Zato naši ljudi užasno govore engleski.
To sam i ja mislila dok nisam čula Špance.
To je tek, dragi moj, blagi užas. Mi barem koliko toliko pogodimo izgovor, nije sad savršen, ali je približan. A Španci su očajni. Sve po Vuku!
Elem, učenje jezika zavisi od mnogih faktora, i svi su oni međusobno povezani. Motivacija, na prvom mestu, zatim, prethodna upućenost u osnove gramatičke terminologije i sistema (pošto sam učila nekoliko stranih jezika, shvatila sam da su generalno, za sve indoevropske jezike određene stvari iste — perfekti su svuda složena vremena, npr. u svakom jeziku postoje manje više odgovarajuća vremena ili forme npr. imperfekat = continuous, pasiv, itd. Sećam se vrlo dobro kako sam ja svom bratu objasnila osnove nemačke gramatike a da sam nemački govorila deset puta gore nego on), sposobnost nastavnika da ti jezik približi na odgovarajući način, da ti objasni delove koji su manje poznati (ono što nema u srpskom, kao slaganje vremena, član, predlozi)... Takođe zavisi i od ličnog doživljaja samog jezika, jer nekima je nemački lak, nekima je težak, nekima je francuski lak, a nekima težak. A bogami ima i onih, kao naš suomalinen (ili kako već beše ime, nek mi oprosti), koji ni manje ni više nalazi veoma zanimljivim, pa samim tim i lakim učenje finskog jezika!
Ja, lično, ne nalazim jezike teškima ili lakima, i nikad nisam znala odgovoriti na pitanje: da li je težak? kad mi neko postavi u vezi sa nekim jezikom, jer kod mene glavni igrač jeste motivacija: ako sam dovoljno motivisana, ništa mi nije teško. No, realno, na osnovu iskustva u predavanju engleskog i u manjoj meri španskog, i to dvama različitim narodima — Srbima i Špancima — neke stvari su jednima lakše, a neke teže, koje su opet drugima lakše. Dakle, definitivno se može govoriti o lakoći/težini nekog jezika, ali mislim da u tome igra takođe bitnu ulogu i maternji jezik onog koji uči. Npr. Srbi nemaju nikakav problem sa izgovorom glasa /w/, ali zato i te kako imaju problema sa /θ/ ili /ð/, dok je kod Španaca upravo obrnuto. Glas /w/ izgovaraju uporno kao /g/, boga pitaj zašto. Španci nemaju problem da shvate upotrebu present perfecta, upravo zato što je njihov sadašnji perfekt gotovo identičan u upotrebi. S druge strane, Srbi se dosta namuče da shvate pravilnu upotrebu istog, zato što se kod nas prosto prošlo vreme koristi vrlo malo u odnosu na španski ili engleski, tj. uglavnom je svuda zamenjen perfektom...
Dobro, ja bih sad mogla o ovome do sutra... Neću više, jer odosmo mnogo u off topic...
