Macola

[chiviash]

То је као кликерска терминологија. Сваки крај је имао своје називе. Нпр. за рупу: ропа, роша... и још неких је био.

Rolja, a kada je velika onda serpa ili serpaca...
Ja sam bio veliki igrac i i dan danas bih rado zaigrao. To mi je nesto kao bilijar. Kada bi znao da postoji negde okupljanje klikerasa, sigurno bih odlazio. Cak sam razmisljao da osnujem ligu, ali vise kroz neku fantaziju nego ozbiljno ...

[Belopoljanski]

Kakav je to poremećeni balkanski mentalitet, nikad neću razumeti.

Регионални, молим. Војводина и Славонија нису на Балкану.

А стварно је и мени чудно, као да си на Марсу одрáстао. Али добро, треба и то. Како бисмо се другачије преиспитивали кад неко не би у свему што не разуме проналазио проблем.

[d@do]

U Sarajevu se poslije šišanja palila "sefta" (princip kao kod pomenutog tanjira). Čvrge se zovu čvoke a macola je podvrsta čvoke. E sad, mi smo imali još jednu koja se zvala "mesarska" i postupak je bio sljedeći: Onaj koji pali "mesarsku" čvoku postavi se ispred "žrtve". Sklope se dlanovi obje ruke i postave iznad nečije glave. Zatim se jako zamahne i dlanovi se razdvoje pri samom udarcu tako da lijevi dlan očeše desnu stranu glave iznad uva a desni dlan lijevu stranu. Čvoke su obično primali oni koji su izgubili opkladu, utakmicu, kao vid iživljavanja starijih dječaka nad mlađim sl. Tada mi je bilo normalno primiti ili opaliti nekom čvoku. Bogami, znalo je dobro da zaboli i da dugo zvoni u ušima. Iz današnje perspektive to bih svrstao u buling.

[Ђорђе Божовић]

А стварно је и мени чудно, као да си на Марсу одрáстао. Али добро, треба и то. Како бисмо се другачије преиспитивали кад неко не би у свему што не разуме проналазио проблем.

Pa nikako. Iz generacije u generaciju, živeli bismo isto, razmišljali isto, radili isto. Što je loše prvo samo po sebi, a onda je i dodatno loše kada u to "jedno isto" ulaze sve te nazadne navike koje i ne preispitujemo. Kao što su položaj žene u porodici i u društvu, fizičko ili verbalno nasilje kao normalan vid međuljudskog ponašanja kojim se učimo od malih nogu, verska segregacija, korumpcija na koju se navikavamo otkako nas mama i tata prvi put odvedu kod lekara s kafom, čokoladama i viskijem pod miškom, i dr.

Nisam ja na Marsu odrastao da ne znam za sve to i da ne znam čemu sve to služi i kako funkcioniše, ali sam dovoljno odrastao da umem da kažem kako je to nazadno i loše, i da odlučim kako neću da radim po inerciji isto što su radili moji roditelji, dede i babe, pradede i prababe..., a naročito ako u tome prepoznajem problem, nego da prvo razmislim svojom glavom, da umem da kažem "neću", i da očekujem od ovoga društva da bude moderno civilizovano društvo, a ne balkanska kolotečina.

Problem ove zemlje (i ne samo ove, naravno) jeste u tome što mnogi ljudi nikad ne odrastu, ne preispituju se i kao god deca sve uzimaju zdravo za gotovo. Zdravo za gotovo jednom, zdravo za gotovo drugi put, treći put, četvrti put, i šta se nakraju dogodi — raspad zemlje, ratovi, izbeglice, sankcije, inflacija.

[Belopoljanski]

Без увреде, али запитај се колико си уопште одрастао и ментално (и емотивно) се одвојио од тог доба, кад ти је обична прича о дечијим чвегерима након шишања и распрострањености тог обичаја толико страшна и трагична да од ње дођосмо до распада земље, ратова, избеглица, санкција и побуне храброг појединца против друштвене неправде који диже своју пест и узвикује „Ја више нећу да трпим ово!“

[Ђорђе Божовић]

Da, prestao sam odavno da govorim o čvrgama. Ne, o "macolama" sam rekao šta sam imao da kažem još u prvoj poruci ovde — za mene je to strašno, brutalno i ne bih dozvolio da moja deca to rade. Ostalo je, naravno, moja standardna priča o ovome društvu, mentalitetu ljudi i nesretnom slijedu povijesnih događaja koji su prošli bez društvene osude i ograde.

Možda je na prvi pogled smešno to što se svaka moja priča završi na tome. Ali nije smešno dokle god makar jedna osoba konstantno oseća potrebu da o tome govori — to znači da su sva ta pitanja još uvek otvorena i nerešena. Najgluplje je, a najjednostavnije, odmahnut rukom i vratiti se nazad u društvenu kolotečinu koju smo godinama predano stvarali.

Pa bile to čvrge ili izbeglice — ako si principijelan, onda nema razlike.

[ArsLonga]

У моје време, тамо негде током шездесетих, чвоке и чвегери су били свакодневна "забава". Играли смо карте, кликере у чвоке, мацоле и чвегере ─ глава је само звонила. Ипак, све је то, мање-више, било на добровољној бази. То је био и део некаквог "ритуала" или "мушке иницијације", јер само се "цурице" нису упуштале у такву врсту "игре". Кад те одаламе било је вепма важно да ничим не покажеш да те је то заболело. Најбоље је било кад ти пође за руком да ни не трепнеш на ударац.

Ништа страшно, од тога никакве последице по ментално и физичко здравље не могу да настану. Момци на тај начин бивају чвршћи, снажнији, спремнији да отрпе бол и невољу. Није ли Ђура с правом рекао: "нек по цвећу жене газе, а трње је за човека!" Данас родитељи (што је сасвим погрешно) покушавају да своју децу "заштите" од било каквог бола, правећи од њих "сека персе" и тужибабе.

[ArsLonga]

korumpcija na koju se

Štamparska greška.

[ArsLonga]

Заборавих да додам да се у моме крају чвока након шишања ударала да би коса "боље расла". Наиме, ако добијеш чвоку, нећеш оћелавити. Е сад, шта ти је боље, да добијеш једно туце чвока или да оћелавиш ─ бирај!☺

[Ђорђе Божовић]

korumpcija na koju se

Štamparska greška.

Da, hvala. Ispravno je koruPcija a koruMPiran, sledeći put i ti napiši, za druge članove.

Није ли Ђура с правом рекао: "нек по цвећу жене газе, а трње је за човека!"

Prosto božanstveno je to rekao. Vidiš li, Belopoljanski, zašto pravim frku i oko običnih čvrga?

Данас родитељи (што је сасвим погрешно) покушавају да своју децу "заштите" од било каквог бола, правећи од њих "сека персе" и тужибабе.

Danas roditelji, sasvim pogrešno, pokušavaju da zaštite decu od bola. Roditelji pogrešno pokušavaju da zaštite decu od bola. Roditelj ne treba da štiti dete od bola? Ne, čitam, ali naprosto ne vidim logiku i razum u tome.

[ArsLonga]

Рекао сам "од било каквог бола", (а овде сам мислио на дечје чвоке и чвегере). Наравно, једно је уколико се неко старији иживљава над слабијим (свако је обавезан да тако нешто осуди и, по могућности, спречи), а сасвим је друго када се у размену чвока и чвегера улази добровољно.
Ипак, не искључујем да је, можда, моје мишљење ту мало "застарело"

[ArsLonga]

Danas roditelji, sasvim pogrešno, pokušavaju da zaštite decu od bola. Roditelji pogrešno pokušavaju da zaštite decu od bola. Roditelj ne treba da štiti dete od bola? Ne, čitam, ali naprosto ne vidim logiku i razum u tome.

Потруди се да видиш барем логику, ако не и разум. На пример, родитељ има талентовано дете, које тренира фудбал и за које тренери тврде да ће постићи врхунске резултате, само ако настави вредно да тренира. Постоји ли родитељ који не би пожелео да му син направи каријеру попут Видића и других наших "интернационалаца"? Тешко. Питам ово, јер судар главе и фудбалске лопте је, углавном, вишеструко болнији од најјаче чвоке или мацоле, па и чвегера.
Дакле, нећеш дозволити да дете тренира фудбал, јер ударац набачене лопте у главу може да буде болан?

[Ђорђе Божовић]

Dobro, svi znamo da od bola ne možemo pobeći. Treniralo fudbal ili ne, dete će sigurno milion puta i pasti i pobrljiti po zemlji ili betonu, pa bože moj. To je slučajno i neizbežno.

Ali drugo je namerno, ciljano nasilje kao igra ili vid komunikacije. (A tu, kad smo kod toga, spadaju i batine kao vrsta kazne koju sami roditelji praktikuju nad decom! ) Svako će podržati dete u fudbalskoj karijeri, ali ko će normalan odgajati huligana i dozvoliti da mu dete ide okolo i maklja se s drugom decom zabave radi. (Ili i sâm makljati dete kao divljak.)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: Macola