Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.58 ч. 19.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Правила доброг изговора - ортоепија  (Прочитано 25553 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« у: 19.00 ч. 23.12.2006. »

У овој теми бих желео да поразговарамо пре свега о акцентима.

Који све акценти постоје?
Како се означавају?
Како са сигурношћу (правилно) прочитати речи са означеним акцентима (лако је када се реч чује, али да ли постоји начин да се на једноставан начин зна изговор речи која је записана заједно са акцентима)?
Где се често греши у акцентовању?
Постоји ли неки стандард и законитости како се акцентује реч коју чујемо (прочитамо) први пут (ако акценти нису записани)?

Сигуран сам да има још питања која завређују пажњу а уско су везана за ову тему.
Не очекујте од мене много одговора. Ја сам тек почео да учим о овоме.

П.С. Ако мислите да је ова тема довољно широка, могли би од ње направити посебан форум.

П.П.С. Можете ли препоручити неку конкретну литературу која ово обрађује? Ја сам почео да читам треће поглавље Српског језичког приручника које је написао Митар Пешикан.
« Задњи пут промењено: 19.05 ч. 23.12.2006. од Дарко Новаковић » Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #1 у: 19.45 ч. 23.12.2006. »

Baš ti je odlična tema, Darko.

E ja imam pitanje.

Videla sam ovde ljudi dosta stavljaju grafičke akcente kad pišu (srpski, naravno Grin). Ja sam mislila da mi to ne radimo.

Da li je obavezno pisati ih, i ako jeste, kada?


Koji se znakovi koriste za naša četiri akcenta?


I još nešto. I naslovu si napisao: pravila dobrog IZGOVORA. U poruci pričaš o akcentima. Malopre neko reče da izgovor i akcenat nisu isto. Sad ću da potražim pa ću da nalepim link.
Pitanje: Jesu li ili nisu isto - akcenat i izgovor?

PS: Evo, OVDE.
« Задњи пут промењено: 19.49 ч. 23.12.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #2 у: 20.56 ч. 23.12.2006. »

Цитираћу горепоменути извор:
Цитат
У тој области (оптоепији) најмање стабилизовани део норме јесу питања нагласка (акцента) и ненаглашених дугих слогова (обоје се обухвата скупним термином прозодија), ...

Ја сам дао један општији наслов, тако да се може дискутовати о свему што обухватају правила доброг изговора, али мене лично највише занимају акценти, бар за сада.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #3 у: 21.07 ч. 23.12.2006. »

Акценат је ДЕО изговора - тј. акценатска норма је део ортоепске норме. Тачан изговор свих тридесет гласова српског језика такође спада у ортоепску норму. На пример, у српском се мора јасно разликовати "ч" од "ћ", док ће се у хрватској пракси веома често чути неки међуглас (близак, рецимо, енглеском ch) којим се оба та гласа замењују у ИЗГОВОРУ (не у писму). Слично и за "џ" и "ђ". Или рецимо, тачан изговор српског "р" веома се разликује од француског "р", и тај тачан изговор такође прописује ортоепска норма. Кад бисмо свако српско "р" читали на француски начин, вероватно би нас сви разумели, али никако то не би доживели као прописни изговор.

Акценте је обавезно написати кад год би могла искрснути двоумица - рецимо, "дете се сáмо вратило", или овако нешто: "кад запéвају, ори се кућа" спрам "кад зàпевају, ори се кућа". Без акцента не би било јасно да ли се мисли на свршени или трајни вид.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #4 у: 21.11 ч. 23.12.2006. »

Хвала, Фаренхајт.

Може ли неко да ми напише те акценте, како се графички приказују?
Некад давно то учих, али много је воде протекло Савом и Дунавом од тада, сећање ме баш не служи најбоље...
« Задњи пут промењено: 21.24 ч. 23.12.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #5 у: 21.32 ч. 23.12.2006. »

Краткосилазни: мȁма
Краткоузлазни: плòтна
Дугосилазни: мȃјка
Дугоузлазни: пáтак

Сем тога, имамо и ненаглашену дужину, која се обележава цртом: трȁјēм.

Не знам постоји ли низ слова који може имати сва четири акцента. Успео сам да нађем случај с три: (морам да пређем на латиницу из фонтовских разлога)

dȗga, dȕga, dúga

Прво је генитив једнине именице "дуг, дуговање", друго је женски род придева "дуг, дугачак", треће је оптичка појава на небу.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #6 у: 21.41 ч. 23.12.2006. »

Mnogo ti hvala, ali imam jedan problem...

Ne vidim silazne akcente. Umesto slova sa akcentima vidim kvadratiće. Embarrassed Embarrassed
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #7 у: 21.44 ч. 23.12.2006. »

То би требало да се реши тако што ћеш у свом претраживачу отићи у View / Encoding (ако радиш на шпанском систему, не знам како гласе имена тих опција Sad ) и одабереш Unicode / UTF-8.
Сачувана
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #8 у: 21.46 ч. 23.12.2006. »

Цитат
dȗga, dȕga, dúga
Ту сада долази моје горње питање:
Цитат
Како са сигурношћу (правилно) прочитати речи са означеним акцентима (лако је када се реч чује, али да ли постоји начин да се на једноставан начин зна изговор речи која је записана заједно са акцентима)?
Ја знам како да прочитам речи које је навео Фаренхајт само зато што је дао објашњење шта значе па сам се ослонио на своје познавање нагласка које сам научио веома давно преношењем с колена на колено. Занима ме има ли начина да се ове речи правилно прочитају без објашњења која следе?
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #9 у: 21.52 ч. 23.12.2006. »

То би требало да се реши тако што ћеш у свом претраживачу отићи у View / Encoding (ако радиш на шпанском систему, не знам како гласе имена тих опција Sad ) и одабереш Unicode / UTF-8.
Već mi je tako namešteno. Embarrassed Embarrassed Embarrassed Embarrassed Embarrassed
Vidim uzlazne, jer se obeležavaju istim znacima kao akcenti u španskom i katalonskom. Čak mogu i da ih pišem.
dúga
dùga
Ali silazne nemam, niti mogu da ih vidim.

Ја знам како да прочитам речи које је навео Фаренхајт само зато што је дао објашњење шта значе па сам се ослонио на своје познавање нагласка које сам научио веома давно преношењем с колена на колено.
I ja isto. Nikad stvarno nisam nešto proučavala te akcente, mada ih koristim sva četiri, i sigurna sam da ih koristim pravilno.

Цитат
Занима ме има ли начина да се ове речи правилно прочитају без објашњења која следе?
Ima. Da znaš da razlikuješ grafičke akcente. Ja sigurno ne bih pročitala pravilno bez objašnjenja šta je šta.
« Задњи пут промењено: 21.54 ч. 23.12.2006. од natasha2000 » Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #10 у: 21.55 ч. 23.12.2006. »

Наравно. Акценте је у начелу теже идентификовати него репродуковати.

Дуги акценти значе да је вокал дуг, због чега су врло лаки за изговор. Дугосилазни има силазну мелодију, а дугоузлазни узлазну. У речи "патак" прво "а" се "пење" док не стигнемо до "т", а у "мајка" пак "силази" док не стигнемо до "к". Знам да ова вербална објашњења слабо шта значе без аудио примера, али чисто форе ради, покушај да изговориш те две речи с обратним акцентима - "патак" са силазним, а "мајка" с узлазним - и чућеш колико погрешно звуче.

Силазни акценти су нешто тежи за идентификацију, баш због краткоће. Оно чиме се ја руководим јесте слог ПОСЛЕ акцентованог. Код краткосилазног мелодија у том слогу нагло "пада" - у речи "мама" први слог је далеко "експлозивнији" од другог, који је знатно мање изражен. С друге стране, код краткоузлазног други слог скоро да је мелодијски на истом нивоу с првим: у речи "плотна" мелодија "не пада" на другом слогу. Изванредна школа за уочавање краткоузлазног акцента јесте новосадски изговор: тамо се двосложне речи с краткоузлазним акцентом изговарају тако да је други слог баш ИЗРАЗИТО јасан и висок, често чак и виши од првог слога.

@Наташа: дугосилазни акценат подсећа на циркумфлекс, само што није зашиљен него заобљен, као мали полукруг. Краткосилазни акценат састоји се од две цртице "низбрдо", дакле као да је акцент на à удвојен, или пак као мађарски акцент ű, само на супротну страну.
« Задњи пут промењено: 22.00 ч. 23.12.2006. од Фаренхајт » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #11 у: 22.36 ч. 23.12.2006. »

Или рецимо, тачан изговор српског "р" веома се разликује од француског "р", и тај тачан изговор такође прописује ортоепска норма. Кад бисмо свако српско "р" читали на француски начин, вероватно би нас сви разумели, али никако то не би доживели као прописни изговор.

Сетите се Светозара Маровића и његовог чудноватог изговора гласа Р.

У нашем језику постоје четири нагласка. Два од њих су дуга, а два су кратка; и два су узлазна (један дуги и један кратки), а два су силазна (опет, један дуги и један кратки). По томе су наши акценти и добили имена: краткоузлазни, дугоузлазни, краткосилазни и дугосилазни.

Дугоузлазни акценат обележава се косом цртицом окренутом на десну страну - као француски акценат акут (претпостављам да није нужно наглашавати да наглашени могу бити само самогласници Smiley ). При изговарању овог акцента, глас се равномерно пење (узлази). На пример, глáва изговара се глАААва. Глас се пење исто онако како бележимо акценат - овако: / . Слог са дугоузлазним акцентом изговара се дуго и висина тона стално расте (узлази).

Краткоузлазни акценат обележава се косом цртицом окренутом на леву страну, као француски акценат гравис. Слог са краткоузлазним акцентом изговара се кратко, висина тона расте, а јачина изговора опада. Отприлике као дугоузлазни, само што није дуг, него кратак: вòда, слобòда.

Дугосилазни акценат обележава се циркумфлексом: мâјка. Изговор је дуг, али тон и јачина, који су у почетку дуги, упадљиво опадају, спуштају се, тј. силазе. Слично као што и циркумфлекс изгледа: мАААјка.

Краткосилазни акценат изговара се кратко, док јачина и тон нагло истовремено падају. Слог с овим акцентом изговара се експлозивно. Бележи се двема косим цртицама на леву страну, као удвојени гравис: пȅсма, пȁс, лȁв.

Поред ова четири нагласка, у нашем језику постоји и послеакценатска дужина. Она није акценат, али слогови на којима се она налази изговарају се дуже. Ова дужина, као што јој име говори, може се наћи само иза акцентованог слога, и обележава се једном правом линијом: рâднӣк. Једно а с послеакценатском дужином је и наставак за генитив множине, нпр. мòмак - мòмāкā.

Неких подробних правила која би могла разрешити сваку недоумицу што се тиче наших акцената и нема. Постоје једино ова три правила која донекле могу помоћи кад треба акцентовати неку непознату реч, и то су:

1. Акценат се никад не може налазити на последњем слогу у речи. Значи, ако реч има два слога, акценат се сасвим извесно налази на првом слогу. Никад на последњем.

2. Једносложне речи имају само силазне акценте. Значи, изговоримо неку једносложну реч (слон, коњ, пад, рад...). Једино што треба да увидимо је то да ли је слог дуг или кратак (нпр. у слон и коњ је кратак, а у пад и рад је дуг). Онда знамо да слон и коњ носе краткосилазни, а пад и рад дугосилазни акценат.

3. Силазни акценти се, уопште, могу наћи само на првом слогу у речи. Значи, ако осетите у изговору да се акценат налази на другом слогу у, рецимо, тросложној речи, и знате да је кратак, онда то може бити само краткоузлазни, јер краткосилазни не може, пошто се силазни акценти налазе само на првим слоговима или у једносложним речима.

Надам се да је ово било од помоћи.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #12 у: 22.58 ч. 23.12.2006. »

Сетите се Светозара Маровића и његовог чудноватог изговора гласа Р.

To se ne računa, covek ima govornu manu.
« Задњи пут промењено: 12.45 ч. 28.12.2006. од Предраг Супуровић » Сачувана

Miloš Stanić
сарадник
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 207


« Одговор #13 у: 11.49 ч. 28.12.2006. »

Đorđe, hvala, odlično napisano.
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #14 у: 20.26 ч. 28.12.2006. »

Дугосилазни акценат обележава се циркумфлексом: мâјка.

Moram te malo ispraviti. Cirkumfleks je jedan znak, dugosilazni akcenat sasvim drugi (dugosilazni akcenat je kružni luk — mȃjka, dok je cirkumfleks „ćoškast“). Iz praktičnih razloga, budući da se u štampariji mnogo lakše nalazi cirkumfleks nego kratkosilazni akcenat, dozvoljava se i ovakav način obeležavanja; ali i pored toga, svakako ne možemo cirkumfleks nazvati „onaj znak za obeležavanje kratkosilaznog akcenta“.

Možda sitničarim, ali kad smo se već dotakli ove teme, da bar bude razrađena kako valja.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!