Restart

[bokiogi]

Занима ме како бисте превели енглеску реч "restart".  Наши преводиоци су је у српској верзији Windows XP програма превели као "поново покрени".  То ми некако рогобатно звучи и размишљао сам да ли постоји српски пандан овој речи али ништа ми не пада на памет. . .

Вама? :)

[Stoundar]

Ne znam šta bih bolje smislio u ovom konkretnom slučaju. Prevodioci Windowsa idealno uzimaju u obzir i stare ljude od osamdeset godina koji bi rado pregledali slike svojih unuka, što znači da ih nećemo bez razloga zamarati posebnom terminologijom porijeklom iz engleskog tipa restartovati, resetovati, butirati. A naravno, nećemo ni siliti jezik novim kovanicama koje se nisu spontano ustalile u praksi, jer nam je ustaljena terminologija porijeklom iz engleskog sasvim dovoljna u stručnom kontekstu.

[Ђорђе Божовић]

"Isključi se pa se odmah ponovo uključi".

Meni kod prevoda interfejsa zvuči rogobatno to što je maltene sve u imperativima upućenim korisniku. Ako ja upravljam računarom, valjda ja njemu treba da zadam instrukciju da se pritiskom na dugme ponovo pokrene, a ne on meni da veli "ponovo pokreni", a radnja se izvršava tek nakon što ja stisnem dugme. Ali možda je to samo do mene, uglavnom, to mi uvek deluje najneprirodnije kada čitam prevedeni interfejs.

Ali, zar nije bolje da su natpisi bili u neličnom obliku poput glagolskih imenica: "ponovno pokretanje" (kao, "šta je ovo dugme? — ovo dugme je za ponovno pokretanje"), ili u imperativima na obrnutu stranu ("ponovo se pokreni", kada ja pritisnem ovo dugme)? Makar ja imam takav odnos prema radu na računaru — ja stiskam dugmiće, a on na taj moj naput izvršava zadate instrukcije.

[Stoundar]

Slažem se sa Đorđem. Lično mi bolje zvuči ponovo se pokreni.

[d@do]

Ispočetka

[bukuroshe]

Ne vidim zašto bi se restart uopšte prevodio. Zar se u našem jeziku ne koriste obilato i prefiks re- i riječ start ?

[Belopoljanski]

У РМС имамо и именицу старт и глагол стартовати, по мени рестарт и рестартовање не захтевају превод. Ово „поновно покретање“ или Ђорђетова генијална шала „искључи се па се поново укључи“ су само опис инструкције, а не ни прави превод. Ако би се већ преводило по сваку цену, требало би измислити нову реч, нпр. препокрени или нешто слично, али за тако нечим мислим да нема потребе. Јасни су и старт и стартовање и префикс ре-. Стварно ме чуди да су Виндоуз превели тако како су га превели. Још један од разлога због чега ни у једној апликацији не користим преведени интерфејс, само ме непотребно збуњује.

[Madiuxa]

E, pa treblo bi da počnete da koristite, vrlo brzo biste se navikli i onda biste verovatno čak dobili i bolje ideje za prevod. Ja sam isto u početku imala odbojnost i sve mi bilo čudno, ali sam se vrlo brzo navikla. No, možda sam ja navikla da se navikavam, jer sam isto tako morala da se odviknem od engleskog i da se naviknem na španski interfejs, a onda kad se pojavio srpski, nije mi bilo tolko teško niti strano to odvikavanje i navikavanje. Da budem iskrena, sad bih morala da se OPET navikavam na engleski, jer pravo da vam kažem, pola toga sam zaboravila kako se šta kaže.

Što se tiče imperativa itd... Na španskom se koriste infinitivi, tako da možda nije ni to loša ideja. Inače mi ne smetaju imperativi. Pa ti ćeš da pokreneš kompjuter pritiskom na dugme, ko će drugi, neće valjda kompjuter? Kaže se i zvati lift, pa ne staneš zaista i bukvalno vičeš, ej, liftu, dođi, nego pritisneš dugme i aktiviraš mehanizam kojim lift dođe do tebe. Ne budite bukvalisti, o tome smo tolko puta pričali...

[Belopoljanski]

Ово што је Ђорђе поменуо за коришћење императива је баш интересантно. Нисам о томе раније размишљао, лично сваки захтев за извршењем неке радње посматрам као инструкцију рачунару и доживљавам га као императив и на енглеском, ваљда су одатле и такви преводи.

Бруни, сад сам се сетио једног пријатеља који одскора предаје информатику на мађарском језику и проблема које ми је наводио са усвајањем терминологије, пошто на мађарском није преведен само софтвер, него и комплетна рачунарска терминологија. Мени лично ту српски језик није потребан и представља ми само непотребну сметњу јер је енглески језик lingua franca рачунарства. Тачније, не ни енглески језик, него ограничени скуп речи које се односе на тачно утврђене инструкције. Уопште не пратим како тече развој српске терминологије, али последњи пут кад сам се петљао са њом нису чак ни основне ствари биле усаглашене. Причали смо већ о томе, једно обично save је у различитим апликацијама било снимање, чување, похрањивање. Поштујем напоре преводилаца, али до момента када сам престао да пратим, решења ипак нису била задовољавајућа. Не сумњам да ће се ствари променити уколико дође до омасовљења рачунарске технологије, али с обзиром на то да упоредо са тим долази и до омасовљења познавања енглеског језика и да у српском језику влада тренд да се термини за нове појмове радије преузимају из матичног језика него што им се осмишљава превод, видећемо како ће се ствари одвијати.

Што се самог рестарта тиче, ту изричито сматрам, опет, вођен својим личним осећајем за језик, да су решења типа „поновно покретање“ лоша, јер нису у питању преводи него описи. Сматрам да у таквим случајевима треба или усвојити страни термин као такав, или осмислити нову реч ако одговарајућа већ не постоји (као на примеру save где у старту имамо неколико речи које јој одговарају). Ако се склапа нова реч и одбацује реч рестарт, употребио бих префикс пре-, као у оној измишљеној речи коју сам предложио, препокренути.

[bokiogi]

Ух, како сте брзи! :D

Па и ја сам стигао само до тога да ту реч и не треба преводити јер би свако нормалан схватио шта значи рестарт!
С друге стране, препокрени је генијална реч :)

[d@do]

Мени лично ту српски језик није потребан и представља ми само непотребну сметњу јер је енглески језик lingua franca рачунарства. Тачније, не ни енглески језик, него ограничени скуп речи које се односе на тачно утврђене инструкције. Уопште не пратим како тече развој српске терминологије, али последњи пут кад сам се петљао са њом нису чак ни основне ствари биле усаглашене. Поштујем напоре преводилаца, али до момента када сам престао да пратим, решења ипак нису била задовољавајућа.

Potpisujem

[Miki]

А кад бисте почели да користите виндоуз на српском, не би вам убрзо ништа било чудно или нејасно. Све је врло пристојно преведено, и то тако да нисам заборавио чак ни енглеске називе за те наше преводе.

И опет: није ни „поново покрени“ нити „управљачки програм“ лош превод или опис и савршено је јасан, као, уосталом и други преводи. „Опис“ је и three-point border или the point of three borders, а ми имамо „реч“ тромеђа, па нисам приметио да је овима другима „дугачак и рогобатан“ тај „опис“, те су посегнули за „тромеђом“. Мислим, не разумем ту логику...

[Belopoljanski]

Добро, three-point border има 4 слога, тромеђа 3, а у питању није технички термин, а техничка терминологија на српском је све само не 100% на домаћим речима. Не кажем да је „поново покрени“ дугачко или рогобатно, али јесте опис инструкције који би одговарао енглеском start again. Да ли је лош превод или не, поново покренути значи и покренути након одређене паузе, на пример, искључим рачунар, па га поново укључим и покренем систем након неколико сати, а то рестарт није. Поврх тога, нико никада и нигде није тако говорио док та варијанта није изашла као званичан превод, а и сада нико тако не говори, већ сви користе речи рестарт и рестартовање, које су и саме по себи јасне. Ту се одмах сетим Вука који је, парафразирам, рекао да не треба по сваку цену измишљати нове речи за појмове који се још нису „рекли“ у народу. Ваљда сам га тачно парафразирао.

Наравно да ми не би било ништа чудно када бих изнова научио виндоуз или линукс на српском, али поента је у томе што као особа којој је српски језик матерњи, не могу по дифолту да користим преведене апликације јер се у њима лоше сналазим. Зато их и не користим. Кад се буде јавила потреба, појавиће се и воља за пребацивањем на њих. На пример, када на већини рачунара у Србији и код већине корисника буде био инсталиран софтвер са српским сучељем.

[d@do]

А кад бисте почели да користите виндоуз на српском, не би вам убрзо ништа било чудно или нејасно. Све је врло пристојно преведено, и то тако да нисам заборавио чак ни енглеске називе за те наше преводе.

Prije nekog vremena sam instalirao jezičku podršku za vindouz na srpskom jeziku na jednom računaru (po zahtjevu člana porodice). Interesantno je to da sam sedosta sporije kretao kroz meni jer mi je mozak sve prevodio na engleski. Možda i zbog toga što su ostali programi, koji nisu imali jezičku podršku za srpski, bili na engleskom pa je sve bilo izmješano. I teško je očekivati da će se ikad svi programi prevoditi. Još je gora opcija ako se urade ažuriranja novijih verzija nekih programa unutar vindouza, jer ona dođu na engleskom a prevod izađe kasnije. I tako da ja opet, tom članu porodice, moram prevoditi neke opcije iz menija na engleskom, iako je te opcije već koristio u vindouzu na srpskom. Djeluje mi zbunjeno i sa skepticizmom prilazi programima na engleskom jeziku. Mislim da ne bi bio takav slučaj da je od početka morao da uči na engleskom.

[Miki]

На пример, када на већини рачунара у Србији и код већине корисника буде био инсталиран софтвер са српским сучељем.

Тај постотак није тако мали каквим се чини. Доста људи користи софтвер на српском, и он је у довољној мери преведен. Почев од антивирусних решења, до свих мањих програма најразличитије намене. Нису преведени једино неки цртачки и програми за обраду слика (нпр. Аутокед, Маја, 3Д Студио, Фотошоп, Илустратор, Синема, Корел, Максвел, Риносерос), док Мајкрософтов Офис и многи други програми постоје одавно на српском. Тако да изговор не пије воду. Такође, терминологија, она висока, научна, већ је утврђена, и у њој има једва 7%, 8% англизама, па је опет све кристално јасно. Ова лаичка се састоји од којекавих позајмљеница, и није у правом смислу терминологија.

Mislim da ne bi bio takav slučaj da je od početka morao da uči na engleskom.

Или српском.

[Belopoljanski]

Тај постотак није тако мали каквим се чини. Доста људи користи софтвер на српском, и он је у довољној мери преведен. Почев од антивирусних решења, до свих мањих програма најразличитије намене. Нису преведени једино неки цртачки и програми за обраду слика (нпр. Аутокед, Маја, 3Д Студио, Фотошоп, Илустратор, Синема, Корел, Максвел, Риносерос), док Мајкрософтов Офис и многи други програми постоје одавно на српском. Тако да изговор не пије воду. Такође, терминологија, она висока, научна, већ је утврђена, и у њој има једва 7%, 8% англизама, па је опет све кристално јасно. Ова лаичка се састоји од којекавих позајмљеница, и није у правом смислу терминологија.

Не кажем да је проценат изузетно мали, већ кажем да се још увек не ради о већини. А само постојање преведених апликација, за мене лично није довољан разлог да пређем на њих. Нека врста лењости, слободно се може и тако назвати, свеједно је. Изговор, барем на мом примеру, пије воду јер док не будем био приморан да на преведене интерфејсе прелазим због тога што ћу на већини других рачунара у околини наилазити на њих и што ће већина људи са којима комуницирам користити преведене изразе, ја то нећу чинити. Енглески интерфејс не посматрам као национални енглески, већ као интернационални. Преведени интерфејс, без трунке омаловажавања јер не говорим са такве позиције, посматрам једино као помоћно средство које је од користи недовољно компјутерски описмењеним особама.

Mislim da ne bi bio takav slučaj da je od početka morao da uči na engleskom.

Или српском.

Управо тако. Ствар је само у томе да сам, рецимо, ја од почетка почео да учим на српском, ако бих желео да учествујем на интернационалним форумима или користим непреведену литературу, опет бих морао да инсталирам и интерфејс на енглеском. Ако то не бих радио и ако за тако нечим не бих имао потребе, енглески интерфејс би ми био непотребан и сувишан.

Желим само да нагласим да овде не говорим у корист енглеског језика у софтверу, а против превода, у смислу њихове објективне или опште вредности, већ говорим само о мом доживљају. Наравно да ми је драго што српски превод постоји и наравно да поштујем рад и труд људи који су на томе радили и наравно да сматрам да је тако нешто од изузетне помоћи великом броју људи који данас савладава рад на рачунару. Коначно, у информатичкој ери је неопходан и одговор српског језика и то се управо дешава. Ово пишем за сваки случај, ако можда делује да моје лично одбацивање тако нечег као мени непотребног и мени и мени сличнима непрактичног, уједно значи и одбацивање у тоталу.

[Ђорђе Божовић]

Što se tiče imperativa itd... Na španskom se koriste infinitivi, tako da možda nije ni to loša ideja. Inače mi ne smetaju imperativi. Pa ti ćeš da pokreneš kompjuter pritiskom na dugme, ko će drugi, neće valjda kompjuter? Kaže se i zvati lift, pa ne staneš zaista i bukvalno vičeš, ej, liftu, dođi, nego pritisneš dugme i aktiviraš mehanizam kojim lift dođe do tebe. Ne budite bukvalisti, o tome smo tolko puta pričali...

Ово што је Ђорђе поменуо за коришћење императива је баш интересантно. Нисам о томе раније размишљао, лично сваки захтев за извршењем неке радње посматрам као инструкцију рачунару и доживљавам га као императив и на енглеском, ваљда су одатле и такви преводи.

Pa upravo tako i ja posmatram; ne smeta mi imperativ kao imperativ, kao glagolski oblik, nego mi se čini čudno usmerenim: računar se meni obraća preko tih imeprativa umesto ja njemu. Ali dobro, možda je samo do mene.

А кад бисте почели да користите виндоуз на српском, не би вам убрзо ништа било чудно или нејасно. Све је врло пристојно преведено, и то тако да нисам заборавио чак ни енглеске називе за те наше преводе.

Da ne misliš da je to možda zato što se engleska osnova i te kako nalazi „ispod“ srpskog prevoda, kao sa ovim infinitivima, tj. da nije dobro prevedeno i prilagođeno srpskom izrazu nego da je još uvek engleski izraz, samo sa srpskim rečima.

To je božanstvena stvar kod prevođenja svih modernih tehnologija sa engleskog — taj „skriveni“ engleski u njima koji je samo preobučen u srpski, a ne preveden. Kao na bankomatu. Ja ne mogu da koristim bankomat — idem u banku da podignem novac pa čekam u redu; jer je tako prevedeno sa engleskog da ja i dalje moram da „razmišljam“ na engleskom i kada čitam srpski prevod interfejsa, ne bih li ga razumeo.

[Madiuxa]

А кад бисте почели да користите виндоуз на српском, не би вам убрзо ништа било чудно или нејасно. Све је врло пристојно преведено, и то тако да нисам заборавио чак ни енглеске називе за те наше преводе.

Prije nekog vremena sam instalirao jezičku podršku za vindouz na srpskom jeziku na jednom računaru (po zahtjevu člana porodice). Interesantno je to da sam sedosta sporije kretao kroz meni jer mi je mozak sve prevodio na engleski. Možda i zbog toga što su ostali programi, koji nisu imali jezičku podršku za srpski, bili na engleskom pa je sve bilo izmješano. I teško je očekivati da će se ikad svi programi prevoditi. Još je gora opcija ako se urade ažuriranja novijih verzija nekih programa unutar vindouza, jer ona dođu na engleskom a prevod izađe kasnije. I tako da ja opet, tom članu porodice, moram prevoditi neke opcije iz menija na engleskom, iako je te opcije već koristio u vindouzu na srpskom.

To je sasvim normalno kad promeniš jezik interfejsa. Da si stavio bilo koji drugi jezik, isto bi ti se desilo. Samo je pitanje koliko neko ima volje da se prilagođava, koliko vidi svrhu u tome i naravno, pre svega, stvar ličnog izbora.

Djeluje mi zbunjeno i sa skepticizmom prilazi programima na engleskom jeziku. Mislim da ne bi bio takav slučaj da je od početka morao da uči na engleskom.

Isto se dešava Špancima. Oni prosto ne umeju da koriste programe na engleskom. Kao što rekoh, stvar izbora.

[Madiuxa]

Da ne misliš da je to možda zato što se engleska osnova i te kako nalazi „ispod“ srpskog prevoda, kao sa ovim infinitivima, tj. da nije dobro prevedeno i prilagođeno srpskom izrazu nego da je još uvek engleski izraz, samo sa srpskim rečima.

Jeste istina da neki prevodi deluju čudno, ali već sam govorila o tome: kad bi ljudi masovnije koristili, bilo bi veće motivacije među preduzetnicima da nađu bolje prevodioce i da se na prevode novih programa ne čeka po par godina, nego bi srpski prevodi imali premijeru u isto vreme kad i engleska verzija, kao što se dešava sa španskim, nemačkim ili francuskim, na primer. Ovako, svi imaju odbojnost prema srpskoj verziji, pa se nikome i ne ulažu pare da se posao odradi zaista kako valja.

To je božanstvena stvar kod prevođenja svih modernih tehnologija sa engleskog — taj „skriveni“ engleski u njima koji je samo preobučen u srpski, a ne preveden. Kao na bankomatu. Ja ne mogu da koristim bankomat — idem u banku da podignem novac pa čekam u redu; jer je tako prevedeno sa engleskog da ja i dalje moram da „razmišljam“ na engleskom i kada čitam srpski prevod interfejsa, ne bih li ga razumeo.

Idi, bre Đole... Mnogo si smešan. Pa ja bih naučila taj indijanski bankomatski jezik dok si reko keks, samo da ne čekam u redovima. Jedna od stvari koje ovde prosto obožavam je ta što SVE te tupave i dosadne poslove oko podizanja para, plaćanja računa i sl. mogu da uradim preko interneta ili bankomata. Kupovine karata za bioskop, pozorište, javni prevoz... Zapravo, kad malo bolje razmislim, vrlo retko mi je potreban keš jer je skoro svuda moguće platiti karticom. Za mene, lenjivca, taj deo napretka je prosto božanstven... I malo me zanima da li je prevod dobar ili ne: bitno je da funkcioniše!

[Miki]

Da ne misliš da je to možda zato što se engleska osnova i te kako nalazi „ispod“ srpskog prevoda, kao sa ovim infinitivima, tj. da nije dobro prevedeno i prilagođeno srpskom izrazu nego da je još uvek engleski izraz, samo sa srpskim rečima.

Не мислим, јер се другачије тешко може превести. А да је превод добар управо говори то што кад видим српски превод одмах знам како гласи оригинални енглески израз и обратно.

Ти на преводе рачунарских израза гледаш овако:

Ja ne mogu da koristim bankomat — idem u banku da podignem novac pa čekam u redu;

I cannot use the ATM — I go to the bank to withdraw money, so I'm waiting all right.

Али они такви нису.

[Часлав Илић]

У РМС имамо и именицу старт и глагол стартовати, по мени рестарт и рестартовање не захтевају превод. Ово „поновно покретање“ [...] само опис инструкције, а не ни прави превод.

Енглеске речи са префиксом re- у значењу понављања радње на исти начин можда су и најгори случајеви у погледу дужине превода. Јер, обично имамо домаћу реч за основну радњу (покренути, учитати), али немамо домаћи префикс који бисмо натакли да искажемо понављање (*репокренути, *реучитати). Још нико није предложио да се свака re- радња транскрибује, мислим зато што је свим преводиоцима само по себи безвезно, а последично захтева и транскрипцију основне радње (рестартовати → стартовати, релоудовати → лоудовати). Зато увек и идемо са конструкцијом „поново ...“; шта бисмо добили тиме што бисмо ишли на стартовати → рестартовати, и можда још понегде где постоје наши такви парови, поред свих осталих re- за које не постоје?

Друго је префикс re- у значењу понављања радње ради успостављања другачијег крајње стања објекта (преобући, пресадити), где се већ може увек користити префикс пре-: reconfigure → преподесити.

Ово што је Ђорђе поменуо за коришћење императива је баш интересантно. Нисам о томе раније размишљао, лично сваки захтев за извршењем неке радње посматрам као инструкцију рачунару и доживљавам га као императив и на енглеском, ваљда су одатле и такви преводи.

Да би се бар у грађи чијим преводом ја координирам избегло шаренило међу преводиоцима, написао сам стилски водич http://sr.l10n.kde.org/stilvod.php, где релативно детаљно износим како преводити елементе сучеља по типовима, и образлажем зашто тако.

[...] zato što se engleska osnova i te kako nalazi „ispod“ srpskog prevoda, kao sa ovim infinitivima, tj. da nije dobro prevedeno i prilagođeno srpskom izrazu nego da je još uvek engleski izraz, samo sa srpskim rečima.

Ово је велики проблем, и на основу досадашњег искуства, чини ми се да би се могао решити само када би се књижевни преводиоци ухватили да преводе софтвер. А њима тако нешто није ни на крај памети.

Као половичну меру, у горепоменутој грађи тренутно радимо овако. Један преводилац баш преведе текст, што произведе „камуфлирани енглески“ ту и тамо. Затим други преводилац чита тај превод без освртања на енглески извор, да бар не би био под директним утицајем извора, и исправља шта делује рогобатно (овај систем сам покупио баш од књижевних преводилаца); тек после упоређује са извором, како би уклонио и евентуалне значењске грешке. Најидеалније би било да ово читање само превода обавља неко ко уопште не преводи а језички је добро поткован, но таквог људства још немамо :)

[Ђорђе Божовић]

Не мислим, јер се другачије тешко може превести.

Ne budi u to siguran. Jezik je mač s dvije oštrice. Jedan fantastičan i izuzetno vešt prevodilac, po imenu Kolja Mićević, preveo je jedan francuski katren (dakle, pesmu od svega četiri stiha) na 365 različitih načina, koliko je dana u godini, a da je svaki od tih 365 prevoda opet bio valjan, ispravan prevod toga katrena.

Ja po ugledu na taj njegov podvig, verujem da se sve može prevesti najmanje na 365 načina; a kada se bude pojavio prevodilac koji će prevesti nešto i na više načina, to ću onda postaviti kao minimum.

Jesi li čitao „Stilske vežbe“ Rejmona Kenoa? I to je dobro štivo slične tematike.

А да је превод добар управо говори то што кад видим српски превод одмах знам како гласи оригинални енглески израз и обратно.

Uh, onda nam se nikako ne slažu kriteriji. To za mene upravo znači da je prevod loš.

Dobar je onaj koji izgleda kao da je izrečen baš na tom jeziku, a to se ne postiže tako što će „iz pozadine“ provirivati i otkrivati se uticaji sintakse, semantike i oblikovanja sveta onoga jezika s kojega je prevođeno. A svaki jezik drukčije oblikuje svet svojim jezičkim materijalom; zato da biste koristili bankomat, morate „razmišljati“ na engleskom iako vam se on obraća na srpskom, jer je njegov svet oblikovan engleskim jezičkim materijalom, samo su lekseme „preobučene“ u srpskojezično ruho, tj. prevod je loš.

A ja to ne mogu, jer nisam bilingval, te u rukovanje takvim aparatima moram da ulažem dodatnu energiju i dodatne svoje jezičke sposobnosti, a to ponekad iscrpljuje više nego stajanje u redu i blažena komunikacija sa živom osobom koja ima ljudsku reč, i kojoj možeš lepo da kažeš kako i šta hoćeš a da očekuješ i povratnu spregu (feedback), da te razume; a ne oštećena, neprirodna komunikacija bez ikakve povratne sprege, s nekom beslovesnom mašinom.

[Ђорђе Божовић]

Да би се бар у грађи чијим преводом ја координирам избегло шаренило међу преводиоцима, написао сам стилски водич http://sr.l10n.kde.org/stilvod.php, где релативно детаљно износим како преводити елементе сучеља по типовима, и образлажем зашто тако.

Jest, dobar ti je tekst — nisam ga celog pročitao, samo sam pregledao poneke pasuse, i sviđa mi se tvoj pristup komunikaciji na liniji korisnik—računar. Tako sam i ja razumeo, zato mi oni imperativi u „pogrešnom“ smeru smetaju.

Као половичну меру, у горепоменутој грађи тренутно радимо овако. Један преводилац баш преведе текст, што произведе „камуфлирани енглески“ ту и тамо. Затим други преводилац чита тај превод без освртања на енглески извор, да бар не би био под директним утицајем извора, и исправља шта делује рогобатно (овај систем сам покупио баш од књижевних преводилаца); тек после упоређује са извором, како би уклонио и евентуалне значењске грешке.

Imam samo reči hvale, to je sasvim razuman i promišljen metod. Uzmeš nekoga ko, najbolje, uopšte ne zna ne samo izvor nego uopšte jezik originala, a kome je ovaj jezik maternji, i daš mu da pročita prevod tako kao da je tekst pisan na ovom jeziku, i on će uočiti, kao svaki maternji govornik, ono što nije baš „u duhu“ toga jezika nego je prevodilac „prekamuflirao“ sa originala, jer prevodilac previše dobro poznaje jezik s kojega prevodi, pa mu je „duh“, ono „oblikovanje sveta“, toga jezika blisko „duhu“ maternjeg i zato prevodilac (ili bilo koji dobar govornik nekoga L2) izgubi osećaj za „konceptualnu“ razliku među dvama jezicima, a koja između svih jezika postoji.

[Miki]

Не мислим, јер се другачије тешко може превести.

Ne budi u to siguran.

Али овде се покушава успоставити каква-таква једнообразност превода, а не да свако преводи како се њему иште, па један чува, један похрањује, један спрема, а понеки и **сејвује... На то сам мислио рекавши оно. И сâм често испробавам најразличитије могућности када преводим нешто са немачког или на немачки и друге језике, али овде је потребно одабрати један израз и њега фурати како би касније добио ев. и улогу термина.

[Зоран Ђорђевић]

Чаславе, капа доле за стилски водич. Баш си се потрудио.

[Ђорђе Божовић]

Али овде се покушава успоставити каква-таква једнообразност превода, а не да свако преводи како се њему иште, па један чува, један похрањује, један спрема, а понеки и **сејвује... На то сам мислио рекавши оно. И сâм често испробавам најразличитије могућности када преводим нешто са немачког или на немачки и друге језике, али овде је потребно одабрати један израз и њега фурати како би касније добио ев. и улогу термина.

Aha, razumem. Ja sam više mislio na onoga dída koga pomenu Stoundar.

On, niti koji god drugi korisnik, zaista nije dužan da zna engleski — niti stručnu bilo internu računarsku terminologiju — da bi se mogao uspešno koristiti računarom ili bilo kojim drugim aparatom sa, valjda njega radi, prevedenim interfejsom, a jok da se svađa s mašinom kao ja.

[d@do]

Časlave, stvarno si se potrudio. Vidi se da si uložio dosta truda a i "svojski" si ga "ispolirao".

[Часлав Илић]

Не мислим, јер се другачије тешко може превести.

Ne budi u to siguran. :)

Али овде се покушава успоставити каква-таква једнообразност превода, а не да свако преводи како се њему иште [...]

Постоји више независних типова проблема у преводу, ја их делим на: значењске, терминолошке, техничкостилске и језичкостилске. Укратко сам их описао овде: http://techbase.kde.org/Localization/Workflows/PO_Ascription#Why_Review_Translations.3F (само овај одељак, остало су неке техникалије). У порукама у овој теми, Мирослав се осврће на прва два а Ђорђе на последња два типа.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Преводи и превођење > Тема: Restart