Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
19.40 ч. 07.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 ... 6
  Штампај  
Аутор Тема: Колико падежа постоји?  (Прочитано 47517 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« у: 16.16 ч. 14.12.2006. »

Ја не знам за реч која има различит датив и локатив. Покушавам да се сетим, али не знам за пример. Зна ли неко? Да ли заправо постоји само шест падежа? Да ли је заправо та разлика некад постојала, па се изгубила, а сада датив раздвајамо од локатива само из некаквих историјских разлога?
« Задњи пут промењено: 16.18 ч. 14.12.2006. од З. В. » Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #1 у: 16.55 ч. 14.12.2006. »

Mozda je razlika u tome sto dativ nema predlog a lokativ ga ima.

Barselona je poklonila autobuse (kome cemu) Beogradu. (dativ)
Pricamo o Beogradu.
Zivimo u Beogradu.....
itd...
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #2 у: 18.56 ч. 14.12.2006. »

Dativ može da ima predloge (ali ne mora, zavisi od upotrebe), dok lokativ ima predloge obavezno; no, to svakako nije razlog da ih razdvajamo na dva padeža.

Međutim, razlika ipak postoji. Na primer (tj. ovo nije jedini slučaj), ako se završavaju suglasnikom, i ako pri tom ne označavaju živo biće, jednosložne imenice muškog roda s dugosilaznim akcentom imaju različite oblike u dativu i lokativu:

A) Obradovao sam se okrečenom zȋdu.
B) Slika stoji na zídu.

I) Dodaj svȇtu malo boje.
II) Teško nama na ovom svétu.

1) Zašto je zamračio sobu? Pusti ga, on je sklon mrȃku.
2) Šta radiš u mráku?

Zanimljivo je to što je razlika nekad bila još veća: lokativ imenice bȍlēst glasio je bolèsti, lokativ imenice rȁzgovōr bio je razgovòru itd. Te razlike posle je nestalo. Možemo li na osnovu toga reći da se lokativ ipak kreće ka spajanju s dativom? Usuđujem se da prognoziram: najverovatnije.
« Задњи пут промењено: 00.47 ч. 19.12.2006. од Бојан Башић » Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #3 у: 20.17 ч. 14.12.2006. »

Mozda je razlika u tome sto dativ nema predlog a lokativ ga ima.

Неће бити да је то. И остали падежи се појављују са и без предлога.

Хвала, Бојане. Дакле мала разлика још увек постоји.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #4 у: 20.50 ч. 14.12.2006. »

Dativ može da ima predloge (ali ne mora, zavisi od upotrebe), dok lokativ ima predloge obavezno; no, to svakako nije razlog da ih razdvajamo na dva padeža.

Бојане, када датив има предлоге? Ја сам вероватно до сада у таквим случајевима мислио да је то локатив.
« Задњи пут промењено: 20.52 ч. 14.12.2006. од З. В. » Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #5 у: 21.40 ч. 14.12.2006. »

Dativ je padež kretanja, lokativ mirovanja. Recimo, predlog k(a) nikad se ne javlja s lokativom. Uz lokativ dolaze samo predlozi u, na, o, po, pri, prema, ali prema se mnogo češće koristi s dativom. Jedan od (malobrojnih) primera upotrebe s lokativom je rečenica: „Prema smeru njegovog kretanja, zaključujem da je pošao prema kući“. Prvo pojavljivanje je lokativ, drugo dativ. Još jedan primer lokativa s predlogom prema vidimo kada nešto poredimo:

1) Nađi nekog prema sebi;
2) To nije ništa prema ovome;
3) Hrvatski ili srpski jezik prema drugim srodnim jezicima (T. Maretić, Gramatika, 1).
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #6 у: 22.01 ч. 14.12.2006. »

Датив (лат. dativus) добио је име по латинском глаголу dare, што значи дати. Главна значења датива су намена и правац кретања (управљеност), те стога најчешће стоји уз предлоге к(а) и према. На пример: Ништа не питај, само дај то твојој мајци! (намена); Крени ти према Београду, па ћеш ме срести негде на пола пута! (управљеност). Осим према и к(а), датив може стајати и уз предлог у(с)пркос: И упркос хладном времену, сви ђаци су стигли у школу. Поред ова два значења (намена и управљеност), датив без предлога може имати и следећа значења: обележавање неправог објекта и других рекцијских допуна, обележавање логичког субјекта, обележавање реципијента и тзв. датив интересовања или етички датив. Датив се користи и у неким устаљеним изразима, нпр. уз захваљујући увек иде датив (коме, чему): Захваљујући родитељима смо ми овако васпитани, или уз обратити се (коме, чему), дивити се (коме, чему), и сл.

Локатив (лат. locativus) добио је име по латинском глаголу locare, што значи сместити, метнути (негде). Његово главно значење је место, али и предмет (Гледај само, седи на столу, Причај ми о твојој породици). Такође се може употребити и у исказивању околности, нпр. Шетали смо по киши, Не видим при слабом светлу; у временском значењу: Долазим у марту, Видећемо се о Божићу; и у начинском значењу: Поступите по/према упутствима, Испричај ми све по реду, Дошао је у журби, и сл. Дакле, уз локатив стоје предлози на, у, о, по, према, при. Важно је напоменути да уз локатив увек стоји предлог, локатив се не користи без предлога.

У прасловенском и старословенском језику, као и у многим данашњим словенским језицима, датив и локатив имају различите облике. У српскохрватском језику, међутим, локатив и датив граде се уз помоћ истих наставака: за именице мушког и средњег рода на сугласник, или наставци су у једнини и -има у множини (ученику, ученицима; селу, селима), за именице женског и мушког рода на наставци су у једнини и -ама у множини (жени, женама; судији, судијама), за именице женског рода на сугласник и средњег рода са значењем ствари које имају множину по обрасцу именица женског рода на сугласник наставци су у једнини и или -има у множини (ствари, стварима; телади); за придеве мушког и средњег рода наставци су у једнини и -им(а) у множини за облике неодређеног и -ом(е) у једнини и -им(а) у множини за облике одређеног вида, а за придеве женског рода наставци су -ој у једнини и -им(а) у множини за оба вида. Затим заменице (мени, теби, сваком, таквом, никоме) и бројеви (једном, првом, једнима, првима) имају заменичку и придевску промену... Да не идемо сувише у детаље.

У сваком случају, основцима овако објашњавају разлику између датива и локатива: датив је правац (крећем се - према коме, ка чему?) и намена (дајем - коме, чему?), а локатив је место (стојим - на чему, у чему?) и предмет разговора (говорим - о коме, о чему?).
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #7 у: 21.13 ч. 18.12.2006. »

Мала исправка Бојановог текста: локатив именице "разговор" гласио је "разговóру".

Дигресија: Где се могу наћи самогласници с краткосилазним акцентом и неакцентованом дужином? Моја тренутна (латинична) тастатура их не подржава.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #8 у: 21.44 ч. 18.12.2006. »

http://forum.vokabular.org/index.php?topic=423.0
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #9 у: 22.01 ч. 18.12.2006. »

Хвала Smiley
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #10 у: 00.47 ч. 19.12.2006. »

Мала исправка Бојановог текста: локатив именице "разговор" гласио је "разговóру".

Zar? Višesložne imenice koje imaju  ̏ (kratkosilazni akcenat) u nominativu jednine većinom su čuvale nepromenjen akcenat u svim padežima. Ipak, što se tiče one manjine, koja je u lokativu jednine menjala akcenat u uzlazni na krajnjem slogu, važilo je pravilo: „Kratak akcenat je u onih imenica koje dužinu krajnjeg sloga osnove skraćuju u svim zavisnim padežima“ (M. Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik, prvi tom, tačka 197b). Među navedenim primerima nalazi se u razgovòru (kao i u govòru), ali po nagovóru.
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #11 у: 02.03 ч. 19.12.2006. »

Да, на папиру. Међутим, добар број Стевановићевих акцената остао је само књишки. У пракси су све такве именице добијале дуг акценат. Прописивао је он и неке заиста крајње чудне акценте, али ћу списак примера окачити другом приликом.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #12 у: 11.00 ч. 19.12.2006. »

Међутим, добар број Стевановићевих акцената остао је само књишки.

A kao posledica toga kasnije je skroz nestalo razlike između lokativa i dativa u tim primerima.

Kada govorim kako nešto jeste (ili kako je bilo) podrazumevam kako je (bilo) pravilno, tj. šta kaže literatura.
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #13 у: 13.27 ч. 20.12.2006. »

Problem s domaćom "propisanom" akcentuacijom jeste to što je većina autora slepo prepisivala Vukove i Đurine akcente, potpuno zanemarujući činjenicu da se ti akcenti u praksi ne sreću. U tom svetlu, navodim odlomak iz Tvorbe reči u savremenom srpskom jeziku 1 I. Klajna:

"Primera radi, evo nekoliko akcenata koje daje Stevanović, bez ikakvih varijanata i dubleta, a za koje verujemo da bi kod većine današnjih Beograđana izazvali čuđenje: velikòškolac, severòistok, prednjènepčanī, biljòjed, dobròdošlica, konjòkradica, sítnež, stárež, proválija, zapovèdnīk, ispovèdnīk, poklònīk, némaština, kobasìčār, kàzančić, ùčiteljica (Mihailo Stevanović, Savremeni srpskohrvatki jezik, knjiga I [Uvod, fonteika, morfologija], Beograd: 420, 424, 427, 428, 435, 481, 485, 506, 526, 531, 543, 553)."
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #14 у: 13.34 ч. 20.12.2006. »

Slažem se, ali sad pokušaj da ovo prvo nekoliko reči koje si naveo izgovoriš s dugouzlaznim akcentom (na istom mestu). Primetićeš da bi kod većine današnjih Beograđana izazvali jednako čuđenje, kao što bi danas podjednako loše zvučalo i razgovóru i razgovòru, a to ne menja činjenicu da je jedan od njih (kratkouzlazni) nekad bio pravilan.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 6
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!