Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
14.23 ч. 11.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Прозор  (Прочитано 6532 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Звездана
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Звездана
Струка:
Поруке: 29



« у: 18.46 ч. 24.11.2009. »

Јуче сам присуствовали дискусији србиста па да поставим питање овде:
Да ли је реч ПРОЗОР пре свега, самостална или кованица?

Једно мишљење је било у дискусији да потиче од глагола "прозирати" .
Некако мислим да је смисленије да реч потиче од именице (ако размишљам шта су праисторијски пећински људи прво смислили, глагол или именицу) али ,свеједно, стављам "на дискусију" каква је реч ПРОЗОР и шта значи?

Ја ћу своје лично мишљење да изложим касније.

Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #1 у: 19.06 ч. 24.11.2009. »

Требало би да је настала извођењем из глагола прозирати. Зирати, зрети су застареле речи за ’гледати, видети’ (другонаречени данас значи ’постајати зрео’). Префиксацијом смо добили гл. прозирати, прозрети, од којих се овај потоњи, као што је познато, и даље користи са тим неким значењем видети: фиг. „видети кроз некога“ или ’проћи погледом кроз што’. Такође имамо и прозиран, ’провидан’ (да не кажем транспарентан). Имамо им. зор која не постоји за себе, али са разним предмецима обликује именице: прозор, зазор, назор, узор, призор... Слично као и зив према позив, назив...  Имамо и гл. презорити ’синути (о зори), сванути’.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #2 у: 21.16 ч. 24.11.2009. »

Prozor je svakako složena reč: pro- (glagolski prefix) + zr(ij)eti (st.-slov. зьрѣти 'videti, gledati'). Ovde bi se moglo reći da je Zvezdana u pravu, pošto je glagol zreti vezan za imenicu zora. Otuda rusko зрение 'viđenje, gledanje' (nešto kao srpsko podo-zrenje 'gledanje odozdo'), koje je jasno skopčano sa imenicom zorenje (dolazak zore), pošto je nekada zora bila gotovo jedini izvor jasne svetlosti.

Сачувана
Звездана
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Звездана
Струка:
Поруке: 29



« Одговор #3 у: 21.21 ч. 24.11.2009. »

Имамо им. зор која не постоји за себе, али са разним предмецима обликује именице: прозор, зазор, назор, узор, призор... Слично као и зив према позив, назив...  Имамо и гл. презорити ’синути (о зори), сванути’.

Баш су ово биле моје идеје- иако не постоји "зор", постоји "зора" која подразумева појаву светлости после таме, па би о про+ЗОР и при+Зор , чак и У+Зор описивали нешто што је видљиво и осветљено и про+видно. и глаголи "прозирати", "прозрети" имају то значење, зар не?, да је нешто уочено и виђено под светлом, па је јасно.
Један леп придев је ПРОЗОРЉИВ који старији људи изговарају као синоним за ВИДОВИТ или ЈАСНОВИДАЦ.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #4 у: 21.24 ч. 24.11.2009. »

Ја то назвах именицом, али написаће неко други како се то („зор“ „зив“ итд.) заиста зове у граматици.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 21.24 ч. 24.11.2009. »

Samo etimološki, "prozor" jeste nastalo od "prozirati/prozrijeti", nultim sufiksom, i jeste u vezi sa imenicom "zora" i silnim tim drugim leksemama koje pominjete. "Pro-" je prefiks, a "-zor" je osnova s prevojem. (Srebreninim terminom, "kovanica" je od "pro-zor-ø".)

Međutim, sinhronijski u tvorbi reči, dakle u suvremenom jeziku, gde nas etimologija ni najmanje ne zanima, "prozor" jeste nemotivisana reč jer nema nikakve semantičke veze s glagolom "prozirati". (Dakle, što Srebrena kaže, "samostalna" je.) — v. Klajnovu Tvorbu reči 2, str. 216, t. 1.144.10.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #6 у: 22.20 ч. 24.11.2009. »

Смем ли опет и ја као лаик?  Smiley

Доста давно сам се играо речима, па сам направио неку таблицу префикса у коју сам уписивао разне основе, па и зор/зир. Одговарајућом терминологијом баш и не баратам, па ћу писати описно. Углавном, све речи упућују на то да она има везе са видом и гледањем:

Узор, узоран; позор, позорност; назор, назирати; зазор, зазорно, зазирати; обзор, обзорје, обзир, обазирати (?); презир, презирати, презрети; призор; прозор, прозорљивост, прозирати, прозрети, прозирно; зора.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #7 у: 22.31 ч. 24.11.2009. »

Etimološki, da. Wink Da nas ne zbuni, isti je to koren zor/zir/zr-, samo s različitim stupnjem prevoja u sebi.
Сачувана
Звездана
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Звездана
Струка:
Поруке: 29



« Одговор #8 у: 22.56 ч. 24.11.2009. »

Etimološki, da. Wink Da nas ne zbuni, isti je to koren zor/zir/zr-, samo s različitim stupnjem prevoja u sebi.


Видиш, Ђорђе, и овде је "стабло" речи сугласничко З+Р, а самогласници су мање важни, као што сам пробала да илуструјем на теми "Порекло речи Србин" везано за реч Месец.
Хвала за објашњење.. иако та дискусија о ПРОЗОРУ није била моја лична, волим кад погодим по осећају и слуху))
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 23.08 ч. 24.11.2009. »

Bojim se da ne vidim. Ono što svaki lingvista zna, ma kojom se disciplinom bavio, to je da nijedan glas nije i ne može biti manje važan od nekog drugog, bio taj glas koji god samoglasnik, suglasnik ili sonant.

"Prozor" nije isto što i "prozir" niti "prozr", dakle vrlo je važno koji će glas gde doći — sve ima svoja pravila i sve je u jeziku maksimalno uređeno; ništa se ne događa slučajno, samo od sebe, ili bez nekog pravila i zakona kojim se vodi.

Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!