Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
17.53 ч. 24.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3 4 ... 11
  Штампај  
Аутор Тема: Називи рођака  (Прочитано 102984 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #15 у: 23.43 ч. 09.04.2010. »

Ma ima ona varijanta u bosanskom:  Wink
daidža/daidžić
amidža/amidžić


Чини ми се да је даиџа ујак, а амиџа стриц. Срећко?
Jesu
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #16 у: 23.50 ч. 09.04.2010. »

Ja nikad, ali nikad neću naučiti razliku između jetrve i zaove. Sad Godinama već pokušavam, ali ne ide.

Ако си визуелни тип, више нећеш заборављати: Smiley

Јетрве:



(а супрузи две сестре су пашенози).



Снајка и заова:



(а супруг и брат су један другом зет и шурак).
« Задњи пут промењено: 23.53 ч. 09.04.2010. од Belopoljanski » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #17 у: 11.56 ч. 10.04.2010. »

Овде код мене разликују снају за сином и снају за братом.  Свекрва каже то ми је снаја за сином, а заова каже то ми је снаја за братом.

Снађи се како знаш. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #18 у: 13.10 ч. 10.04.2010. »

Neko je pitao za druge jezike. Spanski je u tom pogledu dosta razvijeniji od engleskog, ali ni priblizno kao srpski...
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #19 у: 17.42 ч. 10.04.2010. »

Hvala puno na trudu. Možda bi trebalo to da odštampam i okačim negde. Grin
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.105


« Одговор #20 у: 17.27 ч. 20.04.2010. »

... Nešto o kumstvu. Iznenadilo me je što se ovde u Beogradu svi između sebe nazivaju kumovima. Oba svedoka na venčanju su kumovi mladencima, a opet ti svedoci i mladu i mladoženju nazivaju kumovima tj. oni su kum i kuma svojim kumovima Huh

Na jugu je drugačije: prvi svedok je kum, dok je drugi pobratim. Mladoženja je svom kumu kumašin, a mlada kumašinka. Naravno, pošto su se u ne tako davna vremena oba svedoka birala po volji mladoženje, kuma i pobratimka bile su supruge kuma i pobratima.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #21 у: 19.12 ч. 20.04.2010. »

Интересантно. Ја израз „кумашин“ чујем једино као тепање од „кум“.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #22 у: 21.25 ч. 20.04.2010. »

I kod nas su svi kumovi, pa nikad ne znam ko je koga venčao. Cheesy Vidiš, nisam znala da se tačno zna šta je kumašin a šta kum, mislila sam da je manje-više isto. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #23 у: 21.32 ч. 20.04.2010. »

A imaju i oni drugi kumovi, oni koji krste.

Nego, kroz maglu se sećam da mi je baka pričala o "starom kumu"... Zna li neko na šta se to odnosi?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #24 у: 21.52 ч. 20.04.2010. »

Neko je pitao za druge jezike. Spanski je u tom pogledu dosta razvijeniji od engleskog, ali ni priblizno kao srpski...

Albanski takođe ima relativno bogatu rodbinsku leksiku kao srpskohrvatski (ono što je zanimljivo, recimo, jeste to što se razlikuju stric/strina od ujaka/ujne i teča/tetke s očeve i teča/tetke s majčine strane — dok to poslednje kod nas nije slučaj), ali isto kao i u srpskohrvatskom, i u njozi dominiraju pre svega nazivi za muževljeve srodnike, a retki su nazivi za ženine.

Uopšte, praindoevropska je rodbinska leksika, s mužem u centru, bila bogata, jer je praindoevropsko društvo bilo plemensko ili zadružno, patrijarhalno i patrilinearno — onakvo kakvo se i sačuvalo upravo na Balkanu do relativno skorašnjih vremena, pa se zajedno sa njim u balkanskim jezicima sačuvao i odgovarajući leksik.

Nego, kroz maglu se sećam da mi je baka pričala o "starom kumu"... Zna li neko na šta se to odnosi?

Ne znam tačno, ali mislim da je povezano sa svadbenim običajima — to je valjda neki od likova na svadbi, kao stari svat i čauš i slično.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #25 у: 21.57 ч. 20.04.2010. »

Још је занимљиво да су скоро сви називи за ширу родбину словенског порекла (иако ја, као и Алчеста, баш и не знам шта који означава Cheesy), те многи сличног (или истог) корена, вероватно управо услед те претежно затворене племенско-задружне особине бивствовања и међуодноса.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #26 у: 22.22 ч. 20.04.2010. »

Slažem se, verovatno je bilo tako, ali kod pravoslavnih govornika i u ruralnim i zabitijim krajevima. Kod muslimanskih govornika i u urbanim sredinama, sasvim lahko su prodrli i pokoji turcizmi u rodbinsku leksiku, što među nazivima za širu (dajdžo, amidža) što među nazivima i za užu rodbinu (babo).

A što je zanimljivo, i u albanskoj rodbinskoj leksici turcizmi su zauzeli maltene ista mesta — babai ’otac’, daja ’ujak’, axha, xhaxhai ili xhaja ’stric’ (ako to nije nastalo glasovnom ikoničnošću iz bebećega govora); a ostalo je takođe domaća, albanska leksika (bilo paleobalkanska ili romanska; za albanski je i jedno i drugo prajezik), osim možda kum, kumbar ’kum’, što je slovenska pozajmica.

Uopšte je zanimljvo to kako turcizmi nisu ulazili ni u jedan balkanski jezik ofrlje, stihijski i neorganizovano, nego uvek jednako u sve balkanske jezike! Recimo, ako je nešto turcizam u bugarskom, biće ga i u srpskohrvatskom i u albanskom i u makedonskom, a obično i u rumunjskom. I sve tako ukrug. Smiley
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #27 у: 22.23 ч. 20.04.2010. »

A imaju i oni drugi kumovi, oni koji krste.

Nego, kroz maglu se sećam da mi je baka pričala o "starom kumu"... Zna li neko na šta se to odnosi?

Нисам сигуран, али мислим да се то кумство (за крштавање и давање имена) некако наслеђује. Да породица кумује породици.
Сад је касно да идем по комшилуку Smiley, распитаћу се ових дана пошто и мене интересује.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #28 у: 22.28 ч. 20.04.2010. »

Нисам сигуран, али мислим да се то кумство (за крштавање и давање имена) некако наслеђује. Да породица кумује породици.
Сад је касно да идем по комшилуку Smiley, распитаћу се ових дана пошто и мене интересује.

Jest, postoji takav običaj i kod mene. Nije neko striktno pravilo, ali ima familija koje su od davnina međusobno okumljene i uvek jedni drugima kumuju.

Onda je "stari kum" ipak iz priče oko krštenja, a ne venčanja? Možda kum iz prethodnog kolena kumovanja?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #29 у: 22.33 ч. 20.04.2010. »

Slažem se, verovatno je bilo tako, ali kod pravoslavnih govornika i u ruralnim i zabitijim krajevima. Kod muslimanskih govornika i u urbanim sredinama, sasvim lahko su prodrli i pokoji turcizmi u rodbinsku leksiku, što među nazivima za širu (dajdžo, amidža) što među nazivima i za užu rodbinu (babo).

Истина; нисам у оном тренутку размишљао о неправославном живљу (ако је, на првом месту, хришћанство и било прихваћено и раширено у доба настајања ових речи).

Сад ми паде на памет реч шурак чија ми етимологија није позната, а коју су Хрвати преузели из немачког, шогор (r Schwager). Можда су оне у (пра)сродству?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3 4 ... 11
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!