Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
07.07 ч. 19.12.2018. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Milan Rakić  (Прочитано 15931 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Milanaaa
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 12


Volim oblake... što prolaze, tamo... divne oblake!


« у: 21.01 ч. 04.03.2010. »

Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.



Dolap

Ja znam jedan dolap.  Crn, glomazan, truo,
Stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam skripu kao dete cuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.

Jedan mali vranac okrece ga tromo,
Malaksao davno od teskoga truda.
Vuce bedno kljuse sipljivo I romo,
Bic ga bije, ular steze, zulji ruda.

Vrance, ti si bio pun snage I volje,
I dolap si stari okretao zivo.
Tesila te nada da ce biti bolje;
Mlad I snazan, ti si slatke snove sniv'o.

Al' je proslo vreme preko tvoje glave,
Iznemoglo telo, malaksale moci;
Poznao si zivot I nevolje prave,
I julijske zege I studene noci.

O kako te zalim!- gle, suze me guse,-
Olicena sudbo svih zivota redom,
Tebe, bracu ljude, I sve zive duse,
Jednake pred opstom neminovnom bedom.

Podne.  Ti bi vode.  Ko ce ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece.
Ali bic fijukne. . . Napred, nemoj stati,
Dok ne padne spasonosno vece.

Podne.  Ti si gladan.  Ti bi trave hteo,
Svuda oko tebe buja trava gusta,
I mirise njene cuv donosi vreo.
Ali bic fijukne.  Zbogom, nado pusta!

Ti si, kao I ja ,od mladosti rane
Osetio opstu sudbu sto nas gazi,
I gladan I zedan provodio dane
Sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

Ti si, kao I ja, na julijskoj zezi,
Dok zubori voda kraj tebe u viru,
Sanjao o sreci, nagradi, I nezi,
Sanjao o dobrom, zasluzenom miru.

O, ko zmija ljuta kosuljicu svoju,
Ostaviti bedu, nesrecnu I zlobu,
I udarce bica stecene u znoju,
I svemocnu podlost I opstu gnusobu!

Pusti snovi! Napred, vrance, nemoj stati,
Ne mirisi travu, ne osecaj vir;
Nagradu za trude nebo ce ti dati:
Mracnu, dobru raku, I veciti mir!


Čežnja


Danas cu ti dati, kada vece padne,
U svetlosti skromnoj kandila I sveca,
U cistoti duse moje, nekad jadne,
Citavu bujicu proletnjega cveca.

U sobi ce biti sumrak, blag ko tvoje
Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zabljestace boje
U taj svezi trenut prvoga saznanja. . .

Sve ce biti lepse, sve draze I vise,
Noc koja se spusta, svet sto mirno spava,
Dugo mrtvo polje na kome mirise
Krzljava I retka u busenu trava.

I tako kraj cveca ostacemo sami. . .
- Prolice se tada, kao bujne kise,
Stidljivi sapati u blazenoj tami,
I reci iz kojih prolece mirise. . .


Jedan od omiljenih pisaca karakterističan po odsustvu svake metaforičnosti i maštanja.  Za razliku od na primer, pesnika kao što je Dučić, on ne piše o nedostižnim ženama, zamišljenoj idealnosti koja je od prividjenja cela tkana, kao što Dučic piše u svojoj ,,Pesmi ženi".  Rakić je bio mnogo ispred svog vremena i govorio je o ljubavi, mladosti i životu uopšte kao o momentu u kome je sve idealno  dok traje a već čim se završi nastupa sve ono što čini čoveka.  Zbog toga bih izdvojila Iskrenu pesmu kao potpunu i realnu sliku muško-ženskog odnosa, o vodjenju ljubavi u kojoj uživaju, o muškim lažima koje nastupaju i ženskim suzama ali i o ćutanju koje sve to drži zajedno jer govor je taj koji potencira istinu koja im skraćuje momenat, skraćuje mladost:

,,I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva. "
Сачувана

A beauty that would have made Petrarch sing and Dante kneel.
Стефан
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 11


« Одговор #1 у: 13.30 ч. 24.09.2010. »

Можда није и најпознатија као, на пример, Искрена песма или Долап, али свакако једна од његових најлепших песама.

Жеља

Kад и мени дође час да мрети треба,
Боже, дај да умрем у јесење ноћи,
Насмејан и ведар, у младачкој моћи,
Под раскошним сјајем септембарског неба.

Смрт је тако лака.  Ал' пратиља њена —
Сва таштина што се пред смрт снова буди,
И занатске сузе забрађених жена,
И бол извештачен равнодушних људи,

И мантије црне, чираци, и чоја,
Све то тако грубо и сурово дира
И гнусобом вређа осећања моја
Пред скромном лепотом вечитога мира.

О, умрети тако: без писка, без света,
Без досадне, глупе комедије смрти,
Нечујно, ко мирис увенулог цвета,
И живот и дуго очајање стрти,

Као једним махом, у младачкој моћи,
Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

Ти би дошла к мени без сузе у оку,
Иако те боли раздиру и гуше,
Скривајући јаде и тугу дубоку,
У кутима тајним нежне твоје душе.

Ти би дошла к мени и погледом једним
Последње би збогом рекла старом другу,
И милоштом красном и пољупцем чедним
Збрисала би тајну неизбежну тугу.

Дођи! Час је куцн'о! Ко у срећне дане
Поћи ћемо сами из досадног града,
Поћи ћемо сами у питоме стране,
Далеко од људи, далеко од јада.

О хајдмо, у светлост, у поља, у цвеће,
У чедну тишину успаване ноћи,
У милошту тајну из звезда слеће
И свечано струји по ведрој самоћи!

Гледај како месец над пољима сија
И облачке ретке растура и ведри,
И трава мирише и растиње клија,
И шуморе тужно кукурузи једри!

Над нама ће небо трептати у сјају,
Грлиће нас благо васељена нема,
Лепршнуће крилом у оближњем гају
Слепи миш, последњи што се на пут спрема,

Па док из даљине грми градска јека
И забаве пусте што низе човека,
И бучно веселе тајанствено хуји,
Запеваће негде скривени славуји,

И природа цела зашумеће страсно,
И пола, и горе, и баште, и врти,
Све што у њој живи поздравиће гласно
Свечани долазак равнодушне смрти.

Заћутаћу тада.  Нема речи више,
Пољубићу само твоју руку бледу,
И дишући мирно, све тише и тише,
Оставићу живот, невољу, и беду,
Безбрижан и ведар, насмејан и чио.

И склопићу очи занавек.  И тада,
Осетићу чудно, као кад се снива,
Са милоштом тајном што из звезда пада
И свежином скоро поораних њива,
Сјај очију твојих болећив и мио.
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #2 у: 17.06 ч. 24.09.2010. »

     Уф! Добар.

     Углавном не читам песме, не умем ја то а да ме не замори - ретке су оне које ми легну одмах, оне где не морам да мислим шта је ко хтео да каже, и на шта је то беше алудир'о...

     Искрену песму дубоко ценим, а Долап је једна од ретких које сам знала наизуст. И једино за шта сам се икад јавила да одговарам на часу српског. ... И тако смо професорка и ја чаврљале цео час, док су ми остали вероватно били захвални Smiley.
« Задњи пут промењено: 17.09 ч. 24.09.2010. од Соња » Сачувана
Ivona
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:
i
Поруке: 52



« Одговор #3 у: 19.33 ч. 17.05.2013. »

Можда није и најпознатија као, на пример, Искрена песма или Долап, али свакако једна од његових најлепших песама.

Жеља

Mnogo je pesama koje su ostale "skrivene" a možda su bolje od onih koje imamo priliku češće čitati. Za moj ukus izdvajam tvoj izbor kao i pesmu koja sledi:

Kao bajka

Hteo bih jednu noć kad mesec kunja,
Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

I sve da bude tužno, sve da bude
Kao da svuda ječe bolna deca,
Rastapaju se ćeznje kao grude,
I sve kroz suton prigušeno jeca;

Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...

Hteo bih jednu noć venčano belu,
Providnu, svetlu, svu u mesečini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se čini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesečinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve isčezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isčeznemo i mi, obadvoje...
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #4 у: 00.16 ч. 17.02.2014. »

Цитат
Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,

Iskreno joj kaže da je glupa i da je ne voli?

Nije li ipak malo uvredljivo?  Grin
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!