Обратни речник - шта је разлог писања једног оваквог речника?

[Дарко Новаковић]

У уводним напоменама свог речника, аутор Мирослав Николић каже:

„Обратни (обрнути, одостражњи, инверзни) речник, речник а терго, специфична је врста лексикографскога дела пре свега по томе што су у њему речи, одреднице, инверзно алфабетски уређене (у нашем случају уазбучене), тј. идући од краја ка почетку речи”.

Није ми јасно каква је потреба иницирала писање оваквог речника и које он има предности у односу на ''нормалан'' речник.

[Pedja]

То би ти Рупка боље објаснила. Колико сам ја успео да схватим инверзни речници спадају у стручну литературу, намењени су истраживању језика, а понекад могу да буду корисни и писцима да пронађу какву необичну риму.

[Дарко Новаковић]

Хм, рима ми није пала на памет.
Има ли још нешто у чему овакав речник има предност?

[Pedja]

Па рецимо, имали смо овде доста дискусија везаних за разне наставке којима се граде речи. Замисли да имаш при руци инверзни реник, могао би одмах да уочиш многе законитости у грађењу речи помоћу наставака.

[Amarilis]

Inverzni (obratni) rečnici su nastali u svrhu lingvističkih istraživanja i, kao što je Peđa rekao (može Peđa?) pokazuju npr. sa kojim se sve osnovama kombinuju pojedini nastavci.
U istu svrhu (lingv. istraživanja) se koriste i frekvencijski rečnici koji služe da bi se primetila učestalost pojedinih jedinicama u tekstovima... 

[Дарко Новаковић]

Хвала свима.

[Lolita]

Svakako, jedan veoma očigledan razlog sastavljanja tzv. „obratnih rečnika“ je i olakšano pronalaženje reči koja se rimuje sa određenom rečju (što je ovde već pomenuto), zbog čega mogu biti od velike pomoći pre svega tekstopiscima, prevodiocima... itd. Mislim da se ovi rečnici u praksi najviše koriste upravo u tom smislu. Štaviše, mislim da je to razlog zbog kojeg među srpskim rečnicima postoji ovakav rečnik, dok mnoge druge, elementarnije vrste rečnika, ne postoje, ili bar ne postoje u dovoljnom obimu.
 

[Фаренхајт]

Traženje rima sekundarna je korist od obratnog rečnika. Prvenstvena njihova namena jeste za analizu sufiksalnog tvorenja reči, pošto je u njima veoma lako naći sve reči izvedene određenim sufiksom.

[Ђорђе Божовић]

Što je u srpskom jeziku manje-više, a više manje nego više, bitno, ali recimo, ima i takvih jezika kao što je finski, gde su sufiksi veoma česti i od velikog su značaja u građenju i oblicima reči.

[Фаренхајт]

Možda ćete se začuditi, Đorđe, ali preko 80% srpskih reči jesu prefiksalne, sufiksalne ili složene izvedenice, od kojih je sufiksalnih znatno više od druge dve vrste, tako da se sigurno može tvrditi da je preko 40% srpskih reči izvedeno sufiksacijom. Malo li je?

[per]

Отпозадник, обратник, отназадник, открајник, одстражник (и одостражник - кажу Хрвати). Хајде да потражимо неку другу ријеч, инверзија вуче на нешто друго

[Ђорђе Божовић]

Крајње занимљив, у недостатку боље речи, дојам остављају ти, како да их назовем, "простонародни неологизми".

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Обратни речник - шта је разлог писања једног оваквог речника?