Ципела ?

[ArsLonga]

Ostaje upā-náh.

Teško je reći pošto skr. upa-nahyati znači nešto uvezati. Naime, tu reč o složenici upa 'odozdo' + nahyati 'vezati', otprilike kao naše podvezati (podvezica  )

[Ђорђе Божовић]

Мада, сазвучање двеју речи у језицима исте групе а које се односе на исти појам делује као сасвим довољан мотив да се то подробније испита са етимолошке стране.

Motiv da, ali uslov za etimološku vezu ne mora biti, niti može poslužiti kao (jedini) osnov za građenje pretpostavke.

Sasvim lako se vremenom menjaju i glasovni sastavi i značenja srodnih reči po raznim jezicima iste porodice, čak i do na prvi pogled neprepoznatljivosti da se radi o srodnosti. A isto tako se sasvim lako javljaju i slične reči sličnih značenja, a genetski nesrodne.

Jerbo jezik je po svojoj prirodi izuzetno nestabilan, i u vremenu i u prostoru i na društvenoj lestvici, itd. (U poverenju, to je zato što su ljudi nestabilni. )

Teško je reći pošto skr. upa-nahyati znači nešto uvezati. Naime, tu reč o složenici upa 'odozdo' + nahyati 'vezati', otprilike kao naše podvezati

Ako je ista ta tvorba i u upā-náh, tj. ako su upa-nahyati i upā-náh u istoj porodici reči, onda evidentno nije srodno našem opanku, jer je ovaj osnove pьn- od glagola péti, a tu je koren očigledno nah- ili tome slično. Onda su i značenjski i glasovno predaleko, i radi se upravo o slučajnoj sličnosti.

[ZvezdarkaVracaric]

А цокула је из италијанског, патика и чизма из турског, папуча из персијсог, сандала и патофна из француског... Не знам има ли нека реч за обућу да је домаћег порекла изузев преведенице покућнице (од француског pantoufle ’кућне ципеле’)?

Мађари су, дакле, "добили" чизму од Турака?

[ZvezdarkaVracaric]

Ne znam, ne govorim sanskrit. Ali suviše mi izgleda sumnjivo da bi bilo istinito. (Otkuda naš sufiks -ak u sanskritu, i to baš u toj istoj reči, nekmoli drugo? Opanak je građen prefiksom o- i sufiksom -ьk na prevojnu osnovu glagola pęti. Da se ista ta tvorba, istovetna, a da istovetno ili jako slično i izgledaju prefiks i sufiks i osnova, dogodila jednako i u sanskritu da bi proizvela i jednaku reč, malo je verovatno.)

шта је то цревља?

Pa cipela, arhaizam i dijalektizam.

Ovo je jedna od najpoetičnijih, i meni najomiljenijih, scena iz „Užica sa vranama“ Ljube Simovića:

„Sa Nikolom Altomanovićem, s kojim se na istorijsku scenu popelo, Užice sa te pozornice i silazi. Kule i bedemi užičke tvrđave odlažu se u stovarište u kome se čuvaju kulise predstava skinutih sa repertoara. Poslednja ličnost koju u ovom vremenu vidimo kako prelazi preko ove ugašene i opustošene scene je neki ubogi „Kuzel iz Užica“, koji, 6. februara 1375, u Dubrovniku, pred dvojicom svedoka, potvrđuje da stupa u službu dubrovačkog trgovca i kovača Bogdana Pribojevića Okruglog, obavezujući se da će ga dvanaest godina služiti za „hranu i odeću“. Tako se na sceni po kojoj je harao i bleštao jedan moćni i ambiciozni pretendent na carski presto i krunu, sada pojavljuje neki sabrat Držićevih slugu i tovjernara, Popive i Bokčila, koji radi za ječmenicu a gladuje, i dirindži za kapu i crijevje a ide gologlav i bos.“

На словеначком су čevlji ципеле.

[Belopoljanski]

Занимљиво, ја сам мислио да је папуча хунгаризам, јер Мађари кажу „папуч“, а оно испаде заједнички турцизам (персизам).

[Ђорђе Божовић]

На словеначком су čevlji ципеле.

Je, to je ista ta reč.

[ArsLonga]

Ako je ista ta tvorba i u upā-náh, tj. ako su upa-nahyati i upā-náh u istoj porodici reči, onda evidentno nije srodno našem opanku, jer je ovaj osnove pьn- od glagola péti, a tu je koren očigledno nah- ili tome slično. Onda su i značenjski i glasovno predaleko, i radi se upravo o slučajnoj sličnosti.

Pretpostavljam da si u pravu... Ipak, postoji mogućnost da se tu radi o istoj aglutiniranoj (pra)osnovi. Trebalo bi razmotriti srpske reči upinjanje, zapinjanje, pripinjanje, što takođe može da ima značenje "vezivanja". Naravno, tako nešto je veoma teško dokazati, pošto su sličnosti ponekad takve da nas mogu sasvim zbuniti (npr. japanke bi, da nije veze s Japanom, neko mogao uporediti s opankom/jopankom). Gore pomenuto upi-njanje (upi-njati) možda bi se moglo nekako uporediti s upa-nahyati, no to bi zahtevalo jednu temeljnu i dugotrajnu analizu, u kojoj bi najpre trebalo videti da li su upinjati i penjati srodne reči.

[Ђорђе Божовић]

Možda bi i moglo, kada bi se tako delilo na "upi-" i "-njanje".

Ali se ne mogu reči proizvoljno deliti, nego na njihove istinske sastavnice.

[ArsLonga]

Ali se ne mogu reči proizvoljno deliti, nego na njihove istinske sastavnice.

Slažem se. Međutim, rekao bih da kod pomenute reči stvari nisu toliko jasne, kako bi se to, možda, moglo pretpostaviti na prvi pogled. Ovde se jedino sa sigurnošću može konstatovati da je početno u prefiks u reči u-pinjanje (sl. za-pinjanje, ras-pinjanje, na-pinjanje). Dakle, ostaje nam da vidimo šta bi ostatak te reči (pinjanje) mogao da znači. Može biti: penjanje... ili punjenje. Nadalje, ako bi se rešenje moglo potražiti u rečima punjenje i penjanje, tada bi hipotetski izvor tih reči moglo da bude punina, odnosno, praslovensko *pьln- (srp. puno, rus. полно, st-slov. плънъ, lat. plenus).

Iz gore navedenog, reklo bi se da "pinjanje", kao vezana morfema, mogla (opet hipotetski) dodatno razložiti na reči koje su došle iz ie. korena *pleu- 'ploviti' i *ghei-/ghnei- 'ići'.

(možda je ovo "priča" za Nagađanja, I guess)

[Belopoljanski]

Кад већ нагађамо, мени то „пињати“ управо делује као трајни облик од већ поменутог „пети“ (распети – распињати), а не као нешто што је директно изведено од речи за пуноћу и испуњеност, где имамо пунити.

[ArsLonga]

raspinjati < *rasplinjati (*rasplinjanje > raspinjanje)
Srpska reč rasplinuti ima približno isto znaćenje kao i raspinjati (razapinjati se, rasplinjivati (se); tj. razvlačiti); otuda moja pretpostavka da su reči punjenje i ("nesamostalno") pinjanje srodne (up. plima, plinuti, puniti).
St-slov. пѩть (praslov. pęti), u stvari, sadrži nazal n (peNti; češ. pnou, gr. πόνος 'težak rad'). A da moja gornja pretpostavka (nagađanje) nije bez osnove, govori nam i Fasmer, koji tu reč upoređuje s gotskim spinnan (otuda nem. spannen, eng. spin; pie.*(s)pen-).

[Belopoljanski]

Мислим чак и да глагол „расплинути“ не постоји, већ само расплинити, где би расплинут значило расплињен. А и та реч ми не делује нарочито древно, већ као реч са истом сврхом као и разводнити. Плин је гас, зар не?

Одатле би било и расплињавање, а не расплињање. За ту реч (расплињање) не знам ни да ли постоји, а камоли да има приближно исто значење као и распети/распињари. Као и веза плиме, плина и „п'лноће“ (пуноће). У сваком случају, у српској речи опанак су П и Н део исте основе, док су у санскрту резултат споја различитих основа, ако је веровати оном раздвајању на упа и нах. Мада су и све те спекулације у вези са санскртом млаћење празне сламе, јер овде немамо некога ко се тим језиком бавио.

[ArsLonga]

За ту реч (расплињање) не знам ни да ли постоји

Naravno da ne postoji, to je pretpostavljena ranija forma raspinjanja. 

rasplinuti, rasplinem svrš. I. 1. rasuti, rasprostreti, raširiti. — Eksplodira ... mina, rasplinu rezak miris baruta (Vujač. Mir., RMS).
2. učiniti da se što raziđe, rasturiti, odstraniti. — Pokušao je da u rakiji utopi i raspline sve te neprijatne slike i zvukove (Ćop., RMS). Rasplinu tamu s duše njegove (Mul., RMS).
II. ~ se 1. a. razliti se; rasprostreti se širom nekog prostora, rasuti se. — Po svemiru se mir rasplinuo (Har. 2, RMS). Stroj se rasplinuo na poljani i ljudi su zagalamili kao na ... vašaru (Jak. S., RMS). b. razići se u širinu, prekisnuti (o testu i hlebu) (Vuk, Rj., RMS).
2. topeći se nestati, istopiti se. — Sneg ... će se rasplinuti tek posle — kad pripeku junske vrućine (Gliš., RMS).
3. a. preduzeti mnogo poslova u isti mah, rasuti snage; upustiti se u opširno kazivanje, izgubiti se u pojedinostima (Dean. Rj., RMS). b. izgubiti se stapajući se s nečim. — Da li bi se moglo prebaciti ... Komunističkoj partiji Čehoslovačke ... da se rasplinula u Narodnom frontu .. (Pij. M. 5, RMS). v. razići se, raspršiti se, rasturiti se. — Pomisao da su mu se opet izjalovile i u ništa rasplinule sve nade ... upravo ga paklenski mučila (Đal., RMS).
4. dobiti blažen izraz lica, istopiti se (od sreće, od miline). — Pisac se rasplinuo od milošte (Pop. P., RMS).

[Madiuxa]

Pardon, ne pratim raspravu, obbično me ove rasprave o etimologiji strašno zamaraju, ali moram da pitam, kakve veze rasplinuti ima sa cipelom? Da li je vreme da se tema secka jer se otišlo u off topic?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Ципела ?