riječi koje možeš osjetiti

[мргудина]

Neke riječi se zaista mogu osjetiti. 

Davno sam o tome čitao u, čini mi se, "Znakovi pored puta" od I.  Andrića.  Ako griješim, praštajte.  U sjećanju mi je ostala riječ "lahoriti" i objašnjenje koje je pisac dao. 

A meni na um i čula padaju riječi: žuboriti, ozariti, . . .  .  Uglavnom su to glagoli za koje se pitam kako su nastali i da li su stariji od imenica: žubor, zora, obazarje, obzorje, . . .  ?

[Miki]

Ја ћу мало напамет, а нека ме неко исправи: многи глаголи настали су ономатопејом или опонашањем звукова природе: жуборити, шуштати, пуцати, праскати, трескати, клокотати и сл., и мислим да су старији од, јелте, изведених именица жубор, шуштање, пуцањ, прасак, тресак, клокот итд.

[Ena]

  He, he, ima i mnogo drugih glagola (i oni su iz prirode) nastalih onomatopejom, manje poetskih. Imam u vidu fiziologiju čoveka, one nužne radnje ...

[Miki]

Хтедох да се ограничим на опонашање звукова природе, а не на опонашање звукова зова природе.

[Ena]

I zov prirode je priroda. 

[Miki]

Добро, де. И зов природе може бити прасак, па чак и пуцањ... или, пак, само шуштање из доњег дела леђа, за шта имамо и лепше речи. Такође, то је оно што жене „не раде“, „само“ мушкарци. А ако говоримо о другим мање поетским, ономатопејом насталим речима, и за малу нужду можемо некада рећи како жубори или клокоће при судару са воденим огледалом сифона. Свима нам је познат тај (мило)звук. Мушкарци обично вежбају произвођење истога са различитих удаљености, понајвише у младости, док жене, нажалост, нису физиолошки предодређене за постизање рекорда у овој дисциплини у категорији раздаљине, невезано за старосну доб. Бах, опет полна неравноправност на делу.

Поетично, зар не?

[Зоран Ђорђевић]

невезано за старосну доб.
Поетично, зар не?

За ову тему је офф, али питам. Зашто доб, ако је именица доба средњег рода (у српском). У последње време ово све чешће чујем. По слободој процени у 75% случајева.Не знам да ли сте и ви то запазили.

[Miki]

То је питање за неког другог, пошто се ја не бавим постотком заступљености неке речи у српском, одн. хрватском, нити одмеравањем чија је то реч (нпр. разина је „хрватска“, ниво је „српска“ — позајмљена преко француског). Ако те речи има у РМС, онда је то довољно да је могу слободно употребити. То ме подсети на скорашњи догађај када у разговору употребих реч изведба мислећи на завршну обраду неког уређаја, а саговорник се прену па рече Зар то није „хрватска“ реч? Но, ајде: доб има као примарно значење године живота, старости, докле је ово тек треће значење речи доба, како каже РМС. Ваљда људи желе да разграниче употребу неке речи на одређене ситуације. Не падају ми на памет сада други примери, али сигуран сам да их има.

П. С. Могли бисмо ову расправу наставити на новој теми, а овде да се задржимо на важећем предмету разговора.

[Зоран Ђорђевић]

П. С. Могли бисмо ову расправу наставити на новој теми, а овде да се задржимо на важећем предмету разговора.

Нисам ни мислио да се настАвљамо. Само запажам да се све чешће користи доб уместо доба. У доби од... и слично, у значењу године старости. Већ смо негде то помињљали, не треба више.

[Madiuxa]

Такође, то је оно што жене „не раде“, „само“ мушкарци.

Te koje to kazu, lazu i to bezocno....

А ако говоримо о другим мање поетским, ономатопејом насталим речима, и за малу нужду можемо некада рећи како жубори или клокоће при судару са воденим огледалом сифона.

A ima i izraza za tu radnju koji se koriste samo za određene vrste životinja. Npr. krava šolobrće... Ima onaj vic kad Lala uđe u ženski WC pa čuje neko žuborenje, te se odvaži da pita: Ko to šiški piški? Kad ono Sosa se javi: Ta ja sam Lalo, tvoja Sosa. A Lala, razočaran odogovara: Ah, to ti, Soso, šolobrćeš... 

Мушкарци обично вежбају произвођење истога са различитих удаљености, понајвише у младости, док жене, нажалост, нису физиолошки предодређене за постизање рекорда у овој дисциплини у категорији раздаљине, невезано за старосну доб.

Ili, pak, svoj takmičarski duh vole da ogledaju u nekim manje apsurdnim takmičenjima... 

[Miki]

Мушкарци обично вежбају произвођење истога са различитих удаљености, понајвише у младости, док жене, нажалост, нису физиолошки предодређене за постизање рекорда у овој дисциплини у категорији раздаљине, невезано за старосну доб.

Ili, pak, svoj takmičarski duh vole da ogledaju u nekim manje apsurdnim takmičenjima... 

Што је описано у Саут парку, у деветој епизоди једанаесте сезоне...

[Madiuxa]

Мушкарци обично вежбају произвођење истога са различитих удаљености, понајвише у младости, док жене, нажалост, нису физиолошки предодређене за постизање рекорда у овој дисциплини у категорији раздаљине, невезано за старосну доб.

Ili, pak, svoj takmičarski duh vole da ogledaju u nekim manje apsurdnim takmičenjima... 

Што је описано у Саут парку, у деветој епизоди једанаесте сезоне...

Eh, sad i ti, nije u redu. Ja ne gledam Saut park....

[Зоран Ђорђевић]

Паде ми на памет једна реч која би се уклопила у ову тему.  Знате ли шта је брботка? То је направа коју праве винари. Током врења у бурету се развијају гасови који стварају притисак. Он треба да се одуши, али тако да ваздух не уђе у буре. Зато се направи посебан чеп кроз који пролази савијена цевчица чији је други крај уроњен у посуду са водом. Мехурићи гаса који излазе из бурета брбоћу у том суду, вода спречава улазак ваздуха, а притисак у бурету се стално изједначава са атмосферским.

[Обрен Старовић]

Мушкарци обично вежбају произвођење истога са различитих удаљености, понајвише у младости, док жене, нажалост, нису физиолошки предодређене за постизање рекорда у овој дисциплини у категорији раздаљине, невезано за старосну доб.

Ili, pak, svoj takmičarski duh vole da ogledaju u nekim manje apsurdnim takmičenjima... 

Што је описано у Саут парку, у деветој епизоди једанаесте сезоне...

Ја сам гледао све епизоде Саут Парка, (зар не треба са оба велика почетна слова пошто се цртани зове по насељу?) редом од прве до последње на Интернету, али не могу да се сетим о чему причаш. Како је могуће да знаш о којој се тачно епизоди ради?

Знам да постоји песма коју је написао неки познати наш песник у којој уопште нема речи него само слова склопљених тако да лепо звуче. Не могу сад да се сетим ко је то написао и како се зове песма, али питаћу маму, она се вероватно сећа пошто се њој баш свидела.

[Ђорђе Божовић]

Možda Momčilo Nastasijević, on se voleo igrati jezikom? Ili Vinaver, i on je s vremena na vreme slično tako pisao (ali obično u parodijama).

Bio je i jedan pesnik u 19. veku koji se zvao Đorđe Marković Koder i koji je maltene samo takve pesme i pisao, nerazumljive, nejezične, „zaumne“, ali on nije toliko poznat. Savremenici i književna kritika su mislili da je lud, što možda i jeste bio (bio je oduševljen jezicima i jezikom ), i da su njegove pesme, tako nerazumljive, bezvredne. Skerlić o njegovoj jedinoj objavljenoj zbirci pesama kaže: „najluđa knjiga srpskog romantizma“ i niječe joj ikakvu književnu vrednost. Kasnije je tek njegov opus ipak bio malo više zapažen i dosta pozitivnije vrednovan.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Синоними (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: riječi koje možeš osjetiti