Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА

[Madiuxa]

Врло је лицемерно изједначавати нечији празан стомак и кршење основних људских права са извољевањем да ли ће ми пасош бити написан ћирилицом или латиницом.  

Е па ту већ треба ући у питање урока и последица.
Узрок празног стомака може бити и нерад, презирање сваке врсте посла, а може бити и резултат пљачке, тј, кршења закона. У овом другом случају, узрок је исти као код пасоша, непоштовање закона, и ту нема никакве демагогије, пре бих рекао да је демагогија то неко апстрактно сажаљевање празног стомака без улажења у разлоге.

хех.. Они који пљачкају и који презиру сваки посао сигурно немају празан стомак јер су унапред обезбедили себи и више него што им треба неким другим путевима који нису рад. Радашине, ово је увреда за све оне који су гладни, не само у Србији, него у читавом свету. Мене је срамота док читам ово, тако да једноставно не могу да разумем како тебе није сремота што си то написао...

[Радашин]

Колико је мени познато, у службеној употреби је искључиво ћирилично писмо и то се стриктно примењује.  

Не знам где живиш, али да ли можда видео како изгледа саобраћајна дозвола за моторно возило, европски образац, возачка дозвола, обавештења о зонама код код наплате паркирања, телетексти јавних радиодифузних сервиса, обавештења по зградама општина, итд. да не набрајам даље...

[Madiuxa]

Иначе, врло је занимљиво да углавном СВИ који инсистирају на поштовању закона о писму наводно у име очувања нашег лепог нам српскога језика, углавном праве кардиналне правописне грешке за које се у основној школи добија кец ко врата.

Па човек можда прави правописне грешке, живео је дуго ван земље, али шта рећи за тебе која ни не знаш да не пишеш српским, већ српскохрватским језиком. Каква је то грешка, ако су оне његове кардиналне?

хахахахаа... Стварно си генијалан. Него, да ниси ти г. Грујић? Па знаш шта, ако је заборавио језик, ко га тера онда да учи том истом језику оне који тај језик говоре сваки дан, ПЛУС оне којима је језик струка? Стварно си урнебесно забаван... А то да ли ја пишем српским или српскохрватским, мене лично боли лева штикла. Не патим од тих бескорисних и уврнутих политиканстских фобија као ето, г. Грујић...

Ја се  одјављујем од ове теме, немам времена за губљење...

[Belopoljanski]

Не знам где живиш, али да ли можда видео како изгледа саобраћајна дозвола за моторно возило, европски образац, возачка дозвола, обавештења о зонама код код наплате паркирања, телетексти јавних радиодифузних сервиса, обавештења по зградама општина, итд. да не набрајам даље...

Живим у Србији.

Обавештења у општини сам до сада виђао једино на ћирилици, а за све остало што си набројао мислим да не потпада под службену него под јавну употребу.

[Радашин]

Они који пљачкају и који презиру сваки посао сигурно немају празан стомак јер су унапред обезбедили себи и више него што им треба неким другим путевима који нису рад. Радашине, ово је увреда за све оне који су гладни, не само у Србији, него у читавом свету. Мене је срамота док читам ово, тако да једноставно не могу да разумем како тебе није сремота што си то написао...

Прво, ја нисам рекао да ти који презиру сваки рад обавезно пљачкају, већ да се може бити гладан (и то би требало да буде тако), ак очовек презире сваки рад.
За постојање оних који су се напљачкали па презрели и рад, па и оне који стичу радом криво је неспровођење закона, манифестација тог неспровођења, изигравања и изругивања са законом је и стање српског писма, то је парадигма целе ситуације у којој се данас као нација налазимо...

[Радашин]

Обавештења у општини сам до сада виђао једино на ћирилици, а за све остало што си набројао мислим да не потпада под службену него под јавну употребу

Постоји закон о службеној употреби језика и писма, из 1991. који прецизира да се службеном употребом сматра свака употреба писма органа државе, покрајине, локалне самоуправе, и органа којима је поверено да врше јавна овлашћења.
Ако издавање возачке дозволе не потпада под службену употребу језика и писма, ја не знам шта потпада.
Иначе, РРА је пре пар година на основу Устава и закона о службеној употреби језика и писма донела обавезно упутство емитерима, којим се јавни радиодифузни сервиси обавезују да сав свој програм, емисије, преводе, титлове, телетекст, емитују на српском језику и ћириличком писму.
Као што знаш, то се не поштује, а РРА се и не оглашава поводом тога, а оглашава се код неких глупости у емисијама типа "лаж или истина"

[Радашин]

Па знаш шта, ако је заборавио језик, ко га тера онда да учи том истом језику оне који тај језик говоре сваки дан, ПЛУС оне којима је језик струка?

Колико сам ја могао да видим, човек тражи поштовање својих права, и поштовање закона, нисам видео да је негде показао намеру да неког учи језику...

[Радашин]

10. Упутствo које се односи на употребу језика у програмима радија и
телевизије
Емитери морају да воде рачуна о језику који се користи у јавној сфери, о његовој
етичкој и политичкој коректности, али и о граматичкој исправности и чистоти.
1) Заштита српског језика. Емитер је обавезан да производи и емитује програм на
стандардном књижевном српском језику. Програме који су произведени на
страним језицима емитер је дужан да преведе на српски језик. Установе јавног
радиодифузног сервиса имају обавезу да сав сопствени писани садржај
(укључујући и телетекст) емитују на ћириличном писму, осим ако је оригинални
документ на латиници или неком другом писму. Купљени страни или играни
програми морају да се титлују ћирилицом или синхронизују на српски језик. Ове
обавезе не односе се на емитере који производе и емитују програм намењен
националним мањинама и програме установа јавног радиодифузног сервиса на
језицима мањина.


http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache%3AdtX__5daDvgJ%3Awww.rra.org.yu%2Ffiles%2F1219133376kodeksponasanjaemitera.pdf+obavezujuce+uputstvo+emiterima&hl=sr&gl=rs&sig=AHIEtbSr3WphQbtc98BTNhPlmrnveGHy5g&pli=1

[Ђорђе Божовић]

Moje ime i na srpskohrvatskom i na engleskom piše se Đorđe Božović.

Ti srpski ne pišeš latinicom, i ne moraš da pišeš latinicom, ali to ne znači da srpski zbog toga nema i latiničko pismo u svojem pravopisu

Да ли је овде реч о спрском језику, или о српскохрватском језику?

Ako mi objasniš kakva je za tebe razlika između toga dvoga, onda bih možda mogao da ti odgovorim na to pitanje.

Ово је оно што сам на брзину "ископао"

Ajde, molim te, Hrvatska i Makedonija? Pa obje su, što je i u svim trima zemljama čije dijelove ustava izlistasmo naslijeđe posljednjih godina Jugoslavije, jednako zahvaćene nacionalističkim ideologijama koliko je i Srbija. Ovo o čemu, na primer, ovdje diskutujemo istovjetno postoji i u svim jugoslavenskim republikama. Na nekom hrvatskom forumu zasigurno se neki hrvatski jezikoslovci i mašinci, isto ovako kao mi ovdje, prepiru oko toga treba li hrvatski pravopis biti etimološki ili fonološki, recimo... I za svoje stavove polažu istovjetne argumentacije kao i na našim stranama.

Проблем постоји сад и на два сата лета у (скоро?) сваком правцу.

Problem u teoriji, zapravo, ne postoji. Naša ćirilička imena se za svijet preslovljavaju na našu latinicu, i Ђорђе je uvijek Đorđe, i u takvoj teoriji koju su postavili lingvisti, uvijek čuva i svoju izvornu grafiju i svoje izvorno čitanje, uvijek ostaje /đorđe/.

No problem je, međutim, u praksi, što se ne poštuje pravopis jer obično nema tehničkih uslova. Ali to onda nije više u domenu lingvista, nego je u vašem domenu. Kada biste upravo vi, tehničari, omogućili da se naša latinička slova mogu bez teškoća ukucavati na carini čak i u Bangladešu, nikakvog problema ne bi bilo i Đorđe nikada ne bi postajao *Dorde, jer će carinik i u Bangladešu kada ima slovo Đ u svojem računalu, svakako ukucati to slovo u imenu ovoga našeg hipotetičkoga svjetskog putnika , pa niti bi Đorđe gubio izvornu grafiju niti bi gubio izvorno čitanje. Griješim li?

[Радашин]

Ti srpski ne pišeš latinicom, i ne moraš da pišeš latinicom, ali to ne znači da srpski zbog toga nema i latiničko pismo u svojem pravopisu

Да ли је овде реч о спрском језику, или о српскохрватском језику?

Ako mi objasniš kakva je za tebe razlika između toga dvoga, onda bih možda mogao da ti odgovorim na to pitanje.

Важећи правопис српскога језика у делу писма говори о писмима српскохрватског, а не српског језика. Зашто се онда тај правопис не зове правопис српскохрватског језика.

За мене је питање имена језика питање идентитета, не браним никоме да језик којим говори назива како хоће, али ако неко има намеру да ме убеди да ја не говорим или не пишем српским него неким другим језиком, то већ постаје огроман проблем.

[Радашин]

Ajde, molim te, Hrvatska i Makedonija?  Pa obje su, što je i u svim trima zemljama čije dijelove ustava izlistasmo naslijeđe posljednjih godina Jugoslavije, jednako zahvaćene nacionalističkim ideologijama koliko je i Srbija.

Па онда би можда требало да се кад је у питању писмо угледамо на неке репрезенативније земље, попут Француске, Данске, Русије, Британије?
Имају ли ови "велики играчи" "богатство" у виду произвољне употребе писма за своје језике?

[Ђорђе Божовић]

Важећи правопис српскога језика у делу писма говори о писмима српскохрватског, а не српског језика. Зашто се онда тај правопис не зове правопис српскохрватског језика.

Zato što ì nīje pravopis srpskohrvatskog jezika.

За мене је питање имена језика питање идентитета, не браним никоме да језик којим говори назива како хоће, али ако неко има намеру да ме убеди да ја не говорим или не пишем српским него неким другим језиком, то већ постаје огроман проблем.

E dobro, blagoš tebi. Neka si mi rekao.

A evo, kad već potežemo identitete, za mene je pitanje moga identiteta to gdje sam sve živio i boravio, kuda sam sve putovao, otkuda sam sticao navike i iskustva, šta sam sve pročitao i napisao, šta sam sve saznao i šta lijepo ili ružno čuo, koga sam dobroga, ali i koga sam lošeg upoznao, s kim sam razmijenio misli, ljubav, koju riječ, pokoji trenutak... Sve to oblikovalo je mene kao jedinstvenu ličnost i individuu, i zato je to pitanje moga identiteta. A kako ću zvati jezik kojim govorim kao maternjim toliko je nevažno da mi i ne pada na pamet, a nekmoli da svoj identitet zasnivam na tako trivijalnoj stvari kao što je jedan naziv kojim nekad mogu, a nekad i ne moram da krstim svoj maternji jezik. Svakako svi mi, čega možda nisi svjestan ali što sigurno i ti radiš, u zavisnosti od prilike, sagovornika i teme imenujemo svoj jezik na razne načine — nikada samo jednim nazivom! (Kažemo: "moj jezik", "naš jezik", "seoski govor", "gradski govor", "stare riječi moje bake" itd. itd. ) Da ne pominjem sada i to kako se maternji jezik svakoga pojedinca razlikuje. Ne postoje dva čovjeka koji su na isti način, u istome obimu i istu vrstu bilo koga jezika usvojili kao njihovu maternju, i koji se na isti način, u istome obimu i istom vrstom toga jezika služe — svi smo različiti. Razmišljaj o tome.

[Ђорђе Божовић]

Имају ли ови "велики играчи" "богатство" у виду произвољне употребе писма за своје језике?

Ne, rekao bih da nemaju...


(Nedostaje mi jedan alanfordovski smajlić koji fućka... )

[Радашин]

Zato što ì nīje pravopis srpskohrvatskog jezika.

Па шта ће онда у правопису српскога језика српскохрватска писма, а нема ни речи о српском писму, или писму српског језика?

A kako ću zvati jezik kojim govorim kao maternjim toliko je nevažno da mi i ne pada na pamet, a nekmoli da svoj identitet zasnivam na tako trivijalnoj stvari kao što je jedan naziv kojim nekad mogu, a nekad i ne moram da krstim svoj maternji jezik.  Svakako svi mi, čega možda nisi svjestan ali što sigurno i ti radiš, u zavisnosti od prilike, sagovornika i teme imenujemo svoj jezik na razne načine — nikada samo jednim nazivom!  (Kažemo: "moj jezik", "naš jezik", "seoski govor", "gradski govor", "stare riječi moje bake" itd. itd. ) Da ne pominjem sada i to kako se maternji jezik svakoga pojedinca razlikuje. Ne postoje dva čovjeka koji su na isti način, u istome obimu i istu vrstu bilo koga jezika usvojili kao njihovu maternju, i koji se na isti način, u istome obimu i istom vrstom toga jezika služe — svi smo različiti. Razmišljaj o tome.

Не банализуј и не вулгаризуј.
Што се мене тиче, по тој логици ти свој језик можеш назвати хрватским или бантустанским, али ми овде говоримо о принципима на којима почивају сви језици на свету, живи и мртви, мали, локални, и они други, светски, дакле, говоримо о релацијама у којима постоје руски, бугарски, грчки, енглески, немачки, и толики други језици, а та твоја тривијализација са терминима типа матерњи, сеоски, наш, ваш, мој, твој, градски, то је за пијацу, а не за озбиљну причу...

[Радашин]

Ne, rekao bih da nemaju...

Аха, дакле на помен Хрватске и Македоније, реаговао си са ајде молим те, на помен других земаља, отприлике фућка ти се, у чему је овде ствар, јесмо ли ми то неки пример ван света?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Нагађања о језику > Тема: Све језичке иницијативе Љубомира ГРУЈИЋА