Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.18 ч. 22.10.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Фонетска арабица - једно слово, један глас  (Прочитано 15633 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« у: 11.36 ч. 05.07.2010. »

Арапско писмо Џемалудина Чаушевића http://www.4shared.com/file/hNWMmhCU/dbabich.html

Моја маленкост је ову тастатуру инсталирала и тестирала на оперативном систему: Виндоуз 7 64-битна верзија.

Ако има каквих питања стојим вам на располагању.

А آ
Б ب
В و
Г غ
Д د
Ђ حٚ *
Е ه
Ж ژ
З ز
И اى
Ј ي
К ق
Л ل
Љ ڵ
М م
Н ن
Њ ںٛ *
О ۉ
П پ
Р ر
С س
Т ت
Ћ حٛ *
У ۆ
Ф ف
Х ح
Ц ڄ
Ч چ
Џ ج
Ш ش

Напомена: Словима Ђ, Ћ и Њ су изнад накалемљени знаци ˆ U+02C6 и ˇ U+02C7.
Сачувана

Како треба или никако!
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #1 у: 17.46 ч. 05.07.2010. »

А шта ће нам ћириличка арабица?  Huh
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #2 у: 19.10 ч. 05.07.2010. »

Не знам по чему је ова арабица ћириличка, али добро...

Ко неће или не може да пише ћириличким писмом имаће могућност да бира писмо. На крају крајева, потребно је знати арабицу за оне који желе читати на српском језику.
« Задњи пут промењено: 19.14 ч. 05.07.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #3 у: 19.30 ч. 05.07.2010. »

Не знам по чему је ова арабица ћириличка, али добро...

По томе што је прилагођена гласовима језика који користе ћирилицу (словенскима).

Ко неће или не може да пише ћириличким писмом имаће могућност да бира писмо.

Да ли познајеш неког ко ће поред живих и здравих ћирилице и латинице писати арабицом?
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #4 у: 12.32 ч. 06.07.2010. »

Нема проблема, него никад нисам чуо да је неко и за Гајево писмо рекао да је ћириличка латиница.

Не знам због чега браниш и арабици да буде живо и здраво писмо - односно, да људи имају право на писање српског језика на арабичком писму!? Да одговорим на твоје питање, познајем особе које би писале српски језик арапским писмом.
Сачувана

Како треба или никако!
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #5 у: 12.49 ч. 06.07.2010. »

Не браним (као да ја имам овлашћења за то!), него не видим ама баш никакву потребу за тиме. „Људи имају право...“  Roll Eyes Људи „имају право“ и да говоре с комшијом на свахилију, и да у кући говоре на есперанту, и да пишу кинеским писмом или да се дописују у хијероглифима... — то све, ипак, не спада у конвенционалан начин споразумевања. Не би било кȏда између пошиљаоца и примаоца, по Јакобсоновој терминологији. Наравно, то не искључује могућност да некада сви Срби проговоре на јидишу, али за то треба да се стекну (културни и друштвени) услови. Културних услова за пријем латинице и те како је било (сва западна, веома богата књижевност сх. језика написана је на њој). Било је, штавише, услова и за арабицу — имали смо познату књижевност алхамијадо — али то иде у историјске токове нашег књижевног језика, не у језичку стварност данашњице.

Да одговорим на твоје питање, познајем особе које би писале српски језик арапским писмом.

И кад напишу нешто на арабици, ко их разуме? Cheesy
Сачувана
J o e
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #6 у: 13.02 ч. 06.07.2010. »

У прилог овом што рекох, цитираћу и малопређашње Ђорђеве речи с друге теме:

[Pravopis] je tu da sistematizuje i uniformiše standardni jezik, pre svega pisanje njegovo, kako bi mu obezbedio univerzalnu razumljivost i sistematičnost. On se prihvata prećutnim kulturološkim dogovorom u jednoj zajednici i služi svojoj svrsi u školstvu, u administraciji, u medijima, u književnosti, pa i za pojedinca koji hoće svoj jezik dovesti na standardni nivo.
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #7 у: 20.36 ч. 06.07.2010. »

Ни ја не видим потребу да се користи латиница Људевита Гаја, па од тога у овом тренутку не правим науку. Чињеница је да постоји потреба да се српски језик записује на арабичком писму.

Мене употреба писма занима само са становишта административне употребе: уџбеници и приручници ради образовања, саобраћајни знаци, радиодифузни јавни сервиси, формулари... То да ли ће неко љубавна писма да пише на глагољици мене уопште не занима.

Што се тиче "културних услова" због којих се гајевица одомаћила у Србији претпостављам да си мислио на следеће:

1. Одвођење српских учитеља у логоре за време Првог светског рата, јер нису хтели ђацима да држе наставу искљичиво на латиници због забране употребе ћирилице
2. Убијање свештеника, јер нису хтели да униште печате само због тога што су имали исписе на ћирилици
3. Доношења првог закона у Независној Држави Хрватској којом се забрањује употреба ћирилице
4. Обустава производња ћириличким писаћих машина у Бугојну , али само за српски а не и за македонски језик, како би се српски живаљ ускратио за употребу ћирилице
5. Доношењем закона из 2007. године којим се држављанима Србије бугарске националности омогућује издавање пасоша са унетим личним подацима на ћирилици, али се то исто право забрањује Србима

И тако даље и тако ближе.

+++

Што се арабице тиче, она није одобрена 1911. године. Држава је није хтела, а писмо без државе не може да опстане. Циљ писма јесте да администрира. Држава јесте један административни апарат.

+++

Цитат
ЈОЕ: И кад напишу нешто на арабици, ко их разуме? Cheesy

Ко хоће! Људи добре воље...

+++

Цитат
У прилог овом што рекох, цитираћу и малопређашње Ђорђеве речи с друге теме:...

Госин Ђорђе Божовићу, садашњи Правопис уопште не обезбеђује универзалну разумљивиост, јер је српски језик изузетак по томе што користи два писма. Значи, није универзалан него је уникатан и није систематичан. Не постоји системског  разумно-позитивно образложење које брани тезу да један језик треба да користи два писма.

О помињању прећутних "културолошких договора" сам се донекле дотакао горе у поруци. Заиста можемо говорити о ћутању када се људи у 2010. години у државним институцијама туку само убог тога што траже право на употребу ћирилице. 
« Задњи пут промењено: 20.42 ч. 06.07.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #8 у: 21.25 ч. 06.07.2010. »

Ни ја не видим потребу да се користи латиница Људевита Гаја, па од тога у овом тренутку не правим науку. Чињеница је да постоји потреба да се српски језик записује на арабичком писму.

Ja ne vidim potrebu za arebicom. Molim te obrazloži činjenicu da postoji potreba za njom.

Што се арабице тиче, она није одобрена 1911. године. Држава је није хтела, а писмо без државе не може да опстане.

To je tačno. Arebica se na kraju krajeva nije odomaćila do danas zato što je na izvestan način bila politički marginalizirana i ideološki prezrena. Apsolutno si u pravu s time kako se s jedne strane formira u nekoj sredini pisana kultura i standardni jezik. Tu ima uvek politike; nije sve, naravno, u njoj, ali je uvek manje ili više ima.

Госин Ђорђе Божовићу, садашњи Правопис уопште не обезбеђује универзалну разумљивиост, јер је српски језик изузетак по томе што користи два писма. Значи, није универзалан него је уникатан и није систематичан. Не постоји системског  разумно-позитивно образложење које брани тезу да један језик треба да користи два писма.

Jedan jezik može koristiti više od jednog pisma, to se događa na različitim mestima gde se različite kulture i pisane tradicije susreću i mešaju. Naravno, većina jezika imaju samo jedno pismo, jer je to najpraktičnija situacija. Ipak, postoje i slučaji danas i kroz istoriju kada su razni jezici imali više od jedne pismenosti, kulturološki i politički uslovljeni, naravno.

Takav slučaj je i srpski. Ovo područje svakako je mesto susreta i mešanja dveju pisanih tradicija, ćiriličke i latiničke. I danas, srpski se aktivno beleži dvama pismima. Pogledaj oko sebe — ljudi očigledno na srpskom aktivno pišu i na latinici i na ćirilici. Šta drugo može uraditi pravopis srpskog nego da to aktivno i živo dvoazbučje i uredi i sistematizuje u standardnom jeziku? Sve drugo svakako ne bi bilo ni pozitivno ni razumno.

(Na primer, isključiti latinicu — ali preko 80% natpisa su latinički, ona je većinsko primarno pismo govornika srpskog! Ne može se ogromna većina marginalizirati i napraviti nepismenima iz nečijeg hira. Isključiti ćirilicu — ali preko 80% istorijskih natpisa su ćirilički, ona je najčvršća veza s pisanom tradicijom srpskog jezika! Ne može se ni osnova pismenosti, kada je još uvek aktivna, isto tako prekonoć urušiti. Možda nesrazmerno, ali svakako se i dalje koriste oba pisma. Napraviti mešavinu — još gore, tek to je besmisleno. Uvesti i treće pismo, arebicu? Cheesy)

Nećemo opet raspravljati o ovome, jelda?
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #9 у: 08.31 ч. 07.07.2010. »

Цитат
Ja ne vidim potrebu za arebicom. Molim te obrazloži činjenicu da postoji potreba za njom.

Илузорно је објашњавати зашто би се неко служио арабицом, а не ћирилицом. Ти си се регистривао именом и презименом на ћирилици, чак су у првом времену писао на ћирилици. Tо што ти пишеш може свашта да значи. Kолико год то некоме може да буде безвезе, али се одабиром писма може на један сугестиван начин показати да је неко ти и тих политичкилих или неполитичких, социолошких или несоциолошких, религијских или нерелигијских  опредељења. Може да бидне, а не мора да значи!

Госин Амир Ал-Зуби је у стрипу "Хаџи Шефко и хаџи Мефко" (http://domovina.110mb.com/hr_kultura/slikoprica-arebica.htm) објаснио зашто би требало више користити арабицу односно зашто је нацртао овај стрип. Моја маленкост је наручила овај стрип. Кад ми буде стигао и кад га будем прочитао моћи ћу нешто више на ово твоје питање да одговорим.

Ево једног практичног примера зашто би ваљало знати арабицу. Ја не желим да примам писма на латиници и да ме неко обавеже да то писмо прочитам. Мени је Устав сведок да не морам знати читати српски језик на латиници. Када  ми Суд или МТС пошаљу позив или рачун на латиници ја ћу их само писмено обавестити на арабици да не знам читати на латиници и да ћу све своје обавезе испунити само треба да  ме обавести на мом матерњем језику и писму шта треба да урадим.
Сачувана

Како треба или никако!
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 09.34 ч. 07.07.2010. »

Da. Smiley Slažem se, to nam i nije novo, pominjali smo već na forumu i političke i kulturološke i sociološke implikacije odabira pisma (konkretno, ćirilice ili latinice).

Ali, ono što zaboravljaš jeste sama osnovna svrha jezika kao takvog. Komunikacijska. A ona nije moguća bez zajedničkog kôda, koji će biti poznat i pošiljaocu i primaocu jezične poruke, tj. celoj jezičkoj zajednici.

Ne sporim da jezik ima i druge funkcije i strane — i umetničku, i političku, i individualističku, i tako dalje. U te svrhe, može se pisati i strip na arebici. Smiley Ali ne može se danas pisati na arebici kao što se može na latinici i na ćirilici iz toga razloga što ona nije deo opšteg jezičnog kôda, i stoga izmiče osnovnoj funkciji jezika, komunikacijskoj.

Onda, ti možeš zauzeti stanovište kako je tvoje maternje pismo arebica, te pisati na njoj i njegovati je. Ali to onda nije srpski jezik (i ono nije bosanski jezik u stripu gdina A. Al-Zubija), makar se tumačenjem te tvoje (i njegove) arebice i stiglo do njega. Nego je to neka individualna, artistička, istorijska ili sociološka varijanta; a srpski i bosanski jezik kao takav, kao ono što svi jezici jesu (zajednički i opšti kodovi cele jezičke zajednice), jesu pak latinički i ćirilički, ali nisu arebički (osim u specifičnom istorijskom kontekstu).

To se može i eksperimentalno utvrditi, kao i u svakoj nauci, a i lingvistika je pre svega nauka i u njoj takođe važi najpre ono što se može dokazati i utvrditi, a ne ono što nam god padne na pamet i čega bismo se igrali ne bismo li pomerali granice svojeg šeretluka ili na kartu demagogije pokušavali ostvariti svoje političke ciljeve. Zato je sve to lepo i zanimljivo (i meni se sviđa kao ideja) što ćeš ti na arebici slati otpozdrave na pisma srbijanskim kadilucima, ali to svakako ne izilazi izvan granica šeretluka ili umetnine; dokazivo nije jezik i nije lingvistika. Wink

(O tome F. de Saussure piše u Kursu opšte lingvistike, što je zgodna knjižica koju bi valjalo čitati i opšte kulture radi; s njome se moderna lingvistika i semiologija i počela razvijati kao prava i sistematična nauka. Jezički znak je, ističe on, uvek konvencionalan, kao produkt društva, tj. čitave jezičke zajednice, a ne pojedinca; jer se usvaja društvenim putom i upotrebljava upravo radi društvene interakcije. Zato je neophodno da postoji zajednički kôd ne bi li svaki jezik uopšte bio jezik, a taj se kôd formira, piše on, prećutnom konvencijom u jezičkoj zajednici, tj. nekom vrstom nepisanoga društvenog dogovora, zapravo interakcijom govornikâ na tome jeziku u vremenu i prostoru. Ako neki jezički znak za dvoje ljudi ne nosi isto značenje, ili ako za jednoga od njih ne nosi značenje uopšte, oni se, logično, ne mogu razumeti. Pa tako je, je li, i ovde sa arebicom.)

Ali okej, lepo je i vrlo pohvalno proučavati i umeti čitati i arebicu iz kulturnih razloga (kao i glagoljicu, na primer), jer je i na njoj napisan deo naše štokavske i muslimanske i balkanske baštine, dakle tvoj čin je zapravo pozitivan i pohvalan. Samo ne verujem da je mnogo smisleno danas je upotrebljavati u obraćanju suvremenim govornicima srpskohrvatskog. Wink
« Задњи пут промењено: 09.37 ч. 07.07.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Glagolj
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
srednja škola
Име и презиме:
Jov Duš
Струка: nastavnik
Поруке: 3


« Одговор #11 у: 16.25 ч. 31.12.2010. »

Sva čast za uređenu tastaturu i kodni raspored.  Ima nekoliko grešaka koje se javljaju kao što su pisanje "i" u sredini i na kraju, slova "e" na početku i samostalno i pisanje slova "ć".  Nadam se da se to moze popraviti, ukoliko neko zna programera koji je ovo radio, ja sam na raspolaganju da pomognem. 
Inače je ostalo odlično urađeno. 
Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #12 у: 16.40 ч. 31.12.2010. »

Хвала што сте похвaлили мој скроми рад који је имао за циљ да скрене пажњу на Џемалудиново арапско писмо којим се једно време интезивно записивао српски језик. Године 2005. је био издат и један стрип баш на овом писму. Имам тај стрип. Smiley

Много ми значи што сте се јавили с обзиром да мислим да ово мало кога занима или пак зна како се овај додатак инсталира на рачунару.

Слова Ђ и Ћ није могуће боље направити. Кваку не могу ставити у онај завојак, али сам је као компромисно решење поставио изнад самог слова.

Написао сам једну реч која има слово Е на почетку, у средини и на крају; има слово И у средини.

هقلهپتاىچنه - еклептичне

Како треба?

« Задњи пут промењено: 16.53 ч. 31.12.2010. од Дарко Бабић » Сачувана

Како треба или никако!
Glagolj
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
srednja škola
Име и презиме:
Jov Duš
Струка: nastavnik
Поруке: 3


« Одговор #13 у: 00.00 ч. 01.01.2011. »

Nema na čemu.  Instalacija je najjednostavnija moguća.  Alat samo malo da se doradi i moze biti  potpuno upotrebljiv.  Problem mogu biti samo slova kao što je "e" koje ima različite oblike. 
Navedena reč bi ovako izgledala
električne -  ﺋﻪﯨﻠﻪﯨﮑﺘﺮﻳﭼﻨﻪ

Сачувана
Дарко Бабић
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Бабић
Струка: машинац
Поруке: 101


« Одговор #14 у: 12.06 ч. 01.01.2011. »

Срећна Нова година!  Smiley

Ја нисам користио Л и К које ви употребљавате, плус што та слова имају додатак ﯨ.

Морам притнати да сам збуњен. Има две редакције писма - мутафовица и харфовица. Која је последња односно важећа?



Најбоље је да ми издекламијете цео арапски алфабет са исправкама који треба да убацим у кодну страну. У мојој првој поруци се налази сортиран алфабет, прекопирајте га и само му придодајте правилна писања слова.

+++

Отворио сам свој Буквар за арапско писмо и заиста се слово Е пише ﺋﻪ ( када је на почетку има овај додатак ﺋ), а у средини ﻪ.

То би могло да се реши тако што би се слово Е приликом куцања на почетку речи обављало као и до сада само уз притисак на дугме Shift.

ه ћу заменити са ﻪ.

Сад видим да кад се ово мало чудо ه нађе на крају речи само добије облик ﻪ који је правилан. Ја сам распамећен.  Wink
Сачувана

Како треба или никако!
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!