Мени је највише сметала недоследност. Све и су хтели по енглеском, онда би било Тилик.
Претпостављам да ту није ствар о некој језичкој опредељености него о непажњи. Ја знам да је код нас преведена једна Тилихова књига (Храброст бивствовања или слично) и не знам на ком нивоу је тај превод. Можда је преведен још неки есеј или краћи рад али све то ми се чини премало да би говорили о устаљеним облцима. у једној књизи Џона Мајендорфа (Живо предање) наишао сам на облик имена
Пол Тилић за шра верујем да је у питању штампарска грешка. Ипак приметна је недоследност када се ради о транскрибовању страних имена у најразличитијим публикацијама, не само у онима које су теолошке садржине. Мислим да је боље исправити неке очигледне грешке у транскрибовању него проглашавати погрешне облике за устаљене (а тешко је говорити о устаљености ако је реч о десет или двадесет појављивања у свим врстама публикација и то у релативно кратком времену). Питање је да ли је уопште могуће успоставити јасан критеријум када се говори о устаљености неког облика јер је немогуће обихватити огромну количину језичког материјала али је боље бити опрезан него олако прихватати погрешне облике.
