Ovo bi trebalo da znači i potpis koji ne poredstavlja vlastito ime, npr. Komšinica (na nekom obaveštenju komšiluku)?
Da, kao i
Dr Pera Perić (u potpisu, iako se titula
dr inače piše malim slovom). Ovakvo tumačenje je i dosad bilo provlačeno kroz lingvističke tekstove, ali sad je eskplicitno stročeno.
Delimično je razjašnjeno. T. 18i navodi: „U pisanju ličnih imena treba se pridržavati izloženih opštih pravila...“, ali potom napomena uz istu tačku kaže: „Za prezimena norma ima samo karakter preporuke, budući da se ona po pravilu pišu u obliku koji je nasleđen“. Drugim rečima, kako ovo tumačim — roditelji bi trebalo da deci daju imena u skladu s normom, ali na prezimena se već ne može tako uticati. Sve je to lepo, no šta ako se neki roditelj baš zainati da nazove dete
Voin? Cenim da mi onda nemamo drugog izbora nego i dalje zvati čoveka Voin, onako kako se on stvarno zove — a tim pre što, iz ove napomene o prezimenima, ispada kako je poenta da se ne može menjati ono što je već određeno (pa makar i pravopisno pogrešno). No, bilo bi lepše da tako i piše.
Ne. Važe obe, preporučuje se prilagođena (kao i dosad).
Da. Pritom se završni suglasnik jedne reči i početni samoglasnik naredne izgovorno objedinjavaju, što sa sobom povlači čak i primenu transkripcionih pravila kao da je u pitanju jedna reč. Konkretno, fr. Aix-en-Provence transkribuje se kao
Egz an Provans, prema pravilu da se međuvokalsko X prenosi kao
gz. E, baš u vezi s ovim slučajem, možemo dodati još dva previda u novom P na moj prethodni spisak. Prvo, u P93 primer
Eks an Provans (prema tadašnjoj transkripciji) služio je kao primer izostavljanja crtice u stranim geografskim imenima; u novom P, na odgovarajućem mestu daje se isti ovaj primer, s istom ovakvom transkripcijom, pa je čak i ponovljen u rečničkom delu (dok se, s druge strane, u rečnikom delu nalazi i
Egz an Provans, kao primer pravilne transkripcije
). Druga stvar, pravilo o prenošenju međusamoglasničkog X kao
gz nigde nije eksplicitno navedeno (na osnovu primerâ, kao što su pomenuto
Egz an Provans i
Egziperi za fr. Exupery, može se zaključiti da pravilo tako glasi — ali, kažem, nigde ga nema navedenog u tom obliku).
Ni slovca novog, samo ponovljena nemušta odrednica „
je li (pitanje i uzrečica; razg.:
jel’, jelte, jelda)“.
Rekao bih da je malo preciznije nego do sada, ali ne apsolutno precizno. Naime, sada su fizički odvojene celine „odmaknuta crta“ i „primaknuta crta“. Kako ja razumem ovaj postupak, odmaknuta crta smatra se, dakle, pravopisnim znakom (a ne kombinacijom znakova: belina-crta-belina), pa u primeru rat
6. IV 1941 — 9. V 1945. (ovaj primer upravo je i naveden u delu o crti) nakon godine ’1941’ imamo pravopisni znak „odmaknuta crta“, i zato se tačka izostavlja.
Rečnik: „
Istanbul (potisnut je, bez uverlj. razloga, fonetizam sa
-mb-, up. trad. Stambol, prezime Stambolić; nije bilo ni razloga da se u srp. kulturi istisne naziv Carigrad, up. drukčije u izboru između Beč — Vijena, Rim — Roma)“.
Rečnik: „
škorpija (i
skorpija); samo
Škorpija kao astrol. znak“.
Ništa nisam našao.
Onda, naravno, zanima me poređenje Prćićevog teksta u Pravopisu sa dosadašnjima. Je li išta mijenjano u samim tabelama i da li su razriješene poneke nedoumice koje smo imali? Jesu li uključeni transkripcioni rječnici?
Nisam baš poredio to poglavlje red po red s ranijim Prćićevim tekstovima, ali mi prilično deluje da nema bitne razlike. Ubačene su čak i pravopisne specifičnosti koje je Prćić i dosad pominjao — mislim, pre svega, na totalno izostajanje jednačenja po zvučnosti u engleskim transkripcijama (no, među tim specifičnostima nema zadržavanja crtice, što si pitao gore pod 3; ruku na srce, Prćić to nikad nije ni eksplicitno formulisao, bar koliko mi je poznato). Rečnici nisu uključeni (što lično nisam ni očekivao — to bi to znatno povećalo obim novog P, a ne bi imalo neku preterano bitnu svrhu, čak bi doprinelo nepreglednosti). Jedina razlika koju sam primetio jeste zadržavanje nekih ukorenjenih oblika koje je Prćić odbacivao (npr.
Magbet, ne
*Makbet), ali broj je minimalan.
Има ли неких измена у делу о писању страних акронима (ранија т. 227b)?
Malo je drugačije sročen taj deo, ali jedina vredna pomena razlika koju vidim jeste izostajanje ove napomene iz P93: „Prva dva načina mogu se smatrati normalnim postupcima, a treći se izuzetno dopušta [treći način je pisanje skraćenica prema izgovoru slova, npr.
Bi-Bi-Si], tamo gde se stvori takav običaj“. Dakle, taj treći način nije više izuzetak.
Слажем се, не прихватам! Nj=Њ NJ=НЈ
Lj је једно слово, зашто одвајати?
Temu sam otvorio da bih onima koji iščekuju novi Pravopis približio čemu se mogu nadati. Voleo bih kada se ona ne bi rasplinjavala u smeru ličnih preferencija prema određenom pravilu, određenoj izmeni pravila i sl. Za utiske tog tipa odavno postoji odeljak
Antipravila.
А знак за евро - 100€ или 100 € ?
To nikad nije ni bilo sporno: € jeste znak za novčanu jedinicu, pa se od broja odvaja belinom (kao i sve ostale jedinice).
И чији правопис је то? Чији је иначе најауторитативнији?
U pitanju je „Pravopis“ Matice srpske. Ne postoji „najautoritativniji“ pravopis — postoji jedan zvaničan, a ostali su nezvanični. Dosad je zvaničan bio Matičin iz 1993, ovo je njegov naslednik.
Još neke napomene. Primetio sam da je dobar deo Klajnovih odrednica iz RJN inkorporiran direktno u rečnički deo novog P (fino). Dalje, zapazio sam i ovu načelnu izmenu: koautorske veze odsad se pišu s crtom čak i kada su u formi prideva: dakle,
vuk—daničićevska akcentuacija, ne više
*vuk-daničićevska acentuacija. A u vezi s ovim, eto nove štamparske greške: u rečničkom delu i dalje stoji crtica, pa čak stoji crtica i kod
*Vuk-Daničićeva akcentuacija. Stvarno ih ima na svakom ćošku.
Uveden je i novi pravopisni znak:
dvojna kosa crta [//], kao alternativa kosoj crti (svrha mi, moram priznati, nije baš najjasnija).
