Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
14.59 ч. 19.11.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 11
  Штампај  
Аутор Тема: Ћирилица  (Прочитано 51952 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #60 у: 23.12 ч. 20.01.2010. »

Ali niste stariji od mojih roditelja. A oni imaju isto iskustvo kao i ja.

Ово ми нешто није логично. Можда су ти штошта и прећутали. А памте дуже и од мене.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #61 у: 23.15 ч. 20.01.2010. »

Ali niste stariji od mojih roditelja. A oni imaju isto iskustvo kao i ja.

То је оно што кажем да није свако на то наилазио, нити је могао да наиђе. Моја бака је имала такво искуство као туриста, мама и тата при путовањима и у гостима код пријатеља у Хрватској/БиХ, али деда, као некадашњи члан Партије и мањи функционер који је са фирмом и на терену обишао целу Хрватску, таква искуства није имао уопште.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #62 у: 23.17 ч. 20.01.2010. »

Мада, овде се и у једном и у другом случају ради о другој половини 1980-их када је национализам већ почео да узима маха, ранијег периода се не сећам.

Понављам оно што сам рекао. Њима се могло, нико им на томе (од њихових) није замерао, а нама није; овде си због истог тога могао да најебеш.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #63 у: 23.21 ч. 20.01.2010. »

Само, морам нешто да кажем. Хлеб/крух инциденти више спадају у ксенофобију, сепаратизам и локалпатриотизам него у међунационалне односе и (не)трпељивост, јер је крух и реч српског језика, а као реч за хлеб је користе и Срби из тих крајева. Користе је и данас по Војводини и Београду, кад као крух, кад као кру' или крув. Имамо и фразе „трбухом за крухом“ и „о руву и круву“ које нису доживеле своје промене у хлеб у Србији, где се реч крух не користи. На сличан начин и многи у Србији реагују на ијекавицу и западне нагласке, само што је таквих на сву срећу мало.
Сачувана
Бојана
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 15


« Одговор #64 у: 23.24 ч. 20.01.2010. »

Поштована Бруни, мало је пренагло  оно о демагогији и "чисто сумњам" и SF приче.  Баш нешто нисам вична измишљању догађаја протканих некаквим национализмима, поготово у овим годинама, а још мање, што је помало незграпна Ваша констатација о кроатофобији. То се дешавало и нажалост, дешаваће се. Но, тема ћирилице, те сироте девојчице, одведе нас превише далеко. Паметан се учи на туђем искуству ...........
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #65 у: 23.46 ч. 20.01.2010. »

Имамо и фразе „трбухом за крухом“ и „о руву и круву“ које нису доживеле своје промене у хлеб у Србији, где се реч крух не користи.

Да мало скренемо са политике.
Ми ретко говоримо сусед у смислу комшија, али суседни (сто, угао, плац...) сасвим је нормално.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #66 у: 23.58 ч. 20.01.2010. »

Цитирано: Бруни
Цитирано: Часлав Илић
То [из области математике, технике и природних наука] су управо текстови који мене занимају, и за које тврдим да ми ћирилица штеди време док их куцам, у односу на време које бих потрошио куцајући их латиницом. То су такође текстови које бих радије читао на ћирилици него на латиници, јер они писани ћирилицом у просеку пружају више информација (тамо где на то већ утиче писмо). Радо ћу дати примере за обе тврдње, ако некога занима.

Mene zanima.

* Зашто ми је ћирилица практичнија при куцању.

Најнепосреднија разлика о односу на писање латиницом јесте што морам да мењам распоред тастера кад хоћу да откуцам латиничну формулу. Колико ово отежава куцање? Уз навику, добру ротацију распореда (тачно два: један латинички и један ћирилички) и добру пречицу (алт+размак), промена распореда улази у оквир слепог куцања. У односу на време које потрошим на друге ствари — на пример штеловање формула да изгледају тачно како треба — време утрошено на промене распореда ништавно је. Па ипак, и такво ништавно време је веће од нултог, тако да је довде латиница, макар за једно епсилон-веће-од-нуле, практичнија.

Међутим, у тексту ћирилицом српске речи се јасно разликују од свега што то није: симбола, формула, страних речи, наредби програмских језика; те конструктивних елемената (које се не виде екплицитно у Ворду и сличним програмима, али се виде при куцању латехом, докбуком, ХТМЛ-ом, итд.) Ово значи да, на пример, могу да покренем проверу правописа и кажем да у обзир узима само ћириличке речи, тако да не захвата и пријављује као погрешне ове нејезичке елементе. Кад покренем проверу правописа у латиничком тексту (што у мом случају значи енглеском) изгубим грдно време прескачући лажне поготке, а у ћириличком иде брзо и као по лоју. Затим, прелом речи на слогу на крају реда такође аутоматски може да узима у обзир српска правила за ћириличке речи, а да нејезичке елементе не прелама. Да бих исто ово постигао у латиничком тексту, морао бих ручно да обележавам несрпке речи (нпр. у Ворду обележавањем текста па избором знаковног стила), што је далеко спорије од просте промене распореда.

Дакле, кога не интересују аутоматски механизми обезбеђивања квалитета текста, томе је латиница практичнија за то епсилон-веће-од-нуле. Кога интересују, као мене, томе је ћирилица практичнија.

* Зашто текстови писани ћирилицом обично пружају више информација.

Наравно, као што рекох, овде мислим само на оне информације које уопште, на неки начин, могу да зависе од писма. Најбоље одмах пример. Скоро сам читао три књиге, факултетска уџбеника, на тему нумеричке математике, сви новијег издања. Зваћу их: ћирилички, старолатинички (= латинички старог кова) и новолатинички (= латинички новог кова).

У ћириличком уџбенику, имена математичара (као у: Кошијев ред, Собољевљев простор, Ричардсонова метода) преношена су, наравно, транскрибовано. Изворна имена су давана у фусноти. И то мислим стварно изворна: латиничка неподшишана, руска руском ћирилицом, чак и Еуклид грчким писмом :) Како је фуснота само с именом мало гола, онда уз име стоји и година рођење, евентуално смрти, и народност особе.

У старолатиничком уџбенику, имена су опет преношена транскрибовано, и опет су ту фусноте са изворним именом и просторно-временском одредницом. Разлика у односу на ћирилички уџбеник је само та што имена у фусноти нису увек заиста изворна: уместо ћирилицом, руска су дата транскрибована (на српску латиницу). Дакле, у односу на ћирилички уџбеник ништа нисам добио, а изгубио сам део изворних имена. Чист, мада омањи, губитак информације.

У новолатиничком уџбенику, е… Кроз текст само шљаште квазиизворна имена, конкретно: чупава имена западних математичара подшишана (нпр. Viète и Stéphane без својих грависа и акута), а руска транскрибована најчешће на српски (Čebišev, Kantorovič, али Sobolev уместо Soboljev). Фусноте, не постоје. Дакле, у односу на ћирилички уџбеник ништа нисам добио, а изгубио сам: како имена изговарати на српском, пуно име математичара, просторно-временску одредницу, каква су заиста нека изворна имена. Чист и значајан губитак информације.

(Наравно, новолатинички уџбеник има ту предност да не принуђава једног модерног студента да гледа „накарадно посрбљена“ страна имена. Додуше, изузевши руска)
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #67 у: 00.53 ч. 21.01.2010. »

Pošto mi se dešavalo, i to par godina zaredom, da mi crnogorska ljubaznost i gostoprimstvo prisjednu, već nekoliko godina ljetujem u Hrvatskoj. Ispočetka sam imao neke predrasude koje su vremenom isčezle. Možda i zato što govorim ijekavicom pa se utopim među ostalim mnogobrojnim turistima iz BiH. Ljepota njihove obale i čistoća mora je ono što privlači mene i moju porodicu. Crnogorci bi mogli mnogo toga da nauče od njih. Ljubaznost onih koji su nam izdavali sobu uopšte ne splasne ni kada shvate da smo srbi (mada ne vjerujem ni da se obraduju :-). Međutim, da je bilo sporadičnih incidenata bilo je. Jedne večeri, par bošnjaka se napilo u kafiću, polupali su par stvari iz inventara i počeli da bježe. Petnaestak stanovnika toga mjesta je odmah reagovalo i potrčalo za njima uz povike: "Jebemo vam mater balijsku, turci, ovdje ste došli da pravite sranje, i sl." Skoro 80 % turista u tom mjestu su bili iz bošnjaci i BiH i vjerujem da im nije bilo nimalo prijatno, jer je ta razularena masa bukvalno pozivala na linč tih momaka uz prethodne i slične povike.
Takođe se dešavalo, doduše sporadično, da se oštete vozila sa tablicama iz Srbije. Inače, takve stvari su intezivnije u primorskom mjestima koja su bila izloženija ratnim dejstvima(okolina Zadra i Dubrovnika) dok su u nekim krajevima, poput Istre i nekih ostrva, takve stvari dosta rijetke. Ipak, pored svega ovoga, ja planiram i ove godine odmor provesti najvjerovatnije u Hrvatskoj jer su prema meni do sada bili krajnje fer i korektni.
« Задњи пут промењено: 01.07 ч. 21.01.2010. од d@do » Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #68 у: 01.03 ч. 21.01.2010. »

Ah da, sjetih se još jedne interesantne scene koja je možda vezana za ovu temu:
Ne tako davno, nekoliko mojih kolega se vraćalo sa nekog seminara iz Dubrovnika. Odlučili su da se malo odmore i nešto prezalogaje pa su stali pored jednog restorana (još uvijek u Hrvatskoj). Neki od kolega su bili i bošnjaci. Neko je naručio šniclu, neko ražnjiće a jedan od kolega, vidno mamuran, je naručio supu. Drugi kolega je, nakon što su naručili hranu, krenuo ka toaletu i prolazeći pored konobara čuo njegove sljedeće instrukcije kuvaru: "Jedan odrezak, jedne ražnjiće i jednu juhu, jebala mu supa mater".  Wink
« Задњи пут промењено: 01.09 ч. 21.01.2010. од d@do » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #69 у: 01.16 ч. 21.01.2010. »

Чаславе, врло занимљиво и поучно. Хвала на оном тексту, и мене је занимало.  Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #70 у: 08.21 ч. 21.01.2010. »

А ово:
Не знам, мени је црње било када су након 1995. они наши несрећници оданде у овдашњим продавницама тражили крух (а тако и сви Срби из Хрватске и Босанске крајине говоре), па им овде људи псовали матер хрватску.
има своје разлоге и пре рата се није дешавало.
Da li vi to opravdavate Srbe koji Srbima psuju majku hrvatsku? Pa šta ako se nije dešavalo pre rata? Dokle bre više stalno neko oprpavdavanje za gadosti koje čine Srbi, a s druge strane preterivanje i uvećavanje gadosti koje rade Hrvati ili bilo koji drugi narod oko nas a koji nam nije po volji? Stvarno nemam reči... Ne znam zapravo što uopšte i dalje dozvoljam da mi dolaze obaveštenja od ove teme. Ovakve besmislice mi zaista nisu potrebene da čitam.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #71 у: 08.23 ч. 21.01.2010. »

Поштована Бруни, мало је пренагло  оно о демагогији и "чисто сумњам" и SF приче.  Баш нешто нисам вична измишљању догађаја протканих некаквим национализмима, поготово у овим годинама, а још мање, што је помало незграпна Ваша констатација о кроатофобији. То се дешавало и нажалост, дешаваће се. Но, тема ћирилице, те сироте девојчице, одведе нас превише далеко. Паметан се учи на туђем искуству ...........
Pa po onom što ste do sad napisali, ne bi se reklo. A kad ste tako orni za priču o nacionalizmima... Ne znate ni jednu u kojoj je bad guy Srbin? Baš me živo zanima. Jer ja ih znam na tone.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #72 у: 08.27 ч. 21.01.2010. »

Jedne večeri, par bošnjaka se napilo u kafiću, polupali su par stvari iz inventara i počeli da bježe. Petnaestak stanovnika toga mjesta je odmah reagovalo i potrčalo za njima uz povike: "Jebemo vam mater balijsku, turci, ovdje ste došli da pravite sranje, i sl."

Ruku u vatru stavljam da se to desilo u Srbiji, isto bi bilo od A do Š. Zapravo, moram prizati da mi je neobčno da čujem Hrvata da nekog zove balijom i Turčinom. Toga sam se sita naslušala samo od Srba.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #73 у: 08.34 ч. 21.01.2010. »

Hvala, Časlave. Zaista imaš pravo. Ja pored svega toga što si nabrojao, dodajem da mi je ćirilica i lepša. Samo mi molim te objasni na šta si mislio ovde pod latinički starog/novog kova?

Цитат
Зваћу их: ћирилички, старолатинички (= латинички старог кова) и новолатинички (= латинички новог кова).


Što se tiče razlike te tri knjige... Pa ipak mislim da za to nije krivo pismo, već oni koji su priređivali knjigu. Sve što se našlo u ćiriličnoj, nije imalo nikakvog razloga da se ne nađe i i preostale dve. Pitanje je izbora priređivača knjige.
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #74 у: 09.37 ч. 21.01.2010. »

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Odumiranje-cirilice/t3267.lt.html

Mišljenje stručnjaka. Mali citat (bold moj):

Ćirilicu svakako treba da sačuvamo, ali iz kulturnih i istorijskih razloga, ne iz utilitarnih. Ja sam godinama podržavao apele novosadskog udruženja "Ćirilica", jer verujem da su im pobude plemenite. Ono u čemu se ne slažem s njima, to je kad latinicu hoće da poklone Hrvatima, nazivajući je "gajevicom", tvrdeći da su Srbi jedini narod koji "piše pismom drugog naroda". Po njima, srpska latinica uopšte ne postoji. Ja i većina mojih kolega smatramo da postoji, još od dubrovačke književnosti pa do naših dana. Same zabrinjavajuće statistike koje "Ćirilica" iznosi – preko 80 odsto latiničkih natpisa u Beogradu, reklame isključivo na latinici i tako dalje – dokaz su da Srbi osećaju i latinicu kao svoju: nisu je sigurno "uzajmili" iz ljubavi prema Hrvatima. Dvoazbučnost je, dakle, naša sudbina, a zakoni treba da nađu načina da ćirilicu zaštite od odumiranja.

1. Što da poklanjamo nešto što je naše drugima?
2. Srbi su se već izgleda odlučili za latinicu. Zašto ići protiv njihove volje?
3. Dvoazbučnost je realnost, svidelo se to nekima ili ne.

Сада ће Дарко Бабић који је из српског језика на писменим задацима углавном добијао јединице и двојке да одговори једном еминентном језичком стручњаку као што је Иван Клајн.

а) Иван Клај каже: гајевице се не треба одрицати због тога што је дубровничка књижевност написана са негајевским писмом.
б) Дубровачка књижевност је стварана углавном (скоро све) на невуковској ћирилици.
в) "...  dokaz su da Srbi osećaju i latinicu kao svoju" - та чињеница не доказују то што Клајн збори. Та чињеница доказују да је процес којим се требало насилнички сузбити ћирилица заправо био крајње успешан и делотворан у својој мисији. Тако да двоазбучност није наша судбина већ наша клопка. Јамчано је доказано да је ћирилица систематки прогањана.

1.  И ја сам против поклањања. Лаж се не може разоткрити лагањем.
2.  Срби се напросто нису одрекли ћирилице. Дана 28. и 29. октобра 2006. године се 3.521.724 грађана Србије старијих од осамнаест година изјаснило за једноазбучје у српском језику. Зашто ићи против њихове воље?
3. Двоазбучност је доказано спроведена завера свидело се то некоме или не.
« Задњи пут промењено: 11.21 ч. 21.01.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
Тагови:
Странице: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 11
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!