Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.18 ч. 07.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Гласање
Питање: Да ли подржавате идеје Љ. Т. Грујића?
Да - 2 (25%)
Да, уз извесне корекције - 0 (0%)
Не - 2 (25%)
Борим се против његових идеја - 4 (50%)
Немам став - 0 (0%)
Укупно гласова: 7

Странице: 1 ... 9 10 [11] 12 13 ... 15
  Штампај  
Аутор Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА  (Прочитано 83558 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #150 у: 19.41 ч. 10.03.2010. »

Pa nisu samo Španci. Tu su i Nemci, i Francuzi, i Poljaci i Česi, i Turci, i svi ostali koji imaju latinično pismo. Imamo ga i mi. Zašto bismo onda prilagođavali naše pismo tamo nekom engleskom, kad to niko živi ne radi? Da li nemački/portugalski/argentinski/kanadski/sudanski/itd. carinik zna da pročita tursko, češko ili poljsko ime? Ne zna. Da li mu to nešto smeta u obavljanju svog posla? Ne smeta. Da li to smeta vlasnicima tih pasoša? Ne pada im ni na kraj pameti. Čemu onda cela ova priča, osim da besposlen pop i jariće krsti...
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #151 у: 21.33 ч. 10.03.2010. »

У свом овом надмудривању заборавили смо да писмо има једну основну функцију, а то је да пренесе информацију. Није се тек тако дошло до тога да је свугде у свету за један језик потребно и довољно једно писмо, ту се ради и о једнозначном и поузданом начину преноса информације, свако дуплирање је ту потпуно сувишно, може изазвати недоумицу, и што је најважније, изазива непотребно трошење ресурса. Замислите два службена писма за један језик, замислите њихову дословну примену, сви материјали, све што се штампа морало би да се штампа дупло...
Ово би било аналогно дуплирању пропусног опсега потребног за пренос информације у техници.
Језик као заокружена целина, средство комуникације између јединки које га баштине наравно треба да има писмо као вид једнозначне комуникације између јединки.
Међутим, да би писмо послужило својој примарној сврси, преносу информација на ширем простору од простора јединки које баштине исти језик, потребно је урадити више, потребно је направити начин да се информација што веродостојније пренесе и јединкама које баштине друге језике. Отуда се и јавила потреба за пресловљавањем.
Мени је само чудно да они који се представљају као отворени према свету, који гајевицу представљају као средство и начин да се приближимо "свету", одједном постају затворени према идејама да на заиста прави начин пласирамо информацију о својим именима, о својим топонимима, брендовима итд...
Да ли је то због тога што они интуитивно осећају да би то гајевицу учинило заиста сувишном у српском језику, јер тиме постаје јасно да она није право средство да нас било ко даље од Соче разуме и правилно интерпретира...
Да се размемо, што се мене лично тиче, ако Срби као народ одлуче да гајевица треба да нам буде писмо, ја ћу се први с тим сложити, важно је само не ићи мимо европске и светске праксе, за једнан језик, једно писмо и један начин писања..
« Задњи пут промењено: 21.39 ч. 10.03.2010. од Радашин » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #152 у: 22.31 ч. 10.03.2010. »

Da li bi molim te mogao da prestaneš da zoveš latinicu gajevicom? To je vrlo pežorativan način izražavanja i zaista ne razumem zašto imaš toliku potrebu da koristiš baš to ime za to pismo. Šta fali reči latinica?

Srbi su se već odavno odlučili da im latinica, pored ćitilice bude ravnnopravno pismo i to su potvrdili u Pravopisu. To ti je rečeno sto puta do sada, međutim, namerno previđaš t činjenicu i i dalje teraš po svome...

Ko kaže da je jedini ispravan princip jedno pismo jedan jezik jedan način pisanja? Nemački ima i svoju goticu, koju doduše ne koristi u svakodnevnom pisanju, ali je ipak koristi. Svoje određene znake (mpr. slova sa umlautom, tj dve tačke) zamenjuju sa dva samoglasnika, npr ö = oe, ili ono šafes ese (ne mogu da ga napišem, nemam ga) takođe pišu i sa dva SS i to je sasvim korektno i legalno u nemačkom pravopisu. Takođe ima još jezika koji koriste dve vrste pisama, i naš slučaj nije ni jedinstven ni neobičan u svetu, samo je izgleda tebi to nešto nečuveno i neshvatiljivo.
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #153 у: 08.53 ч. 11.03.2010. »

Шта је лоше у томе што је нека латиница Људевитова па је називамо гајевицом? Да ли је Људевит Гај био човек са којим се није требало ни руковати?
Сачувана

Како треба или никако!
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #154 у: 08.57 ч. 11.03.2010. »

Zato što je uglavnom tako zovu ljudi koji je ne vole. Zato je pogrdno. Ne zbog Gaja, nego zbog onih koji je tako zovu, jer oni tom imenu daju negativnu konotaciju. Osim toga, niko latinicu tako ne zove osim onih koji je odbacuju, pa samim tim automatski to ime dobija negativni prizvuk.
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #155 у: 09.03 ч. 11.03.2010. »

Цитат
Srbi su se već odavno odlučili da im latinica, pored ćitilice bude ravnnopravno pismo i to su potvrdili u Pravopisu. To ti je rečeno sto puta do sada, međutim, namerno previđaš t činjenicu i i dalje teraš po svome...
Које године су то Срби (и који Срби)  одлучили да им латиница буде равноправно писмо? И шта значи то равноправно писмо?

Знам шта значи имати два равноправна језика. Мађари имају право на равноправну употребу два језика. Увек имају могућност да бирају на ком ће језику да примају дописе од Републике Србије.

Мене занима сада, да ли Срби имају право да бирају писмо које ће да читају? Ако буду имали онда ће то захтевати додатне трошкове, место да се тај вишак пара преусмери на гладне.

Зато предлажем да се у име гладних сви ми определимо за једно писмо и то за вуковицу.
Сачувана

Како треба или никако!
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #156 у: 09.04 ч. 11.03.2010. »

Postaješ neozbiljan... Cheesy
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #157 у: 10.54 ч. 11.03.2010. »

Које године су то Срби (и који Срби)  одлучили да им латиница буде равноправно писмо? И шта значи то равноправно писмо?

Срби, као нација, држава, интелигенција...? Ако мислиш на неки општи народни сабор Срба свих и од свуда на којем је свака породица делегирала свог представника, тако нечег није било. И на какву равноправност мислиш? Равноправност по функцији, употреби...? И међу којим Србима? Православним, католичким, онима под Турцима, онима у Аустрији, онима под Млецима, онима у Србији, Војводини...?

Ако мислиш на Србе као народ у тоталу, латиница се употребљава столећима. Ако мислиш на православне Србе, латинично писмо је од свих меродавних личности признато као постојеће писмо српског језика, од Рајића који наводи како православни Славјани (У Историји Срба, Хрвата и Бугара) користе славјански језик и славјанска слова светих отаца наших, а у међусобној комуникацији и световним стварима користе илирски (који дефинише као „прост дијалект српски“), док Славјани римскога закона илирски користе и у богослужењу, а не служе се славјанским словима, него римским. Без икаквих вредносних квалификација типа „наше“, „туђе“, „наметнуто“ итд. Хладан опис како се за писање истог језика користе славјанска и римска слова. И Вук Караџић у првом издању Српског рјечника штампа колону Serb. lat. у којој наводи латинична слова. Тако да, ето, ако циљаш на православне Србе који говоре о латиници као о равноправном писму српског језика, имаш двојицу јаких аутора са краја 18. и почетка 19. века (док неко не помене старије) којима са српске стране нико није противречио.

Ако мислиш на заједницу Србије (краљевине јужно од Саве и Дунава) и Војводине (српског војводства у Аустрији), латиницу као равноправно писмо у државној употреби на тој територији, са обавезним учењем у школама, уводи православна српска власт након стварања Краљевине СХС.

Од ближе и даље историје, ниједан битан аутор са подручја српске културе и језика није оспоравао да је и латиница једно од писама српског језика. Откако је латиница у употреби и на тлу државе Србије, и од стварања Краљевине СХС, преко Југославије, ФДЈ/ФНРЈ/СФРЈ, СРЈ, СЦГ па сада до Србије, ниједна битна личност из науке и политике, укључујући и политичке странке изразито националистичког профила, није негирала латиницу на овакав начин. Оваквог приступа нема у српској јавности до најновијег периода и има га једино међу мало познатим и неутицајним појединцима чији глас не допире даље од чланка или два у дневној штампи или пропагирања својих ставова на блоговима и форумима.

Ако то није довољно објашњење, већ се тражи црно на бело да је српски народ као такав (!) неким формалним декретом дао своје позитивно мишљење о латиничном писму, његовом положају у српском језику и његовом односу према ћирилици, тако нечег нема нити ће икада бити. Тражити тако нешто је исто као што и Радашин тражи да у Српском правопису експлицитно српски пише да је српска латиница српско писмо српског језика, са великим српским почетним словом на почетку те реченице, српским запетама у њој (никако зарезима) и српском тачком на крају, а не тачком исписаном на гајевици. Тако нешто ме подсећа на ратне анегдоте из Републике Српске, када се народ спрдао са преименовањем свега живог на „Српско ово“ и „Српско оно“, па почео из спрдње и шале да за птице и дивље животиње које би видели говори „српски врабац“, „српски вук“ и „српска лисица“.

Мене занима сада, да ли Срби имају право да бирају писмо које ће да читају? Ако буду имали онда ће то захтевати додатне трошкове, место да се тај вишак пара преусмери на гладне.

Колико се ја разумем у правну логику, ако је дозвољено писање на оба писма, за читаоца је обавезујуће читање оригиналног записа на оном писму које је писац одабрао.

И знам, сада ћемо се вратити на Устав и оно што пише у Уставу и на то да је твоје тумачење Устава једино правилно, да ту нису задужени ни правници ни Уставни суд, а ко се не слаже са твојом интерпретацијом Устава, да га тај крши. Али океј, нека буде чак и тачно да је Устав по том питању недвосмислен и да се он масовно крши, ја га сигурно нећу самоиницијативно строго поштовати само зато што ме на то приморавају Дарко Бабић и Радашин текстовима на форуму и нико више, а док је држави и институцијама задуженим за поштовање Устава све то време апсолутно свеједно.

Узгред, да ли је иједна од странака које су донеле Устав, ДС, ДСС, СРС, СНС, Г17+, СПС, НС и остале, небитно да ли су на власти или у опозицији, јавно говорила о овом страшном кршењу Устава и да је њиме одређено да је ћирилица једино писмо у држави, или такво тумачење имају само независни појединци?
« Задњи пут промењено: 11.10 ч. 11.03.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #158 у: 11.15 ч. 11.03.2010. »

Србин је свако ко има држављанство Републике Србије.

+++

Увек је лепо имати повесну хронологију догађаја:

1850. I Бечки књижевни договор

1954. Новосадски договор

2002. II Бечки књижевни договор

Ти сада одабери која ти се година највише свиђа и било би лепо да ми објасниш због чега би требало да уважавам било који договор.
Сачувана

Како треба или никако!
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #159 у: 11.41 ч. 11.03.2010. »

Цитат
Колико се ја разумем у правну логику, ако је дозвољено писање на оба писма, за читаоца је обавезујуће читање оригиналног записа на оном писму које је писац одабрао.

И знам, сада ћемо се вратити на Устав и оно што пише у Уставу и на то да је твоје тумачење Устава једино правилно, да ту нису задужени ни правници ни Уставни суд, а ко се не слаже са твојом интерпретацијом Устава, да га тај крши. Али океј, нека буде чак и тачно да је Устав по том питању недвосмислен и да се он масовно крши, ја га сигурно нећу самоиницијативно строго поштовати само зато што ме на то приморавају Дарко Бабић и Радашин текстовима на форуму и нико више, а док је држави и институцијама задуженим за поштовање Устава све то време апсолутно свеједно.

Узгред, да ли је иједна од странака које су донеле Устав, ДС, ДСС, СРС, СНС, Г17+, СПС, НС и остале, небитно да ли су на власти или у опозицији, јавно говорила о овом страшном кршењу Устава и да је њиме одређено да је ћирилица једино писмо у држави, или такво тумачење имају само независни појединци?

Треба једно знати - Србија и логика су две неспојиве ствари.

Вратимо се на тему и на пример који то лепо приказује.

2007. Грујић је тражио да му се у пасош унесе име пресловљено са ћирилице на латиницу у облику Lyubomir Gruyitch

Држава му одговара да се Правопис српског језика мора поштовати. Ипсилон у српском језику не постоји...

2009. Онда имамо онај чувени проблем са словом Ђ. Тада су државни чиновници схватили да се не може истрајавати на Правопису.

2010. Грујић поново тражи да му се уместо Ljubodrag Grujić упише Lyubomir Gruyitch. То му је омогућено са образожењем да Закон не наводи са којим се латиничким писмом подаци могу уносити у пасош.

То је та логика која влада у Србији. Све се своди на борбу шта је исправно. Прави дарвинизам.
Сачувана

Како треба или никако!
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #160 у: 11.42 ч. 11.03.2010. »

Belopoljanski, svaka ti je na mestu. Očigledno je da nema svrhe više upuštati se u jalove rasprave jer zaista nikud ne vode. Kao što Peđa reče, sami smo krivi jer hranimo trolove. Da ih ignorišemo, brzo bi oni otišli i našli drugo mesto gde da prosipaju svoju pamet.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #161 у: 11.44 ч. 11.03.2010. »

Србин је свако ко има држављанство Републике Србије.

Србин је етничка одредница која нема везе са држављанством. Срби живе и изван Републике Србије, штавише, та територија је само један географски мањи део српског етничког простора (тј. географског подручја на којем се налази српски етнички елемент у значајнијем броју), док је територија Р. Србије део етничког простора и других народа и у велик број њених грађана није српске националности.

Увек је лепо имати повесну хронологију догађаја:

1850. I Бечки књижевни договор

1954. Новосадски договор

2002. II Бечки књижевни договор

Ти сада одабери која ти се година највише свиђа и било би лепо да ми објасниш због чега би требало да уважавам било који договор.

А како би било да прво ти објасниш себи због чега ниси реаговао на моју примедбу да ниједан иоле битан фактор никад није наступао са твојих и сличних позиција? Немој игнорисати моју аргументацију како би поново пренео тему разговора на причу о твојим тумачењима твоје аргументације. Ништа лакше него ићи редом и постављати питања која траже озбиљну анализу и опширне одговоре, а затим, ни не прочитавши и не осврнувши се на написано, постављати нова питања.

Питао си када су и како Срби прогласили латиницу за писмо српског језика. Ја сам ти један одговор дао, хајде да сада причамо о ономе што сам ја написао, па ћемо се после вратити на твоја нова питања. Ваљда је и моје мишљење у разговору мене и тебе такође битно? Са чиме се не слажеш у том одговору и шта у њему није тачно? На који начин он није одговорио на твоје питање?
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #162 у: 11.51 ч. 11.03.2010. »

Треба једно знати - Србија и логика су две неспојиве ствари.

Вратимо се на тему и на пример који то лепо приказује.

2007. Грујић је тражио да му се у пасош унесе име пресловљено са ћирилице на латиницу у облику Lyubomir Gruyitch

Држава му одговара да се Правопис српског језика мора поштовати. Ипсилон у српском језику не постоји...

2009. Онда имамо онај чувени проблем са словом Ђ. Тада су државни чиновници схватили да се не може истрајавати на Правопису.

2010. Грујић поново тражи да му се уместо Ljubodrag Grujić упише Lyubomir Gruyitch. То му је омогућено са образожењем да Закон не наводи са којим се латиничким писмом подаци могу уносити у пасош.

То је та логика која влада у Србији. Све се своди на борбу шта је исправно. Прави дарвинизам.

Питање пресловљавања је језичко питање, а овде су ти школовани људи већ дали своје мишљење и о том питању и о пресловљавању Љубомир Грујић као Lyoobawmeer Grooyeech или Ljubomir Grujitsch.

Ја овде не могу да судим о логици у Србији, могу да судим о твојој логици јер се бориш за доследно, беспринципијелно и строго тумачење једне мање битне уставне одредбе на један врло произвољан начин, а у држави за коју тврдиш да је неспојива са логиком и здравим разумом.

Ако на моје питање због чега се и да ли се иједна од странака које су усвојиле предлог устава који је изгласан буни око истих ствари као ти и Радашин одговараш са „Србија и логика су две неспојиве ствари“, због чега се таквим одговором не задовољиш на своја питања и престанеш више другима да их постављаш?
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #163 у: 11.54 ч. 11.03.2010. »

Цитат
Србин је етничка одредница која нема везе са држављанством. Срби живе и изван Републике Србије, штавише, та територија је само један географски мањи део српског етничког простора (тј. географског подручја на којем се налази српски етнички елемент у значајнијем броју), док је територија Р. Србије део етничког простора и других народа и у велик број њених грађана није српске националности.

Није баш тако, по европским стандандардима сада свуда где се тражи да се наведе које држављанство имаш мораш писати српско, а не Републике Србије.

Глобализам је неумољив. То је сада све државотворна одредница. Нисам ја то смислио.
« Задњи пут промењено: 11.59 ч. 11.03.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #164 у: 11.57 ч. 11.03.2010. »

...

Ако на моје питање због чега се и да ли се иједна од странака које су усвојиле предлог устава који је изгласан буни око истих ствари као ти и Радашин одговараш са „Србија и логика су две неспојиве ствари“, због чега се таквим одговором не задовољиш на своја питања и престанеш више другима да их постављаш?

Парламентарне странке су највећи заговорници двоазбучја. Баш те које су усвојиле Устав.

Била је својевременом једна анкета у Политици где су водеће политичке главешине давале своја тумачења на једно питање које је опет било бесмислено.
Сачувана

Како треба или никако!
Тагови:
Странице: 1 ... 9 10 [11] 12 13 ... 15
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!