Називи рођака

[Madiuxa]

Šta su mom mužu šurakova, a šta svastikina deca? (da li sam nešto propustila )

Šurakčić i šurakčica? Ili svastikić i svastikica?

[Miki]

Биће да су шураковић и шураковна, те свастичић и свастична.

[Belopoljanski]

Na grafikonima 2 i 3 nema naziva dece najbližih rođaka (sestre i brata) bračnog partnera iz ženine kao ni iz muževljeve perspektive.

Deca moje zaove meni bi bila zaovičić i zaovična, a moga devera deveričić i deverična, je 'l tako?

Šta su mom mužu šurakova, a šta svastikina deca? (da li sam nešto propustila )

Нисам ставио називе јер нисам сигуран како гласе и да ли уопште постоје јединствена имена. Могу лако да убацим, али за заовиће и девериће и сл. стварно никад нисам чуо ван ове теме. Нпр., мене је теча (мамине сестре муж) звао „нећаком“, а прецизирао описним објашњењем да сам свастикин син, а он мени теча.

[Ђорђе Божовић]

Ma naravno da ne koristimo sve te nazive i u stvarnosti. Bruni je pre neku poruku objašnjavala kako u familiji zeta svi zovu zetom, snahu svi zovu snahom, bez ulaženja u detalje. Tako i štošta drugo; u stvarnosti ne figurira ni pola od svih tih rodbinskih naziva, i to je sasvim normalno jer više ne živimo u plemenima i bratstvima zasnovanim na krvnom srodstvu, pobogu.

Нпр., мене је теча (мамине сестре муж) звао „нећаком“, а прецизирао описним објашњењем да сам свастикин син, а он мени теча.

Mislim da teče kod mene decu svojih svastika i pašenoga i šuraka i šurnjava obično zovu „tečovo/tečino“.

[Madiuxa]

Е, сад се сетих, мен'се чини да сам понегде чула да је теча такође "чича". Или је то ујак...

[Зоран Ђорђевић]

Е, сад се сетих, мен'се чини да сам понегде чула да је теча такође "чича". Или је то ујак...

Чича је стриц.

[Belopoljanski]

Ma naravno da ne koristimo sve te nazive i u stvarnosti. Bruni je pre neku poruku objašnjavala kako u familiji zeta svi zovu zetom, snahu svi zovu snahom, bez ulaženja u detalje. Tako i štošta drugo; u stvarnosti ne figurira ni pola od svih tih rodbinskih naziva, i to je sasvim normalno jer više ne živimo u plemenima i bratstvima zasnovanim na krvnom srodstvu, pobogu.

Богами, ови сви наведени називи опстају и активно се користе, иако ни породице нису више толико бројне, иако се не живи у породичним задругама, и то негде не одскора, него већ столећима. Не изазивају ни главобољу ни недоумицу осим у најновије доба, у нашој ТВ-генерацији која од породице зна оца и мајку са којима ни не проводи пуно времена и неке тамо тетке и ујаке које види два пута годишње.

Mislim da teče kod mene decu svojih svastika i pašenoga i šuraka i šurnjava obično zovu „tečovo/tečino“.

Ово сам чуо у околини Пирота, да теча за сестрића или братића своје жене каже „течин“ (тѐчӣн, ако сам добро ставио акценат и дужину).

[J o e]

(тѐчӣн, ако сам добро ставио акценат и дужину).

Тешко да у Пироту имају узлазне акценте и дужине.

[Ђорђе Божовић]

Богами, ови сви наведени називи опстају и активно се користе, иако ни породице нису више толико бројне, иако се не живи у породичним задругама, и то негде не одскора, него већ столећима. Не изазивају ни главобољу ни недоумицу осим у најновије доба, у нашој ТВ-генерацији која од породице зна оца и мајку са којима ни не проводи пуно времена и неке тамо тетке и ујаке које види два пута годишње.

Pa dosad se troje—četvoro požališe upravo na ovoj temi kako ne mogu da pohvataju sve te odnose i nazive, i rekoše kako ih ne koriste aktivno (čak su i glavobolju pomenuli).

Razumem to što ti se sviđa bogatstvo rodbinske leksike u srpskom, ali ne budi subjektivan. Ona i te kako pripada jednom prošlom patrijarhalnom i zadružnom vremenu i danas pripada samo seoskim dijalektima i narečjima u kojima se takvo porodično uređenje manje ili više očuvalo.

Bili mi TV-generacija ili ne bili, to kako mi danas nosimo ovaj jezik takođe se, izvini, računa. Nije baba Mitrana tamo iz nekog pešterskog sela ništa važnija ni punopravnija govornica ovoga jezika od mene, kao što nisam ni ja od nje; pa bio ja TV-generacija a ona generacija porodične zadruge, ili ne bili.

Ali u njenom jeziku, koji je prošlost, aktivno postoje pašenozi, jetrvice, šurnjave i sinovci, a u našem, koji je sadašnjost, ne postoje aktivno, i to već jeste bitna razlika jer baba Mitrana neće uvesti ovaj jezik u 21. vek nego ćemo mi.

[Madiuxa]

Ali u njenom jeziku, koji je prošlost, aktivno postoje pašenozi, jetrvice, šurnjave i sinovci, a u našem, koji je sadašnjost, ne postoje aktivno, i to već jeste bitna razlika jer baba Mitrana neće uvesti ovaj jezik u 21. vek nego ćemo mi.

I obrnuto. U njenom jeziku nema ni džojstika, ni kompjutera, ni infarkta (ima infrakt, verovatno ), ni ipoda, ni mobilinih telefona, ni velnes centara, ni makrobiotike, ni homeopatije, ni GPS-a, ni MMS-a, ni MSN-a, i mnogo, mnogo toga drugog...

[Ђорђе Божовић]

I obrnuto, naravno.

I ne samo na polju leksike, gde je to najizraženije, nego čak i gramatike i fonologije.

[Belopoljanski]

a dosad se troje—četvoro požališe upravo na ovoj temi kako ne mogu da pohvataju sve te odnose i nazive, i rekoše kako ih ne koriste aktivno (čak su i glavobolju pomenuli).

Па?   То значи да наведени називи не опстају и не користе се активно? Од сваке информације и сваког менталног напора човека боли глава.

Razumem to što ti se sviđa bogatstvo rodbinske leksike u srpskom, ali ne budi subjektivan. Ona i te kako pripada jednom prošlom patrijarhalnom i zadružnom vremenu i danas pripada samo seoskim dijalektima i narečjima u kojima se takvo porodično uređenje manje ili više očuvalo.

И ја разумем да се теби свиђа што ме тако добро разумеш, али конкретно ја село и сеоске дијалекте, како кажу, нисам ни видô, а опет сам те све речи научио у свом дому. Који, узгред, није уређен по принципу породичне задруге.  

Bili mi TV-generacija ili ne bili, to kako mi danas nosimo ovaj jezik takođe se, izvini, računa. Nije baba Mitrana tamo iz nekog pešterskog sela ništa važnija ni punopravnija govornica ovoga jezika od mene, kao što nisam ni ja od nje; pa bio ja TV-generacija a ona generacija porodične zadruge, ili ne bili.

Нема „били или не били“, углавном јесмо. Поготово они који родбину схватају као uncle, aunt, cousin & in-laws. И то се рачуна, свакако, али, извини сада ти, док сав народ не постане такав, такво се гледиште не може узимати ни као опште ни као већинско. Можда једино као неки квази-елитизам, где ће се ти родбински називи везивати за непријатно сећање на руралне корене и некакве бабе из пештерских висоравни.

[Madiuxa]

Па?   То значи да наведени називи не опстају и не користе се активно? Од сваке информације и сваког менталног напора човека боли глава.

More, slušaj ti...
Naravno da me boli glava od tolikih zaova, stričeva, zaovčića, kumčića i sl. jer ne vidim nikakvu svrhu poznavanja te terminologije. Budi siguran da uopšte nemam problema sa drugim, svrsishodnijim mentalnim naporima...

[Ђорђе Божовић]

Нема „били или не били“, углавном јесмо. Поготово они који родбину схватају као uncle, aunt, cousin & in-laws. И то се рачуна, свакако, али, извини сада ти, док сав народ не постане такав, такво се гледиште не може узимати ни као опште ни као већинско. Можда једино као неки квази-елитизам, где ће се ти родбински називи везивати за непријатно сећање на руралне корене и некакве бабе из пештерских висоравни.

Zar ne vidiš da je tvoj stav u neku ruku elitistički, nije moj.

Ti vrednuješ očuvanje srodničke terminologije bolje nego njeno gubljenje u modernom jeziku. Ovo drugo priznaćeš samo kada "sav narod ne postane takav". (Jer je "takvo gledište" moderne TV-generacije za tebe manje vredno od tradicije; ti si elitistički raspoložen danas. )

A zašto taj kriterijum sveopšte rasprostranjenosti ne važi i za ovo prvo, za srodničku terminologiju? Ni nju ne koristi celu sav narod ni po svim krajevima, nego se razlikuje zastupljenost nekih naziva ovde ili onde; ovo što si ti ovde nacrtao i popisao je rekonstrukcija svega skupljenog s raznih strana, nije izašlo čak ni iz usta babe Mitrane tako.

No dobro, ja ti samo kažem da zasad i jedno i drugo postoje u jeziku, da s jedne strane imaš tu dozlaboga razvijenu leksiku koju smo nasledili tradicijom, ali sa druge zapravo imaš dosta manje naziva koji realno figuriraju u našem jeziku, i da razlika između toga dvoga ne može biti vrednosna, ali može biti jedina u tome što je ovo drugo, pa, ne znam kako da ti kažem, ali realno u upotrebi u ovom, realnom vremenu.

[Belopoljanski]

Zar ne vidiš da je tvoj stav u neku ruku elitistički, nije moj.

Па, не видим како држање уз скуте баба-Митране и форсирање непотребне терминологије из назадног и заборављеног доба породичних задруга и патријархалних односа може бити елитизам.

A zašto taj kriterijum sveopšte rasprostranjenosti ne važi i za ovo prvo, za srodničku terminologiju? Ni nju ne koristi celu sav narod ni po svim krajevima, nego se razlikuje zastupljenost nekih naziva ovde ili onde; ovo što si ti ovde nacrtao i popisao je rekonstrukcija svega skupljenog s raznih strana, nije izašlo čak ni iz usta babe Mitrane tako.

Није. Ово што сам пописао је говор из мог краја и моје вароши, а који је очигледно идентичан са говором брђана из пештерских висоравни, говорима из нишког краја, са крајњег запада, тако да нека општост ипак постоји. Сакупљено са разних страна је оно у објашњењима, где је стриц негде и амиџа, а негде и чича, као и дилема око сестрића, братића и нећака где сам једноставно лупио једну варијанту. Ко те називе не користи, нека не користи, коме је компликовано да о томе размишља, нека не размишља, једино ће тако стварно нестати.

Колико је организација у породичне задруге карактеристична за села и градове у Војводини?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: Називи рођака