Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
18.04 ч. 22.01.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Φетати  (Прочитано 9137 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 03.26 ч. 14.11.2009. »

Ima šnȉt u tome značenju i kod Anića na HJP. Očigledno je to posredi nešto novija opštesrpskohrvatska pozajmljenica vezana za šnajdersku terminologiju, koja se tokom privrednoga razvoja ruralnih krajeva uvukla i u dijalekatske leksike.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #16 у: 03.28 ч. 14.11.2009. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=4576. msg46256#msg46256 date=1258152837

Zato što sam ja „šnitu“ upoznao tek iz kajkavske Hrvatske.  U mojoj dijalekatskoj osnovici je nema, ovde se seče na parčad.


Rekao bi da je "šnit" krojački termin, barem u Srbiji (nem.  Schneider 'šnajder', 'krojač', schneiden 'seći, krojiti', Schnitt 'kriška'; otuda šnicla, nem.  Schnitzel).  U većem delu Bosne (naročito onom zapadnom) prirodno je da se kaže "šnita hljeba" ili "šnita kruha", sasvim svejedno. 
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #17 у: 03.29 ч. 14.11.2009. »

Rekao bih. . .
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #18 у: 03.42 ч. 14.11.2009. »

У јужној Србији, напротив, шнит и не постоји малтене у говору. Шнит је једино подлога за кројење у тима говорима (увек м. р.), иначе се каже парче, кришка хлеба, такође и комад (нема уразноличавања значења како је неко био поменуо), док се каже лист, режањ саламе, шунке, качкаваља итд., шипка чоколаде... Фетати сам чуо једаред у животу.

У Банату је до пре свега 60-70 година била врло бројна немачка популација и у говору старијих људи је присутно много више германизама него у остатку Србије. Шрех (укосо), цурик (уназад), фртаљ (четврт), шнур (чвор), ринфлајш (оброк од куваног меса заједно са поврћем) и многе друге које већ заборављам, а будућа поколења неће ни чути јер је последња генерација која их активно користи већ на измаку. Режањ би била права реч која би одговарала „шниту“. Smiley
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #19 у: 04.48 ч. 14.11.2009. »

Цитат
У Банату је до пре свега 60-70 година била врло бројна немачка популација и у говору старијих људи је присутно много више германизама него у остатку Србије.   Шрех (укосо), цурик (уназад), фртаљ (четврт), шнур (чвор), ринфлајш (оброк од куваног меса заједно са поврћем) и многе друге које већ заборављам, а будућа поколења неће ни чути јер је последња генерација која их активно користи већ на измаку.   Режањ би била права реч која би одговарала „шниту“.   :)

Ove reči koje si pomenuo sasvim su uobičajene na većini srpskih prostora.  U Bosni se takođe kaže, "postaviti nešto na šreg" (ukoso, pod uglom; nem.  schräg); konjima se odvajkada govorilo "curik" (nazad; nem zurück); svuda se cipele "šnjiraju/šnjuraju" ili "šniraju" ('šnur, šnjur, šnjura, šnira' vezica za cipele; nem.  schnüren, Schnur); rinflajš je kuvarski termin preuzet iz nemačkog (Rindfleisch 'govedina') i nekada je to bilo u široj upotrebi među Srbima, onako kako je danas slučaj s 'biftekom'; o frtalju (nem.  Viertel) nema svrhe ni govoriti.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #20 у: 18.07 ч. 14.11.2009. »

Сложио бих се са Бруни да шнита говори нешто више од парче. Ја када помислим на парче, увек је то нешто недефинисано, док ми је шнита увек танка. Што се тиче рода, шта знам... У Банату није чудно да су другачији родови него другде. Тамо се каже и свињокоља, дакле у женском роду, а не у мушком.

Занима ме од које турске речи потиче ово парче, Ђорђе?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #21 у: 18.22 ч. 14.11.2009. »

Занима ме од које турске речи потиче ово парче, Ђорђе?

Није ту Ђорђе, па дозволи мени: parça, примљена преко персијског, а вероватно у спрези са лат. pars, parsem ’део; делић’.

Занимљиво је да је комад грецизам — kommátion гр. κομμάτι(ον) према koma (κόμμα), ’одрезак, одсечак; зарез, запета’, апстрахирано од κόπτω ’режем’. Често се у разним дијалектима јавља комат.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #22 у: 18.25 ч. 14.11.2009. »

Тамо се каже и свињокоља, дакле у женском роду, а не у мушком.

„Свињокоља“?  Huh

„Парче“ може бити једино бити турска реч персијског порекла, али свакако делује да је сродна са нашим „парати“ и већ поменутим речима из латинског и енглеског.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #23 у: 18.34 ч. 14.11.2009. »

Ја лично чуо икс пута у Банату и у Срему, а имаш и у РМС, овом новом једнотомном.

А што се тиче речи парче, видех сада и на оном подфоруму о нагађањима.
« Задњи пут промењено: 18.49 ч. 14.11.2009. од Урош » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #24 у: 19.52 ч. 14.11.2009. »

Ја лично чуо икс пута у Банату и у Срему, а имаш и у РМС, овом новом једнотомном.

Враг ће га знати... Немам разлога да не верујем, само нисам досад чуо.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #25 у: 20.06 ч. 14.11.2009. »

"Parče" je svakako turcizam od osmanskog turskog "pârçe" (u savremenom turskom "parça"), i u to nema sumnje.

I HJP daje "tur. parça ← perz. pārče: komadić"; i ja tu ne vidim kakve srodnosti s našim gl. "parati".

Perzijsko je "pārče" od "pāre/pāra: komad, deo", plus i nama dobro znani deminutivni sufiks "-če". Perzijska je reč, inače, pozajmljena, osim u turski (i preko njega u balkanske jezike), i u tatarski, kurdski i hindustanski (hindi/urdu).

Dalja etimologija perzijske reči i njena moguća srodnost s lat. "pars, partis" nije mi poznata, ali ne bih isključivao i mogućnost veze s rečju "para/pare: novac", koja je u nas takođe perzijski turcizam.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #26 у: 20.07 ч. 14.11.2009. »

Тамо се каже и свињокоља, дакле у женском роду, а не у мушком.

To se kod mene zove pośek.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #27 у: 21.28 ч. 14.11.2009. »

Цитат
"Parče" je svakako turcizam od osmanskog turskog "pârçe" (u savremenom turskom "parça"), i u to nema sumnje.

I HJP daje "tur. parça ← perz. pārče: komadić"; i ja tu ne vidim kakve srodnosti s našim gl. "parati".

Perzijsko je "pārče" od "pāre/pāra: komad, deo", plus i nama dobro znani deminutivni sufiks "-če". Perzijska je reč, inače, pozajmljena, osim u turski (i preko njega u balkanske jezike), i u tatarski, kurdski i hindustanski (hindi/urdu).

Dalja etimologija perzijske reči i njena moguća srodnost s lat. "pars, partis" nije mi poznata, ali ne bih isključivao i mogućnost veze s rečju "para/pare: novac", koja je u nas takođe perzijski turcizam.

Turski sufiksi -ca/-ce/-ça/-çe služe za formiranje nekih turskih prideva i priloga. Na primer:
aptal 'budala' - daje - aptalca - budalasto
yavaş 'spor' - daje - yavaşça 'sporo, na spor način'; otuda tursko yavaşlık ili srpski javašluk 'trapavost, šlampavost'
sert 'čvrst' - daje - sertçe 'čvrsto'
Takođe, i pri imenovanju jezika imamo slične nastavke: Türkçe 'turski', Arnavutça 'albanski', Arapça 'arapski'.

Koliko znam, u persijskom postoji deminutivni sufiksi -cheh -ak . Dakle, sasvim je muguće da je reč parče stigla u srpski iz persijskog, a putem turskog.

Ipak, ranije sam pomenuo srpski glagol parati, koji bi, barem semantički, mogao da se uporedi sa latinskim partiri 'deliti, razdeliti'. Reči su morale da se granaju sledeći nekakvu logiku. Srpsko upariti znači spojiti dva objekta, a ras-pariti znači 'odvojiti'. Isto tako, primečujemo da je rasporiti/rasparati isto što i raspariti (razdvojiti, reseći na dve polovine). Zar ne bi bilo logično da se takav postupak nazove parčanje (ras-parčati, raz-brkati?; raz-brojiti?; "na parove raz-broj's!"), gde se iznova nekakav predmet "lomi" na "dvoje". Sličan primer imamo i kod deljenja, koje je u stvari odvajanje/odvaljivanje/dvojenje....

No staću ovde, jer sam već duboko zabrazdio u  područje "teško dokazivog". Ako sam preterao, molim moderatora da mu ne bude teško, da ovaj post prebaci u Nagađanja.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!