Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.22 ч. 22.09.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Boja  (Прочитано 27861 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« у: 13.07 ч. 20.10.2010. »

Kako su Sloveni imenovali pojam "boja", i koju su reč Srbi koristili pre Osmanlija ?
Jer valjda su Srbi govorili kakve je šta boje, kog koliorita, kako nešto prefarbati tj.  obojiti itd.

Evo sadašnjeg stanja u jezicima:

sl.  - barva
hr.  - boja
mk.  - боја
bg.  - цвят
cz.  - barva
sk.  - farba
pl.  - kolor
ru.  - цвет
be.  - колер
ua.  - колiр
gls. -barba
dls. -barwa
csb.  -farwa

Dakle neki koriste nemačku reč Farbe, neki latinsku color, neki tursku boya.
Jedino Rusi i Bugari imaju slovensku reč cvet.  Mada je zbog biljke malo konfuzno.

Ono sam pronašao jeste da reč масть u ruskom i maść u poljskom mogu da se odnose i na boju. 
Hrvatski jezični portal navodi, pod pojmom mast 5.  na mestu  :
- 5.  knjiš.  zast.  boja puti [crne masti - tamnoga tena, crnomanjast]

Dalje u traganju oko pojma boja, našao sam u knjizi "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik", Zagreb, 2004
da je reč шаръ u staroslovenskom označavala taj pojam.
Pa se dalje izvodi шарописатель u značenju slikar.
Što se kod nas zadržalo na primeru šareno, kada je nešto mogobrojno, kao i u glagolu šarati.

Slično se može videti ovde:

Izvor : Полный церковнославянский словарь - Григорий Дьяченко

Zanimljiva je i ova ruska reč краска koja se koristi u smislu farba.
Istu reč krāsa koriste Letonci u značenju boja kao i farba.

I primetih da u hrvatskom jeziku postoji reč koju prvi put čujem nalič
Hrvatski jezični portal kaže:
kem.  tekuća tvar sastavljena od veziva, pigmenta i razrjeđivača,na drvene ili metalne predmete nanosi se kistom,
raspršivanjem ili postupkom uranjanja, nakon sušenja očvrsne stvorivši zaštitni (ili dekorativni) sloj
I dalje
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #1 у: 13.13 ч. 20.10.2010. »

Farba ili farbati koristi se danas jako retko,uglavnom pezorativno.

Na srpskom je to boja, pa sada da li je za kosu,trepavice ili usne, ne igra nikakvu ulogu.

Farbamo obicno (pogresne) duvare, ali  divanimo o boji necije kose,ociju,tena,
zidova, automobila. .
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #2 у: 14.39 ч. 20.10.2010. »

Мислим да није постојао апстрактан појам боје у оној форми у којој постоји данас, одатле се код нас и развио појам од турске речи за фарбу, мазиво. Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу. Када се појавила свест о боји као апстрактном појму, појавила се и потреба да се тај појам именује, одатле и различите речи у различитим словенским језицима јер је та свест дошла доста касније.

Довољно је видети и конфузију око имена за боје. Плаво изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу, док за боју мора кажемо да је сиња, а за боју шљиве да је модра. Исто тако је и прљаво сива боја зелена, па имамо зелени мач, зеленог коња (зеленка), зеленог пса (зељова), зелену мачку, за вука се такође каже да је зелене боје, али и зелену траву. За црвену боју неба или вина имамо назив рујно, за зору кад се црвени каже се да руди, а и само име руда за руду гвожђа је од црвене боје.

Бугари су, мислим, под утицајем руског језика почели да користе реч цвет за боју. Одакле у руском, мислим да није тешко повезати – у природи се једино на цвећу могу видети скоро све боје у најчистијим облицима.
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #3 у: 14.56 ч. 20.10.2010. »

Мислим да није постојао апстрактан појам боје у оној форми у којој постоји данас, одатле се код нас и развио појам од турске речи за фарбу, мазиво. Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу. Када се појавила свест о боји као апстрактном појму, појавила се и потреба да се тај појам именује, одатле и различите речи у различитим словенским језицима јер је та свест дошла доста касније.

Довољно је видети и конфузију око имена за боје. Плаво изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу, док за боју мора кажемо да је сиња, а за боју шљиве да је модра. Исто тако је и прљаво сива боја зелена, па имамо зелени мач, зеленог коња (зеленка), зеленог пса (зељова), зелену мачку, за вука се такође каже да је зелене боје, али и зелену траву. За црвену боју неба или вина имамо назив рујно, за зору кад се црвени каже се да руди, а и само име руда за руду гвожђа је од црвене боје.

Бугари су, мислим, под утицајем руског језика почели да користе реч цвет за боју. Одакле у руском, мислим да није тешко повезати – у природи се једино на цвећу могу видети скоро све боје у најчистијим облицима.

Farba je nemacka rec za boju, ali to sigurno znas.

Da,zanimljivo je da mi kazemo plava kosa, a da pri tome ne mislimo na plavu boju, a to
zaista dolazi od svetla.

Plave su oci plave,kao i zelene, sinje bi valjda bilo grao boja.

Negde procitah da niko kao mi Srbi nema toliko izraza bas za tu plavu boju.

Potrudicu se da nadjem taj izvor.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #4 у: 15.08 ч. 20.10.2010. »

Не, сиње је плаво, тамно плава боја мора. Сличност са сивим је само у призвуку. Мислим да је реч остала само у окамењеном изразу „сиње море“, као што је и рујно остало само у рујној зори и рујном вину.
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #5 у: 15.18 ч. 20.10.2010. »

Не, сиње је плаво, тамно плава боја мора. Сличност са сивим је само у призвуку. Мислим да је реч остала само у окамењеном изразу „сиње море“, као што је и рујно остало само у рујној зори и рујном вину.

Ali je to neka ipak neka plava boja  sa primesama horora. To sinje sam , barem ja,uvek zamisljala
kao da ga je Edgar Alan Po izmislio, takav je Atlantik gde sve huci,cak i vazduh, a voda nije
tamno plava, nego nesto izmedju tamno zelenog,sivog i tamno plavog.

Preterah ga sada, ali ja to odprilike tako dozivaljavam, tu sinju boju. Smiley
Сачувана
Бруно
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Бруно Раљић
Струка:
Поруке: 29


« Одговор #6 у: 15.54 ч. 20.10.2010. »

Ех, сад ми је јасно зашто је мачка зелена.  Хвала на објашњењу. 
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #7 у: 16.43 ч. 20.10.2010. »

I mačka i vuk (kao u "Bašti sljezove boje", ko se seća Grin ).
Preporučila bih odličnu zbirku radova Milke Ivić "O zelenom konju", gde je ova problematika dosta opširno i jako zanimljivo obrađena. Šteta što nemamo više literature na tu temu. Smiley
Sinja bi bila baš ona tamna boja mora u kojoj ima i sive i plave i ljubičaste, recimo kad je oblačno, imam je tačno pred očima ali ne umem da opišem. Smiley

Inače, kupili smo svojevremeno bugarski TV i bilo mi je baš simpatično što je na njemu pisalo "cvetni televizor", mada je bilo malo zabune oko toga u početku. Cheesy

Цитат
Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу.
A znaš li možda kako se turski kaže baš boja u apstraktnom smislu?
« Задњи пут промењено: 16.46 ч. 20.10.2010. од alcesta » Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #8 у: 16.54 ч. 20.10.2010. »

A da li je rusa kosa koje devojka ima. crna ili je  boje (h)rdje?

@Bruno:nije svaka macka zelena, samo su specijalne zelene, a zaista imaju neku
primesu zelenkaste boje.

Na engleskom to blue znaci i tugu.

Cudno? Ili ima veze sa plavusama?
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #9 у: 18.35 ч. 20.10.2010. »

A znaš li možda kako se turski kaže baš boja u apstraktnom smislu?

Да не делује као да говорим турски или имам речнике, ово сам запамтио са Википедије, где страница Colour (на енглеском) усмерава на турски чланак Renk, а чланак Paint на турски Boya, а исто сам видео и у онлајн речницима.

Надам се да нисам извалио неку грубу грешку.
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #10 у: 18.54 ч. 20.10.2010. »

A znaš li možda kako se turski kaže baš boja u apstraktnom smislu?

Да не делује као да говорим турски или имам речнике, ово сам запамтио са Википедије, где страница Colour (на енглеском) усмерава на турски чланак Renk, а чланак Paint на турски Boya, а исто сам видео и у онлајн речницима.

Надам се да нисам извалио неку грубу грешку.

I ja pogledah u recnik tursko - nemacki , a i on kaze isto kao i tvoj izvor Smiley

Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #11 у: 22.43 ч. 21.10.2010. »

Цитирано: Belopoljanski link=topic=6253. msg60336#msg60336 date=1287578357
Мислим да није постојао апстрактан појам боје у оној форми у којој постоји данас, одатле се код нас и развио појам од турске речи за фарбу, мазиво.  Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу.  Када се појавила свест о боји као апстрактном појму, појавила се и потреба да се тај појам именује, одатле и различите речи у различитим словенским језицима јер је та свест дошла доста касније. 

Довољно је видети и конфузију око имена за боје.  Плаво изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу, док за боју мора кажемо да је сиња, а за боју шљиве да је модра.  Исто тако је и прљаво сива боја зелена, па имамо зелени мач, зеленог коња (зеленка), зеленог пса (зељова), зелену мачку, за вука се такође каже да је зелене боје, али и зелену траву.  За црвену боју неба или вина имамо назив рујно, за зору кад се црвени каже се да руди, а и само име руда за руду гвожђа је од црвене боје. 

Бугари су, мислим, под утицајем руског језика почели да користе реч цвет за боју.  Одакле у руском, мислим да није тешко повезати – у природи се једино на цвећу могу видети скоро све боје у најчистијим облицима.

Kako su se onda ove reči šar, mast i kraska upotrebljavale.

Dobro, ali to su ipak nazivi za razne nijanse tih boja.  Zelena, žuta, crna i bela se valjda u svim slovenskim jezicima isto kažu , najviše razlike je oko plave koju zovu : modra, sinja, plava, nebeska.

Da bugarski je verovatno pod uticajem ruskog usvojio reč.
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 23.28 ч. 21.10.2010. »

Zelena, žuta, crna i bela se valjda u svim slovenskim jezicima isto kažu , najviše razlike je oko plave koju zovu : modra, sinja, plava, nebeska.

I crvena se razlikuje.
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #13 у: 00.43 ч. 22.10.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=6253. msg60377#msg60377 date=1287696480
Цитирано: Duszan link=topic=6253. msg60375#msg60375 date=1287693783
Zelena, žuta, crna i bela se valjda u svim slovenskim jezicima isto kažu , najviše razlike je oko plave koju zovu : modra, sinja, plava, nebeska.

I crvena se razlikuje.
  Zato je i nisam naveo :D Istini za volju i žuta je rumena u slovenačkom.
A crvena je krasna u ruskom a rdeča u slovenačkom.
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 19.20 ч. 22.10.2010. »

Pa ni siva i smeđa/mrka nisu baš svetli primeri. Tako da ima prilično termina za boje koji se razlikuju među slovenskim jezicima; nije to samo plava.
Сачувана
Duszan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17



« Одговор #15 у: 19.52 ч. 22.10.2010. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=6253. msg60383#msg60383 date=1287768020
Pa ni siva i smeđa/mrka nisu baš svetli primeri.  Tako da ima prilično termina za boje koji se razlikuju među slovenskim jezicima; nije to samo plava.

Znam, ja sam plavu naveo samo kao primer u čijem se imenovanju Sloveni najviše razilaze.

Nije mi bila namera da pobrajam razlike u nazivima pojedinačnih boja, već da odgonetnem staro ime za taj pojam, ono koje smo nekada koristili.
Сачувана

To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #16 у: 01.03 ч. 01.12.2010. »

Uh. Predivna tema! Blago meni, slikaru! Smiley
Modra kao tamno plava nije svugde u upotrebi - negde i nekada je znacila SVETLO plavu ('modro nebo')
Teget  je kao naziv za plavu boju (tamno plavu, 'modru', specijalno za mornarske uniforme) usao u upotrebu preko prezimena austrijskog admirala Wilhelma von Tegetthoffa (1827-1871) koji je tu boju uveo kao standardnu za austrougarsku mornaricu)
Mast (farba) , mastiti je jako stari izraz za slikati (vezivno je sredstvo bilo mast, usna mast, loj, eventualno vosak)
'Kreciti' je naravno potisnulo 'mastiti' jer je krec postao vezivno sredstvo ( u fresko slikarstvu je krecni malter podloga a pigmenti se mesaju sa vodom u kojoj je otopljeno malo masnog kreca), to jest kod 'soboslikanja' i slikanja fasade' je to i sama farba koja je istovremeno i bele, odnosno pastelne boje (pigmenti obojavaju krec, a krec njih cini izbeljenim)
'Nalic' je naravno osnova za glagol 'liciti' (prenositi lik) te 'licilac' (kod nas nije u upotrebi, a bogme 'nalic' ni u Hrvatskoj, osim kao arhaizam)
Smedja/mrka/braon
Nekoliko naziva za boje u nasem srednjevekovnom slikarstvu (vadim iz malog mozga jer ne mogu naci knjigu Zivojina Turinskog "Slikarska Tehnologija", nekom je posudih, grrrr):

Ljubicasta je mur, ne secam se etimologije.
Crvena je alev (od turske reci za 'vatra' - aleva paprika)
Zelena je nazivana i zindjar, mislim da je arapskog porekla

Pronadjem jos primera, sad idem uloviti sovu! Smiley))
« Задњи пут промењено: 01.08 ч. 01.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #17 у: 15.38 ч. 28.11.2011. »

Боја је турцизам,а фарба је германизам.Ни једна од те две речи нису,дакле,словенске.
У староме српском језику,пре доласка Турака,уместо боја говорило се цвет (занимљиво је питање која је реч прва постала:цвет са значењем биљке или са значењем боје) као што се данас говори у рускоме језику.
Истражујући мало,на хрватској страници Википедије сам видео да је постојала такође реч краса.
Ја данас обично кажем,зато,краса,јер има смисла:боја буквално украшава нешто зар не?
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #18 у: 17.22 ч. 28.11.2011. »

Да ли си сигуран за цвет? Цвет је русизам и није ми познато да се тако уопште говорило у српском језику. У српском језику је постојала реч маст (од мазиво), машћу се звала и фарба и боја у значењу колоритета. Нпр, пише „Имао је косу црне масти“.
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #19 у: 19.33 ч. 28.11.2011. »

Не знам може ли се уопште рећи да постоје позајмљенице међу Словенима,узимајући у обзир исту језичку основу.Добро,да,може се десити да неки словенски народ смисли неку реч,али мала је вероватноћа да ће бити страна другоме народу (као на пример читанка код нас која је исто русизам,обична особа никада не би рекла да је то туђица јер је настала од речи читати,која је скоро иста као и у рускоме језику-читать).Но то није случај са речју цвет.
Сасвим сам уверен да је та реч била присутна код нас у свим изговорним облицима (цвет,цват,цвијет).Користила се у давној прошлости,пре Турака (пре боје).
Чуо сам за ту употребу речи маст,само што ми је она некако неподобна.По мени,и једна и друга реч (и маст и цвет) су неподобне за значење боје јер се лако могу помешати са цвећем и мастима (липидима).Зато је боља реч краса јер је тако јединствена.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #20 у: 20.33 ч. 28.11.2011. »

Може се говорити, јер је сам појам боје у значењу colour знатно новијег датума него што је то старост великих прајезичких заједница. Руси су га именовали цветом из простог разлога јер је цвеће шарено, Срби нису. Руски је један језик, српски други, сродни јесу, исти нису. Теби је боља реч краса која у српском језику никад није постојала од речи маст која јесте, али је чињеница да је реч краса једнако туђа као и реч боја јер обе долазе споља. И још више туђа, јер се реч боја природно примила и живи свој живот, док речи краса треба живот удахнути вештачким путем и силом државног и образовно-пропагандног апарата да би се уопште видело да ли ће живети или не.
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #21 у: 21.02 ч. 28.11.2011. »

Чуј пријатељу,једном ми поверуј када кажем да је нешто тако,за цвет нисам измишљао,невезано за руски језик.
За постојање речи краса сазнао сам на хрватској Википедији док је маст прилично неподобна,била она у употреби или не.Боја није масна,а не може се рећи да се она маже,нико мене није измазао да будем розикаст,просто сам такав.
То није тако црно као што ти чиниш да то изгледа,ја бих оберучке подржао такву делатност политичара,боље то него да троше силан новац на разглашавање по целој држави пред изборе.
Дакле,сажетак:
Боја-турцизам који се уобичајено користи код Срба;
Маст-реч која је некада у српском језику носила значење боје;
Цвет-реч која је некада у српском језику носила значење боје,није русизам;
Краса-не знам много тога о њој,осим да има значење боје и чини ми се да је од свих понуђених најприкладнија зато што:
турцизам боја нема корен код нас те нам као таква ништа више не говори осим да је то боја;
употреба речи маст као боје би лако довела до забуне и има исти облик као реч маст са значењем липид;
употреба речи цвет као боје би довела још лакше до забуне због лакоће мешања са речју цвет са значењем биљке;
краса значи да она нешто краси:
Ова хаљина је црвене красе-Ову хаљину краси црвена (боја).
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Гвозден
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 5


« Одговор #22 у: 18.52 ч. 04.12.2011. »

Додао бих пар примера тих старих израза за боју: Крајишници кажу граораст - што би значило сив, исто као што за нешто црно кажу вран, што је корен многих речи - вранац, врана, Вранпланина а можда и Врање.  Занимљива је и реч рушт, локализам који означава врсту јаркоцрвене трешње, а верујем да се може повезати са „рујно” - црвено.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #23 у: 18.26 ч. 05.12.2011. »

Чуј пријатељу,једном ми поверуј када кажем да је нешто тако,за цвет нисам измишљао,невезано за руски језик.

Добро, повероваћу ти, али ми мораш рећи одакле ТИ то знаш? Написао си да си „сасвим сигуран“ да је у нашој језичкој историји постојала употреба речи цвет у значењу боје у свим изговорним облицима, па ме занима – одакле то знаш? На основу чега си сигуран?

Боја није масна,а не може се рећи да се она маже,нико мене није измазао да будем розикаст,просто сам такав. [...]
употреба речи маст као боје би лако довела до забуне и има исти облик као реч маст са значењем липид;

Нико те није ни обојио, а овде сада ти негативно и са стереотипима и предрасудама реагујеш против једне истинске српске историјске речи, док уместо ње предлажеш увођење нових кованица. Хомонимија није проблем, постоји много хомонима у српском језику, као и речи истог корена и сродног, али различитог значења. Упореди слово у значењу одржаног говора и слово у значењу графичког приказа гласа. Толико много речи у српском језику „може довести до забуне“, па опет уместо њих не измишљамо нове.

Ово говорим само поводом твојих ставова о прочишћењу српског језика. Некако су ми у супротности са негативним ставом према заборављеним српским речима, а позитивним према новокованицама за речи које у историји српског језика већ постоје.
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #24 у: 21.08 ч. 05.12.2011. »

Уверен сам зато што сам чуо приче од старијих,видим као доказ да Руси користе ту реч,и такође се спомиње и на српској Википедији у чланку боја.Као што сам видео да се и реч краса и маст спомињу у хрватској.
Ја лично немам ништа против речи маст,али мислим да би се народ бунио против ње.Ја не оспоравам чињеницу да је она била у употреби у прошлости.Нити кажем да ми се у потпуности не свиђа.
И није тако.Стварно,зашто мислиш онда да користим реч попечитељ(ство) уместо министар(ство)?Само мислим да би у овоме случају реч краса била боља јер би и друге речи било лакше скројити од ње као на пример краска-фарба,красица-бојица,красити-бојити и тако даље.Мало би теже ишло са машћу.
И опет говориш да су коване речи лоше.И ја поново изражавам неслагање са тиме.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Fingon
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Ђорђе Благојевић
Струка: правник
Поруке: 34


« Одговор #25 у: 18.30 ч. 18.03.2013. »

Видех да није дат одговор на питање каква је то "девојчина, руса коса".
Мислим да је у питању плава или светлосмеђа коса. Oво сам видео на фарбама за косу које су намењене за наше, руско, бугарско тржиште... (на слици се налази девојка плаве косе, а на ћирилици испод тога пише руса коса, док на латиници пише нека врста плаве косе, не могу се сетити тачно која).

Следеће, поставио бих питање каква је то боја сура. Нема разлога да покрећем нову тему, пошто се овде већ расправљало о бојама.
Знам да се за врсту орла каже сури или златни орао, али мислим да је сура боја ближа сивој или смеђој.

Треће, заиста бих волео да знам коју су реч Стари Словени користили за боју, јер је немогуће да нису познавали тај појам (бојили су тканину, куповали су боје са југа и истока и мора да су познавали начин справљања одређених боја). Реч шаръ ми делује као најпријемчивија, поготово због тога што данас имамо придев шарен и глагол шарати.
Наравно, шар је и нешто друго, за ову тему неважно (лат. Globus cruciger, симбол краљевске власти - регалија, инсигнија).

На крају, боју, као позајмљеницу, не помињу ни Вујаклија (издање из 1997. године), нити Клајн и Шипка (из 2007. године).
« Задњи пут промењено: 22.22 ч. 18.03.2013. од Fingon » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #26 у: 18.57 ч. 18.03.2013. »

Hm...Verujem da si hteo reci "Vujaklija", a ne "Vukajlija"?

Rûs bi znacilo svetla, rumenkasta, ridjkasta boja.
Sura je tamno siva. Pepeljasta takodje.


Mast je u principu rec za boju kao tvar, supstancu. Razlog je veoma jednostavan, pigment (hroma) koji daje odredjenu obojenost je mesan sa mascu radi dobijanja farbe.

Zato se kaze: "Namazan svim mastima" (to ce reci bojama) = saren je, prilagodljiv, nepouzdan, prevrtljiv.
Сачувана
Fingon
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Ђорђе Благојевић
Струка: правник
Поруке: 34


« Одговор #27 у: 21.27 ч. 18.03.2013. »

Ау..........
Нисам очекивао да ћу направити тако глупу грешку. Обично се насмејем људима који погреше и замене име речника са именом интернет сајта (који је постао крајње безвезан), али године некоришћења Вујаклијиног речника и неизговарања његовог презимена су учиниле своје.

Што се тиче старе речи за боју, видео сам у првој поруци, послате пре више од две године, више могућих избора, али мени се најприхватљивијом чини поменута реч шар.
Сачувана
Тагови: boja kolor  
Странице: 1 2 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!