Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.51 ч. 23.07.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 9
  Штампај  
Аутор Тема: I dalje jedan jezik  (Прочитано 52237 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #45 у: 18.04 ч. 18.12.2010. »

Цитат
(Druga stvar — još jednom, da zaključimo, o srpskohrvatskome. Nije istina niti da je termin/naziv za ovaj jezik, niti da je zajednička književna norma toga jezika uvedena političkim dekretom. Taj naziv prvi je upotrebio 1824. Jakob Grim, a obrazložio ga 1836. Jernej Kopitar — otada se upotrebljava kao lingvistički termin par excellence. Počeci stvaranja zajedničke novoštokavske norme pak padaju na prelaz iz 18. u 19. vek, a ozvaničeni su Bečkim dogovorom iz 1850, i ponovo Novosadskim dogovorom 1954. Ni jedno ni drugo nije uvedeno nikakvim dekretima, kao što je danas, međutim, političkim dekretima smaknuto.)

Па шта било кога заболе ђон за Јакова Грима и његове кованице? На који то начин бућкуриши бечке кухиње обавезују Србе и Србију на било шта?
Која српска институција, из Србије или Аустро-Угарске стоји иза бечког договора, ко је у име Срба уопште потписао тај договор?
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #46 у: 18.04 ч. 18.12.2010. »

Hehe, Teofil Pancic je legenda..
I da, u ovom clanku koji si linkovao, moze se putem 'svojatanja i/ili odgurivanja vrhunskih sportista - lepo videti i  razumeti da su svi delovi neke bivse drzave - naslednici njenih tekovina. U koje spadaju i ti sportisti, ali i jezicki dogovori i dotadasnje jezicke vrednosti. Pametni ljudi nastavaljaju saradjivati i nakon ovakvog raskida.

Mislim da bi trebalo polako pokretati pitanje stvaranja nekakve jezicke unije. Takva postoji izmedju Belgije (flamanski deo) i Holandije, i tice se njihovog zajednickog jezika (nizozemskog/holandskog/flamanskog). Zanimljivo je da su Flamanci sasvim prihvatili da u skolama uci 'Nederalands' (nizozemski) dok se na tom jeziku samo drzava Holandija zove Nederland (Flandrija se zove 'Vlaanderen'). Znaci, ne uce 'Vlaams', odnosno flamanski. Naravno, kod kuce svako govori svoj dijalekt - a doticnih je ...preko 360! (Promena je dijalekta na otprilike svakih 6km! Prostorno bliski dijalekti su veoma srodni, ali posle par stotina kilometara...razlike su vrlo velike.)

Jasno je da se na nasim prostorima mora ici lagano i strpljivo, bas zbog i dalje veoma prisutne ideje  po kojoj je jedan narod=jedna drzava=jedan jezik.  
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #47 у: 21.00 ч. 18.12.2010. »

Radasine! A zasto ti meni ne izneses svoju viziju cele price umesto sto prelazis liniju vredjanja? Jer, i ja smatram da je nas jezik 'srpsko-hrvatski', pa mi nije bas lepo da si me smestio uz neke tamo ustase, a od Broza se bome i moglo svasta nauciti, pa se za taj deo tvoje replike ne ljutim.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #48 у: 21.25 ч. 18.12.2010. »

1) Lepo ti pise: obzirom da i ja sam smatram da je nas jezik srpsko-hrvatski;
2) A tvoja replika 'serbokroatistu' smesta uz Antu Starcevica, Antu Pavelica i Josipa Broza (za ovo zadnje se ne ljutim,  kako vec rekoh)
3) Zakljucak je taj - da si uz Djordja Bozovica - uvredio i mene. To jest, bilo koga drugog ko nas jezik smatra srpsko-hrvatskim.
Evo. Mozes i ti odgovoriti na ovako jasan i rasclanjen nacin - sta je tvoj stav o nasem jeziku. Koja su tvoja resenja. Itd. Bas me zanima.

1)   Постоје они који су (смишљено) доведени у заблуду, а ја не знам шта је у питању у твом случају, па зато не генерализујем
2),3) Сам термин српско-хрватски се може упоредити са термином American English, тј. амерички енглески, препуштам теби размишљање о последицама.

Већ сам у одговору Пеђи објаснио суштину приче, а суштина је да је „наш“ језик, како га ти зовеш, тј, српски језик, старији и од новосадског договора, и од Вука Караџића и од Ђуре Даничића (ликове попут Јернеја Копитара, Јакова Грима и Људевита Гаја не узимам у обзир јер не видим зашто бих). Тај језик има своју етимологију, свој континуитет и пут развоја, као и јасан атрибут кроз историју, СРПСКИ.
Било какав договор о имену језика је бесмислен, што се и показало у прошлости, али ми се опет спотичемо о исти камен.
Зашто Енглези, Велшани, Шкоти и Ирци нису сели да се договоре како се зове енглески језик? Зашто се Португалци и Бразилци не договре о имену португалског језика?
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #49 у: 21.49 ч. 18.12.2010. »

1) Nekako ne vidim sebe kao nekog ko bi po pitanju rodjenog jezika gutao bilo sta.

"Сам термин српско-хрватски се може упоредити са термином American English, тј. амерички енглески, препуштам теби размишљање о последицама" (citat: Radosin)


Stvarno ne vidim sta je tu lose.  Zvanicni jezik u Americi je - engleski. Ima cak i sam nekih pet  grupa govora. Amerikancima nije spala kruna s glave jer govore  - engleski. Sta je tu sporno?

"Већ сам у одговору Пеђи објаснио суштину приче, а суштина је да је „наш“ језик, како га ти зовеш, тј, српски језик, старији и од новосадског договора, и од Вука Караџића и од Ђуре Даничића (ликове попут Јернеја Копитара, Јакова Грима и Људевита Гаја не узимам у обзир јер не видим зашто бих). Тај језик има своју етимологију, свој континуитет и пут развоја, као и јасан атрибут кроз историју, СРПСКИ." (citat: Radosin)

Kazi, zato sto smo mi pre hiljadu godina govorili slovenski, drugi Sloveni nemaju pravo da taj praslovenski uzimaju za nasledje svog jezika?
Malo da priblizim:
Jezik koji su Sloveni govorili na ovim podrucjima, nazivao se i srpski i hrvatski i bosanski itd - i mozes naci dokumentovanu potporu u istoriji po bilo kojoj od ovih  varijanti da se privolis. I zaista i ima i medju Hrvatima i Muslimanima a bome u zadnje vreme i Crnogorcima - onih koji bi da stvar vide tako da svet bas od njih pocinje.

"Зашто Енглези, Велшани, Шкоти и Ирци нису сели да се договоре како се зове енглески језик? Зашто се Португалци и Бразилци не договре о имену португалског језика?" (citat: Radasin)

Englezi i Portugalci su svoj jezik "izvezli" putem osvajanja. Kada je Brazil postao samostalna drzava - jednostavno je zadrzao portugalski. Bas kao i sve bivse spanske kolonije spanski, engleske - engleski itd.
A mi nismo ni Spanija, ni Engleska, cak ni Portugal.
 
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #50 у: 22.10 ч. 18.12.2010. »

Цитат
Stvarno ne vidim sta je tu lose.  Zvanicni jezik u Americi je - engleski. Ima cak i sam nekih pet  grupa govora. Amerikancima nije spala kruna s glave jer govore  - engleski. Sta je tu sporno?
Спорно је, најблаже и најдобронамерније речено то што име језика у САД одговара чињеничном стању и истини, а код српског језика то није случај. Зар су истина и чињенице толико неважне, да не улазимо у последице таквих погрешних поставки?

Цитат
Kazi, zato sto smo mi pre hiljadu godina govorili slovenski, drugi Sloveni nemaju pravo da taj praslovenski uzimaju za nasledje svog jezika?
Malo da priblizim:
Jezik koji su Sloveni govorili na ovim podrucjima, nazivao se i srpski i hrvatski i bosanski itd - i mozes naci dokumentovanu potporu u istoriji po bilo kojoj od ovih  varijanti da se privolis. I zaista i ima i medju Hrvatima i Muslimanima a bome u zadnje vreme i Crnogorcima - onih koji bi da stvar vide tako da svet bas od njih pocinje.

Словенски језик је дивергирао, словенским народима је данас потребан преводилац, језик старих Словена је мртав језик и колико ја знам нико га не присваја у смислу да га зове руским, словачким и сл.
Не знам шта је ту спорно, поготово што исту ситуацију, али дословце исту имаш код латинског језика и његових наследника, романских језика.

Не знам на које тачно просторе мислиш кад кажеш ови простори, али хрватски језик је остао забележен у средњем веку, и он се тада прилично разликује од српског језика, то је уствари данас чакавски језик (а не дијалекат), просечан Србин, а и Хрват шкокавац би се намучио да разуме прави чакавски. Наравно, и овде постоје прелази између штокавског и чакавског у неким подручјима, али тако је свуда на језичким границама.
Поставио сам страницу или две раније повељу Котроманића, сви писани трагови и записи у средњем веку говоре о језику као српском, и никаква тумачења типа писари су били Срби па су подваљивали феудалцима не могу то променити.
О црногорском нећу ни да трошим слова, једино ми је невероватно да је у држави Србији постао службени у једној општини (Мали Иђош). Значи ли то да ако ја сматрам да је овај језик којим овде пишем, да је то уствари староетрурски, и ако имам пар хиљада, или пар десетина хиљада истомишљеника, да могу овај језик да преименујем и прогласим староетрурским у неком делу Србије у коме скупим 15% истомишљеника...
Да ли ико размишља о последицама овога?

Цитат
Englezi i Portugalci su svoj jezik "izvezli" putem osvajanja. Kada je Brazil postao samostalna drzava - jednostavno je zadrzao portugalski. Bas kao i sve bivse spanske kolonije spanski, engleske - engleski itd.
A mi nismo ni Spanija, ni Engleska, cak ni Portugal.

Морам да признам да ми није јасно у чему је разлика, неко је извезао језик путем освајања, а неко други је извезао језик као избеглица пред турском најездом, шта то мења у имену језика, и по чему су то различити случајеви што се тиче језика?

« Задњи пут промењено: 22.39 ч. 18.12.2010. од Радашин » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #51 у: 22.41 ч. 18.12.2010. »

Ne znam kako se terminološki tačno zove ta vrsta logičke pogreške, ali ona ide ovako:

Premisa 1: Ja govorim srpski.
Premisa 2: Ti govoriš istim jezikom kao ja.

Zaključak: Ergo, ti govoriš srpski.

"Falinka" je takvoga zaključivanja, naravno, u tome što ono ne uzima u obzir mogućnost da "sagovornik" može svoj jezik nazivati i drugačije nego "prvo lice" što mu se ovde obraća, tj. što ti reče, što postoji mogućnost da svet, prosto, ne počinje od tebe i ne vrti se samo oko tebe (s one druge strane brda, neki hrvatski nacionalist samo će zameniti "srpski" sa "hrvatskim" i isto zaključiti kao iznad, na primer). To jest, kako "srpski" tu znači "moj jezik", i u zaključku se dobija "ti govoriš mojim jezikom", što nije tačno. Logička greška je u tome što se naziv jezika stavlja iznad samog jezika, što je pozicija gledišta subjektivna, tj. premise nisu postavljene kako treba. Smiley Jezik je "stariji" od samoga naziva, i ta logička formula bi morala izgledati ovako:

Premisa 1: Ja govorim jednim, svojim jezikom.
Premisa 2: I ti govoriš nekim, svojim jezikom.
Premisa 3: Tvoj i moj jezik su jedan isti jezik.

Zaključak: Mi govorimo istim jezikom. / Moj jezik i tvoj jezik su jedan isti jezik. / ... (ili slično)

Tek sada je zaključak tačan, i suštinski je drugačiji od onoga iznad. Osim toga logičkog nedostatka, onome zaključivanju nedostaje i temeljnoga lingvističkog znanja (naziv jezika nije isto što i sâm jezik; jedan jezik ne mora imati samo jedan naziv; odnos "jezik : nacija" nije odnos 1 : 1 itd.). Međutim, cilj onakvoga zaključivanja, radi kojega se zanemaruju i previđaju (pa i namerno prave) te logičke greške i trpa subjektivizam u pogled na stvar, jeste onaj što sam pomenuo u prethodnoj poruci, tj. on ima jasnu ideološku osnovu i političku težnju, sprovođenu devedesetih, koja se ozbiljno graniči s fašizmom. (Nacionalni šovinizam svakako jeste, još u osnovi.) Ali za svaki nacionalizam, ti neki tamo detalji su nevažni, objektivna istina još manje (nacionalizam ima svoju istinu, kao što ima i svoju pravdu — i ona je uvek, po pravilu, drugačija od zvanične, utemeljene; uvek je alternativna i revolucionarna; ali uvek je tobože "činjenična" i sl. jer je, kao bajagi, zasnovana na istorijskim faktima, a oni "nikad ne lažu" — kao onaj što je vikô da su Jevreji zli jer su razapeli Isusa i, molim, to je "historijska činjenica" Roll Eyes), a subjektivni pristup k stvari je, već po definiciji nacionalizma, u njemu neizbežan (pa i neophodan da bi se nacionalistička ideologija održala u životu).

Forumske diskusije poput ove naše, kako na ovome forumu tako i uopšte širom interneta, živi su primeri i dokazi toga. (I dušu su dale za proučavanje! Wink)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #52 у: 00.06 ч. 19.12.2010. »

"Ne znam kako se terminološki tačno zove ta vrsta logičke pogreške, ali ona ide ovako:

Premisa 1: Ja govorim srpski.
Premisa 2: Ti govoriš istim jezikom kao ja.

Zaključak: Ergo, ti govoriš srpski." (citat: Djordje Bozovic)



Doticna se logicka greska zove:
"zakljucivanje na osnovu nedovoljnog broja podataka".

                                             ...

Radasine:
Cak i da mozes dokazati kako su Hrvati u stvari Srbi, pa se pokatolicili, (idem za Muslimane).
Cak i da mozes dokazati da su preuzeli jezik od Srba koji su im dosli kao izbeglice.
Cak i da mozes dokazati da je bas 'srpski' baza iz koje nastaju ostale varijante (a ja se nacitao i takvih dokaza, ali i onih bas suprotnih)...


...ostaje cinjenica:

Narod jedne drzave naziva taj jezik svojim, oseca ga svojim  i naziva ga drugacije nego ti. Ceo jedan narod. Stavise, jos dva druga naroda, pored naseg, srpskog naroda...

ti ces:

a) Intimidirajucom silom dokazati da su oni verolomnici i prebezi i da imaju priznati to sto im ti donosis kao jevandjelje: zovite svoje jezike 'srpskim' ili cemo vam ih mi oduzeti.

b) Stupiti sa njima u pregovore da se zajednicki jezik obogati, obradi i standardizuje.

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #53 у: 01.23 ч. 19.12.2010. »

Doticna se logicka greska zove:
"zakljucivanje na osnovu nedovoljnog broja podataka".

Jeste i to, ali je poanta bila ne u tome, nego u subjektivnosti početnoga polazišta, tj. u pogrešno postavljenim premisama. Zbog toga je to logička greška — kada postaviš stvari tako kao u prvom primeru, onda praviš tu logičku grešku jer si pogrešno postavio stvari (ne zato što nemaš dovoljno informacija, nego zato što ih pogrešno postavljaš kao premise; krećeš tako što — zahvaljujući svome, subjektivnom pogledu na problem — unapred podrazumevaš nešto što nije podrazumevano u tim premisama), dok iste te informacije, samo ako su drugačije postavljene, kao u ovom drugome primeru iznad, već onda daju ispravan zaključak.

Dakle, ovako izgleda ispravna logička postavka:

Premisa 1: Osoba A govori jezikom X.
Premisa 2: Osoba B govori jezikom X.

Zaključak: Osobe A i B govore jezikom X.

A ovako se, na primer, postavlja ta pogrešna logika (ne mora samo ovako, ali po tom principu):

Premisa 1: Osoba A govori jezikom X, koji je obilježje nacije Y.
Premisa 2: Osoba B govori jezikom X.

Zaključak: Osobe A i B govore jezikom X, koji je obilježje nacije Y.

Što nije tačno u svim slučajevima, jer se kao premise postavljaju stvari iz različitih ravni i podrazumeva se nešto što nije podrazumevano u obema premisama (da je jezik X uvek obilježje nacije Y), a ne može se zaključivati kada premise nisu u istoj logičkoj ravni. Na to sam prvenstveno mislio. Smiley

Na konkretnom primeru:

Premisa 1: Srbi govore srpskim jezikom.
Premisa 2: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore istim jezikom.

Zaključak: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore srpskim jezikom.

To je logička pogreška, jer su premise pogrešno postavljene, a pogrešno su postavljene jer se krenulo od vlastitoga, subjektivnog pogleda. "Srpski jezik" je postavljen kao podrazumevan pojam u premise, ali se zapravo ne podrazumeva da je ovaj "isti jezik" iz premise 2 baš taj "srpski jezik" iz premise 1. Jer, vidi:

Premisa 1: Srbi govore srpskim jezikom.
Premisa 2: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore istim jezikom.

Tu se krije greška, jer se previđa ograničenost prve premise samo na Srbe. U drugoj se premisi implicira da svi pomenuti narodi govore jezikom kojim govore Srbi. Ili, na prethodnom primeru, implicira se da je onaj jezik X, kojim govore i osoba A i osoba B, uvek obilježen kao Y — "srpski jezik". Što nije tačno. Drugo, premisa 2 je ovde višeg reda nego premisa 1, a ne obratno. I red premisa je, dakle, pogrešno postavljen, jer se krenulo od manje premise (pošto je ta subjektivno bliža) ka većoj, umesto od veće ka manjoj:

Premisa 1: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore istim jezikom.
Premisa 2: Srbi govore srpskim jezikom.

Zaključak: Srpski jezik je "isti jezik".

E, to je sad tek formalno logički korektno zaključivanje. Smiley Pogrešno su bile postavljene premise u Radašinovoj (i ne samo Radašinovoj) logici; i pored toga, zaključak se donio na osnovu premisa iz različitih ravni: s jedne su strane narodi, a s druge strane jezici — dakle, ne smiju se "ukrštati" te premise iz različitih ravni kao u Radašinovoj logici, ne smiju se mešati premise manjeg i većeg reda. To bi bilo kao da smo ovako zaključivali:

Premisa 1: Osoba A govori jezikom X.
Premisa 2: Osoba B govori jezikom X.

Zaključak: Osoba A je osoba B.

Dakle, "ukrstili" smo u zaključku različite smislene ravni premisâ, što nije dozvoljeno. (Narodski rečeno: sabrali smo babe i žabe. Wink) A to čini Radašinova logika:

Premisa 1: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi [logička ravan A] govore istim jezikom [uvedena nova ravan B u premisu].
Premisa 2: Srbi [ista ravan A] govore srpskim jezikom [opet ravan A! — jer je to već uračunato u pojam "Srbi", pod to ograničeno, nije se uopšte proširila premisa na ravan B!].

Zaključak: Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i Srbi govore srpskim jezikom [= "Osoba A je osoba B"; zaključak je pogrešan jer su premise pogrešno bile postavljene i "sabrane" ne poštujući pravilan red i vrstu premisa; — može se ovo i matematičkom formulom pokazati].

E, na to mislim. Nego ne mogu da se setim kako se to zove, ima neko ime... Smiley
« Задњи пут промењено: 01.28 ч. 19.12.2010. од Ђорђе Божовић » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.099


« Одговор #54 у: 01.50 ч. 19.12.2010. »

Converse Fallacy of Accident or Hasty Generalization

Converse Fallacy of Accident or Hasty Generalization: argues from a special case to a general rule.
Example
Argument: Every person I've met speaks English, so it must be true that all people speak English.
Problem: Those one has met are a subset of the entire set.

Also called reverse accident, destroying the exception, a dicto secundum quid ad dictum simpliciter

Dakle: prebrzo iliti zakljucivanje na osnovu nedovoljnog poznavanja cinjenica/nedovoljnih podataka
Generalizacija na osnovu nedovoljno podataka
U ovom slucaju se vrsi izjednacavanje pojmova bipolarnih konotacija

ApojamB
ApojamC
sledi B=C
« Задњи пут промењено: 02.07 ч. 19.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.941



WWW
« Одговор #55 у: 02.12 ч. 19.12.2010. »

Radašine, te poreze koje pominješ plaćamo svi mi a njima u naše ima raspolažu oni koji su na vlasti, a te je neko izabrao baš da to rade. Svoj lični interes u rasporedli tog novca ne možeš tražiti na drugačiji način nego glasanjem na izborima za onoga za koga veruješ da će da ga rasporedi kako tebi odgovara. Van toga, nemaš baš mnogo prava da potežeš pitanje tog novca.

Slažem se sa Đorđem da takođe treba dobro da razmisliš pre nego to ćeš osporiti nekog jezičkog stručnjaka, pošto u najmanju ruju treba da budeš ravan sa tim stručnjakom da bi mogao da ga osporavaš. To naravno važi i za Đorđeve izlete na račun nekih drugih jezičkih stručnjaka koje ni o nema običaj da štedi od omalovažavanja.

Đorđe, još jednom ću te zamoliti da u diskusiji sa nekim, suprotstavljaš stavova a ne da neme bez ikakvog argumenta spočitavaš političku ili neku drugu pripadnost. To je tvoj loš običaj koji nikako da savladaš.

Nekolicina poruka u ovoj diskusiji je obrisana jer su otišle van prihvatljivog nivoa uljudnog ophođenja diskutanata.
Сачувана

Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #56 у: 09.20 ч. 19.12.2010. »

Цитат
...ostaje cinjenica:

Narod jedne drzave naziva taj jezik svojim, oseca ga svojim  i naziva ga drugacije nego ti. Ceo jedan narod. Stavise, jos dva druga naroda, pored naseg, srpskog naroda...
ti ces:

a) Intimidirajucom silom dokazati da su oni verolomnici i prebezi i da imaju priznati to sto im ti donosis kao jevandjelje: zovite svoje jezike 'srpskim' ili cemo vam ih mi oduzeti.

b) Stupiti sa njima u pregovore da se zajednicki jezik obogati, obradi i standardizuje.

Не само народ, него и језикословци тих данас држава језик називају другачије, и из петних жила се упињу да докажу да се тај језик зове и одувек звао другачије, издају публикације о томе, праве своје речнике, правописе, итд...

Ајде да не улазимо у полемику око тога где је и шта је истина.

Ја само овде постављам питање зашто је нормално и прихватљиво да они то раде, а неприхватљиво је и за осуду да то раде Срби?
Зашто Срби негују српскохрватски, а сви остали раде на својим језицима, тј. својим именима језика?
И опет питање на које нико да ми одгвоори, како је могуће да међународне организације одбију стандардизацију црногорског језика као одвојеног (јер очигледно не испуњава критеријуме), а тај исти црногорски језик постаје службени у Србији.
Да ли смо уствари нашом самоубилачком језичком политиком дошли дотле да нас међународне организације бране од нас самих?

И опет питање на које ми нико није одговорио. Ако ја са групом истомишљеника сматрам да је овај језик који користим и који се користи у Србији (и шире, најмање и у РС и већем делу ЦГ), ако сматрам да се тај језик зове некако xxx, да ли се ххх може (тј. мора) прогласити службеним у Србији, и какве су последице овога?


Што се тиче овог под б), зар нисмо на своју штету то радили скоро век и по? Колико пута треба да се спотакнемо о исти камен да бисмо се препознали у кинеској пословици.
« Задњи пут промењено: 09.35 ч. 19.12.2010. од Радашин » Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #57 у: 09.27 ч. 19.12.2010. »

Цитат
Radašine, te poreze koje pominješ plaćamo svi mi a njima u naše ima raspolažu oni koji su na vlasti, a te je neko izabrao baš da to rade. Svoj lični interes u rasporedli tog novca ne možeš tražiti na drugačiji način nego glasanjem na izborima za onoga za koga veruješ da će da ga rasporedi kako tebi odgovara. Van toga, nemaš baš mnogo prava da potežeš pitanje tog novca.
Оне који су на власти обавезују Устав и Закони, бар би тако морало да буде. Но, не треба трошити много речи о томе, сви знамо у каквом се стању налазимо, и то у свим сегментима друштва. Елем, Устав је јасан по том  питању, и он не помиње никакав српскохрватски језик, те се сербокроатистика о државном трошку не може објаснити никаквим демократским механизмима о којима ти овде говориш, већ се једноставно мора назвати правим именом- узурпација и окупација.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #58 у: 13.29 ч. 19.12.2010. »

Dakle: prebrzo iliti zakljucivanje na osnovu nedovoljnog poznavanja cinjenica/nedovoljnih podataka
Generalizacija na osnovu nedovoljno podataka
U ovom slucaju se vrsi izjednacavanje pojmova bipolarnih konotacija

To. Wink

Елем, Устав је јасан по том  питању, и он не помиње никакав српскохрватски језик, те се сербокроатистика о државном трошку не може објаснити никаквим демократским механизмима о којима ти овде говориш, већ се једноставно мора назвати правим именом- узурпација и окупација.

Ustav ne pominje ni japanski jezik, ali se i niponistika neguje kao naučna disciplina o državnom trošku u Srbiji.

O čemu ti, u stvari, govoriš, sine? O službenom jeziku Srbije? O pravima Srba na svoja nacionalna obilježja? O čemu, kad je sve to lepo, kako kažeš, zagarantirano Ustavom i zakonima, i niko ti to ne spori i ne okupira?

Članak koji sam postavio i od koga je krenula priča nije službeni akt. Nije ni politički proglas. Ne bavi se ni srpskim "nacionalnim bićem", niti pretendira na to. Ono je "običan" naučnoistraživački članak.

Serbokroatistika je naučnoistraživačko polje; srpskohrvatski jezik je znanstveni lingvistički pojam, oblikovan svim urednim procedurama naučnog istraživanja koje dovode do znanstvene istine. Nije politika, sine, nego nauka. Ustav ne zabranjuje bavljenje naukom. Makar ne još uvek.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #59 у: 14.27 ч. 19.12.2010. »

Цитат
Ustav ne pominje ni japanski jezik, ali se i niponistika neguje kao naučna disciplina o državnom trošku u Srbiji.

O čemu ti, u stvari, govoriš, sine? O službenom jeziku Srbije? O pravima Srba na svoja nacionalna obilježja? O čemu, kad je sve to lepo, kako kažeš, zagarantirano Ustavom i zakonima, i niko ti to ne spori i ne okupira?

Članak koji sam postavio i od koga je krenula priča nije službeni akt. Nije ni politički proglas. Ne bavi se ni srpskim "nacionalnim bićem", niti pretendira na to. Ono je "običan" naučnoistraživački članak.

Serbokroatistika je naučnoistraživačko polje; srpskohrvatski jezik je znanstveni lingvistički pojam, oblikovan svim urednim procedurama naučnog istraživanja koje dovode do znanstvene istine. Nije politika, sine, nego nauka. Ustav ne zabranjuje bavljenje naukom. Makar ne još uvek.
Ти се дечко канда мало правиш ша-ла-ла?
Какве везе има славистика, нипонистика или арабистика са третирањем српско-хрватског језика као домицилног језика државе и народа, упркос вољи народа, упркос слову Устава и закона?
Можда јеси мало на своју руку, али не бих рекао да толико ниси у стању да разумеш...
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5 6 ... 9
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!