Blic: Osnovci mešaju srpski i engleski

[Pedja]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/187713/Osnovci-mesaju-srpski-i-engleski

Osnovci mešaju srpski i engleski

Učenici osnovnih škola slabo poznaju pravopisna pravila srpskog jezika, imaju osiromašen leksički fond, ne upotrebljavaju pravilno znake interpunkcije i u svojim sastavima na srpskom koriste reči iz engleskog jezika.

Više od 33 odsto učenika osnovne škole pogrešno upotrebljava veliko slovo, 70 procenata njih u tekstovima uopšte ne stavlja zarez, tačku, a više od jedne petine đaka u sastavu na srpskom koristi reči iz engleskog jezika.


Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice, rekla je Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).
Mladi nemaju ni svest o tome šta je funkcionalna pismenost, koju u 21. veku, sa naprednom tehnologijom, ne može imati samo ona osoba koja ume samo da čita i da piše, rekla je Stevanovićeva smatrajući da bi rezultati o nivou jezičke kulture đaka trebalo da navedu na ozbiljno razmišljanje sve nadležne za obrazovnu politiku i one koji brinu o očuvanju srpskog jezika.


Ona je podsetila na to da je i u drugim jezicima evidentan uticaj engleskog, ali da druge države sprovode mere za očuvanje maternjeg jezika.


Tako je Francuska, koja takođe ima ovaj problem, napravila nacionalni projekat za povećanje jezičke kompetencije mladih.


„Takav projekat neophodan je i u našoj sredini i to što pre“, smatra Stevanovićeva, inače lingvista, navodeći da nešto više od 25 odsto učenika kombinuje ćirilicu i latinicu u svom sastavu, i to ne samo reči već i slova.


U gotovo jednoj trećini sastava učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.

Zanimljivo je da 30 odsto učenika sedmog i osmog razreda piše isključivo latinicom u neformalnoj komunikaciji i situacijama u kojima sami biraju kojim će pismom pisati, pokazalo je istraživanje sprovedeno prošle godine. Štaviše, i ako bi hteli da pišu ćirilicom, ne mogu da se sete pojedinih slova osnovnog pisma u Srbiji.

 

The end na kraju pismenog


Tako se na kraju teksta jednog našeg osnovca može naći the end (kraj) ili potpis ispred kojeg stoji by (od autora), a neretko napišu i znak @ preuzet sa interneta, pokazalo je istraživanje koje je sprovela mr Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).

E. B.

[Madiuxa]

Ajd nekako da progutam i siromašan fond, i tri tačke, i odsustvo interpunkcije... Ali ovo?!?!

U gotovo jednoj trećini sastava učenici umesto slova v pišu w, umesto slova i pojavljuje se y.

Ovo je stvarno da se čovek debelo zabrine...

[Miki]

На ово бих само пренео неколико коментара објављених испод текста, са којима се потпуно слажем:

Питам се зашто. Примери из медија: физибилити студија уместо студија изводљивости, едукатор уместо учитељ, евазија такси уместо избегавање пореза, софистицирано уместо усавршено, делиберативно уместо намерно, малициозно уместо из зле намере, децимовали уместо десетковати, инклузија уместо укључења, бачелор уместо дипломац... Примера има јако, јако пуно, и скоро сви долазе из пера приучених новинара у време када новине о језику брину колико о лањском свету. Поред свих ових смицалица наша деца још одлично знају српски, или срблиш у који се претапа.

„Децимовали смо софистицирани едукаторски кадар у моменту посибилне инклузије у ЕУ токове, што је делиберативно малициозно.“

Pa imaju od koga to i da čuju, kad gomila frikova po televiziji(i poslovnom svetu) se trudi da izgovori što više engleskih reči ne bili izgledao što pametnije. Nepismenost se širi, a od jezika se pravi "Frankenštajnski jezik" "Kada na after vik partiju, u trendi kaficu, korporejt menadzer nalozi svom hed hanteru da na tim bildingu izabere nekoliko advertajzera, kopirajtera, marketing frikova, opinion мejkera i trend setera, koji ce nakon striminga, na krijejtiv mitingu, odabrati tim menadzera i na visednevnom brejn stormingu, ako treba i preko on lajn konferensa, uz kofi brejkove i lagani finger fud, napraviti autenticni trejd mark!" Deca su samo kolateralna šteta!

Treba napomenuti takođe da dotične institucije koje "se brinu" za očuvanje srpskog jezika poput Društva za srpski jezik, koje, pomenimo, nema ažurirani sajt već duži niz godina, ali zato na školskim takmičenjima iz srpskog jezika i jezičke kulture na koja deca, koja na njima učestvuju, budu saterana u ćošak jer dotični sastavljaju testove koji nisu standardizovani pomoću propisanog udžbenika za srednje škole, tako da ta takmičenja sve više postaju samo čista kompetencija između ljudi sa katedre, glavnokomandujućih za očuvanje našeg lepog jezika. Umesto što troše energiju da sastave što nerešiviji i konfuzniji test, umesto što listajući strane rečnika da bi pronašli cake koje ni ne možete znati osim ako ne otvorite i pogledate u rečniku, trebalo bi da se malo podrobnije pozabave pitanjima koja su navedena gore u članku jer, hej, jezik nam propada i nestaje munjevitom brzinom. I umesto da što više podstiču omladinu u izučavanje našeg zaista prelepog i bogatog jezika, oni će i ono malo, šaku jada, ljudi koji se takmiče totalno demoralisati pa ma oni bili iz filološke ili neke druge škole. I dok Hrvatski vršnjak pokušava pobediti na konkursu kroativnosti i na taj način obogati svoj rečnik, moji vršnjaci iz Srbije sve više pokušavaju svesti rečnik i žargonizovati ga što šatrovačkim govorom što skraćivanjem izraza.

И наравно:

Bila jednom jedna zemlja.....

[Belopoljanski]

Не знам да ли ће се остали сложити, али ја мислим да ово није знак да се нешто драстично погоршало, већ знак да је неко кренуо да мери и прави статистику и објављује је.

[Madiuxa]

Не знам да ли ће се остали сложити, али ја мислим да ово није знак да се нешто драстично погоршало, већ знак да је неко кренуо да мери и прави статистику и објављује је.

U odnosu na koje vreme? U moje vreme to nije bilo tako. A bogami nije ni dok sam živela u Srbiji, ima tome deset godina.

[Miki]

А ни ја нисам тако давно изашао из школе, нити неке млађи нараштаји од мене са којима имам додира, па нико тако не говори.

Проблем је што овде само неко прави неке статистике и пресеке стања, а ништа не предузима. Треба нам једна јеб**а физибилити студија како да поново описменимо ове дебиле.

[d@do]

Треба нам једна јеб**а физибилити студија како да поново описменимо ове дебиле.

... da nam se komšije ne bi podsmijavale. Još se članak nije ni "ohladio" a komšije "brže-bolje" da se "pohvale" našim neznanjem.
http://www.index.hr/vijesti/clanak/djeca-novog-doba-u-sastavima-srpskih-osnovaca-prevladavaju-engleske-rijeci-i-znakovi-s-interneta/489439.aspx
P.S. Inače redovno pratim njihove internet portale i jedva čekaju da se kakva loša stvar desi u Srbiji da bi to objavili. Teško da se može pronaći da su objavili kakvu pozitivnu vijest iz Srbije (ponekad koju vijest iz sportskih dešavanja da bi se narugali svojim ljubimcima ).

[Madiuxa]

Па нека се смеју, имају право да се смеју пуним плућима. Они, за разлику од нас, воде рачуна о свом језику и предузимају све мере које ми не предузимамо да нам се овакве ствари не догоде. Онај средњошколац из кометара има право. Нису деца крива, него старији, којима је језик у хаосу. Ништа није стандардизовано, актуализовано, Правописа нема у продавницама већ годинама, све је урађено до пола... Правила застарела и превише компликована, не прате најновија дешавања у језику, а кад се и изда нека наводно корисна књига, пуна је грешака и и даље не даје одговоре на сва горућа питања... Штио се друштва тиче, фаворизују се неписмени и полуписмени сељаци који су "изнели Балканске ратове на својим плећима" као лингвистички узори, а реномирани лингвисти предмет су увреда и вређања оних који ни ципеле не могу да им бришу (најбољи пример је једна свеЦка енциклопедија за коју сви знамо).  А после се чудимо што свако пише како му воља. Лингвисти свој посао раде траљаво, држава свој посао промоције правилног српског језика ради траљаво, све је у држави Србији траљаво. Па није чудо што нам деца пишу траљаво.

———————
Ja mislim da je problem takođe i u tome što deca ne znaju tačno granicu između internet i sms pisanja i pisanja jednog pismenog zadatka.  Postoje određeni načini kako se šta piše, kao i u govoru, tako i u pisanju. Na jedan način i jedan tip reči koristimo kad pričamo s najboljim prijateljem, a sasvim drugi kad pričamo sa profesorom sa faksa ili zovemo neku službu da tražimo neku informaciju. Deci to očigledno nije jasno. Neka oni pišu W, ali na mobilnom i u četu na interentu, ali pobogu, neka im bude jasno da tako ne mogu da pišu zadatak za školu. Neka slobodno odluče da koriste latinicu, ali pobogu, moraju znati da čitaju i pišu i ćirilicu ako žele da se nazovu pismenima.

[Зоран Ђорђевић]

P.S. Inače redovno pratim njihove internet portale i jedva čekaju da se kakva loša stvar desi u Srbiji da bi to objavili. Teško da se može pronaći da su objavili kakvu pozitivnu vijest iz Srbije (ponekad koju vijest iz sportskih dešavanja da bi se narugali svojim ljubimcima ).

То је њима по дифолту.

[Belopoljanski]

У мом разреду у основној, имали смо девојку која није умела ваљано да чита ни да се изражава до 5. разреда. Пар момака до 8. није знало да покаже Југославију (тада СРЈ) нити на мапи Европе, нити на мапи бивше СФРЈ. Јединице на писменим задацима из српског су пљуштале само тако, у њима су многи писали тадашњим сленгом, а сећам се примера (тада је била популарна емисија Шодер листа) да су писали имитирајући говор јужне Србије. А радило се о основној школи која је у граду важила за јачу, можда и најјачу.

Моје је мишљење да ови на којима су вршили то испитивање, у оно време не би били писмени уопште. Податак да 33% ученика погрешно употребљава велико почетно слово ми уопште не делује алармантно, као ни податак да 20% основаца користи енглеске речи. Па то је сленг. Такође и бркање ћирилице и латинице у свега 25% радова, то уопште није висок проценат, ако је критеријум за бркање неколико грешака у тексту.

30% ученика пише искључиво латиницом у неформалној комуникацији. У мојој генерацији, писало их је најмање 50%, већина посвета у албуму са мале матуре је на латиници. Та „поједина слова“ (ћирилична) којих не могу да се сете, зашто нису написали која су? Ако су у питању велика писана слова Ђ и Џ, њих не зна да напише ни већина одраслих.

И на крају, нешто што сасвим одудара од свега наведеног, наводно 33% ученика пише w уместо v. То је једна тако елементарна ствар да бих уз овако висок проценат такве грешке очекивао да 50% ученика не зна ћирилицу уопште, а да 90% прави грешке код великог слова, у овако нешто једноставно не верујем. Па нису писмене задатке слали мејлом или СМС-ом, писали су их оловком по папиру, ту су те hax00r форе у писању бесмислене.

А највећи скандал што је један ученик завршио рад са The End и пописао га са by [...]. Дајем 20 евра да је у питању рад интелигентног и оригиналног клинца или клинке који је знао да то није правилно, али је намерно тако написао. Све ово ми делује као један безвезан и типичан новински чланак где и од вести да је након грмљавине пала киша треба направити сензацију. Да је објављен у неком „јефтинијем“ листу, могли су још од овога направити и критику одређене политичке странке.

[Зоран Ђорђевић]

Да поновим оно поређење које сам већ једном написао. Код нас се брине о језику онако како се брине о рекама и потоцима.

[J o e]

Па нека се смеју, имају право да се смеју пуним плућима. Они, за разлику од нас, воде рачуна о свом језику и предузимају све мере које ми не предузимамо да нам се овакве ствари не догоде. Онај средњошколац из кометара има право.

Имају права да се смеју, али не и да лажу. Сваку другу информацију из Блицовог текста су преувеличали и учинили гором него што јесте. То је сасвим очито злонамерно.

Dominantna je upotreba tri tačke, jer đaci sa osiromašenim leksičkim fondom, pošto ne čitaju dovoljno, ne umeju da nastave rečenice, rekla je Jelena Stevanović, saradnica beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).

čak 70 posto njih u pismenim radovima gotovo uopće ne koriste zarez i točku kao osnovne znakove interpunkcije, a umjesto njih radije stavljaju tri točke, što je znak siromašnog fonda riječi, koji im onemogućava da normalno nastave započetu rečenicu.

Ово је погрешна претпоставка Јелене Стевановић, коју су Хрвати, наравно, искористили и увеличали.
Употреба трију тачака скоро сигурно није показатељ слабог фонда речи. Ученик не би ни почињао реченицу коју не уме да настави.
Она је, ја мислим, продрла из разговорног језика, где су недовршене реченице најнормалнија ствар, а потом и из језика четовања и форума. Никако се не ради о томе да они не знају шта хоће да кажу, или, још бесмисленије, да знају шта хоће да кажу али им фале речи. Они, просто, мисле да непотпуна реченица у задовољавајућој мери преноси информацију, како и јесте у неким језичким варијететима.
Осим тога, три тачке су најчешће и знак несигурности у оно што се прича. Даље, мноштво људи из моје околине, образованих и писмених, у порукама користи тај знак и када не желе да њихов тон делује грубо. Нарочито они који не користе емотиконе радије ће ставити тротачку (Видимо се у девет...) него тачку (Видимо се у девет.) — управо да би деловали опуштеније и пријатније. Таква интерпункција онда продире у језик састава, где не би смела; али никако није реч о ономе о чему говори сарадница "лингвисткиња".

[Ђорђе Божовић]

Имају права да се смеју, али не и да лажу. Сваку другу информацију из Блицовог текста су преувеличали и учинили гором него што јесте. То је сасвим очито злонамерно.

Biće da se suština teksta zagubila negdje usput u prevođenju s jednog "jezika" na drugi "jezik".

Све ово ми делује као један безвезан и типичан новински чланак где и од вести да је након грмљавине пала киша треба направити сензацију. (...)

(...) али никако није реч о ономе о чему говори сарадница "лингвисткиња".

Apsolutno se slažem s vama dvojicom.

[Зоран Ђорђевић]

И ја са вама тројицом.

[Madiuxa]

Употреба трију тачака скоро сигурно није показатељ слабог фонда речи.

Elem, ovo me podseti na moga brata jedinoga u prvom razredu osnovne. Kad je video da mu učiteljica na neke njegove rečenice stavlja tri tačke i upitnik, pitao se šta bi to trebalo da znači, pa je pitao. Ona mu je odgovorila da to znači da je rečenica nedovršena, a on bukvalac/lenjivac shvatio da to tako treba, pa mu je sledeći zadatak izgledao ovako:

Danas sam...? Mama je...? I onda smo...?
 

Ma, preteruju 'Rvati, ali nije ovo što u Blicu piše potpuna laž. Opet kažem, sve, sve, ali to W stvarno ne bi smelo da se uvlači ni provlači ama ni 1%, ali za to smo mi odrasli krivi, jer deci ne ukazujemo na različite registre pisanog izražavanja kao i to da se ne smeju mešati međusobno. Zapravo, ništa ne bi falilo da se registar pismenih zadataka meša u registar interneta, ali obratno nikako.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Blic: Osnovci mešaju srpski i engleski