Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
00.01 ч. 24.05.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Cena koštanja  (Прочитано 31951 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #45 у: 14.04 ч. 03.06.2014. »

Ви можда то видите као 'правимо акцију', у значењу које сте навели, али употреба речи 'акција' од стране већег дела јавности, јасно указује на то да многи ову реч почињу поистовећивати са речима 'попуст' и 'снижење'.

Па да, али овде ту рећ људи доживљавају  утом значењеу само ако је у контексту продајне акције. У другим контекстима је доживљавају другачије. Ја не видим шта је ту проблем.

Једини проблем који видим је да је реч употребљена као замена за реч попуст што се може видети, на пример ако продавац огласи да је артикал "на акцији од 5%". али ако напише АКЦИЈА! јабуке 54 динара ја ту не видим проблем.

Слажем се. Немам проблем са употребом те речи на начин на који сте навели, али ипак, ако се односи на комуникацију с вашим муштеријама - што рекламни материјал свакако јесте, уз дозу пропагандног -, нема логике у томе да користите израз који описује оно што се дешава 'иза завесе', и што стоји иза попуста. Вероватно не објашњавам најбоље, али ваљда се може разумети шта покушавам да кажем.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #46 у: 14.46 ч. 03.06.2014. »

Посетиоче, да се надовежем на Пеђин одговор. Постоји више начина класофиковања разних 'манифестација' језика које постоје у друштву, и врло их је битно разликовати.

Не треба мешати општи језик, који као свеобухватни скуп свих манифестација језика унутар одређене језичке културе - од говора најзабитијих крајева, до урбаног шатровачког и сличних језичких дијалеката и стилова - и стандардни језик, као узвишени стандард за ширу јавну употребу, који служи као основни медијум јавне комуникације, кулутре, просвете, науке итд., и који је и сам један од делова ширег језика. Када говоримо о ширем језику, у суштини није исправно говорити о правилном и неправилном, јер се не ради о нормираном целини са својим надзорним телом које може одлучивати о томе шта и како. Наравно, и ту имамо граматику језика и уобичајени начин употребе, па тако и ту можемо донекле говорити о правилном и неправилном, али само онда када је одређен начин употребе стран том језику у целини. Знали, унутар тог система, чији су дијалекти саставни део, ''леб' и 'ће будем' није 'неправилно'.

Конкретно, у нашој средини, такође не смемо мешати стандардни језик, у значењу које наводим (пошто се исти израз може употребити за сасвим различите категорије, неопходно је описати о чему говорите), и књижевни језик - што је код нас врло честа појава, пошто је називом 'књижевни језик' неретко обухватао и онај 'виши, нормирана стил', и језик књижевности уопште, који неретко одступа од правила те нормиране целине.

Да се вратимо на стандардни језик, који је најбитнији за нас овде. Овде се може радити о изнад наведеној врсти стандардног језика, који је свесно станрдизована и нормирана целина, са надзорним телом које одлучује о том језику, и јасно дефинише, правила употребе истог. Имамо и случајеве где језици немају такво надзорно тело, и о правилној употреби одлучује пракса, кроз речнике, језичке приручнике и низ 'ин-хаус' стилова. У таквим језицима се неретко створи низ паралелних стандарда. У случају осталих језика, уместо нормиране целине, постоји одређен 'високи стил'. То може бити језик који употребљава одређена друштвена класа, итд. Без обзира, у свим језицима имате неку врсту 'вишег језика', који се користи за више сврхе. Ради се о језику чија је сврха да повеже што шире временстко и просторно поље, да служи као медијум високе културе, и да уздигне друштво на виши ниво развијемости. Тако је и у српском, који се може сврстати у прву групу језика, мада наш стандард још увек није сасвим дефинисан, или је неразјашњен.

Из свега овога следи да није прихватљиво рећи некоме ко користи 'море' уместо 'може' да су 'неписмени', ако поменуту реч користе у сфери која не припада стандардном језику, у који спадају и 'народни' и 'књижевни' језик (једним делом, и то строго у значењу језика књижевних дела). Ако се послужимо вашом логиком, то им не можете рећи ни ако се ради о спикерима који ту реч користите на телевизији, јер они не пишу. Али, то је споредно. Кључ је у томе да о правилном и непрсвилном можете говорити сам унутар стандардног језика, или ако се ради о кршењу неких правила (тачније, одлика) село крупног језика.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #47 у: 20.35 ч. 03.06.2014. »

Пеђа, извини, али не знам где да поставим ово питање без стварања нове теме, а мислим да је лакше пременстити један коментар него целу тему. Надам се да вам не стварам превише посла.

Издвајам један цитат из интервјуа са Драгославом Михаиловићем, који је скоро изашао у Политици. Интересантан интервју, мада (у мојим очима) обезвредњен крајње безвезнаним коментаром о 'Србима из Србије' и не-Србије, као и партији на снази. Дотични меша појам владе која ради у интересу народа и државе, са темом регионалног порекла чланова владе, чиме досатно доприноси општој атмосфери неслоге која влада у нашем народу. Поред апсолутне некоректности саме изјаве, дотични је очито и необавештен о томе да пола српског становништва Србије има корене који воде ван граница Србије. Дрина је много шта делила, али кретање народа, никако. Без обзира, уз пар других тема, сутор се дотиче и теме употребе одреднице 'српско-хрватски' у издањима САНУ-а. Цитирам:

"Пре неколико година, ви сте поставили питање смислености писања српско-хрватског речника на којем САНУ ради више од пола века и тада је било обрађено слово М? Докле се одмакло у речнику и тој полемици?

- Није нимало. Предраг Палавестра, с којим сам потписивао разне петиције и који је био 20 година секретар Одељења САНУ за језик и књижевност, сматра да и даље мора да се брани југословенство. Он је пре неколико година изјавио да ће речник српско-хрватског језика бити готов за 20 година, иако је прва свеска речника изашла 1953. године. Ја сам уз помоћ неких младих људи успео да електронски снимим 15 свезака тог речника и констатовао сам да 16 одсто одредница потиче из хрватске литературе. Ако свака свеска кошта САНУ и српски народ милијарду динара, значи да са сваком свеском САНУ дотира хрватску државу са 160 милиона динара."

Занима ме, у којој је мери део речника на коме се радило после распада Југославије повезан са '-хрватским'? Да ли се и даље додају одреднице које су из хрватске литературе? Наравно, неопходно је дефинисати које су границе 'српске' и 'хрватске литературе', пошто посте одређене несугласице међу ставовима наших и њихових стручњака.

Можда је логично да овај речник покрива целокупан српско-хрватски језички простор, а ако је тако, онда да и носи назив који носи. Не мислим да требамо прибегавати тактици неких других, који су за заједничког брисали оно 'српско-'. Ипак, овде се ради о првокласној институцији културе, којој ваља запамтити да јесте 'Српска академија наука и уметности', и да јој је дужност да ради у интересу овог народа, ма каква мишљења о томе имали њени чланови. Дебитабилно је колико они који су на платном списку државе 'српског народа и свих њених грађана', имају право да у име националне институције заступају данас мртве идеје и личне ставове, које вероватно не дели остатак становништва. Оодлука да се задржи '-хрватски' вероватно није чисто идеолошке природе, али и идеологија има свој утицај. Без обзира, донекле је страшно да чак ни на нивоу највиших институција немаму адекватне механизме за суочавање са прошлошћу, нити јасне планове за будућност. Стиче се утисак да су сви кренули неким својим путем, а ми смо остали да гајимо сећања у име свих и чувамо успомене које су други одбацили. С једне стране то јесте позитивно, јер показујемо разумевање за то да ствари нису црно-на-бело. Ипак, ту има и доста негативног, јер се ради о темама које неизбежно изазивају свађу и интерне конфликте. Овакви пројекати су од вишеструког значаја за нашу културу, па је крајње неозбиљно и неодговорно дозволити да се створе предуслови који гарантују избијање свађе. Линк испод.

http://www.nspm.rs/hronika/dragoslav-mihailovic-jugoslovenstvo-ce-srbe-odvesti-u-propast.html
« Задњи пут промењено: 03.23 ч. 04.06.2014. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
BanSrpski
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3


« Одговор #48 у: 23.14 ч. 11.08.2014. »

Ja ne znam da je kostanje rijec.   To je neka novina.   Slazem se sa proizvodnom cijenom, i sa troskom.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!