Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.12 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 3 4 [5]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Ιωάννης и Γιάννης  (Прочитано 51064 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Светлана
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Светлана
Струка: Преводилац
Поруке: 164



« Одговор #60 у: 11.13 ч. 07.09.2016. »

U prevodu Jevandjelja po Mateju sa aramejskog na grčki (jedini tekst Novog Zaveta koji nije direktno napisan na grčkom jeziku) izabrana je reč epiusios upravo zbog toga da bi se izrazila oba značenja ĵednom rečju. Imajući na umu da je Sveti Jevandjelist Matej ribar, može se pretpostaviti da bi on lično bio izabrao na aramejskom reč koja nedvosmisleno govori samo o materijalnom hlebu, bez metafizičkog značenja. Pa ipak, prevodilac koji je preveo na grčki stavlja reč koja, s jedne strane na starijem grčkom znači svakidašnji, ali s druge strane na jeziku svoje epohe odnosi se i na suštinu. Novi Zavet nije napisao jedan čovek, tako da u raznim tekstovima jasno vidimo različite pisce. Aramejski original Jevandjelja po Mateju je vrlo rano preveden na grčki jezik i izgubljen je, ali kao i u svemu u Crkvi se prihvata samo ono što saborno izražava istine naše vere. Kao što smatramo da je Stari Zavet preveden od strane  Sedamdesetorice u Svetom Duhu tako isto smatramo da je svaki prihvaćen saborno tekst ili prevod napisan u Svetom Duhu. To znači da nije slučajno izabrana reč epiusios i nije navedena samo bukvalno. Isto tako, prevod komisije SPC radjen je saborno, u duhu Pravoslavlja, te nema smisla prozivati jednog od članova komisije, jer je prevedeni tekst dat ns korišćenje vernicima saborno.
Сачувана
Светлана
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Светлана
Струка: Преводилац
Поруке: 164



« Одговор #61 у: 12.28 ч. 07.09.2016. »

Izvinjavam se, greška, Sveti Jevandjelist Matej nije ribar već carinik po zanimanju. U svakom slučaju, ne znamo koja reč je upotrebljena u aramejskom originalu.
Сачувана
Светлана
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Светлана
Струка: Преводилац
Поруке: 164



« Одговор #62 у: 12.56 ч. 07.09.2016. »

http://agiameteora.net/index.php/paterika/833-t-n-rton-m-n-t-n-pioysion-d-s-m-n-simeron-giou-makariou-p-korinthou-rmineia-sto-pater-m-n.html

«Τὸν ἄρτον ἡμῶν τὸν ἐπιούσιον δὸς ἡμῖν σήμερον». (Ἁγίου Μακαρίου Ἐπ. Κορίνθου, Ἑρμηνεία στό «Πάτερ Ἡμῶν»

Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #63 у: 14.08 ч. 07.09.2016. »

Светлана, буквално значење речи 'επιούσιος' није само 'свакодневни/свакодашњи', већ и 'овога дана' или 'сутрашњег дана'. Ово последње је једино прихваћено значење за употребу те речи у Делима 7:26. Поменуту реч не користи само Свети Матеј, већ и Свети Лука, тако да је непотребно залазити у психолошку позадину избора исте од стране Светог Марка, јер је он није самовољно бирао. Вреди напоменути да је ова реч незабележена било где друго у Светол писму и старогрчкој књижевности уопште, што указује на то да је највероватније неологизам, баш као и латински превод 'supersubstantial'. 

Постоји неких седам-осам могућих превода ове речи. Али, од самог почетка, у преводима Светог завета на друге језика и тумачењима Светих Отаца, та реч се најчешће преводи као 'насушни' или слично томе, а сама фраза има или двојно, или чисто мистичко значење. Традиција Православне цркве, чији је ауторитет неоспорив, тумачења већине Светих Отаца кроз векове, затим, и традиција Католичке цркве, као и мишљења већине савремених библиста свих конфесија, једногласно подржавају тумачење 'насушни'.

Како год, ово није нека магична инкантација, већ део молитве. Нису битне саме речи већ дух, срж, суштина. Језици овог света међусобно се разликују, и то понекад до те мере да су преводи чак и далеко мање контроверзних делова Молитве Господње међусобно непрепознатљиви. Постоје народи у овом свету који уопште не једу хлеб, језици који немају реч за 'царство', или чак 'данас'. У преводима на те језике може се употребити Да ли је Јеванђеље намењено и њима, или искључиво онима на чије језике су текст Светог писма и литургије савршено преводиви? Одговор на то питање дао је сам Господ. За нас верујуће, Црква, која изналази најбоља могућа решења у овом несавршеном свету, одлучује о њима саборски, вођена Духом Светим, и има неоспорив ауторитет.
« Задњи пут промењено: 14.36 ч. 07.09.2016. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #64 у: 00.31 ч. 24.07.2019. »

Ово је за мене врло занимљива дискусија Smiley

С.З. је поменуо Јеронимов превод Молитве Господње, и да, занимљиво је да је он превео епиусиос као суперсупстанциал /сличан превод може се наћи и у неким познијим западним преводима, нпр. у ДРБ преводу на енглески из 16. века/, а поред тога Јероним је и писао о таквом, духовном /рецимо и евхаристијском/ разумевању ове молитве. И није био једини – бројни су аутори на Истоку и Западу коју су тако читали Оченаш /Тертулијан, Ориген, Кипријан Картагински, Мариј Викторин, Јован Касијан ... Петар Абелар итд., до цитираног Николаја Велимировића, и даље/. Папа Рацингер у 1. тому Исуса из Назарета каже да до Тридентског сабора безмало није ни било другачијег читања.

Реч јесте хапакс, те је и Јеронимов превод иновација, неологизам. Биће да је евентуални арамејски изворник тајна, није могуће реконструисати како и то звучало у арамејском оригиналу, мада неки библисти дају различите предлоге. Јероним помиње израз маар на том месту у неком Јеврејском јеванђељу, те додаје и тумачење као „хлеб сутрашњи“. Све речено односи се на верзију Молитве Господње из Јеванђеља по Матеју. У Јеванђељу по Луки исти израз је читан и превођен другачије, као свакодневни хлеб /код Јеронима нпр. котиданум; и у староиталским преводима је исто мислим/.

Но мени се чини да се најозбиљније питање рађа из контекста читаве реченице: ако је то хлеб свагдашњи/свакодневни итд., зашто онда понављање, чему онда симерон у грчком тексту, зашто дај нам данас? Јер се значење термина преклапа, удвајање би било чудно...

Елем, бројни су разлози – теолошки, литургијски и историјски – за ово традиционално разумевање израза епиусиос као „насушни“. Не кажем да су другачија разумевања погрешна. Просто мислим да су интерпретације бројне, и читања разноврсна.

Све постаје још занимљивије када се погледа превођење ове прозбе на језике народа којима хлеб није на јеловнику, као што је неко већ поменуо. Извините због многоглагољивости  Cheesy




Сачувана
Тагови:
Странице: 1 ... 3 4 [5]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!