I dalje jedan jezik

[Радашин]

А теби народни језик није Вуков говор? Учинило ми се..
А ортографија, руска ли је?

[Belopoljanski]

И ако ја кажем да је на fashion week-у било cool, или да сам свој темперамент окарактерисао као флегматичан, то је, шта? Енглески језик? Латински, старогрчки? Није језик базиран на народном говору, оно баш никако?

[Радашин]

A ови што су користили говор виших слојева, и српске речи које су се изгубиле, па су враћане уз помоћ руског, они нису користили народни говор?

[Belopoljanski]

И да, замолио сам те да се оставиш полудвосмислених иронија, где као кажеш нешто, а заправо не кажеш ништа. Или кажи нешто па стани иза тога, или се остави тих „ај да те џагнем“ коментара, једноставно више нећу одговарати на њих.

Питам „Зашто користиш израз Вуков говор?“ јер ме интересује разлог, не интересује ме да ја теби пишем шта ја мислим о томе, јер ја већ знам шта мислим о томе. И питам те зашто ми се обраћаш као да тврдим нешто за шта сам јасно рекао да не тврдим. Ако не желиш да одговориш, реци тако.

Ортографија је, колико ја мислим, руска. Ако грешим и ако је у питању стара српска, онда се извињавам.

[Belopoljanski]

A ови што су користили говор виших слојева, и српске речи које су се изгубиле, па су враћане уз помоћ руског, они нису користили народни говор?

Како си ти данас? Отопио снег, шта мислиш хоће ли се ове барице сад заледити ноћас, или ће се фино исушити?

[Belopoljanski]

Просто питање, ако она транспарентна аналогија случајно и није било јасна, јесте да ли су поменуте реченице изречене на страном језику, јер се у њима користе речи које у народном језику не постоје.

Јер, ако стих:

„О сљепоћом опојена злобо,
„о зла жертво душе изгубљене,
„рат сте дигли на свемогућега!“

Није исписан на српском народном језику због тога што у њему пише „жертва“, а у народу се каже „жртва“, онда ми данас уопште и не говоримо српским народним језиком нити смо икада говорили.

[Радашин]

Довољно је ово што мислиш да је ортографија руска, тиме си све рекао, заиста немам воље да се с тобом прегањам, још си ме сам упутио на линк оригинала Горског вијенца... Смешно.

Па шта знаш ако не умеш ортографију да препознаш, како с тобом да расправљам о богатству језика, о само 4 множинска падежа Вуковог језика, о протеривању виших партиципа, и других облика изражавања која су ејзик чинила моћним средством изражавања...

[Радашин]

Ево ти издање "Луче микорокозме" из 1990., ево како почиње текст објашњења:

"Многи читалац налази тешкоће при читању 'Луче микрокозма', и за то постоје, изгледа, три основна разлога. Први: речи из старинског, црквенословенског, старог српског и руског језика, чија значења модерни читалац тек слути, а може и да их погрешно разуме. Други разлог: данашњем читаоцу општа проблематика 'Луче' није довољно блиска; треба се разазнати у свим питањима која 'Луча' покреће, у већини митолошких алузија, у моралним и духовним основама на којима овај спев почива..."

Шта овоме додати?

[Belopoljanski]

Додати твој коментар, а не полудвосмислене ироније и упадице.

Дај да једном чујемо шта ти мислиш, а да не одговараш у загонеткама где треба да решавамо твоје тестове питања и потпитања па да одгонетамо шта мислиш. Може ли то уопште?

[Ђорђе Божовић]

Opet, dakle, logički falično zaključivanje.

Premisa 1: Jezik u kome se nalaze "slavenske" reči nije narodni jezik.
Premisa 2: Njegoš u svojim delima upotrebljava "slavenske" reči i jezičke figure.

Zaključak: Njegošev jezik nije narodni jezik.

Ovaj put je zaključak ispravnim putom donesen na osnovu datih premisa, ali same premise nisu ispravno postavljene. Prva je premisa, naravno, pogrešna. Otuda je i zaključak, nažalost, pogrešan. I sâm Vuk se koristi gomilom "slavenskih" reči, naročito u prevodu Novog zavjeta. Dakle, po toj logici, ni sâm Vuk ne piše Vukovim jezikom. Čijim li piše ako ne svojim, bog će ga znati.

Najbolji lijek za krivu logiku onih "publicista" poput Radašina je, čini mi se, napraviti lepo jednu knjižicu, ili kakav svezak priručnih tekstova, sve sa skicama i formulama — "Uvod u matematičku logiku: kako se pravilno razmišlja i zaključuje", pa im to prosto razdijeliti, da znaju ljudi kada je dva plus dva jednako četiri, a kada nije i ne može biti. Kad se mogu sabirati činjenice, a kad se ne mogu sabirati babe i vukodlaci.

Jer nije Radašinova ključna greška u tome što on ne pozna dovoljno dobro lingvistiku, ili njegošologiju, ili istoriju — šta god — nije u tome ključna njegova greška. Ključna je greška u tome što on nije obučen za to da logički ispravno izvlači zaključke i iz onoga što zna. To je problem.

[Belopoljanski]

Јер си (@Радашин) управо у тобож полемичком тону поставио цитат који заправо поткрепљује оно што ја говорим. А шта је оно што ти говориш, то ја још увек не знам, а ти нећеш да кажеш. Знам само да се, као, не слажеш са нечим и да се играш питањима и глувих телефона. На пример, неколико постављених и поновљених мојих питања теби потпуно игноришеш. Понашаш се као да смо у ТВ Дуелу и да сумњаш да се иза сваког мог питања крије клопка, па сад, као, покушаваш ти мене да прејeбеш контрапитањима. А искрено те питам јер стварно немам појма о чему говориш, а имам утисак да немаш ни ти.

[Ђорђе Божовић]

Па шта знаш ако не умеш ортографију да препознаш, како с тобом да расправљам о богатству језика, о само 4 множинска падежа Вуковог језика, о протеривању виших партиципа, и других облика изражавања која су ејзик чинила моћним средством изражавања...

Zaista, kako? Kad veze nemaš sa lingvistikom.

To bi značilo da je jezik koji ima četiri padeža (nemački, na primer) — siromašan jezik? O jeziku koji uopšte nema kategoriju padeža kao visoko rangiranu u svojoj morfologiji (engleski, francuski, kineski) — da i ne govorimo. "Bogatstvo" jezika, znači, mjeri se brojem padeža — što više padeža, jezik bogatiji. Odoše finski i mađarski (sa petnaestak i više padeža oba) na vrh ljestvice.

Ja, onda, mislim da je Njegošu bolje bilo da je uzimao riječi iz mađarskog, nego što ih je uzimao iz crkvenoslovenskog i ruskog. Pa bi "Luča mikrokozma" bila, s dvaput više padeža, sigurno i dvaput vrednije delo.

Domaći zadatak: Prebrojte padežne oblike u Njegoševu jeziku. Koliko ih ima? Zašto Njegoš piše: "A u ruke Mandušića Vuka..."? Koji je to padež? Koji bi to bio padež u vukovskoj normi? Koji bi to bio padež u staroslovenskom? Ko je, onda, nakraju s najmanje padeža?

[Belopoljanski]

Довољно је ово што мислиш да је ортографија руска, тиме си све рекао, заиста немам воље да се с тобом прегањам, још си ме сам упутио на линк оригинала Горског вијенца... Смешно.

Па шта знаш ако не умеш ортографију да препознаш, како с тобом да расправљам о богатству језика, о само 4 множинска падежа Вуковог језика, о протеривању виших партиципа, и других облика изражавања која су ејзик чинила моћним средством изражавања...

Изменио си поруку, сад је тек видим.

Јасно је мени да ти нећеш да разговараш, само што није разлог оно што ти тврдиш да јесте.

Разлог је што си једна полемичка хуља или курва, не знам за који израз пре да се одлучим. То су у политици квалитети и на томе у политици можеш да догураш тим више што си у томе бескрупулузнији и неморалнији, али у дискусијама оваквог типа те такве ствари дисквалификују и о твом карактеру говоре управо оно какав он и јесте.

Пријатно вече, било ми је задовољство покушати причати са тобом о теми за коју се из петних жила трудиш да је одржиш у животу.

(Али на нивоу коментара на Новостима, а не смислене дискусије.)

[Радашин]

1. Под појмом народни језик подразумевам оно што подразумева и Вук Караџић, језик најширих слојева друштва у то време, језик сељака, неписмених, језик оних који обављају свакодневне послове да би преживели, и којима су виши облици изражавања страни и непотребни

2. Под појмом Његошев језик подразумевам језик који наравно није различит од језика Вука Караџића у лингвистичком смислу, али је то језик обогаћен вишим облицима изражавања, префињенијег речника, са мање турцизама а више старих српских речи


У то време није било само два језичка пола, иако сам ја угрубо то овде представио, било је више струја, више језичких опција, Србима је преко Вука Караџића наметнута управо најгора опција, најпростија и најприземнија, са око 15% турцизама, са псовкама (није случајно што су у речник ушле саблажњиве речи, нити објављивање "поезије"порнографског садржаја), са сиромашном лескиком.

Победом Вукове реформе српски језик је осиромашио, изгубили су се виши облици изражавања, језик је изгубио моћ.

Ево само један пример, у старом српском језику користила се реч рождатсја, данас би се то превело као она која је родила. Колико је речи потребно нашем садашњем језику да опише појам који је стари језик описивао једном речју.

А шта рећи за Бика који седи, раније се могло превести као сидјашћиј бик, данас је потребна реч више...

Или шта рећи о множинским падежима, мало ко зна да, захваљујући Вуку данас имамо само 4 множинска падежа, што језик чини неодређеним.

Пример:

Једнина: Обрисао сам патос пријатељу
Множина: Обрисао сам патос пријатељима

Интуитивно је јасно, али шта ако је смисао био други:

Једнина: Обрисао сам патос пријатељем
Множина: Обрисао сам патос пријатељима

Српски језик пре Вука није имао те недоумице...

[Belopoljanski]

Чек само, немој да ми одговараш на оно последње.

Сад си написао неке конкретне ствари, што је нов моменат (за мене изненађујућ). Чисто да најавим да ћу да их прочитам, па напишем нешто.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Антиправила (Уредник: Бојан Башић) > Тема: I dalje jedan jezik