Akcenat u reči "stanovništvo"

[Unpredicable]

Zanima me da li je na vokalu 'a' ili na 'i'.  Često čujem na TV-u sa akcentom na 'i', ali mi ne zvuči pravilno.  Možda grešim. . .

[Ђорђе Божовић]

Blago nama s "bèogradskim" kratkouzlaznim akcentima na prvom slogu.

Pravilno je i jedno i drugo, stànōvnīštvo i stanovníštvo (RMS), ali meni ovo prvo, bez uvrede , zvuči vrlo "bèogradski" ili pak strašno knjiški (i HJP beleži samo stanovníštvo s oznakom sr).

[Unpredicable]

Oba? Sjajno. Ipak ostajem pri mome. Hvala!

[Miki]

Стàнōвнӣштво ми звучи као Микèлāнђēло Буòнāротӣ (можда и погреших са дужинама негде, исправите ако треба) — одвратно. Увек кажем становни́штво и Микелáнеђело Буонарóти, па нек ово потоње и није књижевно, или, јелте, још званично прихваћено.

[Ђорђе Божовић]

U redu je samo ako ne kažeš Mikelȃnđelo. Jesi pogrešio s dužinama, ne treba ih stvarno toliko.

Ali, ionako danas retko ko uopšte izgovara dužine. A to je po meni i još gore nego i taj preterano knjiški akcenat (ne mislim na neutralan književni akcenat, već zaista na preterano knjiški).

Ali šta se može, "bè_aogradski" je u modi.

[Miki]

Ма, нè кажем Микелȃнђело, нè брини. Нити нàглашавам прòклитику, само се сада прòсеравам.

[Ђорђе Божовић]

Fale ti dužine.

A ì tō već ùmnogōme zavisi i òd matērnjēga dijalekta. Ja prènosīm silazne akcente na proklitike (a i izgovaram dužine), kao ì sve našejezično stanovníštvo òd Ūžica nà jug i zapad.

Mada, to sa "nàglašavanjem", "pròklitikom" i "pròseravanjem" jeste "bèogradsko" proseravanje, jer tu nema šta da se prenosi na prvi slog, ali kada imamo rečcu "ne" ispred glagola sa silaznim akcentom, i oni koji inače prenose silazne akcente na proklitiku (i kažu: "prèt‿kućōm") i oni koji inače ne prenose (i kažu: "pret‿kȕćōm", pa zbog kojih i dopuštamo tu dublet), na nju će prenijeti akcenat, te je tako onda i jedino pravilno: "nè kāžēm" i "nè brini".

[Miki]

...i jedino pravilno: "nè kāžēm" i "nè brini".

Само што ћеш у Београду, а вероватно и шире, као што си и сам приметио, тешко чути да неко ставља дужине. Пошто ја „не кажем“ изговарам са дужинама, некима се чини да наглашавам глагол иза проклитике. Додуше, ја ставим и дужину на прво и у „не брини“...

[Ђорђе Божовић]

Mmm, ne treba tu dužina, što će ti? Dođeš ti lepo u Užice i probaviš ovde par meseci, pa da vidiš kako će ti zgodno i sva četiri melodijska akcenta i postakcenatske dužine ući u uho i pod jezik.

(A bogami i druge neke stvari — infinitiv umesto dakanja, muški hipokoristici na -o umesto na -a, radikalna palatalizacija i sibilarizacija, ijekavica... i ima da ti jezik bude kô bog! Pravi vukovski — ni sa kim nećeš moći da progovoriš! )

[Ana N]

Izvini, ali mislim da je uzickom govoru daleko vise svojstveno "dakanje" nego infinitivi (ako sam te dobro razumela), mnoogo cesce se cuje "idem da jedem", nego "idem jesti".  Jos jednom, ako sam te dobro razumela.  Izvinjavam se zbog digresije.

[Ђорђе Божовић]

Dobro si me razumela. Infinitiv jeste daleko više svojstven užičkom govoru nego dakanje.

Ne kažem da nema uopšte u njemu konstrukcije "da" + prezent kao dopune glagola — ima je, ali se i tu javlja fakultativno uz infinitiv kao dopunu.

Evo ovako primera kao ilustracije toga:
Eda mi je samo viđeti ga, pondak mogu i umrijeti / dumrem.
Stari narod voli pjevati više no ljeba da jede / jesti.

Pogledaj i ove isečke narodnoga užičkoga govora pa zamijeti upotrebu infinitiva: http://tinyurl.com/yfuc7ah (Oćeš li mi dati satluk rakije, što pjevaš kad platiti moraš, oni nisu znali turski ni beknuti, nemoj me moliti da se ženim, ja se ženiti neću, ženiti me nikad nećeš i sl.).

[J o e]

Не треба претеривати са осуђивањем акцента на првом слогу. Тај дублетизам, наиме, потиче од дублетизма именица које се завршавају на -ник (најчешће на -овник). Коме смета ста̀но̄внӣк, нека размисли да ли му исто толико смета и чѝно̄внӣк и цѐно̄внӣк и по̀сла̄нӣк, према којима редовно стоје дублети чино̀внӣк, цено̀внӣк, посла̀нӣк (једнако као ста̀но̄внӣк/стано̀внӣк), па тако и дублетизам код чѝно̄внӣштво/чиновни́штво и сл.

Мада и сам презирем акценат у Београду, нико тамо не говори „bèa_ogradski“. Довољно је иритантно беó^аградски. 

[Ђорђе Божовић]

Ne "bèa_ogradski", ako bi to označavalo zadnje [ɑ], nego "bè_aogradski", što je trebalo da označava otvoreno [ɛ] sa kratkouzlaznim akcentom — a tako mnogi tu govore!

[J o e]

То је била штампарска грешка (видиш да сам ставио под наводнике, само сам погрешан вокал индексирао).
Ја заиста у животу нисам чуо да неки Београђанин изговори на тај начин, а доста времена проводим у Београду.
Чак управо супротно, Београђани презиру када неко из унутрашњости стави акценат на први слог (као што то чини цела источна Србија и један део западне, додуше, са краткосилазним: Бе̏оград, односно Бе̏огра̄д).

[Ђорђе Божовић]

Možda ne govorimo o istim Beograđanima (ima ih svakojakih ).

Ima i starih Beograđana, i srednjih generacija, i došljaka koji se rapidno "pobè_aograđuju". Da li jedni ili drugi ili treći, uglavnom kod dela Beograđana ili "Beograđana", ja čujem "Bè_aograd" s kratkouzlaznim i otvorenim [ɛ] ili [æ].

A ima i takvih "Beógrađana" sa [ɔ], ili i sa oba [ɛ] i [ɔ]. Mislim, prilično su razuđeni beogradski akcenti što po starosnoj što po socijalnoj pripadnosti, što po tome odakle su došli u Beograd...

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Наглашавање и изговор уопште > Тема: Akcenat u reči "stanovništvo"