Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
20.47 ч. 12.12.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Италијански на РТС-у  (Прочитано 22418 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #45 у: 11.16 ч. 26.07.2010. »

Na negdašnjem južnoslovenskom (srpskohrvatskom) prostoru, jedino je je srpski zadržao svoju prirodnost. Zašto? Zato što su Srbi, u velikoj većini, ljudi otvorenog duha, širokogrudi i tolerantni. U srpskom jeziku se može jasno prepoznati ona jezička neusiljenost, koja ga čini lepim i daleko izražajnijim od onog nategnutog (usiljenog, neprirodnog) govora, kakav se može čuti kod Hrvata. Srbima nikada nije padalo na pamet da se bore protiv "tuđinskih" reči, niti su se trudili da se njihov jezik razlikuje od susednog ("bratskog") govora. Zapravo, Srbi nikada nisu imali kompleks "mlađeg brata", kakav postoji u "znanosti" (i "pučanstvu") u Hrvatskoj ili kod muslimana (koliko juče konvertovani u Bošnjake - opet srpsko ime!) u Bosni. O "novopečenim" Crnogorcima (u smislu kvazi-naroda) i njihovom izmišljenom jeziku da i ne govorim. Intervencije u jeziku koje danas čine Hrvati, tzv. Bošnjaci i tzv. Crnogorci, upravo su proizvod jednog nekontrolisanog "hirurškog zahvata", nametnutog nacionalističkom stihijom iskomlpeksiranih bića koja nisu sigurna ni gde pripadaju niti kako se uistinu zovu, u kojem je najvažnije da čovek ne liči na "roditelje", pa makar zbog toga morao sebi da odseče i nos i uši.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.943



WWW
« Одговор #46 у: 11.43 ч. 26.07.2010. »

Ne vidim kakve veze imaju Hrvati, Bosnjaci i Crnogorci sa transkripcijom u srpskom jeziku?
Сачувана

ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #47 у: 21.15 ч. 26.07.2010. »

Ne vidim kakve veze imaju Hrvati, Bosnjaci i Crnogorci sa transkripcijom u srpskom jeziku?

Nema nikakve.
Ipak, možda malo kasniš sa intervencijom. Nisam ja taj koji je prebacio ovu temu na sasvim drugi kolosek. Možda si mogao i samog sebe da opomeneš.

Uostalom, zar ne bi bilo logično da se ova tema izdvoji pod drugim naslovom. Na primer, "tuđice u jeziku", jezički purizam", "evolucija u jeziku", "standardizovanje jezika" ili nešto slično tome.
A sve bi ovo moglo da ide i u Svaštaru, gde bi diskusije, po logici stvari, mogle da budu malo slobodnije.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #48 у: 00.24 ч. 27.07.2010. »

Na negdašnjem južnoslovenskom (srpskohrvatskom) prostoru, jedino je je srpski zadržao svoju prirodnost. Zašto? Zato što su Srbi, u velikoj većini, ljudi otvorenog duha, širokogrudi i tolerantni. U srpskom jeziku se može jasno prepoznati ona jezička neusiljenost, koja ga čini lepim i daleko izražajnijim od onog nategnutog (usiljenog, neprirodnog) govora, kakav se može čuti kod Hrvata.

Koliko god to zvučalo smiješno u svoj svojoj stupidnosti, zanimljivo je ipak što apsolutno istovetan stav zaista drže i neki od čak uticajnijih lingvista na raznim stranama toga negdašnjeg srpskohrvatskog prostora. Stav „evo, naš jezik je neusiljen i otvorena duha, a gle kako ovi drugi (Srbi/Hrvati/Bošnjaci, u zavisnosti od pozicije, tj. nacionalnosti i nacional-nosti, onoga koji će ovo izjaviti) nategnuto i neprirodno govore“ zaista najozbiljnije pronalazimo i kod, tužno je reći, profesionalnih lingvista.

Tako srpski lingvista jednako smatra da samo Srbi govore opušteno i uz improvizaciju; Hrvatima i Bošnjacima potrebna je, valjda, dodatna mala siva ćelija: „Dakle, sve su to riječi koje Hrvati i Bošnjaci guraju u svoje jezike, samo da bi se razlikovali od srpskog, dok je kod nas, kad je riječ o upotrebi čistog srpskog jezika, prisutna opuštenost i improvizacija.“ (M. Telebak)

Njegov bošnjački kolega pak misli da su Bošnjaci ti u kojih jezik kipti od merhameta i mehkoće, dok je srpski — grub i tvrd (kakvih li samo lingvističkih kategorija: „mehkan jezik, tvrd jezik, merhametli jezik“, ma divota živa! Smiley); prenosim veći dio jer je božanstveno, u svoj svojoj stupidnosti, kao odgovor na ArsLonginu poruku:

„Turcizmi se uklapaju u bosanski jezik, kao da je tu za njih postojala neka ’podloga’. Oni ne zvuče oporo ni strano; naprotiv; vrlo prirodno, organski sraslo, postaju u stvari autentične domaće riječi, bez kojih se ne da zamisliti čaršija ni njezin ambijent. I upravo u tom načinu na koji se turcizmi uklapaju u bosanski jezik začinje se i taj ’jezički merhamet’. Turcizmi zvuče novim tonom u bosanskom, dajući mu drukčije, ’mekše’ sadržaje. U takvoj jednoj simbiozi između slavenskog jezika i orijentalnih riječi nastaje originalan govorni kolorit, koji uslovno nazivamo ’jezičkim merhametom’. Skupa sa primanjem turcizama (velikim dijelom u stvari arabizama) ide i jedan drugi, čisto glasovni proces. Arapski jezik (koji inače ima tri vrste suglasnika h) podržava izgovor tog suglasnika u bosanskom jeziku, tako da se to h izgovara tamo gdje mu je po etimologiji mjesto, za razliku od pojave njegovoga gubljenja ili zamjene drugim glasovima u govoru neislamskog stanovnioštva Bosne. Očuvanje glasa h druga je realna lingvistička pojava u kojoj se začinje ’jezički merhamet’. Ona se vezuje i za samu upotrebu turcizama (u kojima je čest taj glas), tako da u bosanskom govornom jeziku turcizmi i izgovaranje suglasnika h zvuče ’mehko’, u odnosu npr. na govore pravoslavaca i katolika u Bosni (zamjena je npr. tvrdim suglasnicima k i g: rekok, ig i sl.). I baš ta ’mehkoća’ u izgovoru, to je zvukovni dojam koji bosanski jezik ostavlja, čime taj ’merhamet’ ne biva samo impresija već donekle i lingvistički realna pojava. Ima još jedna, uža dijalekatska osobina kod Bošnjaka (naročito kod Bošnjaka šćakavaca, tačnije ’historijskih šćakavaca’), koja se u lingvistici opredjeljuje kao ’umekšavanje’. To je izgovor suglasnika č, ć, dž, đ, odnosno svođenje na jedan afrikatski par, na ’mehko’ ć i ’mehko’ đ: ćetiri, đamija, osobina karakteristična i za stari sarajevski govor. Te tri realne lingvističke crte daju osnova da se ’jezički merhamet’ do izvjesne mjere i lingvistički definira, da mu se utvrdi konkretna podloga na kojoj se temelji… Taj ’merhamet’ je zvukovni utisak u govornom bosanskom jeziku, naročito u njegovom razlikovnom odnosu prema govorima bosanskih Srba i Hrvata. Koliko god bosanskočaršijski govorni mentalitet zvučao ’merhametli’, toliko npr. govori bosanskih Srba zvuče ’tvrđe’, ’dinarski’, ’grublje’, što se odnosi i na dio bošnjačkih ’dinarskih govora’. To također predstavlja jednu zvukovnu impresiju, koja bi se, istina, mogla potkrijepiti dijalekatskim faktima. Na primjer, u govorima Bošnjaka (naročito onim čaršijskim) javit će se oblici sa neizvršenim jekavskim i novim jotovanjem: djevojka, pojde, najde, za razliku od ’dinarskog’ (’stočarskoga’) đevojka, ili npr. ćetiri, đamija, prema ’tvrdom’ četiri, džamija, ili rekoh, bruh prema rekok, bruk i sl., što sve stvara impresiju razlike na planu ’mehkoća’ : ’tvrdoća’.“
(Dž. Jahić, „Bosanski jezik u 100 pitanja i 100 odgovora“; autor je upravnik Odsjeka za bosanski/hrvatski/srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, jedan od najuglednijih bošnjačkih lingvista!)

Pa se vi, najbolje, dogovorite međusobno, — jali je to srpski opušten i neusiljen, jali je grub i tvrd, a jali je to bosanski merhametli i mehak, a jal’ je neprirodan i umjetno stvoren. Smiley U svakom slučaju, zaključci su vam isti, al’ no vam se ugao gledanja nešto ne podudara. Wink Cheesy
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #49 у: 01.00 ч. 27.07.2010. »

Цитат
„Dakle, sve su to riječi koje Hrvati i Bošnjaci guraju u svoje jezike, samo da bi se razlikovali od srpskog, dok je kod nas, kad je riječ o upotrebi čistog srpskog jezika, prisutna opuštenost i improvizacija.“ (M. Telebak)

E sad... Telebak je ozbiljan naučnik, a ovo što je gore rekao sušta je (neporeciva) istina. Ko god je imao priliku da ozbiljnije prati razvoj hrvatskog (sada i "bošnjačkog") jezika, morao je da primeti ono na šta Telebak ukazuje.

Ne vidim kakve veze ima ono o čemu govori Telebak sa očiglednim glupostima koje izvaljuje ovaj Jahić? Porediš ozbiljnog jezičkog stručnjaka sa šarlatanom.   Shocked
Сачувана
bolo
Гост
« Одговор #50 у: 02.15 ч. 27.07.2010. »

Na negdašnjem južnoslovenskom (srpskohrvatskom) prostoru, jedino je je srpski zadržao svoju prirodnost. Zašto? Zato što su Srbi, u velikoj većini, ljudi otvorenog duha, širokogrudi i tolerantni. U srpskom jeziku se može jasno prepoznati ona jezička neusiljenost, koja ga čini lepim i daleko izražajnijim od onog nategnutog (usiljenog, neprirodnog) govora, kakav se može čuti kod Hrvata. Srbima nikada nije padalo na pamet da se bore protiv "tuđinskih" reči, niti su se trudili da se njihov jezik razlikuje od susednog ("bratskog") govora. Zapravo, Srbi nikada nisu imali kompleks "mlađeg brata", kakav postoji u "znanosti" (i "pučanstvu") u Hrvatskoj ili kod muslimana (koliko juče konvertovani u Bošnjake - opet srpsko ime!) u Bosni. O "novopečenim" Crnogorcima (u smislu kvazi-naroda) i njihovom izmišljenom jeziku da i ne govorim. Intervencije u jeziku koje danas čine Hrvati, tzv. Bošnjaci i tzv. Crnogorci, upravo su proizvod jednog nekontrolisanog "hirurškog zahvata", nametnutog nacionalističkom stihijom iskomlpeksiranih bića koja nisu sigurna ni gde pripadaju niti kako se uistinu zovu, u kojem je najvažnije da čovek ne liči na "roditelje", pa makar zbog toga morao sebi da odseče i nos i uši.

Bože, opet šokovi. Đorđe?
« Задњи пут промењено: 02.55 ч. 27.07.2010. од bolo » Сачувана
bolo
Гост
« Одговор #51 у: 02.27 ч. 27.07.2010. »

...a između stihije i nametanja nema nikakvih paralela, činjenica je da se jezik menja sumom faktora koji su van domena ljudske kontrole. To ne znači da svesni napori ne mogu izvršiti upliv u razvoj jezika jer iskustvo ponovo pokazuje da mogu, ali je pitanje zašto ulagati takav napor kada za to ne postoji stvaran motiv.

Нешто ми ово није логично. "Ван домена људске контроле".
Друго, zašto ulagati takav napor kada za to ne postoji stvaran motiv, исто није логично. Хрвати, како рече Арса, имају неки свој мотив и, да поновим оно о чему сам већ писао, спроводе га доследно и дисциплиновано. Колико је то у функцији побољшања језика као средства споразумевања, велико је питање. Намерно не користим израз "развој језика" зато што сама реч развој не подразумева нужно кретање ка бољем. (Развија се и тумор, туберкулоза...) Код њих су, као и сад код Црногораца, интервенције у језику ствар политичког става, израз жеље да се што више и што брже удаље од "мрских непријатеља".
Срби су, да опет цитирам Арсу, по том питању неизмерно толерантни. Односимо се према језику онако како се односимо и према многим другим стварима. Рецимо рекама и потоцима, улицама и парковима... И то је некакав "развој". А заправо је стихија.


Da, može postojati nekakav motiv kao to kod Hrvata, ali taj motiv je ekstralingvistički. Dalje ne mislim da u promenama u jeziku uopšte ima boljeg i goreg, imajući ponovo u vidu postojeće iskustvo i samo sam jezik a ne i neke pridodate sisteme vrednosti, tako da je razvoj sasvim primerena reč. Ali da se vratim na motive, motivi naravno postoje lični ili unutar bilo koje grupe kako se odnositi prema jeziku odnosno kako se njime koristiti, i to je takođe potpuno legitimno jer jezik nije van konteksta stvarnosti u kojoj se koristi, ali su mi sumnjivi motivi onih koji tvrde da se za jezik brinu "zarad njega samog", da nam se, ne daj bože, ne "pokvari". To sam mislio kada sam rekao da tu ne može da postoji "stvaran" motiv, jer za stvarne motive treba da postoji čitava jedna istorija metodičnog razmišljanja koja bar meni nije poznata.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #52 у: 09.48 ч. 27.07.2010. »

Na negdašnjem južnoslovenskom (srpskohrvatskom) prostoru, jedino je je srpski zadržao svoju prirodnost. Zašto? Zato što su Srbi, u velikoj većini, ljudi otvorenog duha, širokogrudi i tolerantni.
Bože, opet šokovi. Đorđe?

Ama, čoveče, sav si se raskrvario.
Kako jezik može da zvuči prirodno, ako tu, na primer, zameniš neke strane reči sa tvrdište (hardware) i mekište (software); naravno, tu su i "sinonimi" istih, očvrsje i napudbina. Firewall (zaštitni zid na internetu) Hrvati su bukvalno "preveli" (kalkovali) kao vatrozid. Zamisli, raskružje im je kružni tok. A šta se tu ras-kružuje? Čista budalaština. Sučelište im je talk-show. Zbiljokaz - dokumentarni film, nizanka - serija, brzogriz - fast food, svemrežje - internet... itd.
Dakle, taj narod se trudi da im jezik ne liči na srpski i zbog toga ga unakažavaju. Hrvati kažu tijek umesto tok, ali taj "tijek" još nisu uspeli da umetnu u pro-tok (zamisli protijek!); ko zna, možda će im jednog dana i takva akrobacija poći za rukom.
Mnogo je sličnih, po svemu infantilnih, primera u hrvatskom jeziku, da ih dalje ne nabrajam. Slično je i kod Crnogoraca i muslimana u Bosni. Iskompleksirana "deca", koja bi da se nekako odreknu "tate".
Konačno, da li bi neko mogao da zamisli slična unakažavanja jezika među Srbima. Naravno da ne bi, u srpskom jeziku takvo ludilo je nezamislivo.
Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #53 у: 10.07 ч. 27.07.2010. »

Evo i jedne male "pobune" hrvatskih feministkinja zbog novosklepane reči krompulja.
A ovaj ženomlat zvuči baš žestoko, gotovo privlačno, "mačistički" (mislim da je to bolja jezička "novotarija" i od zrakomlata) Cheesy
Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #54 у: 10.15 ч. 27.07.2010. »

@ArsLonga
Dakle, taj narod se trudi da im jezik ne liči na srpski i zbog toga ga unakažavaju. Hrvati kažu tijek umesto tok, ali taj "tijek" još nisu uspeli da umetnu u pro-tok (zamisli protijek!); ko zna, možda će im jednog dana i takva akrobacija poći za rukom.
Mnogo je sličnih, po svemu infantilnih, primera u hrvatskom jeziku, da ih dalje ne nabrajam. Slično je i kod Crnogoraca i muslimana u Bosni. Iskompleksirana "deca", koja bi da se nekako odreknu "tate".
Konačno, da li bi neko mogao da zamisli slična unakažavanja jezika među Srbima. Naravno da ne bi, u srpskom jeziku takvo ludilo je nezamislivo.
Pa šta tebe boli briga šta oni hoće i što žele. Ako su Srbi otvorenog duha i tolerantni, kako se gore navodi, onda ne treba da stalno vire u hrvatski jezik i traže riječi za šprdačinu. Neka ljudi rade sa svojim jezikom šta hoće jer na to imaju puno pravo. Ko smo to Mi da kažemo nekom čiji je jezik prirodniji??? Mi Srbi smo lafo tolerantni a čitavo vrijeme nastojimo da proturimo činjenicu da je to u stvari srpski jezik koji oni navodno modifikuju da ne liči na pomenuti. Pa čak i da jeste tako, naše ponašanje prema tome ne pokazuje širokogrudost, toleranciju i otvorenost.
U suštini, to je sve Naš jezik i onaj koji ga koristi ima pravo da ga zove kako hoće. Naše je da budemo tolerantni i otvoreni prema tome ako smo onakvi kakvim se smatramo.

Цитат
Iskompleksirana "deca", koja bi da se nekako odreknu "tate".

Sve mi se čini da "tata" treba da uzorak pošalje na DNK analizu radi utvrđivanja očinstva ili bar da utvrdi čiji je on sin. Wink
« Задњи пут промењено: 10.18 ч. 27.07.2010. од d@do » Сачувана
ArsLonga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 320



« Одговор #55 у: 10.36 ч. 27.07.2010. »

Цитат
Pa šta tebe boli briga šta oni hoće i što žele.
Brate, nekako mi se previše žestiš. Vičeš, ponavljajući moje reči, i to velikim crvenim mastilom.  Grin

Reč je o prirodnosti, širokogrudosti koja je vidljiva u srpskom jeziku.
A u hrvatski "zavirujemo" jer nas tamošnje jezičke vratolomije i gluposti razveseljavaju.  Cheesy
« Задњи пут промењено: 10.38 ч. 27.07.2010. од ArsLonga » Сачувана
d@do
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 184


« Одговор #56 у: 12.36 ч. 27.07.2010. »

Цитат
Pa šta tebe boli briga šta oni hoće i što žele.
Brate, nekako mi se previše žestiš. Vičeš, ponavljajući moje reči, i to velikim crvenim mastilom.  Grin
Bogami si ti polupao lončiće! Wink
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!