Преболоњски дипломирани су у иностранству били baclhelor, а болоњски су сад ваљда master.
Чак ни то није исправно — наша титула „дипл. инж.“ ни раније није одговарала „бачелору“ (како год се то преводило на наш језик). У доказ томе могу да приложим и документ којим је конкретно моја 5-годишња диплома са ЕТФ у Београду призната као „MSc EE“ у САД. Болоњска конвенција је само увела стандардизацију у погледу захтева, па више није потребна и формална процена дипломе, већ су две дипломе из различитих земаља директно упоредиве.
Е сад, постојала је групна тенденција људи с наших простора да се из мени непознатих разлога у иностранству представљају као бачелори, што је довело до забуне и утиска посматрача да постоји некакав хаос у систему титула.
Реално, системи титула у различитим школским системима су независни међу собом и могу да се сравне само стручном проценом. Не верујем да се ту лингвистика уопште пита. Већ смо утврдили (на примеру) да је наша титула „дипл. инж.“ бар једнако вредна као и болоњски MSc, упркос другачијем раширеном схватању, али на даље су ствари све теже упоредиве.
Услед овог неслагања, на пример, страна титула PhD и домаћа „др“ такође нису еквивалентне. Страни PhD који жели да понесе и домаћу титулу „др“ мора да свој рад достави на стручну процену матичном факултету у Србији, који може одлучити да квалитет рада није довољан за признавање еквиваленције. А може наравно и да одлучи да јесте.
Остаје питање шта су наши „мр“, с обзиром да та титула није директно упоредива са свим титулама — у многим земљама постоје еквиваленти (на пример TWAIO у Холандији, или PdEng), али не бих могао да се усудим да кажем да знам тачно који и где.
ф