Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.46 ч. 13.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: god  (Прочитано 17024 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
zoranbog
непознат

Ван мреже Ван мреже

Организација:
conex
Име и презиме:
zoran bogdanovic
Струка: saobr.ing
Поруке: 0


god
« у: 16.14 ч. 14.11.2009. »

zanima me da li neko zna kada je i kako nastala rec "GOD".  Voleo bih da saznam nesto vise o upotrebi ove reci
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #1 у: 16.32 ч. 14.11.2009. »

Петар Скок у своме Етимологијскоме рјечнику хрватскога или српскога језика каже да је то индоевропска, свесловенска, прасловенска и балтословенска реч временскога значења: 1° светковина, 2° имендан (Водице), 3° annus (чакавци и хрв.-кајк.), 4° колико дрво урасте у годину дана. Још наводи неке примере, па каже да су данас махом непозната три првонаведена значења.

Година је изведено од тога.
Сачувана
zoranbog
непознат

Ван мреже Ван мреже

Организација:
conex
Име и презиме:
zoran bogdanovic
Струка: saobr.ing
Поруке: 0


« Одговор #2 у: 18.22 ч. 14.11.2009. »

U redu to mi je prilicno poznato. Ali kad se kaze: Koliko god, Kako god, Sta god,. . . Kako je to pravopisno definisano u nasem jeziku? Nemam pri ruci grmatiku srpskog jezijka (za VI ili VII razred osnovne). Ostarelo se brate a deca otisla svojim putem odavno.
ZB
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #3 у: 18.26 ч. 14.11.2009. »

Петар Скок у своме Етимологијскоме рјечнику хрватскога или српскога језика каже да је то индоевропска, свесловенска, прасловенска и балтословенска реч временскога значења: 1° светковина, 2° имендан (Водице), 3° annus (чакавци и хрв.-кајк.), 4° колико дрво урасте у годину дана. Још наводи неке примере, па каже да су данас махом непозната три првонаведена значења.

Година је изведено од тога.

Možda ne bi bilo na odmet da vidimo šta o tome kaže Fasmer. On tu pominje latvijske reči kao što su gadities 'doći, desiti se, dogoditi se' i slično (reči koje se mogu uporediti sa srpskim goditi, do-goditi, ugoditi, ugodno; latv. gadigs 'pošten, trezven, sposoban), ali, začudo, tu nema latvijske reči gads, koja ima isto značenje kao i srpska godina! A znamo da je rusko год isto što i srpska godina.

Pažljivo prateći Fasmerovu "nit", možda bismo mogli da zaključimo da je on rusku reč god 'godina' svrstao u istu grupu s gotskim goþs 'dobar' (eng. good, nem. gut) i time, na izvestan način, stavio znak jednakosti između ruskog год 'godina' i угодныj 'pogodan'.

U kontekstu glavnog pitanja na ovoj temi, mislim da bi se pre moglo reći da je reč god izvedena od godina. Meni to nekako deluje logičnije: dakle, kada već imamo termin godina, tada tek možemo da nazovemo god po tome koliko drvo naraste za godinu dana. Zapravo, kad bolje razmislim moglo bi da bude i obrnuto, ali onda nije jasno zašto bi se jedna kružna linija nazvala god. Svakako, ovo je veoma zanimljivo pitanje, na koje će, možda, neko ovde dati daleko smisleniji odgovor.

Možda je pravom rešenju najbliži Brückner, koji upoređuje godinu s "ugodnim" vremenom (srp. ugođaj); zato možda reč gadi, u latvijskom, ima značenje 'leto', a, kako vidimo, leto je i u srpskom sinonim za godinu (koliko ti je leta?).


« Задњи пут промењено: 08.50 ч. 15.11.2009. од ArsLonga » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #4 у: 18.35 ч. 14.11.2009. »

U redu to mi je prilicno poznato. Ali kad se kaze: Koliko god, Kako god, Sta god,. . . Kako je to pravopisno definisano u nasem jeziku? Nemam pri ruci grmatiku srpskog jezijka (za VI ili VII razred osnovne). Ostarelo se brate a deca otisla svojim putem odavno.
ZB

Па, требало је да нагласиш шта те тачно занима: да ли речца гȍд, или именица гȏд, што сам већ објаснио, или -год као други, наглашени део општих заменица или прилога са упитно-односним првим делом — нешто ми је кристална кугла у квару... Не знам порекло речци, нажалост.

@ArsLonga: наишао сам и ја на то тумачење, да гȏд потиче од старовисоконемачког gout ’добар’, а ко је сад ту у праву...
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #5 у: 18.42 ч. 14.11.2009. »

U redu to mi je prilicno poznato. Ali kad se kaze: Koliko god, Kako god, Sta god,. . . Kako je to pravopisno definisano u nasem jeziku? Nemam pri ruci grmatiku srpskog jezijka (za VI ili VII razred osnovne). Ostarelo se brate a deca otisla svojim putem odavno.
ZB

Budibogsnama, Zorane, ti nas skroz naskroz zabuni.

Uzgredno pitanje: da li se ovo "budi bog s nama" može pisati zajedno, onako kako sam to gore već učinio?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #6 у: 18.47 ч. 14.11.2009. »

Гȍд речца, други, наглашени део опиших заменица или прилога у којима је први део нека односно-упитна реч: ко год свако, што год све што, какав год било какав, кад год свакад кад, колико год ма колико итд.;

-год речца, други, ненаглашени део сложених неодређених заменица или прилога у којима је први део нека односно-упитна реч: когод неко, штогод нешто, какавгод некакав, кадгод некад, коликогод неколико.

То су дефиниције ових речци.


Uzgredno pitanje: da li se ovo "budi bog s nama" može pisati zajedno, onako kako sam to gore već učinio?

Застарело: будибокснама. Неправилно: будибогснама. Правилно: буди-бог-с-нама или буди бог с нама.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #7 у: 18.48 ч. 14.11.2009. »

@ArsLonga: наишао сам и ја на то тумачење, да гȏд потиче од старовисоконемачког gout ’добар’, а ко је сад ту у праву...

A može li se znati izvor gde si to našao?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #8 у: 18.49 ч. 14.11.2009. »

@ArsLonga: наишао сам и ја на то тумачење, да гȏд потиче од старовисоконемачког gout ’добар’, а ко је сад ту у праву...

A može li se znati izvor gde si to našao?

Не може! Angry  Grin Шала мала — ево овде.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #9 у: 18.50 ч. 14.11.2009. »


Uzgredno pitanje: da li se ovo "budi bog s nama" može pisati zajedno, onako kako sam to gore već učinio?

Застарело: будибокснама. Неправилно: будибогснама. Правилно: буди-бог-с-нама или буди бог с нама.

Hvala na brzom odgovoru!
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #10 у: 18.54 ч. 14.11.2009. »

Упс, мало сам пермутофао: немачка реч је гласила guot.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 19.27 ч. 14.11.2009. »

Mislim da si to pogrešno protumačio, Miroslave. Taj znak ≃ ne znači poreklo reči, već ←. Vidi, recimo, natuknice hljeb ili šljem, i tamo je germansko poreklo praslovenske reči označeno strelicom, a ne znakom ≃. Biće da ovaj znak obeležava neku vrstu srodnosti ili kontaktnoga uticaja, a ne izravno poreklo reči iz toga jezika kako ti tumačiš. Evo i ovde uputa: http://hjp.srce.hr/download/12_etimologija.pdf

Hm, ArsLonga... budiboksnama! Samo to ti kažem, pa tumači po volji, kada si mi već ponudio dobar dvosmislen kontekst da se mogu tako izraziti. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #12 у: 19.42 ч. 14.11.2009. »

Опасно ми скаче по живцима та моја навика да све летимице читам... Roll Eyes Још једном, хвала на исправци.

Ено, тамо међу Знаковима стоји:

Цитат
≃   znak kojim se označuje da etimološka veza između dvije riječi nije neposredna (neposredno posuđivanje, nasljeđivanje ili morfološko izvođenje)

П. С. Еј, ал’ пази који сам ја ћорча: трипут(!) се враћам на страну, и гледам у оно нем. guot, и превидим знак испред: једном кад сам ја погледао, па кад је ArsLonga затражио извор, па још једном да проверим јесам ли добро упамтио... Roll Eyes

Мораћу подробније да читам убудуће.
« Задњи пут промењено: 19.45 ч. 14.11.2009. од Мирослав » Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #13 у: 19.47 ч. 14.11.2009. »

Цитат
Mislim da si to pogrešno protumačio, Miroslave. Taj znak ≃ ne znači poreklo reči, već ←. Vidi, recimo, natuknice hljeb ili šljem, i tamo je germansko poreklo praslovenske reči označeno strelicom, a ne znakom ≃. Biće da ovaj znak obeležava neku vrstu srodnosti ili kontaktnoga uticaja, a ne izravno poreklo reči iz toga jezika kako ti tumačiš. Evo i ovde uputa: http://hjp.srce.hr/download/12_etimologija.pdf

To je nakakva oznaka, slična onoj u matematici/geometriji o kongruenciji, da je nešto približno jednako ili saglasno jedno drugom.

Цитат
Hm, ArsLonga... budiboksnama! Samo to ti kažem, pa tumači po volji, kada si mi već ponudio dobar dvosmislen kontekst da se mogu tako izraziti. Smiley

Čudni su putevi Božji, zar ne?  Wink
Ipak, ni na kraj pameti mi nije na kakvu dvosmislenost ovde ukazuješ. Priznajem, oduvek sam bio malo poteži "na razumevanje". Znaš onaj vic o Bosancu, međedu i bukvi?
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #14 у: 19.55 ч. 14.11.2009. »


П. С. Еј, ал’ пази који сам ја ћорча: трипут(!) се враћам на страну, и гледам у оно нем. guot, и превидим знак испред: једном кад сам ја погледао, па кад је ArsLonga затражио извор, па још једном да проверим јесам ли добро упамтио... Roll Eyes
Мораћу подробније да читам убудуће.

Ama, nemo' da se nerviraš. Tu smo da grešimo, ljudi smo... a i da ponešto naučimo. Kao ja od tebe o "akcenti" i o "budi bog s nama" (u mom kraju bi se reklo "budi bog s nami").  Cool

Ustvari, nije džabe rečeno, da se "na greškama najbolje uči".
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 20.15 ч. 14.11.2009. »

Čudni su putevi Božji, zar ne?  Wink

Pa, au contraire, kad već pominješ tu izreku, ja verujem da su mnogo zamršeniji i neverovatniji putovi ljudski; ono što čoveku može da padne nà um, tomu nije ravan nikoji bog.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #16 у: 20.30 ч. 14.11.2009. »

Čudni su putevi Božji, zar ne?  Wink

Pa, au contraire, kad već pominješ tu izreku, ja verujem da su mnogo zamršeniji i neverovatniji putovi ljudski; ono što čoveku može da padne nà um, tomu nije ravan nikoji bog.


"Nemojte se uznositi..."
 Bog je samo jedan; njega nema, ali postoji; ili ga ima iako ne postoji. Kako god hoćeš. A čovek je samo "parčence" tog istog koga ima i kada ga nema.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #17 у: 21.39 ч. 14.11.2009. »

Kada se Bog vratio na Zemlju, pri spuštanju se strašno udario. Halja mu se gadno poderala i umazala zemljom i krvlju. Jednom riječju: nije sličio ni na što. Kamoli na Boga.

Eto, zanimljivo kako dođosmo do boga, na engleskom se upravo kaže god. Mora da nas je naslov teme podsvesno odvukao u religijske vode. Cheesy
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #18 у: 22.05 ч. 14.11.2009. »

Kada se Bog vratio na Zemlju, pri spuštanju se strašno udario. Halja mu se gadno poderala i umazala zemljom i krvlju. Jednom riječju: nije sličio ni na što. Kamoli na Boga.

Eto, zanimljivo kako dođosmo do boga, na engleskom se upravo kaže god. Mora da nas je naslov teme podsvesno odvukao u religijske vode. Cheesy

Ach mein Gott! Mein guter Gott hat alles gut gemacht!  Huh
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #19 у: 21.22 ч. 07.02.2010. »

У источној Босни, а вероватно и у неким другим крајевима, реч год се и данас употребљава као замена за светац или празник. Често ће те чути:
"Који је год данас"? Или "Који је светац данас?"
"Данас је неки год, не ваља се радити." Или "Данас је неки светац не ваља се радити".
"Дођи о неком году, кад се не ради ништа да мало поседимо". Или "Дођи о неком свецу, кад се не ради ништа да мало поседимо".

Ако се има у виду да су данашњи хришћански свеци у претхришћанско време били богови, сваки са својим надлежностима и ресорима, онда je oчигледно да ово год, значи (или, значило је) бог.
Видим да Скок каже да је ово старословенска и свесловенска реч, али откуд код Енглеза и Немаца, стварно не знам...
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #20 у: 22.48 ч. 07.02.2010. »

Да ли је неко упоредио го̑д са хо̑д и да ли те две речи могу да стоје у вези?

У источнословенскима језицима такође постоји реч година за годину, док се у западнословенским углавном користи рок, док речи ходина (чешки) и година (пољски; тачније, гођина) значе час. Децембар се на кашупском зове годник, док је код Лужичких Срба то ходовник. Чеси Божић називају и Boží hod. (Све ове речи су са википедије).

Да ли је могуће да је година заправо ход Сунца, ходина? Словени су обележавали зимски солстициј и повратак Сунца уз паљење ватре и светковине, одатле су и наши божићни обичаји и паљење бадњака. Називи годник и ходник за децембар и очувано име "Божији ход" за Божић, као и замене г за х и обрнуто у речима истог порекла у различитим словенским језицима ми даје идеју да је год у вези са Сунчевим ходом. То даје и нови смисао годовима на пању. Да ли ово има смисла и да ли већ постоје и оваква етимолошка тумачења?
« Задњи пут промењено: 22.53 ч. 07.02.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #21 у: 16.22 ч. 08.02.2010. »

Ja prvi put čujem za tu reč. To GOD kao imenica.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #22 у: 16.42 ч. 08.02.2010. »

Ja prvi put čujem za tu reč. To GOD kao imenica.

Ја сам знао једино за год на пању, круг који означава годину живота. Сад видим да је и Вук Караџић у Српском рјечнику описао год у значењу које је навео Вук горе:

Го̑д m. велики празник (у Србији), der Festtag, dies festus.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #23 у: 17.51 ч. 08.02.2010. »

Pa dobro, god na panju, da. Ali nisam znala da ta rec oznacava godinu zivota uopsteno. Mislila sam da se samo odnosi na drvece (i panjeve, of kors Smiley) Ovo drugo (praznik) nisam znala.
Сачувана
chiviash
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 230



« Одговор #24 у: 19.24 ч. 08.02.2010. »



"Nemojte se uznositi..."
 


Kako mi se svidja ovaj izraz. Posto je citirano, smem li usput da pitam odakle?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #25 у: 19.28 ч. 08.02.2010. »



"Nemojte se uznositi..."
 


Kako mi se svidja ovaj izraz. Posto je citirano, smem li usput da pitam odakle?

Библија, вероватно.
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #26 у: 21.37 ч. 08.02.2010. »

Римљанима 11, 20б. Наведено према хрватском преводу, изгледа.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #27 у: 21.39 ч. 08.02.2010. »

Римљанима 11, 20б. Наведено према хрватском преводу, изгледа.
Ето, знала сам... Smiley
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #28 у: 21.40 ч. 08.02.2010. »

Имаш духа погађачког. Grin
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #29 у: 21.43 ч. 08.02.2010. »

Имаш духа погађачког. Grin
Ил' сам мало читала и Библију.... Wink
Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #30 у: 00.20 ч. 09.02.2010. »

Још мало о Году.

Именица "година" је у ствари присвојни придев именице Год (Бог, светац) и означавао је период (или периоду) владавине неког Года (Бога, свеца). Исто као што бисмо рекли Перина, Томина, Љубина...
А "период владавине" је у ствари период од "ступања на снагу", односно рођења Года (Бога) па до његове "смрти". Он се одмах сутрадан поново "рађа", па имамо новог, младог Года (Годића, Божића). Ово се најбоље види код слављења Божића где имамо Бадњи дан тј "испраћај" или "сахрану" старог Года (Бога) и сутрадан "дочек" и "рођење" новог, младог Года (Божића). То се може видети и по неким другим празницима, али нећу о томе.

Ако сте читали имало старије текстове могли сте видети да се за годину каже "лето господње". Нпр. неки догађај се збио тог и тог лета господњег. Из овога је јасно да неки временски период (лето, а данас година) припада Богу, да је то лето Божије односно господње. На исти начин период који припада Году, је Годин период, а ако је женског рода, као што је у данашње време година, онда је то Година.

За "Лето Господње" бисмо данас рекли "Година Божија", међутим "Година Божија" не може заменити "Лето Господње" и логички је немогућа јер имамо придев на придев. Плеоназам ли је, шта ли је...?   
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #31 у: 01.47 ч. 09.02.2010. »

Пошто је год очигледно везано за дан зимског солстиција, да ли ти је пало на памет да оно не означава субјекат (Бога, Сунце, шта већ), него радњу, његов ход?

Мени је то сумњиво јер не знам да ли је игде ход повезан са годом и не знам да ли има замене г и х у оба смера (из г у х има, стслов. бог је на чешком бух). Повезано је са германским речима за бога и добро. И код нас има ово друго значење, нпр. угодити, угодан.

Догодити, догађати, догађај; одгодити, одгађати; угодити, угађати, угодно; погодити, погађати, погодак; нагодити, нагађати, нагодба; згода, згодно, згодитак; пригодно... Годити, гађати.

Мислим да год стоји у вези са главним догађајем, централном светковином у славу бога, а не са именом бога и да год није бог него да је у питању догађај, повратак Сунца и светковина поводом његовог повратка. Одатле је од года до года година, одатле је децембар годник.

Не мислим да је година присвојни придев у односу на Года као личност, већ да је -ина овде суфикс у значењу збирности и трајања, као у немаштина, летина, месечина, помрчина, белина. Год је именица мушког рода и да је у питању присвојни придев, имали бисмо годовина, попут очевина или царевина.
« Задњи пут промењено: 01.49 ч. 09.02.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Вук
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 194


« Одговор #32 у: 22.46 ч. 09.02.2010. »

Цитат
Мени је то сумњиво јер не знам да ли је игде ход повезан са годом и не знам да ли има замене г и х у оба смера (из г у х има, стслов. бог је на чешком бух). Повезано је са германским речима за бога и добро. И код нас има ово друго значење, нпр. угодити, угодан.

Догодити, догађати, догађај; одгодити, одгађати; угодити, угађати, угодно; погодити, погађати, погодак; нагодити, нагађати, нагодба; згода, згодно, згодитак; пригодно... Годити, гађати.


Ја не знам да ли се год и ход могу довести у неку везу, осим у смислу трајања, ако се под год мисли на годину. И година и ход имају неко трајање. Ако под год мислимо на божанство, онда би опет период његове владавине могли довести у везу са ход, јер и овде имамо неко трајање и једног и другог.
Не бих смео ништа да тврдим, једноставно не знам, али ја бих овоме год и ход додао и род. Род се може и те како (итекако???) довести у везу са Год, ако год има значење Бог.




Цитат
Пошто је год очигледно везано за дан зимског солстиција, да ли ти је пало на памет да оно не означава субјекат (Бога, Сунце, шта већ), него радњу, његов ход?


Мислим да год стоји у вези са главним догађајем, централном светковином у славу бога, а не са именом бога и да год није бог него да је у питању догађај, повратак Сунца и светковина поводом његовог повратка. Одатле је од года до года година, одатле је децембар годник.


Да се год и година везују конкретну за неког бога, односно субјекат, покушаћу да објасним на примеру немачке речи jahr тј година. У прошлости територија на којој се данас говори немачки језик била је насељена у великој мери словенским живљем. О томе сведоче бројни топоними, а и граничи се са огромном територијом насељеном словенским становништвом. Ово говорим због тога да би могли узети у обзир могућност да је "словенски" језик, или тачније језик неког словенског народа, могао имати утицај на немачки. Осим тога историјски је позната чињеница да су словенски народи насељавали територију од Балтика до Медитерана, па је могућност утицаја словенских језика на немачки више него извесна. Имамо и Лужичке Србе у сред Немачке.

У словенској митологији постоји бог Јарило. У различитим деловима словенских народа налазимо га под различитим именима, као што су: Јарило, Јаровит, Јаре, Јаруна, Јурај, Јуре, Ђорђе, Геровит, Рујевит итд. Могло би се набројати још доста имена под којима налазимо ово божанство.
Реч од које је његово име садржи у себи корен јар, у значењу година, или неки други временски период. Нпр. лето. Од овог корена је и немачка реч jahr, тј. година. Овим сам хтио показати да се година или год налази у директној вези са неким божанством, субјектом, у овом случају са Јарилом.
Ево неколико цитата са википедије на неколико језика где се види да јар, поред тога што је и корен за име Јарило, значи година.




http://en.wikipedia .org/wiki/Jarilo

The only historic source that mentions this deity is a 12th century biography of proselytizing German bishop Otto of Bamberg, who, during his expeditions to convert the pagan tribes of Wendish and Polabian Slavs, encountered festivals in honor of the war-god Gerovit in cities of Wolgast and Havelberg. Gerovit is most likely a German corruption of original Slavic name Jarovit.

The slavic root jar or yar means spring or summer.

He was a fairly typical life-death-rebirth deity, believed to be (re)born and killed every year. His mythical life cycle followed the yearly life of various wheat plants, from seeding through vegetation to harvest.




http://ru.wikipedia .org/wiki/Ярило

Слово восходит к праславянскому корню *jarъ родственному авест. уārə «год», готск. jēr «год» и т. д.[1]





http://mk.wikipedia .org/wiki/Јарило

Словенскиот корен јар значи пролет или лето.


Знам да википедиа и није баш поуздана али ми је овде било најлакше да брзо нађем ове цитате.
Немој да те збуни ово да јар значи лето, а не година. И код нас се до скоро за годину говорило лето господње.
И није ми била намера да узурпирам немачки језик; ово ми је само послужило као згодан пример за тврдњу да је Год или Година у директној вези са неким конкретним божанством, субјектом или личношћу(?).


Линкове копирајте директно у браузер. Овако на клик, не раде
« Задњи пут промењено: 23.17 ч. 09.02.2010. од Вук » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #33 у: 23.45 ч. 09.02.2010. »

Када сам поменуо ход, мислио сам на ход Сунца, јер година означава управо време једног Сунчевог хода, од југа ка северу до дана летњег солстиција, па назад ка југу до дана зимског солстиција и светковина повратка Сунца. Мислим да сам брзоплето повезао год и ход, али су ми упечатљиве западнословенске речи ходина за час, називи годник и ходовник за месец децембар и називи исход и заход за исток и запад. К, Г и Х су сродни по месту творбе и у западнословенским језицима имамо прелазак старословенског г у х, на пример код Чеха Бух (Бог) и у сличним примерима. Опет, то је прелазак г у х, док би за везу речи год и ход био прелазак х у г, за који не знам да ли је могућ.

Ово за јар је интересантно, то нисам знао. За реч „лето“ у значењу година сам био убеђен да је у вези са византијским календаром који се код Срба, Бугара и Руса употребљавао неколико векова, код Срба и Бугара дуже од хиљаду година, све до 18. века. По њему је наредна година почињала крајем лета, 1. септембра. Мислио сам да је одатле реч „лето“ за годину, јер је „ново лето“ значило управо то – ново лето. Међутим, кад сам видео да она постоји и код Западних Словена који нису били под утицајем тог календара, нисам више сигуран.

Везе Германа и Словена су засигурно постојале, реч го̑д је сигурно заједничког порекла. Занимљиво је да је у њиховим језицима реч тог корена дала значење бога, али не знам да ли јој се такво значење може дати и код Словена. Наша реч за бога је изведена из значења за изобиље и у директној је вези са сличним речима у санскрту и авестанском (ако се тако правилно каже). Савремене сродне речи су богат и убог.

Пре неколико година, слушао сам излагање једног лика који је рекао да су Германи настали од Словена, то јест од једног пораженог словенског племена коме су победници као казну свима одсекли језике. Тако су од тог мумлања словенских речи и онога како су те речи чули њихови здрави потомци, настали германски језици.  Cheesy

Надам се да због ове шаљиве упадице и нагађања тема неће завршити у оном неозбиљном делу форума.  Smiley
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.105


« Одговор #34 у: 21.01 ч. 07.12.2010. »

Procitah Vukove replike i zaista su zanimljive.
Takodje, Belopoljanski moze biti u pravu, jer 'god, godina', 'hod, hodina' moze imati veze sa znacenjem i sunca (pa i vremena koje mu treba da se iznova rodi - 'Nova godina') i boga: naime, sunce jeste bilo slovensko bozansto odnosno atribut onoga boga koji je odredjeno slovensko pleme stovalo. Jarilo, Jarevit, Rujevit daju vec imenom naznake svoje 'suncovisosti'.
A kada se ki(h)ne (ogroman broj ljudi ima refleks da kine kada pogleda direktno u malo jace sunce), kaze se u narodu da si 'pozdravio sunce/boga'.
« Задњи пут промењено: 00.51 ч. 08.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
Тагови: god bog godina Jarilo 
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!