„Snajper“ ili „snajperista“?; Šta znači „sankcionisati“?

<< < (3/10) > >>

Бојан Башић:
Dacko, nisam uspeo da nađem gde piše da se Fransoa ne sme menjati. Klajn kaže da je najpogodnije da se ne menja ispred prezimena (navodi primere: Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu), što svakako ne znači da je pogrešno menjati ga. Primeri poput "dao sam knjigu Fransoa" i "video sam Fransoa" nisu obuhvaćeni ovim, već kaže, štaviše, da ukoliko nema drugih mogućnosti onda se ime može menjati. Dozvoljavam sebi da ovo "ukoliko nema drugih mogućnosti" protumačim kao "ukoliko nema drugog dela iz kog bi se moglo zaključiti o kom padežu je reč", tako da primer sa knjigom i viđenjem ne stoji.

Možda je snajper ekonomičnije od snajperska puška (mada rekoh da se za oružje može reći i snajperka), ali u svakom slučaju snajperista, oblik za koji se Vi zalažete, sigurno nije ekonomičniji od snajper. Dodao bih i to da, po mom mišljenju, mnogo češće pominjemo lice koje gađa nego oružje kojim gađa, pa time i u pogledu ekonomičnosti otpada Vaš predlog. Ako imamo lovca koji rukuje lovačkom puškom, ne vidim zašto ne bismo imali snajpera koji rukuje snajperskom puškom. Ili možda pušci treba da damo ime lovac a nišandžiji lovacista (ili neka slična kovanica), zbog ekonomije?

I, na kraju krajeva, ako Klajnov priručnik nije zvanično prihvaćena referenca, rečnik Matice srpske to jeste, pa bi bilo lepo da pogledamo šta tamo piše i razrešimo nedoumice.

Nataša, moram da priznam da me je malo (neprijatno) iznenadila činjenica da niste primetili da sve vreme pričam o glagolu sankcionisati, a ne o imenici sankcija, iako sam to eksplicitno naglasio nekoliko puta. Izvori koje ste naveli upućuju na imenicu, a to nije sporno. Ipak, drago mi je što smo se složili oko jedne stvari — da je Britanika dovoljno dobra. Pogledajte šta piše o glagolu to sanction:

http://www.britannica.com/dictionary?hdwd=sanction&book=Dictionary&jump=sanction%5B2%2Ctransitive+verb%5D&list=sanction%5B1%2Cnoun%5D%3D946176%3Bsanction%5B2%2Ctransitive+verb%5D%3D946202%3Bpragmatic+sanction%3D840446

Takođe sam objasnio i koja je logika iza toga što iako imenica ima dvojako značenje glagol to nema.

Uostalom, možemo zanemariti sva objašnjena, sve logike, sve povezanosti sa stranim jezicima, i jednostavno otvoriti rečnik Matice srpske gde se navodi isključivo pozitivno značenje ovog glagola (a i to sam već pomenuo).

Maduixa:
Zasto se onda ta rec siroko upotrebljava kao "kazniti" a ne "odobriti"?

Kome je prvom palo na pamet da pocne da upotrebljava jednu rec u sasvim suprotnom znacenju od onog koje ima u drugim jezicima?

Бојан Башић:
Kome je prvom palo na pamet da to tako upotrebi — ne znam (i ne verujem da iko zna). Zašto se tako pogrešno upotrebljava sada — znam, zato što je greška previše rasprostranjena i mnogi nikad nisu ni čuli da ta reč ima sasvim drugo značenje. Kako je došlo do greške — pretpostavljam, zbog dvojake prirode imenice sankcija ljudi su pomislili da je i glagol takav, pa se vremenom izdvojilo ovo pogrešno značenje.

Nadam se da smo se konačno složili šta zapravo znači glagol sankcionisati. Možemo razmeniti i pokoju reč na temu šta bi bilo najbolje da se sada uradi. Ako zabranimo pravo značenje i propišemo isključivo ovo odomaćeno, efektivno bismo uništili sva dosad pisana dela u kojima se sporni glagol pominje, jer bi bila potpuno nerazumljiva. Ako dozvolimo dublet, kao što već jednom rekoh, ne bih mogao da se setim ni jednog jedinog primera u kom bi iz konteksta bilo jasno koje značenje koristimo (ako neko i konstruiše neki takav, svakako stoji da su prilično retki). Da ostavimo ovako kako je — priznajem, ni to baš ne valja. Zbog toga sam rekao da je verovatno najbolje sedeti skrštenih ruku i puštati druge da nešto rade ili ne rade.

Dacko:
Цитирано: Бојан Башић на 16.31 ч. 20.07.2006.

Dacko, nisam uspeo da nađem gde piše da se Fransoa ne sme menjati. Klajn kaže da je najpogodnije da se ne menja ispred prezimena (navodi primere: Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu), što svakako ne znači da je pogrešno menjati ga. Primeri poput "dao sam knjigu Fransoa" i "video sam Fransoa" nisu obuhvaćeni ovim, već kaže, štaviše, da ukoliko nema drugih mogućnosti onda se ime može menjati. Dozvoljavam sebi da ovo "ukoliko nema drugih mogućnosti" protumačim kao "ukoliko nema drugog dela iz kog bi se moglo zaključiti o kom padežu je reč", tako da primer sa knjigom i viđenjem ne stoji.

Možda je snajper ekonomičnije od snajperska puška (mada rekoh da se za oružje može reći i snajperka), ali u svakom slučaju snajperista, oblik za koji se Vi zalažete, sigurno nije ekonomičniji od snajper. Dodao bih i to da, po mom mišljenju, mnogo češće pominjemo lice koje gađa nego oružje kojim gađa, pa time i u pogledu ekonomičnosti otpada Vaš predlog. Ako imamo lovca koji rukuje lovačkom puškom, ne vidim zašto ne bismo imali snajpera koji rukuje snajperskom puškom. Ili možda pušci treba da damo ime lovac a nišandžiju lovacista (ili neka slična kovanica), zbog ekonomije?


"Srpski jezički priručnik", Ivan Klajn: Rečnik, str. 315: 'Fransoa (Francois), ne Fransua, IV 64a. Ne menja se po padežima: Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu itd.' I to je sve što o ovom imenu piše. Koliko, uostalom, ima logike menjati neko muško ime ako ga pišemo samostalno, a pretvarati ga u nepromenljivu reč ako prethodi prezimenu?
 Zašto vam analogija s lovcem nije dobra? Reč lovac postoji u našem jeziku mnogo pre lovačke puške, pa je logično da naziv puške izvedemo iz imenice lovac. Međutim, reči tenk, mitraljez i snajper ušle su u jezik kao nazivi oružja (dobro, tenk baš i nije oružje, ali ne znam kako da ga definišem :)), i iz tih reči izveli smo nazive ljudi koji rukuju/upravljaju pomenutim predmetima - tenkist, mitraljezac, snajperista. Ne moramo se složiti, objašnjavam zašto mi je ovo rešenje logično, makar Klajn mislio drugačije.

Бојан Башић:
Цитирано: Dacko на 04.39 ч. 21.07.2006.

"Srpski jezički priručnik", Ivan Klajn: Rečnik, str. 315: 'Fransoa (Francois), ne Fransua, IV 64a. Ne menja se po padežima: Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu itd.' I to je sve što o ovom imenu piše. Koliko, uostalom, ima logike menjati neko muško ime ako ga pišemo samostalno, a pretvarati ga u nepromenljivu reč ako prethodi prezimenu?

Malo sam pogledao literaturu i evo dokle sam došao.

Svetozar Marković, Mustafa Ajanović i Zvonimir Diklić su 1972. u Sarajevu objavili Pravopisni priručnik srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog jezika (kako se čini iz donjeg citata, knjiga ima još izdanja). Čini se da su oni prvi predložili da imena (prezimena) na -oa ostanu nepromenjena uz prezime (ime). Da to sada, 35 godina kasnije, nije isključivo Klajnov stav već i stav drugih lingvista svedoči odgovor na pitanje jednog čitaoca u časopisu Jezik danas 1/1997:

Цитат

Najviše teškoća zadaje završetak -oa. Takva imena kod nas, silom prilika, moraju ostati nepromenljiva, kao što je još odavno predloženo u Pravopisnom priručniku Markovića, Ajanovića i Diklića (Sarajevo 1975). To znači da ćemo uvek nastojati da im dodamo promenljivo ime odnosno prezime u apoziciji, npr. Fransoa Miterana, sa Fransoa Miteranom, obratio se Andreu Moroa i sl. Samo ako takvo dodavanje nije moguće, menjaćemo Fransoe, Fransoi i sl.

Što se tiče promena imena, slučajno sam Vam ostao dužan jedan odgovor.

Цитирано: Dacko на 13.30 ч. 20.07.2006.

Bojane, da li je nejasno da sam cura ili mislite da ženska imena na -o treba menjati po padežima? ;)

Zapravo, da, ženska imena na -o treba menjati po padežima.

Citiram jedan deo koji se odnosi na vlastite imenice ženskog roda iz rada dr Egona Feketea koji se može naći u knjizi Slovo o jeziku, čiji su autori, pored Feketea, Drago Ćupić i Bogdan Terzić:

Цитат

Na ovaj način [kao imenice na -a] menjaće se, međutim i imena koja se u nom. jd. završavaju na -o: Safo-Safe-Safi, Klio-Klije-Kliji, Salambo-Salambe-Salambi, Sirimavo-Sirimave-Sirimavi, zatim neke imenice koje se završavaju na -e: Inge-Inge-Ingi — uglavnom one koje bi mogle glasiti i na -a (isp. Inga), dok druge, kao Nanke, Rene — čije "a-parnjake" teško možemo pretpostaviti — čini nam se ostaju radije nepromenjene.

Ne morate mi skretati pažnju na to da se ovoga (maltene) niko ne pridržava — svestan sam toga i sâm. Razlog mogu da potražim u izuzetnoj retkosti vlastitih imenica ženskih roda na -o*, koje samim tim narodu zvuče neuobičajeno pa se postupalo u stilu "šta sad da radim s ovim, bolje da ne radim ništa", što je sada ukorenjeno. Ipak, kada nešto pišem, ako se moje mišljenje i sluh razlikuju od trenutne norme, pišem onako kako je pravilno.

*Možda ne bi bilo loše da pomenemo i takve zajedničke imenice. Mogu da se setim samo jedne — skvo. Ima li ko još neki primer?

Sada možemo preći i na ono od čega smo krenuli.

Цитирано: Dacko на 04.39 ч. 21.07.2006.

Zašto vam analogija s lovcem nije dobra? Reč lovac postoji u našem jeziku mnogo pre lovačke puške, pa je logično da naziv puške izvedemo iz imenice lovac. Međutim, reči tenk, mitraljez i snajper ušle su u jezik kao nazivi oružja (dobro, tenk baš i nije oružje, ali ne znam kako da ga definišem :)), i iz tih reči izveli smo nazive ljudi koji rukuju/upravljaju pomenutim predmetima - tenkist, mitraljezac, snajperista.

Analogiju sa lovcem sam uzeo zbog toga što se u oba izraza pominje puška, i to je ime vrste te puške poteklo od imena onog ko njome gađa. Reči tenk i mitraljez su zaista ušle u naš jezik kao značenje oružja, a u originalu, engl. tank i fr. mitrailleuse, znače isto što i kod nas. Reč snajper nije ušla u naš jezik u značenju oružja, već u značenju strelca. Međutim, taj oblik se izgubio u govoru (ne i u normi!) zbog toga što su vojnici povukli analogiju sa sličnim oblicima tenkista, vezista, a onda su reči snajper, koja je ostala da "visi", brže-bolje dodelili značenje oružja. Analogija je vrlo gadna stvar i ne može se koristiti na proizvoljan način. Prava analogija koju bismo ovde povukli je ona sa imenicama farmer, spiker (nazivi čoveka koji nešto radi na engl., isto i na srpskom), za koje ne verujem da iko od njih pravi oblike farmerista, spikerista.

Цитирано: Dacko на 04.39 ч. 21.07.2006.

Ne moramo se složiti, objašnjavam zašto mi je ovo rešenje logično, makar Klajn mislio drugačije.

Nikako ne može biti loše da imate sopstveno mišljenje o nečem, naprotiv — to je svakako pozitivna osobina. Ono što pokušavam da Vam objasnim sve vreme je da norma kaže drugačije. Ne moramo se složiti (i nećemo, jer svako misli na svoj način) da je bolje to što ja pišem ili možda to što Vi pišete. Naveo sam neke stvari koje brane oblik snajper za strelca. Vi ste naveli neke druge, svakako ne besmislene, koje brane oblik snajperista, i možda će baš zbog toga nekad i taj oblik postati usvojen i književan. Sve što pokušavam da kažem je da se to još nije desilo. Za te stvari je predviđena ova tema, a ako neko otvori takvu gde će svako izneti mišljenje kako bi on voleo da neko pravilo izgleda, vrlo rado ću Vam se i tamo pridružiti.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна