Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
23.00 ч. 23.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Етимологија и значење имена река  (Прочитано 8775 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« у: 15.20 ч. 09.12.2009. »

Πо запису Прокопија Кесаријског (Procopius Caesarensis) словени су религијски обожавали реке, између осталог, реке су имале и пол, мушки и женски. И данас имамо реке и у мушком и женском роду, (искрено нисам се убдубљивао каква је ситуација у другим језицима и да ли је данашња "родност" река последица тог старословенског веровања). У сваком случају, много река има тај словенски суфикс -ав или -ава (Драва, Млава, Морава - Дунав, Рзав). Да ли би за почетак могли да нешто кажемо о том суфиксу -ав(а), посебно у контексту словенизирања страних имена река као што је Дунав. Потом би могли да пређемо на ширу расправу о именима река на српском говорном подручју.
Сачувана
Урош
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 101


« Одговор #1 у: 15.23 ч. 11.12.2009. »

Немогуће да нико не зна ништа о ова два суфикса?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #2 у: 12.59 ч. 12.12.2009. »

Ma zna, nego nece da kaze ... Wink
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 03.19 ч. 14.12.2009. »

U imenima Drava i Dunav nema toga sufiksa, to su (kao i Sava, Bosna i neke druge reke) poreklom predslovenski nazivi koje su Sloveni glasovno adaptirali i u svoj jezik, pa je samo glasovna slučajnost što tu dočetak naliči na slovenski rečni sufiks -ava.

U Rzav, rekao bih da je to isti sufiks kao i u ćelav, alav, glupav, ćaplav itd., dakle nije specifičan za hidronimiju nego označava nosioca neke osobine — i rzav (što je pre svega zajednička imenica, pa zatim konkretno ime reke) jeste ’onaj koji rže’, a što je metaforički rečeno ’planinski potok’.

Jedino -ava, ženskog roda, jeste slovenski rečni sufiks. Klajn u Tvorbi reči o njemu kaže samo toliko da je „verovatno drukčijeg porekla“ nego sufiks -(j)ava u država, lomljava, mećava, tvrđava itd., koji označava produženu glagolsku radnju, te i to da je „neodređenog značenja“. Navodi imena reka sa tim sufiksom: Tamnava, Bregava, Trnava i Nišava, a za Moravu i Resavu kaže da su neprozirnē osnovē.

I Šimunović u Uvodu u hrvatsko imenoslovlje takođe samo kratko pominje kako „praslavensko nasljeđe ogleda se u strukturi nekih hidronima, kao npr. u onima što su tvoreni sufiksom -ava, iako u hrvatskoj hidronimiji taj sufiks nije osobito čestotan: Berava, Dubrava, Korava, Krbava, Lendava, Mrsava, Munjava, Orljava, Trnava, Zlatava“. Zatim navodi druge, mnogo češće i produktivnije, sufikse u imenima reka.

Po Klajnu je, međutim, Dubrava sa onim drugim sufiksom -(j)ava. Skok, za razliku od Klajna, ne pravi razlike između tih dvaju sufiksa. Pod odrednicom -ava on veli da je to „imenički sufiks sveslavenskog podrijetla“ koji „tvori apstrakta od imeničkih, pridjevskih i glagolskih osnova“. Takođe pak misli da ovaj sufiks ima veze sa sufiksom -av, naime: „Dubrava »šuma« (od dub, koje je izgubilo dočetno -r) imala je prvobitno kolektivno značenje, ukupnost dubova. Sporedni oblik dubrava, koji se kod nas očuvao u toponimu Dubrovnik i kod Poljaka, dokazuje da je sufiks -ava pridjevskog podrijetla, da je to poimeničeni pridjevski sufiks -av.“ Kasnije pominje kako „-ava se nalazi i u hidronimima od imeničkih, pridjevskih i glagolskih osnova: Bregava, Trnava, Rèsava, Tamnava, a odatle prenesena i na neslavenske osnove u Mòrava < Margus, Nišava < Naïssus“. Po njegovu mišljenju, -ava je poimeničeni pridevski sufiks.

Sve u svemu, mogli bismo se složiti sa Skokom i reći da je -ava poimeničeni pridevski sufiks, konstatujemo da i nije tako naročito čest u hidronimiji (više ga ima, što ističe Klajn, u imeničkim deverbalima koji označuju produženu glagolsku radnju, a Šimunović navodi i mnogo produktivnije sufikse), i da nije baš u nekoj osobitoj vezi sa praslovenskom religijom ili mitologijom.
« Задњи пут промењено: 05.16 ч. 14.12.2009. од Ђорђе Божовић » Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #4 у: 08.40 ч. 07.01.2010. »

Gde nađe ovog Šimunovića? Čovek na jednom mestu kaže da je sufiks -ava čest u hidronimiji, a na drugom da baš nije tako "čestotan". Taj je tu više pominjao "domovinski rat" nego što se bavio ozbiljnom naukom (sem onoga što je, ne baš najveštije, pokušao da "kompilira").
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #5 у: 11.06 ч. 07.01.2010. »

Gde nađe ovog Šimunovića? Čovek na jednom mestu kaže da je sufiks -ava čest u hidronimiji, a na drugom da baš nije tako "čestotan". Taj je tu više pominjao "domovinski rat" nego što se bavio ozbiljnom naukom (sem onoga što je, ne baš najveštije, pokušao da "kompilira").
Kakve veze ima domovinski rat sa etimologijom?
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #6 у: 19.04 ч. 07.01.2010. »

Kakve veze ima domovinski rat sa etimologijom?

 Nemam pojma - pitaj Šimunovića.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!