Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
04.44 ч. 24.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Ципела ?  (Прочитано 18063 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« у: 19.59 ч. 17.03.2010. »

Одакле потичe тa реч?
Meнe и овде нешто "вуче" к мађарском.  Undecided

Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 21.26 ч. 17.03.2010. »

Jeste, iz mađarskog je.
Сачувана
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #2 у: 21.29 ч. 17.03.2010. »

Jeste, iz mađarskog je.

Хвала. Smiley
Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 21.59 ч. 17.03.2010. »

Molim. Smiley
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #4 у: 22.16 ч. 17.03.2010. »

А цокула је из италијанског, патика и чизма из турског, папуча из персијсог, сандала и патофна из француског... Smiley Не знам има ли нека реч за обућу да је домаћег порекла изузев преведенице покућнице (од француског pantoufle ’кућне ципеле’)?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #5 у: 22.17 ч. 17.03.2010. »

Ја сам била убеђена да је чизма из мађарског. Исто као и бунда...
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #6 у: 22.20 ч. 17.03.2010. »

Опанак?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #7 у: 22.28 ч. 17.03.2010. »

Опанак?

Опанак, браво! Није ми ни пала на памет та реч.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #8 у: 22.42 ч. 17.03.2010. »

У санскрту наводно постоји готово идентична реч „упанак“. Ваљда и опанак није нека позајмљеница?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 22.56 ч. 17.03.2010. »

Nije, od domaćega je glagola péti.

Inače, imamo makar još jednu domaću reč za obuću, crȅvlja. Ali time se spisak ne iscrpljuje — tu je i još mnogo drugih pozajmljenica, s raznim nijansama u značenju.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #10 у: 23.02 ч. 17.03.2010. »

шта је то цревља?
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #11 у: 23.08 ч. 17.03.2010. »

Nije, od domaćega je glagola péti.

Мала дигресија: да ли знаш да ли у санскрту уопште постоји реч „упанак“ и да ли се заистао осноси на исто то? То је једно од тврђења из популарне и псеудоисторијске литературе, а нисам га никад проверавао.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 23.22 ч. 17.03.2010. »

Ne znam, ne govorim sanskrit. Smiley Ali suviše mi izgleda sumnjivo da bi bilo istinito. (Otkuda naš sufiks -ak u sanskritu, i to baš u toj istoj reči, nekmoli drugo? Opanak je građen prefiksom o- i sufiksom -ьk na prevojnu osnovu glagola pęti. Da se ista ta tvorba, istovetna, a da istovetno ili jako slično i izgledaju prefiks i sufiks i osnova, dogodila jednako i u sanskritu da bi proizvela i jednaku reč, malo je verovatno.)

шта је то цревља?

Pa cipela, arhaizam i dijalektizam. Smiley

Ovo je jedna od najpoetičnijih, i meni najomiljenijih, scena iz „Užica sa vranama“ Ljube Simovića:

„Sa Nikolom Altomanovićem, s kojim se na istorijsku scenu popelo, Užice sa te pozornice i silazi. Kule i bedemi užičke tvrđave odlažu se u stovarište u kome se čuvaju kulise predstava skinutih sa repertoara. Poslednja ličnost koju u ovom vremenu vidimo kako prelazi preko ove ugašene i opustošene scene je neki ubogi „Kuzel iz Užica“, koji, 6. februara 1375, u Dubrovniku, pred dvojicom svedoka, potvrđuje da stupa u službu dubrovačkog trgovca i kovača Bogdana Pribojevića Okruglog, obavezujući se da će ga dvanaest godina služiti za „hranu i odeću“. Tako se na sceni po kojoj je harao i bleštao jedan moćni i ambiciozni pretendent na carski presto i krunu, sada pojavljuje neki sabrat Držićevih slugu i tovjernara, Popive i Bokčila, koji radi za ječmenicu a gladuje, i dirindži za kapu i crijevje a ide gologlav i bos.“
« Задњи пут промењено: 23.28 ч. 17.03.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #13 у: 23.26 ч. 17.03.2010. »

A gde se koristi? U Uzicu ili sire?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 23.33 ч. 17.03.2010. »

Ne, više ima dubrovački prizvuk. Onoga staroga dijalekta dubrovačkih renesansnih drama. Smiley Zato ju je Ljuba Simović i upotrebio u tom odlomku, jer on je i sav zapravo jedna autopoetična dramska slika, zato je tako fantastičan — ovaj odlomak je drama u malom, samo naslikana proznom tehnikom! (Otuda i scena, kulise, repertoar... Pesnik nam namerno sugeriše pozorišnu atmosferu.)

Sigurno ima te reči u dubrovačkoj književnosti, ubeđen sam da sam je negde tamo susreo.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #15 у: 23.34 ч. 17.03.2010. »

Fala, Djole...Smiley
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #16 у: 23.43 ч. 17.03.2010. »

У санскрту наводно постоји готово идентична реч „упанак“. Ваљда и опанак није нека позајмљеница?

Da, cipela je upānah na sanskritu.

Da uzmem malo slobode "narodno-etimologijske": opanak bi mogao biti "obuvnik". Gotovo sam siguran da je srodan s glagolom obuti/obući/oblačiti i imenicama kao što su oblaganje (obuća je ono što se obulo, obloga; up. eng. boot; obuća, buce)  Smiley
« Задњи пут промењено: 23.50 ч. 17.03.2010. од ArsLonga » Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #17 у: 23.45 ч. 17.03.2010. »

Dobro, bre, ajd sad. Da li je sanskrit ili sanskrt?
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #18 у: 23.51 ч. 17.03.2010. »

Dobro, bre, ajd sad. Da li je sanskrit ili sanskrt?

Svejedno, saṃskṛtā
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #19 у: 23.52 ч. 17.03.2010. »

I jedno i drugo je ispravno.

Mislim da smo već imali negde na forumu o tome, zar ne? Huh
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #20 у: 23.59 ч. 17.03.2010. »

Ne znam, ne govorim sanskrit. Smiley

Е вала још и санкрт да говориш, требало би те клонирати!  Cheesy

Ali suviše mi izgleda sumnjivo da bi bilo istinito. (Otkuda naš sufiks -ak u sanskritu, i to baš u toj istoj reči, nekmoli drugo? Opanak je građen prefiksom o- i sufiksom -ьk na prevojnu osnovu glagola pęti. Da se ista ta tvorba, istovetna, a da istovetno ili jako slično i izgledaju prefiks i sufiks i osnova, dogodila jednako i u sanskritu da bi proizvela i jednaku reč, malo je verovatno.)

Претпостављам да се, као и у свему у литератури тог типа, ради о полуистини. Овако на брзину, у једном речнику на google.books видим да постоји реч упадка за ципелу и папучу и упадкрит за обућара. Претпостављао сам да не говориш санскрт (Smiley), али да знаш нешто о овоме, био би ми много поузданија референца од те литературе. Можда су управо ову реч изокренули, не знам.  Undecided

Ова „упадка“ је од „пад“ (стопало), са префиксом у- и суфиксом -ка. Да ли је „патика“ из перисијског дошла преко турског или је изворно турска реч?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #21 у: 00.02 ч. 18.03.2010. »

I jedno i drugo je ispravno.

Mislim da smo već imali negde na forumu o tome, zar ne? Huh

Jesmo, ali ja sam bolna i vezana za krevet, tako da mi se oprašta što me mrzi da tražim po forumu... Tongue
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #22 у: 00.04 ч. 18.03.2010. »

Kom opanci kom obojci.

Nešto nisam siguran, da li su obojci ulošci za cipele ili šuferice? Šuferice (valjda one krpene obloge umesto čarapa) čini mi se, još su se nekako zvale.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #23 у: 00.07 ч. 18.03.2010. »


Ова „упадка“ је од „пад“ (стопало), са префиксом у- и суфиксом -ка. Да ли је „патика“ из перисијског дошла преко турског или је изворно турска реч?

To je grčka reč πατικός, koja je, navodno, kod nas došla preko turskog.

Prema Monijer-Vilijams, cipela je upānah ili upānatka
« Задњи пут промењено: 00.13 ч. 18.03.2010. од ArsLonga » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 00.07 ч. 18.03.2010. »

Е вала још и санкрт да говориш, требало би те клонирати!  Cheesy

Iskren da budem, sanskrit me nije nikada toliko zanimao. Cheesy

Ова „упадка“ је од „пад“ (стопало), са префиксом у- и суфиксом -ка. Да ли је „патика“ из перисијског дошла преко турског или је изворно турска реч?

HJP kaže samo "tur. patık" i ništa više, a obično navodi i dalju etimologiju ako je turcizam perzijskoga ili arapskog porekla. No, to ne mora ništa da znači, naravno. Treba nam neki konkretniji izvor.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #25 у: 00.24 ч. 18.03.2010. »

Prema Monijer-Vilijams, cipela je upānah ili upānatka

Пази стварно, има је и на овом речнику на google-books што сам споменуо:



Значи, упанах је, не упанак.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #26 у: 00.29 ч. 18.03.2010. »

Türkçenin Etimolojik Sözlüğü kaže:  Yun pátiki πάτικι  HAvr *pent-
Od grčkog πάτος 'put, putić'; ie. *pent- 'walk'
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #27 у: 00.30 ч. 18.03.2010. »

Samo kada bismo još imali etimologiju te sanskrtske (7 suglasnika u nizu Wink) reči, mogli bismo ustanoviti je li srodna našem opanku.

Sámo sazvučanje dveju reči nije dovoljan uslov niti osnova za građenje pretpostavke.

Ali za to nam je potreban sanskrtolog (ovog puta „samo“ 5 Smiley), neko ko je upućen u morfologiju i istoriju sanskr(i)ta.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 00.35 ч. 18.03.2010. »

Türkçenin Etimolojik Sözlüğü kaže:  Yun pátiki πάτικι  HAvr *pent-
Od grčkog πάτος 'put, putić'; ie. *pent- 'walk'

Okej, to je onda riješeno. Ostaje upā-náh. Smiley
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #29 у: 00.43 ч. 18.03.2010. »

Sámo sazvučanje dveju reči nije dovoljan uslov niti osnova za građenje pretpostavke.

Наравно. Оно сам поменуо само због тога јер сам запамтио да се помиње.

Мада, сазвучање двеју речи у језицима исте групе а које се односе на исти појам делује као сасвим довољан мотив да се то подробније испита са етимолошке стране.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #30 у: 00.48 ч. 18.03.2010. »

Ostaje upā-náh. Smiley


Teško je reći pošto skr. upa-nahyati znači nešto uvezati. Naime, tu reč o složenici upa 'odozdo' + nahyati 'vezati', otprilike kao naše podvezati (podvezica  Cheesy )
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #31 у: 01.03 ч. 18.03.2010. »

Мада, сазвучање двеју речи у језицима исте групе а које се односе на исти појам делује као сасвим довољан мотив да се то подробније испита са етимолошке стране.

Motiv da, ali uslov za etimološku vezu ne mora biti, niti može poslužiti kao (jedini) osnov za građenje pretpostavke.

Sasvim lako se vremenom menjaju i glasovni sastavi i značenja srodnih reči po raznim jezicima iste porodice, čak i do na prvi pogled neprepoznatljivosti da se radi o srodnosti. A isto tako se sasvim lako javljaju i slične reči sličnih značenja, a genetski nesrodne.

Jerbo jezik je po svojoj prirodi izuzetno nestabilan, i u vremenu i u prostoru i na društvenoj lestvici, itd. (U poverenju, to je zato što su ljudi nestabilni. Cheesy)

Teško je reći pošto skr. upa-nahyati znači nešto uvezati. Naime, tu reč o složenici upa 'odozdo' + nahyati 'vezati', otprilike kao naše podvezati

Ako je ista ta tvorba i u upā-náh, tj. ako su upa-nahyati i upā-náh u istoj porodici reči, onda evidentno nije srodno našem opanku, jer je ovaj osnove pьn- od glagola péti, a tu je koren očigledno nah- ili tome slično. Onda su i značenjski i glasovno predaleko, i radi se upravo o slučajnoj sličnosti.
Сачувана
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #32 у: 01.11 ч. 18.03.2010. »

А цокула је из италијанског, патика и чизма из турског, папуча из персијсог, сандала и патофна из француског... Smiley Не знам има ли нека реч за обућу да је домаћег порекла изузев преведенице покућнице (од француског pantoufle ’кућне ципеле’)?
Мађари су, дакле, "добили" чизму од Турака?

Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #33 у: 01.15 ч. 18.03.2010. »

Ne znam, ne govorim sanskrit. Smiley Ali suviše mi izgleda sumnjivo da bi bilo istinito. (Otkuda naš sufiks -ak u sanskritu, i to baš u toj istoj reči, nekmoli drugo? Opanak je građen prefiksom o- i sufiksom -ьk na prevojnu osnovu glagola pęti. Da se ista ta tvorba, istovetna, a da istovetno ili jako slično i izgledaju prefiks i sufiks i osnova, dogodila jednako i u sanskritu da bi proizvela i jednaku reč, malo je verovatno.)

шта је то цревља?

Pa cipela, arhaizam i dijalektizam. Smiley

Ovo je jedna od najpoetičnijih, i meni najomiljenijih, scena iz „Užica sa vranama“ Ljube Simovića:

„Sa Nikolom Altomanovićem, s kojim se na istorijsku scenu popelo, Užice sa te pozornice i silazi. Kule i bedemi užičke tvrđave odlažu se u stovarište u kome se čuvaju kulise predstava skinutih sa repertoara. Poslednja ličnost koju u ovom vremenu vidimo kako prelazi preko ove ugašene i opustošene scene je neki ubogi „Kuzel iz Užica“, koji, 6. februara 1375, u Dubrovniku, pred dvojicom svedoka, potvrđuje da stupa u službu dubrovačkog trgovca i kovača Bogdana Pribojevića Okruglog, obavezujući se da će ga dvanaest godina služiti za „hranu i odeću“. Tako se na sceni po kojoj je harao i bleštao jedan moćni i ambiciozni pretendent na carski presto i krunu, sada pojavljuje neki sabrat Držićevih slugu i tovjernara, Popive i Bokčila, koji radi za ječmenicu a gladuje, i dirindži za kapu i crijevje a ide gologlav i bos.“

На словеначком су čevlji ципеле.
Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #34 у: 01.37 ч. 18.03.2010. »

Занимљиво, ја сам мислио да је папуча хунгаризам, јер Мађари кажу „папуч“, а оно испаде заједнички турцизам (персизам).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #35 у: 02.41 ч. 18.03.2010. »

На словеначком су čevlji ципеле.

Je, to je ista ta reč.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #36 у: 21.31 ч. 18.03.2010. »

Ako je ista ta tvorba i u upā-náh, tj. ako su upa-nahyati i upā-náh u istoj porodici reči, onda evidentno nije srodno našem opanku, jer je ovaj osnove pьn- od glagola péti, a tu je koren očigledno nah- ili tome slično. Onda su i značenjski i glasovno predaleko, i radi se upravo o slučajnoj sličnosti.

Pretpostavljam da si u pravu... Ipak, postoji mogućnost da se tu radi o istoj aglutiniranoj (pra)osnovi. Trebalo bi razmotriti srpske reči upinjanje, zapinjanje, pripinjanje, što takođe može da ima značenje "vezivanja". Naravno, tako nešto je veoma teško dokazati, pošto su sličnosti ponekad takve da nas mogu sasvim zbuniti (npr. japanke bi, da nije veze s Japanom, neko mogao uporediti s opankom/jopankom). Gore pomenuto upi-njanje (upi-njati) možda bi se moglo nekako uporediti s upa-nahyati, no to bi zahtevalo jednu temeljnu i dugotrajnu analizu, u kojoj bi najpre trebalo videti da li su upinjati i penjati srodne reči.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #37 у: 07.06 ч. 19.03.2010. »

Možda bi i moglo, kada bi se tako delilo na "upi-" i "-njanje".

Ali se ne mogu reči proizvoljno deliti, nego na njihove istinske sastavnice.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #38 у: 17.17 ч. 19.03.2010. »

Ali se ne mogu reči proizvoljno deliti, nego na njihove istinske sastavnice.

Slažem se. Međutim, rekao bih da kod pomenute reči stvari nisu toliko jasne, kako bi se to, možda, moglo pretpostaviti na prvi pogled. Ovde se jedino sa sigurnošću može konstatovati da je početno u prefiks u reči u-pinjanje (sl. za-pinjanje, ras-pinjanje, na-pinjanje). Dakle, ostaje nam da vidimo šta bi ostatak te reči (pinjanje) mogao da znači. Može biti: penjanje... ili punjenje. Nadalje, ako bi se rešenje moglo potražiti u rečima punjenje i penjanje, tada bi hipotetski izvor tih reči moglo da bude punina, odnosno, praslovensko *pьln- (srp. puno, rus. полно, st-slov. плънъ, lat. plenus).

Iz gore navedenog, reklo bi se da "pinjanje", kao vezana morfema, mogla (opet hipotetski) dodatno razložiti na reči koje su došle iz ie. korena *pleu- 'ploviti' i *ghei-/ghnei- 'ići'.

(možda je ovo "priča" za Nagađanja, I guess)
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #39 у: 17.48 ч. 19.03.2010. »

Кад већ нагађамо, мени то „пињати“ управо делује као трајни облик од већ поменутог „пети“ (распети – распињати), а не као нешто што је директно изведено од речи за пуноћу и испуњеност, где имамо пунити.

Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #40 у: 17.56 ч. 19.03.2010. »

raspinjati < *rasplinjati (*rasplinjanje > raspinjanje)
Srpska reč rasplinuti ima približno isto znaćenje kao i raspinjati (razapinjati se, rasplinjivati (se); tj. razvlačiti); otuda moja pretpostavka da su reči punjenje i ("nesamostalno") pinjanje srodne (up. plima, plinuti, puniti).

St-slov. пѩть (praslov. pęti), u stvari, sadrži nazal n (peNti; češ. pnou, gr. πόνος 'težak rad'). A da moja gornja pretpostavka (nagađanje) nije bez osnove, govori nam i Fasmer, koji tu reč upoređuje s gotskim spinnan (otuda nem. spannen, eng. spin; pie.*(s)pen-).
« Задњи пут промењено: 18.25 ч. 19.03.2010. од ArsLonga » Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #41 у: 18.31 ч. 19.03.2010. »

Мислим чак и да глагол „расплинути“ не постоји, већ само расплинити, где би расплинут значило расплињен. А и та реч ми не делује нарочито древно, већ као реч са истом сврхом као и разводнити. Плин је гас, зар не?

Одатле би било и расплињавање, а не расплињање. За ту реч (расплињање) не знам ни да ли постоји, а камоли да има приближно исто значење као и распети/распињари. Као и веза плиме, плина и „п'лноће“ (пуноће). У сваком случају, у српској речи опанак су П и Н део исте основе, док су у санскрту резултат споја различитих основа, ако је веровати оном раздвајању на упа и нах. Мада су и све те спекулације у вези са санскртом млаћење празне сламе, јер овде немамо некога ко се тим језиком бавио.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #42 у: 18.48 ч. 19.03.2010. »

Цитат
За ту реч (расплињање) не знам ни да ли постоји

Naravno da ne postoji, to je pretpostavljena ranija forma raspinjanja.  Smiley

rasplinuti, rasplinem svrš. I. 1. rasuti, rasprostreti, raširiti. — Eksplodira ... mina, rasplinu rezak miris baruta (Vujač. Mir., RMS).
2. učiniti da se što raziđe, rasturiti, odstraniti. — Pokušao je da u rakiji utopi i raspline sve te neprijatne slike i zvukove (Ćop., RMS). Rasplinu tamu s duše njegove (Mul., RMS).
II. ~ se 1. a. razliti se; rasprostreti se širom nekog prostora, rasuti se. — Po svemiru se mir rasplinuo (Har. 2, RMS). Stroj se rasplinuo na poljani i ljudi su zagalamili kao na ... vašaru (Jak. S., RMS). b. razići se u širinu, prekisnuti (o testu i hlebu) (Vuk, Rj., RMS).
2. topeći se nestati, istopiti se. — Sneg ... će se rasplinuti tek posle — kad pripeku junske vrućine (Gliš., RMS).
3. a. preduzeti mnogo poslova u isti mah, rasuti snage; upustiti se u opširno kazivanje, izgubiti se u pojedinostima (Dean. Rj., RMS). b. izgubiti se stapajući se s nečim. — Da li bi se moglo prebaciti ... Komunističkoj partiji Čehoslovačke ... da se rasplinula u Narodnom frontu .. (Pij. M. 5, RMS). v. razići se, raspršiti se, rasturiti se. — Pomisao da su mu se opet izjalovile i u ništa rasplinule sve nade ... upravo ga paklenski mučila (Đal., RMS).
4. dobiti blažen izraz lica, istopiti se (od sreće, od miline). — Pisac se rasplinuo od milošte (Pop. P., RMS).
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #43 у: 19.35 ч. 19.03.2010. »

Pardon, ne pratim raspravu, obbično me ove rasprave o etimologiji strašno zamaraju, ali moram da pitam, kakve veze rasplinuti ima sa cipelom? Da li je vreme da se tema secka jer se otišlo u off topic?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!