Бора Ђорђевић: Погледај дом свој, анђеле

[Madiuxa]

Видиш, мени тако нешто апсолутно није пало на памет. Анђео би могао да се протумачи и као анђео освете, а у неку руку, све што се издешавало на просторима екс ју и јесте почело као нека врста освете за нешто што се десило пре 60 година (нешто што је твој деда урадио мом деди а ја сад тебе мрзим због твог деде). Песник пребацује анђелу разарања која је изазвао подстичући људе на бесмислену освету...

А можда сам ја све ове године погрешно схватала ту песму....

[Ђорђе Божовић]

Vasko Popa, Kalenić

Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate

Boje sviću
Na ivici zaborava

Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim

Boje zru
Na lakoj grani vremena

Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate

Boje gore
Mladošću u mojoj krvi

Ovaj Popin anđeo ratnik, izgleda, zalutao je i kod Riblje Čorbe, i to znatno eksplicitnije:

Pogledaj dom svoj, anđele...

Podigni mač svoj, anđele,
seti se krstaških ratova,
seti se preklanih vratova,
kad dođes bogu na istinu,
nek ti u duši vlada mir.

Usliši molitve, anđele,
dabogda pocrkali dušmani,
pa budi anđeo osvete,
neka na svojoj koži osete,
šta znači beda, strah i bol.

Mislim da Bora Čorba ne aludira na besmisao osvete i krvoprolića, već ga upravo traži („pa budi anđeo osvete“), zbog onoga što misli da je nečiji deda učinio njegovom dedi (preklani vratovi, beda, strah i bol...), jer eto, dom naš je u neredu, vazda ga pritiskaju dušmani (kao kod Đure Jakšića!), i trebalo bi ponoviti one krstaške ratove...

OSIM ako ovo jeste ironija, mada nešto nisam siguran — znamo Boru Čorbu, a i nigde se iz pesme ne može to zaključiti.

[Madiuxa]

Pih, razocarah se... Al stvarno se razocarah.

A bas me je cudilo da neko kao Bora napise nesto tako univerzalno lepo... Vidis, ipak za mene poezija nije, nis ne kapiram kako treba...

[Ђорђе Божовић]

Molim, pa književna dela i služe zato da ih svako čita nas svoj način! Ni tvoja analiza nije pogrešna ako ti tako razumeš pesmu, ali mislim da Bora Čorba ipak nije hteo da napiše tako nešto... Samo ga slušaj:

http://www.youtube.com/watch?v=mI7Qqiu4sf8
http://www.youtube.com/watch?v=rBSASVTxDdQ

Mislim, ako je i satira, previše je nešto neobična satira. Rugamo se jednoj vlasti eda bismo doveli drugu; satira u službi politike, gde to ide?

[Madiuxa]

A zasto da ne, satira u sluzbi politike? Pa ima vlasti i vlasti, a satira uvek sluzi da se kritikuje ono sto ne valja (a i ono sto valja, kad je satira u rukama suprotne strane)... Satira je jedno od pesnickih orudja koje moze da se valjano upotrebi ali i zloupotrebi, kao i sve drugo sto ima dve ostrice...

Ali, ipak ne bih se slozila da svako pesmu moze da tumaci na svoj nacin, tim pre sto treba pre svega pravilno protumaciti ono sto je pisac hteo da kaze da bi se stekla prava slika o samom piscu i pesmi, i u zavisnosti od toga moze da nam se dopadne ili ne. Upravo ovo sto se meni desilo je super primer za ovo sta rekoh. Nisam pravilno protumacila ono sto je pisac hteo da kaze, i samim tim sam nesvesno slavila nesto sto organski ne mogu da smislim. I to godinama!!!! To je za mene ipak uzas i porazavajuce saznanje.

Necu ni da otvaram te jutubove, sad mi muka od same sebe...

[Ђорђе Божовић]

Književnost nije dobra književnost, i pitanje je da li se uopšte može nazvati književnošću, ako je u službi nacije, politike, ideologije... Književnost je umetnički izraz pojedinca, ili kolektiva (narodna epika i folklor), i njena su merila estetska, kao i kod svake druge umetnosti. Sve ostalo nije književnost, već je propaganda, jer onda merila nisu književna već nacionalna, politička, ideološka... A to je za književnost neprihvatljivo.

Satira treba da kritikuje i demistifikuje vlast i društvo. Ona uvek kritikuje ono što ne valja. Kod Bore Čorbe, to nije satira, jer ona ne služi kritici i demistifikaciji vlasti i društva, već sasvim suprotno osnovnoj funkciji satire — ona služi tome da dovede jednu vlast i jedno društvo. (Tako što će ismejati onu drugu.) I to je propaganda, a ne prava satira.

Pisac najbolje zna šta je hteo da kaže, a ponekad i samo on zna. Međutim, književnost ne bi imala nikakvu svrhu ako se ne bi čitala. Šta bi nam značila, da je ne čitamo? Tek je čitanje dela njegova konačna i prava realizacija; ono ne postoji dok nije pročitano, iako je napisano. Književno delo se realizuje ne pisanjem, već čitanjem. Njegov pravi autor nije njegov pisac, već njegov čitalac, on je realizator dela. Delo služi tome da se čita, i čitalac podjednako utiče u stvaranju književnog dela koliko i pisac, ako ne i više. I zato, mi možemo govoriti o tome šta je pisac hteo ili nije hteo da kaže, ali to nije pravo tumačenje dela. Pravo tumačenje daje čitalac, a naravno da će svaki čitalac imati drugačije, svaki svoje, tumačenje, jer nisu svi ljudi isti. I svako tumačenje je pravilno, za toga pojedinačnog čitaoca. Ti si protumačila pesmu na svoj način, i dopalo ti se to što si u njoj otkrila. (Makar i ako pesniku nije bila namera da to kaže, već nešto sasvim suprotno.) Naravno da nisi slavila Borine nacionalističke ispade, već ono što se tebi dopalo. I to je pogrešno tumačenje u odnosu na pesnika, koji uopšte nije to hteo reći, ali je pravilno sa tvoga stanovišta, onako kako ti čitaš pesmu. Zato je književnost jedna fenomenalna stvarčica.

[Madiuxa]

Добро Ђоле, фала што желиш да ме утешиш, али ипак мислим да није требало да толико баш погрешим. Најгоре ми је то што ми се свиђало нешто што слави оно што ја презирем.

Али не бих се с тобом потпуно сложила (барем не у потпуности) с овим првим делом твог претходног поста. Па зар баш никакво родољубиво осећање није вредно да се преточи у нешто што би се могло назвати књижевношћу? Ето, ја волим свој град (ја волим град, а волим и земљу и њене људе, колико год ми истовремено ишли и на живце због неких атавизама које гаје и још увек нису способни да их се ослободе), па ми се веома допада и она песма о Београду и балконима, па и Чола је певао о Београду у априлу (и имао је потпуно право, Београд је заиста најлепши у априлу), Пеђа д Бој је певао о Југословенкама итд... Зар је све то само... Пропаганда?


^{>>(БДЊ, ја ћу ово сећи и ставити у део о Бориној песми, јер ово више нема никакве везе са г. Шобићем).<<}

[Зоран Ђорђевић]

Satira treba da kritikuje i demistifikuje vlast i društvo. Ona uvek kritikuje ono što ne valja. Kod Bore Čorbe, to nije satira, jer ona ne služi kritici i demistifikaciji vlasti i društva, već sasvim suprotno osnovnoj funkciji satire — ona služi tome da dovede jednu vlast i jedno društvo. (Tako što će ismejati onu drugu.) I to je propaganda, a ne prava satira.

Имаш пиво за ово. Управо је тако.

[Miki]

Бруни, биће ти лакше са собом кад прочиташ ову Делијину поруку. Такође, песму сам и ја тумачио као и ти, а то ћеш видети ако прочиташ тему испочетка, тако да нема разлога за очајавањем.

[Madiuxa]

Бруни, биће ти лакше са собом кад прочиташ ову Делијину поруку. Такође, песму сам и ја тумачио као и ти, а то ћеш видети ако прочиташ тему испочетка, тако да нема разлога за очајавањем.

Ма ја јесам повезивала то и са деведесетима, али у принципу, такође сам мислила да сама песма говори уопштено о људском роду, не о једној земљи и једној нацији. Погле тамо шта сам причала Ђорђу, што је очигледно тотални промашај теме...

[alcesta]

Šta znam, ja sam tu pesmu uvek tumačila kao socijalni bunt bez ikakve veze sa verom i nacijom. I mislim da ne mora da postoji jedno jedino ispravno tumačenje. Što reče Đorđe, pravo je svakog čitaoca, slušaoca itd. da delo doživljava na svoj način, pa mislim da previše tragično to shvataš.

[Ђорђе Божовић]

Али не бих се с тобом потпуно сложила (барем не у потпуности) с овим првим делом твог претходног поста. Па зар баш никакво родољубиво осећање није вредно да се преточи у нешто што би се могло назвати књижевношћу?

Jeste, svakako, ali to je jedno, a ovde je druga stvar u pitanju (propaganda). Uzmimo, recimo, za primer sliku Sloboda predvodi francuski narod Ežena Delakroa, svi ju znamo. (Ono što važi u slikarstvu, dakako, važi i u književnosti, kao i u umetnosti generalno — jer, i jedno i drugo su umetnosti.)

Ne možemo za nju reći da je dobra slika zato što prikazuje revoluciju, slobodu, borbu, bunt. Isto tako ne možemo reći ni da je zbog toga loša. O toj slici možemo suditi samo na osnovu tehnike kojom je izrađena — možemo reći da je dobra ili loša u zavisnosti od toga kakva je boja, osvetljenje, kakvi su potezi kičicom, koji je stil slikar upotrebio, i slično. Ono što je naslikano dolazi tek na kraju — i tada možemo reći da je slikar hteo preneti ovu ili onu poruku, ali ne možemo nikako suditi o kakvoći slike prema tome, već samo prema estetskim, umetničkim kriterijima. Samo se umetnost u umetnosti važi, sve ostalo je vanumetničko, pa čak i ako je u umetnost upakovano.

Tako je i pesnik mogao napisati rodoljubivu pesmu, ili nešto slično. O njoj ćemo suditi prema tehnici kojom je napisana, a sloj ideja književnog dela ostavićemo za kraj — on je, uostalom, samo pesnikov, kao što sam već rekao o tumačenju i realizaciji dela u prethodnoj poruci. Međutim, kada se pesme, kao kod nas, NE vrednuju prema književnokritičkim, nego prema političkim merilima, pa i još gore, kada se isključivo prema njima i pišu, onda je to obična propaganda, a ne književnost, i onda to nisu pesnici već obični advokanti jedne ideološke mašinerije. A nema ničeg goreg od toga kada se književnost stavi u službu nacije i politike ili ideologije. Književnost, i umetnost uopšte, ne treba da bude u službi ničega, jer je to krajnje beskrupulozno. Zamisli umetnost koja robuje jednoj ideologiji! I piše se, ili slika, ili peva, s propagandnim ciljem, i tumači se i vrednuje prema političkim merilima! Pa je li to prava umetnost, i je li to uopšte umetnost?

Zorane, hvala za pivo. Alčesto, ovo jeste jedna veoma zanimljiva pesma. Ona upravo počinje kao socijalni bunt (u prvom delu pesme su socijalni motivi), ali zatim taj socijalni bunt prerasta u nacionalni (u drugom delu, koji sam iznad citirao, nacionalni i verski motiv je, rekao bih, nedvosmislen). Da bi se kraju otkrilo ono oko čega se sve vreme kolo vilo — usliši molitve, anđele, i pobij naše dušmane, povedi krstaški rat. Neka dušmani na svojoj koži osete ono što su naši dedovi navodno osećali pod njihovima, kada su im „klali vratove“. A to je tako nisko za poeziju. Još je Gete pisao da je „politička pesma gadna pesma“, a Laza Kostić da „ako je koja potreba narodna, nije time rečeno da je poezija mora namirivati“, i to je geslo i ove poruke.

[alcesta]

Možda, ali ja krstaški rat shvatam kao metaforu, ne doslovno u verskom smislu. Mislim da se oko toga nećemo složiti.

[Ђорђе Божовић]

A „preklane vratove“?

Ako je i metafora, i za metaforu mora postojati opravdanje; ne može sve biti metafora kako nam dune, i što nam prvo padne na pamet, jer onda je to loša pesma, loše napisana. (Što, uostalom, ni ovde nije isključeno.)

Dakle, zašto baš krstaške ratove pesnik hoće upotrebiti kao metaforu? Za svaku metaforu mora postojati razlog; nešto se skraćeno poredi sa nečim, ali sa čime, to jeste bitno. Ako ovo jeste metafora, a ako nema nekoga naročitog razloga za baš taj pojam upotrebljen metaforski, onda pesnik loše piše, samo niže što mu padne na pamet i što mu zvuči prijemčivo, a to je onda loša pesma.

[Madiuxa]

Хм, с обзиром да је та песма писана пре 85. (судећи према оном Делијином посту), ја сам стварно сад збуњена. О коме мислиш Ђоле, да прича? Ја бих рекла да је главни непријатељ осамдесетих година била ипак комунистичка власт, а не друга нација. С друге стране и даље ме жуљи овај стих о освети...

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Најлепши стихови (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Бора Ђорђевић: Погледај дом свој, анђеле