RMS kaže ovako:
моћи, могу, мoжеш (3. л. мн. през. мoгу; за предбудућу радњу: мoгнем, заст. могаднем, мoгбудем; импф. мoгах; аор. мoгох, 2. и 3. л. може и мoже; прил. сад. мoгући; прил. пр. мoгав(ши); р. прид. мoгао, мoбгла, мoгло) несврш. 1. а. имати моћи, снаге, способности, услова, увјета за извршење нечега; бити у стању учинити нешто: ~ радити, ~ говорити, ~ расуђивати, ~ примати посете. 6. кад је реч о могућности да се нешто издржи, о способности да се нешто поднесе. — Не може се више. Станк. Нас двојица не можемо више заједно. Мат. 2. а. имати елемената, основа, оправдања за нешто. — Још ове зиме се можете надати конзулу. Андр. И. Реците какве вијести могу донијети . . . дјечаку? Крањч. Стј. 6. кад се истиче да за нешто има прилике, да нечега има, да нешто бива. — На Жељину . . . можеш видети стогодишње дрвеће мало што веће од човечјег боја. Панч. 3. а. кад се наговештава нека могућност или вероватноћа. — Могли бисте, голубане, под земљицу и прије прољећа. Мих. Може с крова камен пасти. Змај. б. кад се неки број, количина мера одређују отприлике, као приближна претпоставка. — Могло јој је бити нешто више од четрдесет година. Кум. 4. а. кад је реч од опуштености или исправности нечега; смети, имати одобрење: не можете ући! зар то може тако? — Зар се можемо дизати против својих учитеља и богова? Крањч. С. б. кад се допушта, узима у обзир нешто о чему се неће водити рачуна, што нема важности. — Може она говорити шта хоће. Скерл. 5. бити употребљив, прихватљив, одговарати некој намени, потреби. — Ловили [су] и фоке . . . чије се месо . . . може јести. Петр. М. 6. за изрицање предлога, сугестије, блаже заповести или става, савета (oбично ироничког). — Заиста мислим да би ти могао живље прионути уз посао. Креш. Мароканци могу да се сакрију пред њима. Јонке. 7. (уз глаголе мислити, представити и сл., понекад плеонастично) кад се истиче или тражи од саговорника разумевапе, јасно замишљање ситуације о КОЈОЈ се говори. — Лијепо је изгледао надзорникЈ могу мислити. Крањч. Стј.
Изр. бити не може сигурно, зацело, заиста. — Чупаћу се ја с овом мојом бабом, бит' не може. Вукић.; колико (што) игда (икад, игде) може из све снаге; највише што се може; може биги в. можда; може му (јој итд.) бити, може му (јој итд.) се тако хоће и тако има бити; допуштено му (Јој) је, пролази му (Јој итд.), омогућено му (јој итд.) је; можеш ли? како се држиш, имаш ли снаге; како те служи здравље? — Јеси ли ти, Муса? . . . Можеш ли? Станк.; не може бити боље, што бити може изерсно, одлично, савршено. — Кума Илију је поштовао што бити може. Лаз. Л.; не може ми ништа, шта ми може и сл. не прети ми од њега никаква опасност, не бојим га се; не може (се) на ино, (куд, никуд, никамо) мора (се); не ~ гледати (некога) не трпети, не подносшпи, мрзети; не ~ се нагледати некога, нечега уживати у лепоти кога или чега; волети; од (с) мањега није могао (нпр. поћи, учинити и сл.) могао је (поћи, учинити). — Од мањега није могла, нег' је своју дјецу послушала. НПХ. ~ се (одрично) живети у непријатељству. — Од давнина се не може с нашом кућом. Коч.