, речник говора свих штокавских крајева бивше Југославије. Не можеш да почнеш правити речник на један начин, са једном грађом, а онда се у пола посла предомислити јер неки националиста (па нека је и књижевник) нема друга посла него доконо броји српске и хрватске дијалекатске речи у седамнаест томова, једну по једну. Срамотно је и што не зна — ово је српска лингвистика скоро једногласно усвојила — да је српскохрватски лингвистички један језик, и ту се не ради ни о каквом својатању, великосрпству или чему год. Политика је нешто друго, и у складу с њоме данас имамо називати те језике онако како их осећају њихови говорници, али говорити о два, три језика са становишта науке, неозбиљно је.
Даље, његово незнање се види и у томе што, наиван, верује да у РСАНУ нема лексике из српских непрогресивних дијалеката. Да је само малко пажљивије прочитао списак грађе, видео би ваљда — најбоље је рећи: да је хтео — брдо дијалектолошких истраживања са терена, па и читавих лексикона одређених народних говора, који су небројено пута поузданији и кориснији речнику него проза на дијалекту.
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #14 у: 10.06 ч. 12.09.2009. »

Ne možeš se predomisliti na pola puta, ali možeš početi da uvažavaš novu (i jedinu) stvarnost, osim ako nisi gluv i slep na sve oko sebe.

Mihailović, ponavljam, stekla sam utisak, nema ništa protiv što je rečnik toliko sveobuhvatan itd. već na to što neuporedivo više daje mesta onome što je s nestankom srpskohrvatskog jezika i jedne kulture postalo tuđe (iako ga mi kao samoprozvani baštinici SFRJ stalno svojatamo), a ne daje dovoljno prostora onome što je izvorno srpsko.

Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Тагови: SANU 
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!