Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.20 ч. 19.09.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 4 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: Skice za put oko sveta  (Прочитано 74294 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« у: 13.43 ч. 30.11.2010. »

MOJA SI SVETLOST




zri zvuk zore tek
môra gòre penom
möra göre nam zelene
môra göre sad sunce već'

al' još mi zvoni trave zeleno
eho u gori zelene trave
a svetlošću jedine kresnice
raskrinkavam boju svoga mraka

ne móra göre nam biti
ne móra góre ni dole sunce ić'
ne môra gòre, penom praznom
već zore, zvukom zelenila göre

a kresnica?
štitim je svojim dlanovima








(prva varijanta ove pesme je objavljena 23 02 2008)


« Задњи пут промењено: 11.42 ч. 03.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #1 у: 14.37 ч. 01.12.2010. »

AKO ME TVOJA SVETLOST RASTOPI, DA LI SAM SE JA TO OD LEDA BIO SASTAVIO?


(17 Xl 2009)




Znam

da ćeš baš ti

kada ustaneš

prišiti moju senku

za rub

svoje košulje

ali sada

samo zvezde hodalice

po mlečnome putu

svoje cipele od iskri

probaju.

I svaki ledac

toga svetla

pita me

i noćas

žudno

kao

da samo ja to mogu

i moram

znati

i odgovoriti:

kako su to postale

biljke

kako alge

i da li ribe čuju

šta leptiri pored vode

na cveću

slasno jedu.

Pita me se

i zašto mi to trepćemo

kada smo budni

i šta se dogadja

sa nama

dok spavamo.

A ja?

Ja

ne znam.

Ne znam zašto

idemo ukrug

kada se izgubimo

ni kako talasi nalaze

svoje stope u pesku

niti kuda pohitaju

kada se od obale

odbiju.

Ne znam

ni ko je to

naučio led

da pliva

i kako to

da postoje

razne vrste oblaka

i zašto

moja polica

ima

samo pola svoga lica

pa se knjigama

našminka.

Ali mislim da primećujem

da nam tepaju mučki

ptice rugalice

zavidne

jer te volim

a ti

to osetiš

i kad nisam

pokraj tebe.

A kada i ti

legneš

ona jutarnja senka

sa tvojih bedara

postaće

deo tame

koja beži kroz prozor

na još jedno naše

noćno

putovanje



Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #2 у: 12.07 ч. 03.12.2010. »

ČIPKANE SU GAĆICE ZEBRE BEZ MAJICE
(11 X 2009)


Kao limun na cediljki

podsmehnu mi se mesec

nad polupustom dolinom
 
gde skupa srećno žive

svi sveci, mnogi proroci

a i neki masni žreci

makar ja često pomislim

da ih zato nije dovoljno preostalo

za ovaj naš svet

a da ih je baš i previše

za taj njihov

jer im u njemu

vetar obriše

i lice od kontemplacije

mirisom

zelene  lubenice

a izgleda mi

da im jedini problem i bude

kako naći nekoga pogodnog

za žrtvu

za mučenika

ili bar paćenika

pa zato oprezno hodam
 
pod tom limunadom svetla

tražeći još neko

crno-belo stvorenje

kao što sam ja

da me prevede

na onu drugu stranu

gde i bakarni lonac

beo postaje

od prave topline




Iako bi rado

moji meki koraci

oplodili

ove ulice

lutam ukrug strpljivo tražeći

ali ne dosegnuvši

ni granice

niti sretajući ikoga

a bojeći se varljivih prelaza

čak i preko raskrsnica

jer i na njih budno motre

predobri

posni sveci

i mudri

žreci i proroci

želeći se i mene domoći

pa nek postanem jedan od njih

na oltar nekakav prinesen

snen a snova odagnanih

jer eto

sreći snovi ne trebaju

rekoše odavno

ti premudri ljudi.





A ti, takvi ljudi ?

osudili bi i kita ubicu

i na led ga stavili

jako dugo

toliko

koliko traju eoni

ili bar

dok ga Japanci

flaširajući Antarktik

ne nadju tako zamrznutog

i upotrebe

 za suši





Najzad je ipak spazih

mimikrijom skritu

veselu

makar je neretko gaze i zgaze

a i u pokretu kad je zaustavljena

ipak dinamičnu

tu šok terapiju za oči

i nikada apatičnu

jedan srećan spoj

kontrasta

dva kraja beskraja

i radostan

opasah je pažljivo

tu zebru

finih linija

što zanjišta grleno

od moje težine

i prenese me

do ushićenja

na onu drugu stranu

svojim nežnom nožicama

izbelelim

od topline




.

« Задњи пут промењено: 00.29 ч. 04.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #3 у: 19.26 ч. 05.12.2010. »

PJESMA VISORAVNA
(16 07 2008)




polje moje, vilovno a tijesno

gusto zasađeno mnome

mraka si i zraka postalo brak

za svjetlosne naušnice uho

a ponosa moga si nanosnica

preloma i dragosti okosnica

i nek te sada za mene vjetar kosi

zvukom riblje krljušti rasute

po usahlom lišću i cvijeću

ikebane rastućeg proljeća

koja akupunkturu nedosanka

nadomjesti vješto

mirisom bilja sa visokih njiva

sa tih šarenih cvjetnih letećih ćilima

po brdima okačenim da se osuše

oprani šamponom sa okusom čaja

od sokova trava pod nogama djece

dok mravi i ptice i sitne zvjeri

češu zemljanu kožu livadi mojoj

medju skakavcima tražeći smisao

kao da se sve ne mrda i diše i troši

kao da sjene zvukova

nikada sjećanjem ne blijede

kao da ja sad tiho ne osluškujem

udaljenu igru dječju




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #4 у: 11.55 ч. 07.12.2010. »

NJOK PREGAZ

/MojtiPufov prilog za pušenje bez kazne na javnom mestu/
/dokaz da je grčki jezik nastao od srpskog/
/i poseban poziv: reperi, sadite repu sa nama,YEAAAH/






ovca brodu šipove u točkove uteruje
ruka ti se osušila, kaže brod
sve ti noge zakržljale, kaže ovca
dabogda ti narasla crna brada, bela ovco!
a ti ostani parobrod, nikad dinarbrod ne posto!
posto odsto stavi na sto(l), ao!
ja ti samo dolare i ojre primam - zato sam primat, a ne ooo'ca ka ti!
ma ti si brod što savom gazi
između slavonije i bosne, jooooj!
ovco, jesil ti to nostalgiiiična?
gica ti mama, pedere je'an napušeni - ja sam ooovca!
eh, (gr)ebe me u dimljaku, kaže broood.
kaki ba 'dimljak'? dimnjaaak, nJeee?
njači ti to nekom drugom, stoko ovačka!


ovca izroni iz kaljuge i ritnu brod u korito s mekinjama.
mekinje se prosuše - potonu brod.
ovca pregazi reku preko broda, izrastoše joj krila
i ovca posta - beli njok Pregaz!



/mojTipuf/
« Задњи пут промењено: 12.09 ч. 07.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #5 у: 20.10 ч. 08.12.2010. »

PISALJKA DVODIHALICA
(19 05 2008)


(da li to Rubljovljevo rublje obrubljuju
rubovi ljubavi burom rubalja?)





vodenilom slanim plivamo

razgoneći čopore žabastih kraba

plavilom se dubokim prelivamo

što ispira i lica tankih koraba

mi sretno u toj tinti plutamo

ti olivna sipa a ja raspisani barba.

Zato želim sada ispisati

i slova ove pesme morem

mastiljarnicom za sve reči plave boje

opisati vodengrade mokrih stopala

koje bismo mogli skupa posetiti

već kada sepijom izlaviram

obale tvoga tela



.
« Задњи пут промењено: 20.12 ч. 08.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #6 у: 23.09 ч. 13.12.2010. »

SAMO NEK FLORA NIJE FEMINISTKINJA

 

Zima počinje da mesi

potamneli kolač zemlje

a prekriven njenom belom maramom

sačekaće do proleća da nadodje

što je vremena na pretek

da se u mraku sobe prisetim

i one jedne bivše

koje se ne sećam rado.

Eto

bila je kao ananas

što ide na fitnes

pa mu meso ima

samo mišiće:

kiselo-slatke žilice

čvornovate kao listovi

madone Čikone.

Oči su joj nekad bile carske palače

a sada su opljačkana gnezda

garave rupe

u kojima harpije spavaju.

Zato ne bih nikad više čekao

da se probude

i u mene usmere.

Sad znam da će i rosu ta da poliže

samo da privuče grozničavu pažnju

pa zar je čudo bilo

što se pokazala

kao vrhunski žedna rospija?

Kovitlaci preostalih kapi

vrteškama i piruetama

prozore mi šaraju

i očima pogled preče

kao radovi na putu

kada i korake bogova

u vazduhu zaustave

da ih u arhivu stave.

I u toj mojoj kartoteci o njoj

svi su dani postali nasilni

pa imaju otiske prstiju po meni

i zato neka sve njene ceste

nastave raspisivati poternice

za tragovima mojih stopala.

Ipak, u mraku ove sobe

nema nasilja, strke, pa ni puta:

kiša je sa susnežicom

na ulici pod prozorom

pa joj svaka neispijena kap

po jednog čoveka izbriše

i u svetlost ga pretvori

za klijanje

posle ove zime

 

 

(za najmiliju amneziju!)




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #7 у: 00.05 ч. 16.12.2010. »

ŠTA JE TO ZA HRABROG KROJAČA?

(11 lll 2009)


U iglu hladnoće

niti paučine udevam

a na autoputu sam makazice već pokupio

pa jednom samo, metrom drva merim

ali sedam puta misli svoje sečem

i ma šta da šuma u sezoni još obuče

ja prišiću rukavac gizdavici reci

nogavac zaliva moru izmeriti

modnoj kući raskopčati okovratnik vrata

nek ulaze komotno manekenke uskostručne

da i kaiš slanine zategnu mršavom dijetom.

Čim sašijem snežni pokrivač za ovu noć

a  šal od magle šarenom jutru pripremim 

i kapu  ću nebesku staviti na glavu

Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #8 у: 10.00 ч. 20.12.2010. »

NOĆ U MUZEJU IZGUBLJENIH KORAKA

(08 05 2010)




Ovde

mlečne magle

smedji talog zemlje

u belu kafu jutru

razmućuju.

A ja shvatih

da nisam dobio

onaj milenijum vremena

što ga sa tobom želim provesti

već bilenijum čekanja

i trilenijum nadanja

čak i onda

kada zagasle električne vetrenjače

svrate nazad jedrenjače

sa mora u reku luke

tvoje toplobojne večernjače

pa ove reči kao prazne lonce

pobacaju sa te klizave palube

te se i tvoji pogledi

nesigurno zakotrljaju

okrugli kao crne perle

po palubi neke

tek osvojene karavele.

Vodolomi valova

moje članke lome

kada pokušavam hodati po vodi do tebe

a na moje pesničke žice

često čučnu neke čudne ptice

prekidajući termograme

u kojima ti šaljem

izoterme svoga disanja

i nedodir beznoćja rajske šume

u kojoj ni plehani kokoti

na zlatnim borovima

ili srebrnim jelama

nemaju budilnike u grudima

niti žvizdaljke u grlima

i samo tiho pokazuju

odakle nam se vetar prikrada.

Ali andjeli su sada svoje boje

u glasove pretvorili

da ti s visina

o miru i dodiru

zapevaju

a meni preostaju

šareni petlovi u dvorištu

pa nek me bude

kad o tebi opet

sanjam




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #9 у: 20.02 ч. 21.12.2010. »

SVE BOJE RAJSKE PTICE



Kuću sam Arlekinovu naslikao

i u nju se po mraku uselio

a sne svoje što sobom nosim svuda

unutra sam sa stvarima uneo

iako mi neumni nije naum bio

sniti ih sada, setan ili sam

jer mnem ja odavno tu tamu otmenu

koja snom i mnome umije sa sebe samo

krivicu svaku sopstvene promašene intime

a mene ostavi da sporo kao staklo tekući

samoću svoju srećem

iako sreću već u vreći noseći:

kao da ne znam da si ti moj anđele

na svom toplom altostratusu

opasnoj osi simetrije

moje kuće na domaku

i čim joj žaoku izbegneš tvome oku usmerenu

nadvićeš se nad vrt u kome te čekam

i krupnim kapima po meni padati

ljubavnom kišom rajskih očnih jabučica

sa ukusom svih jagodica tvojih ruku

koje mi mirišu na poljupce strasne

i na nežnost tvojih toplih bradavica

u ovoj mojoj žednoj travi





.
« Задњи пут промењено: 20.25 ч. 21.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #10 у: 00.25 ч. 30.12.2010. »

KAD ZAPLEŠU LISTOVI





Zaplesana

Zanesena

Zveckavim korakom

Dozvoncala si tiho

Obučena u vilinske daire

U haljinu od zelenih latica

Iz koje rastu

Tvoji beli listovi

I oči mi uvek

Pomalo bockaju

Jer i senke breza

Ti nežno stopama prišivaš

Za mirisne iglenice

Treperave crnogorice

Zato

Moj naopaki cvetu

Otpleši opet

Bleskom stopala

I svoj ovogodišnji ples

Za sjaj mojih beonjača




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #11 у: 01.02 ч. 05.01.2011. »

TOPLOTA ZA PUT

(10 ll 2010)





Na licu ti je arhajski osmeh
a na mermernoj koži
tragovi su šminke
ostali u borama.
Ja znam
koliko se dugo tako osmehuješ
jer sam bio slikar aktova i portreta
pa ipak bi mi ti i sada
tako lako tminu moju ublažila
da tvoja ružičasta put
nije ova noćna vejavica postala
što me bezsenim prstima
po mokrim trepavicama miluje.
Svaki je korak u tom snegu
po jedna bela šuplja čarapa
i zato hodam bez stajanja
jer želim da ih vetar
po prtini iza mene para
da ih odnosi  u potok
i milosrdno obuva
gola stopala
udaljene šume iza tebe.
A u tom potoku je
i grlo moga brda.
Sretne mu kiše grgolje oblutke
ali mu ova zima
cepa listove padina
iz bele knjige o studeni
koju ti i ja čitamo.
Brdo sada ćuti
i zato me ni ti ne čuješ
a ja prelazim te ledene stranice brzo
da mi se prsti ne smrznu
u kubističke kristale
jer me ni krovovi tvojih reči
ne štite više od toliko pahulja.
A vejavica?
Samo za sebe
ona moje beonjače
u krajoliku svome skriva





.
« Задњи пут промењено: 14.21 ч. 05.01.2011. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #12 у: 02.07 ч. 08.01.2011. »

SAN RAZUMA STVARA ČUDOVISTA

(7. I 2011)





Sve ostade mrak

osim onoga

što razum osvetli

i osećaj oboji

A tame je oko mene

zaista premnogo:

ni moja svest

nije izumela duga svetla

nije otkrila kratke eksplozije

fosfornih pejzaža novih svetova

niti akumulirala neonske oblake

Jupiterovih satelita

A koliko li mi to svetla i treba

da osvetlim svoju okolinu?

Osetih se fotonom u toj praznini

koja i lasere vremenom rastapa

I spavam tada snom uštavljene kože

spavam da mi ne uvenu očni kapci

spavam teško

kao dodir preko rukavice

kojim utrnulu nogu masiraš

snim

da ne bih stalno mislio na tebe

i proživljavam iza ruže kapaka

uvek iznova

sopstvenu uspomenu na vreme

kada sam se pitao

kako li ću izgledati

kada zaboravim

da sam i ja

bio mlad






.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #13 у: 09.48 ч. 18.01.2011. »

SMRT SEMIRAMIDE

(18 lll 2009)



Leteći je cvijet stresao

kao preostale dane svog života

čestice od boja sa svojih krila

a tim čudnim sjemenjem oprašeno

čelično je bilje tvoje ograde

rasplelo se da ga propusti

u daleke Viseće Vrtove

po kojima si šetala

. . .

Usudih se tada dodirnuti te

po spoju tvoga plašta

ovim plahim leptirom

koga je taj dodir pretvorio

u krilati keramički broš

u snimak za uvijek tvoje ljepote

. . .

Kako ga izgubih?

Ne znam.

Možda ću ga ponovo pronaći

u arheološkim slojevima Babilona

vremenima providnim nedodirnutog

i poželjet ću da mi opet

dodirom svojim oživi

nježnost tvojega osmijeha

sjemenjem svojih boja

na mome prašnome dlanu





.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #14 у: 18.58 ч. 23.01.2011. »

SVETLUCANJE






djerdani zvezdani
plavetni bezdani


ležimo skupa







(izbor iz pesama, prva verzija: 4 03 2008)


.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #15 у: 13.58 ч. 27.01.2011. »

SVAKODNEVNA MITOLOGIJA JE ONO ŠTO NAS UBIJA
(drugo stanje otiska, 17 lll 2009)





žal sirena se čuje

sa obližnjeg autoputa

zacvili i hidraulika neka

kamionima, ahilova peta

pa ipak i venera zavodljivo izlazi

jer već je i njoj veče došlo

a ja atlasom pivotiram glavu

da je na nebu sjajnu osmotrim

milo mi se smeška kao i atina

ležeći po okolnim brdima

pod titanijumskim oblacima

koji će otkriti mesec od selena

večeras je eolska erozija nežna

nekropola snage za brzinu vetra

na ovom podijumu od slanog kamena

koji odeon je mog šarenog života






.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #16 у: 17.13 ч. 28.01.2011. »

FOR SLEEPLESS ZEBRA, NOT FROM SAVANNAH

(25 Xl 2009)




Almost

tactile is the sound

of these electric spheres

on my mind

found

the thousand angstroms

ones

and mighty

pulsing the fire fear

that nobody around

must

and should hear

among storms

of dust minuscule

there are particles

of desire of mine

groping for your

holly ground

that

by my chest

is streaming near

seeking maybe

for the tin hero

not Zoro nor zero

yet able

to drive the perfect lines

around your world

and without fines

oh, why

not one

is being

mine

so

ridicule




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #17 у: 08.57 ч. 01.02.2011. »

U PRAH SAM SE PRETVORIO
(23 l 2009, prva verzija)


( Da li je Haklberi ikada saznao
koliko je imao sreće
što je svet dovoljno velik
da u njega stane Misisipi Juga? )



Na žalu tihe vode
danas sam pruga peska
od onih mnogih, sitnih
čipka plićaka, rašivena

Sad se tek kupam vidilom svežim
tek pristiglim sa linije daleke
a voda me tromo mazi
sitnim ribicama svoga sedefa

Nad mnome uzana senka:
borova iglica!
Dodirom s vodom
ljeska se prema nebu
i doziva boje danu -
one meke
nežne
prve
kliske

Svetla je sve više
i začuju se zvuci
običnoga dana

Voda je mokra

Pesak škripi

Biće žege





(nekome za oporavak)




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #18 у: 23.34 ч. 05.02.2011. »

TUGA




Zašto li sam čovek?

Zato da me uvek mora najviše zaboleti

ono najmekše u meni?

Komad od brda da sam

bio bih mu žica talka

u osi košnice

mleč

a u svetlosti

belina bez praska postanka.

Hteo bih postati korund

i roj ljutih radilica

i travnjak

od plastike noću.

U meni

matica u prahu

davno izgubljenim krilima

želela bi opet

mahati





.
« Задњи пут промењено: 23.37 ч. 05.02.2011. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #19 у: 00.28 ч. 13.02.2011. »

SAMOSTINJA

(16 05 2008)





Samojedi sa severa

pišu mi svakoga stoleća

i uvek kažu da se strpim

dok prebroje svoje pahulje

a isporuče usput i beskrajne pozdrave

Inuitima što podršku čekaju

ugradnji novog sistema grejanja

po principu globalnog zatopljavanja:

onoga koje u podu igloa

koštanom iglom želi rašiti

samoću noći svakogodišnje

i upisati i meni novu adresu:

ledeni sprud

pred njenom snežnom kućom

gde živim jednom sekundom, a zauvek

kao hobotnica na ostima

neprekidno ponavljajući u sebi

svoj preostali trenutak

kad uspeh da more

očima razvodnim
 





.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #20 у: 13.43 ч. 16.02.2011. »

SVET SVIH BOJA

(01 lV 2009, druga verzija)




ovoga sam proleća

razgolićeno polje

boji se koje

kasnih mrazeva

i vrtoglavice

koja mi oboji

spoznaju trena

u kome trazeći nekoga

svet se moj

ipak

uvek

iznova

okrene

pa i da je ugledam

da li bi me to začudilo

spoznajom da ne znam

na šta li to misli

ta boja

njenih očiju?

iznenadjenjem

i mraz me izbeli

u tešku golotinju

a ti

ako možeš

oboji me ipak

toplinom

svoga pogleda





.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #21 у: 02.43 ч. 20.02.2011. »

BINARNI NEZABORAVAK



 

Danas još postoji

obučeno u tkaninu

načinjenu juče od stvarnosti

a ja danas ne stvaram

novu tkaninu za sutra.

Sutra će mi Danas biti golo

nezaštićeno i nerealno

i neće moći ni stupati

po oštrim malim sekundama

jer svako moje danas

ima nežna gola stopala kao ti

i ne može se udaljiti iz sopstvenog kruga

kao ni ti

i hiljade sekundi što golicaju moju stvarnost do krvi

obarajući poglede spremljene za sutra

parajući im svaku potku i osnovu

kao da ti razboji služe razbojnicima

za razbijanje boja ili vežbanje pogrešnih snova

a osećaji osetima za oseku pažnje

neće me sutra moći nasmejati svojim radostima

kao ni ti






.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #22 у: 22.23 ч. 09.03.2011. »

PESMA OBLUTKA


Vodomare, vode me zavode
žednog navode, vodaju i svode
dovde dovode, odavde i odvode
odasvud te vode, žurne, žedne vode

Tolike bi vode i dvoje da razdvoje
na deveta razvođa - ma, razvedu nas svuda
žuborno kotrljaju, žestoko valjaju
valovita vodiša, brza talasišta

I sad me mrznu da me smrznu i omrznu
pa me zabole vododerinom zderanom
A kao da srcem opala od toga zazvečim
ali pevajuci od muke, stresem se, zaječim

Nose me vode, do mora bi vodoravnog
do mora, ali kako nazad, vodomare?
Jer htele bi one da me večno zarobe
i igračkom talasa i plaže naprave




.







(15 03 2008, druga verzija)

Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #23 у: 11.55 ч. 12.03.2011. »

RADOST U CHIAROSCURU

(20 V 2009)


Bez prebijene grane na sebi

i hrast na malom vetru

siluetom svojom ćopa

A ranjena prirodo, ti

imaš li u svojim vaseljenskim očima

dozvolu za letenje mojim papirnim avionima?

Zato od noćas

pleme naših vrabaca

ispod tvoje strehe spava

sledeći travorede tvojih pisama

i drvoslede u mojim mislima

u vrtu su ti se veseli naselili:

kljucaju mladi zeleniš za doručak

i piju plave nebodraze za drage nam trenutke!

Ostavi im toga ako imaš dovoljno u vrtu

i ako znaš

kako se nebodrazi

u zdeli odsjajem slikaju



.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #24 у: 10.52 ч. 14.03.2011. »

JAPANU


Ovih dana pratimo veliku tragediju koja pogadja Japan.
To je jedna udaljena zemlja, cije stanovnike uglavnom veoma malo poznajemo..
Kada se pomene Japan i Japanci, meni uvek prvo padne na pamet pomoc naroda Japana, koju su nam nenametljivo poslali nakon 5-og oktobra, nakon sto nas je Milosevicev rezim doveo do prosjackog stapa: poslali su namenska sredstva da se kupi 100 autobusa gradskog saobracaja. I danas mozemo videti te autobuse zute boje, sa ukrstenom srpskom i japanskom zastavom.
Mene je duboko dirnula poruka takve pomoci: nije bilo busanja u prsa i samohvaljenja nekakvom sumom novca koja treba da svima pokaze kako je neko veliki dobrotvor, nije bilo uslovljanjavanja, diskrecija kojom je pomoc doturena sluzila je da sacuva i ponos ljudi koji su tu pomoc primili (jer je velika istina da se cesto pomoc daje i da bi se neko ponizio!) - a priroda je pomoci bila takva da je u najkonkretnijem smislu podstakla ljude...da rade! (time sto su ponovo mogli da redovno i bez ponizavajuceg guranja putuju do svog radnog mesta!)

Koliko smo samo mogli da naucimo od Japanaca - pokazuje i ovaj primer njihovog racionalnog ali i ljudskog pristupa resavanju jednog takvog problema kao sto je pomoc jednom udaljenom i prilicno malobrojnom narodu kao sto smo mi, kome su na jedan prenesen nacin pruzili ruku da se iscupaju iz blata i time pokazali svoje prijateljske namere...

Iako ne sumnjam u sposobnosti nasih prijatelja Japanaca, iako nisam u stanju da ih materijalno pomognem, iako su kataklizmicki procesi sudaranja cetiri tektonska platoa nad cijim se grotlom Japan nalazi poceli verovatno i pre nego sto su ljudi postali, i pre nego sto su naselili ova ostrva - te je to u stvari neka vrsta neumitne 'sudbine' - ja svim svojim bicem zelim sto vise moralne snage i vitalnosti ovim neverovatnim ljudima!

Nepoznati nasi japanski prijatelji, moji prijatelji Hideo i Humije, moje misli su sa vama.
« Задњи пут промењено: 11.20 ч. 14.03.2011. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #25 у: 22.54 ч. 16.03.2011. »

STIHOVI DUGIH ZUBA


negužvanu rukovet zvukova frule
slušam
a crtu svetlosti vidim
siluetama travki propletenu

iz muklog kamena u kome spavam





.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #26 у: 21.47 ч. 27.03.2011. »

VAŽNOST PRAVOG PRTLJAGA
(18 09 2008)



Putujem
i sve šume svoje sobom nosim
stale su u dve kutije klicâ
a snopljem budućih sekvoja
zazeleneh i sedište kraj sebe

Kada se šuma podigne i zaživi
doputovao sam u svoju zemlju

Kada šuma poraste
ja sam kući stigao






.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #27 у: 16.29 ч. 08.05.2011. »

KROZ PUSTINJU MOJE PRAŠUME 

 

Lipte mi iz oka

pejsaži tvoga tijela

mila ženo moja

a ne mogu ih zaustaviti

niti spriječiti

da ih upija u sebe prah straha

u blato neprepoznatljivosti utopi svoje

i ne mogu ih ni rukama oko sebe prikupiti

jer su mekši i tananiji

od bilo kojeg mog dodira

moja željo

neutažena

 

Da li sam išta shvatio do sad

zar ni oni nisu imali nikoga do nje

a ja je još sanjam

kad nitko moje misli ne pregleda

I znam da je još prekrasna

iako ne može više ustati

jer se završio film o nama

scenom u kojoj sretni skupa ležimo

scenom u kojoj sam i ja tada pomislio

da mi je život postao

duga pauza za ručak

 

Neka misli tko šta hoće

nije lako ni za sobom uvijek žaliti

a pogotovu na pola života od kuće

u nekom njemačkom mjestu

francuskom selu

ili holandskomu polderu

po kome se zove jedna jako interesantna

benzinska pumpa

gdje cikti violina sa ekrana plazmine boje

 

Ma, nemojte ići slušati ovo sa mnom

vi što nemate nikoga do nje

želim samo da znate

da bih ipak volio

da smo ona i ja i ovdje blizu

i nek to bude odgovor

ako vas upita

gdje sam



.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #28 у: 22.42 ч. 28.05.2011. »

NAPAD JE NAJBOLJA ODBRANA

(9. V 2008)




E,
sad si me opasno ugrozila!
Prestani,
ili puštam svog anđela na tebe!

OKej!
Anđele, drž 'je, drž'!

Ma, nema sa mnom zezanja!
Ti mene da zaboraviš?
Aaa, neee!






.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #29 у: 01.22 ч. 27.09.2011. »

TKO SJEKIRU VOLI, NEK NE ČITA OVU PJESMU

Nisam ubojica

jer ne htjedoh ubiti

nikoga

a ljubio jesam

i možda sam ti samo ljubojica

i zato mi je žao

veoma

što se rodio nisam

kao stablo u šumi

pod raspuklom sjenom planine

hranjeno svjetlom i mineralnim vodama

glasanjem ptica nad hukom potoka

kome zima mekane uspavanke po kori ispisuje

a starost  nutrinu

sve većim i drvenastijim srcem

dariva



.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #30 у: 15.30 ч. 02.12.2011. »

 KOJA JE FUNKCIJA IMPLOZIJE?





U ovome su gradu kućna dvorišta

ladice domova za betonske kocke i grmove

a ljudi nose svečana odela i po kući.

U mome vrtu rastu štrkljasti četinari

i visoki lišćari

a na meni je očeva radna košulja

topla i meka

kakav je i on bio.

Pred mene je stala

u haljini lakšoj od dodira trave

i sa pogledom kojim mi  želi saopštiti

kako je nekada zaista mislila

da će uspeti u mome prisustvu

otkriti odjeke koraka

nekih davnih bogova.

Možda sam i ja nekada

hteo u njenom postojanju kraj sebe

sačuvati eho topline

vlastitog daha?

Sada se smeši brižno

obrazima lepotice fotošopa

a ja gledam njene sasvim, sasvim bele noge

dok ulazimo skupa u kuću.

Ponudio sam joj tada porodični nakit

jedini koji sam ikada stekao:

godove mlade šume

sa jednog podalekog brega Povlenskog.

Na zidu

kositrene vlasi moje majke

njen promrzli pogled uokviruju

ali to je suvišan ukras

za naš zanemeli film.

Iako bih još padao po njoj

kao čvrst mlaz vode u fontanu

kao odron po putu

kao ovaj pogled za njom

dok se ritmično udaljava

ali svuda oko mene

linije i tačke se prepliću bez daha

u koordinatni sistem

svakodnevnih funcija

 

 

 

(20. 11 2011)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #31 у: 20.45 ч. 05.10.2012. »

SKICE ZA JEDAN PUT OKO SVETA
(22 lV 2009)

 

Ležimo na ledjima

i započinjemo naše putovanje
 
ti i ja

čim toraks brda Korab zaškripi

i ne boj se, mila devojčice

takav brod ne tone

on već plovi naglavačke po vazduhu

pa se i ovaj naš ljuljuška friško umiven

u oseci večernje izmaglice

iščekujući plimu vetra da isplovi

po pučini kliske stratosfere

da se stopom o dolinu odgurne

što pre kobilicom po oblacima zanjišti

i u tu plavu brazdu zasadi ptice i avione

mamce kojima će noćas napecati

neoprezne zvezde sa horizonta

čim izrone iz dubina

još sinjega neba oko nas.

Ležimo i milujemo se

sasvim lagano

jer se korab zaljulja i od disanja

a samo nas nemi meteoriti

udaljenim delfinskim skokovima prate

po platnu ove večeri.

U tebi

kao u jatu snažnih riba

što vriju u plićaku

ja lebdim dugo

lebdim glatkim pokretima

lebdim

dok se jato ne razidje

 

 .

(Nostalgija za njom)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #32 у: 12.38 ч. 09.02.2013. »

DA LI JE OVA KOMPOZICIJA MINIRANA?

(12 lX 2009)



Ponekim danom doživim

i vaznesenje

ali to nisu oni

kada me zadesi

nekakvo

i najmanje raznesenje

a večeras je i kiša skinula cipele

da opranim nogama

po svakoj šoferšajbni zapleše

pa taktom njene šapatnice

brojim klasja što mru

u ovome mesecu

sa volanom

i danima pretovarenom

žitovozu




A nigde i nema nikoga

kroz ove ravnice

i kroz puste

retke su ovde i reči

one željene

i dragocene

jer su možda zaista

baš reči

vode života

guste





Ako jesu

neka iz neba padaju

kao ova kiša

i nek naplave mesec žitovoz

otplave sa dna

i sa kraja

sve plovućce mojih ljubavi

i ostave ih pred tebe

na meki pesak

žuđenoga raja










.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #33 у: 12.39 ч. 16.04.2013. »

PRESTANAK VEČNOSTI

.
Ovaj je dan od tanke plastike izliven
i od sunca stari iako ga ne propušta
i cepa se kao kesa iz supermarketa
ipak imajući u sebi i sate kojih se plašim
jer su to oni koji bi u tami
mogli večno potrajati
nakon ovakvog jutra
koje bi da mi prosevne u sekundi.
Da
ovakav dan bi hteo imati boju svetla
u boji mlečnog napitka punog kalcijuma
ili čaja sa paučinastim oblacima vrhnja
kao da i sam oseća da će mi teško pasti na stomak.
Ovaj dan, ovo jutro, ovo doba
oni mi godine zaviru vetrom
svojom jeseni bi me od tla odvojili
i zimom me prekrili
kao da zima zaista neka krila ima
snežna krila za nedela i nevidela
i sneg star i proziran kao i ja što sam
sa hladnim iskonskim paperjem
kojim mi drhtavo tiče lice
prizivajući me da zajedno polegnemo na tren negde usput
na onoliko dugo koliko još do kraja ima
šapućući nežnošću maslačka:
"Hajde da zajedno taj kraj sačekamo".
"Kraj čega", pitam
kao da ne znam
da je taj kraj i kraj zime
lomni trenutak
kada ono što zaživi dalje
odnese i sruši i upotrebi ono staro
sneg i mene i godinu i doba i krila i maslačkovo paperje
i sve što sam sakupio da sam ja
ono što sam voleo i ono što sam mrzeo
i ono izmedju.
Voleo, mrzeo?
U mojim se rečima sve redje pojavljuje i ta reč
ljubav
a istina je
da je sve više imam u sebi
jer sada ne mrzim, priznajem, tek sada
I dok svakoga dana milioni izgube neki smisao
ja ne nalazim ni jedan
pa ni razlog da mrzim.
U ogledalu sagledavam lice.
Ono je fotografija mojega.
Eto zašto tako teško razabirem ovaj svet
jer kako bih i mogao drugačije
ovakvim očima odštampanim u slaboj rezoluciji jeftinog tiska
koje bi htele samo ljubav da snatre i razglase.
A kada se i svet oko mene pretvori
u ovakav dvodimenzioni odraz voljenja
iskrenut u ogledalu
i tanak kao površina stakla
ljudi će postati senke samih sebe
koje pitaju ne očekujući odgovor:
ako je sreća odluka
da li je nesreća neodlučnost?

.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #34 у: 10.21 ч. 29.09.2013. »

MARINA OD VODE I TRAVE


 
Da sam uštedeo petnaest evra
 
brže bih stigao kuda sam se zaputio
 
ali
 
ne bih prošao kroz tvoj grad.
 
I ne bih poželeo
 
da ti se javim i vidim te
 
najlepša od mojih iluzija.
 
Sa horizonta tvoga zaliva
 
pogled mi bombarduje teška flota ostrvlja
 
i rasprsli plavi prah suhoga neba
 
diže u vazduh konture
 
trsata i škurinja i katarine
 
da iznenada sklope moje kapke
 
u san sred nemirnoga dana.
 
I ne otvorih oči na tren
 
jer
 
Marina je već poda mnom talasala trepavice
 
crne ribarske mreže
 
naoko zaboravljene
 
po valovnom žalu.
 
Uhvatih joj pogled taman od vode
 
pun riba i algi
 
i malo peska
 
što naivno dolebdi sa dna.
 
Marino zelenih noktiju i prelepih grudiju
 
hteo sam utonuti u tvoju dubinu
 
zagrljajima plivati po tvom struku
 
a u ustima osetiti
 
sveži i gorki ukus dodira naših usana.
 
I udisati slani miris tvoga daha
 
dok prstima od vodenog rastinja
 
sabiraš u kitu naše lagane dodire.
 
Ali
 
zapraćaka se stublje bregova
 
sa hrbata Istre
 
raskovano čavlima i tunelima

 asfaltom i bankinama.
 
Pada medju nas.
 
Pršte školjke i školje u krhotine
 
tonu pod cestu
 
i točkove medju nama.
 
Marina nestaje iza mene nezagrljena.
 
Jedrilje i mornari je zaokupiše
 
udaljene struje rašivaju joj mreže.
 
Zamućeno dno
 
zasivljava njene bistre oči
 
da ne talože više
 
srebrne krugove pokreta riba
 
ni peščane dine
 
niti slane alge
 
duboko
 
duboko
 
duboko
 
u meni

 
.

 (26. avgust 2013)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #35 у: 00.52 ч. 26.10.2013. »

SAMO TI NANARE MOGU DONIJETI
(2008)



 U limanu crnoga pijeska
 već vatrom napukloga otoka Krakatoa
 dnom sam drakara dodirnuo vode dno
 samurovinu za Nausikaju žurno noseći
 arealom modrila brižno joj ploveći
 dok akove morske nisam izlizao

 Jer rasparana tapiserija talasa toplih
 i goblen oblaka mokrih i oblih
 na vez me ovaj natjeruju hitro
 da šumne vale zaljevske vezem
 čudeći i školjke šuplje u njihovu snu
 hladom moje sjene na morskomu dnu
 kao da siguran bit ću u ovoj luci dimnoj

 A kad oluja hučna osvane i prestane
 ložište će otoka već samurovinu sagorjeti
 moj drakar do vodišta sasvim izgorjeti
 ali koliko slojeva prozirne plave
 pokriti mi mora tijelo željno tebe
 da svjetlost ne osmotri kako ti hitam
 ispod vala dalekoga
 sa žala nestaloga
 otoka potonuloga

 Krakatoa



(26 X 2013, treća verzija)

« Задњи пут промењено: 01.23 ч. 26.10.2013. од VladKrvoglad » Сачувана
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205



« Одговор #36 у: 11.42 ч. 26.10.2013. »

Sviđa mi se...na prvo čitanje, asocira me na sumatraizam. Šta su nanare?
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #37 у: 18.39 ч. 26.10.2013. »

Hvala ti Danga. Drago mi je da se bas tebi svidja!
A nanari su maleni, sareni morski puzici. Ono, kad uzmes u saku sitan sljunak i pesak sa mokrog dela plaze, ako pazljivo pogledas, videces i nanare.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #38 у: 18.46 ч. 26.10.2013. »

P.S. Evo i verzija na nasem (srpskom) standardu:

SAMO TI NANARE MOGU DONETI
(2008)



 U limanu crnoga peska
 već vatrom napuklog ostrva Krakatau
 dnom sam drakara dodirnuo vode dno
 samurovinu za Nausikaju žurno noseći
 arealom modrila brižno joj ploveći
 dok akove morske nisam izlizao

 Jer rasparana tapiserija talasa toplih
 i goblen oblaka mokrih i oblih
 na vez me ovaj nateruju hitro
 da šumne vale zalivske vezem
 čudeći i školjke šuplje u njihovom snu
 hladom moje sene na morskome dnu
 kao da siguran biću u ovoj luci dimnoj

 A kad oluja hučna osvane i prestane
 ložište će ostrva već samurovinu sagoreti
 moj drakar do vodišta sasvim izgoreti
 ali koliko slojeva prozirne plave
 pokriti mi mora telo željno tebe
 da svetlost ne osmotri kako ti hitam
 ispod vala dalekog
 sa žala nestalog
 ostrva potonulog

 Krakatau
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #39 у: 13.31 ч. 13.01.2014. »

LEPTIRICA JE NA OKREČENOM ZIDU KRALJICA
(20. 08 2011)





Bezimenost mi sluti na bezumnost.

Promaknu s vremena na vreme

nepoznate devojke i žene

koje mi liče na ono nešto

što sam želeo da mi postaneš.
 
Dodirnu u meni

misli o smislu ljubavi

i minuvši milinom i seksipilom kraj mene

zatrepere u meni nadu pradavnu

koja me trideset godina

u rukavicama za život drži.

(Mislim da ti je moj svet

ostao u kukovima)

Jutra mi stopala

obuvaju u gvoždje

kao da želi da mi noge

što pre odrvene

i listovi uvenu od vremena.

Kupio sam zato ručni časovnik

narandžaste boje.

I obuo žutu obuću

da me na suncokrete i leto podseća:

neko mi je drag odavno rekao

kako su to mladalačke boje

a ja sam sretan

što boje  želim opet videti na sebi.

Jer to je osećaj

koji ne treba požurivati.

Bezbedan.

U autobusu sam za negde ka planinama

a on bele rukavice na točkovima ima

i repušinu u koferima putnika.

Razmišljam.

(Misli da joj je ceo svet u kukovima)

Ali,
 
videću je ja već izdaleka da prilazi.

Svetlost nek joj treperi medju listovima.

I bićemo iznova skupa

na pitomom obronku

ležeći u travi:

pomračina

lelujavim prstima

nek nijanse sve tamnije

po nama posipa.

Boje se približavaju svaka svakoj

da se pod sumrakom

u jednu povežu.

Saznao bih tada zasigurno

da li je u njenim kukovima ostao

moj bezdan.

A iza okuke

okrnjen krug s visine

mutno će svetlo

po putu rasipati.







.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #40 у: 23.10 ч. 08.05.2014. »



PARAMETAR OSTAVLJENOSTI U PUSTINJI



Strah je pesak oštrih čestica
pustinja njenih
suvih
proceduralnih poljubaca.
Usana eolskih
smeši se erozijom
naših momenata bliskih.

Dodirnu me dahom
pogledom kosnu
suvim protrlja ledom
reskom rečju.

Veju
lelujaju
nestaju
fenom nošena zrnca
crta preostalih
mog napuštenog lica



(5 april 2014)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #41 у: 14.22 ч. 20.05.2014. »

JELEN DO

 

 

 Vlati naspram plavog

 i dve prašnjave zmije

 šljunkovitom svojom kožom

 doveli su me u Jelen Do.

 Da si i ti kraj mene

 mogla si postati reptilska boginja

 ovog napuklog brda

 gola i palacava pod kamenom

 ližući slanu

 ili

 bešumna košuta

 u potoku kuckavih oblutaka.

 Ali nisam te poveo sa sobom

 ni poneo u sebi

 niti znam

 da li si želela poći ovamo.

 

 Ovako zamišljam mesto

 gde vredi ostati

 i sačekati

 i odlučiti

 šta će se dogoditi.

 Kreč iz brda cvili

 visine prašinom muti

 a krhotine klanca oko mene

 sedim starinama nalik postaju.

 U ostavljenoj kući

 zemljani zidovi

 na leptirice i šišmiše mirišu

 i tu bih hteo

 hteo

 da se setim

 obećati sebi

 da ćeš mi ti ostati

 večnost

 kipa od medi.

 

 A šta li je jelen ovde iščekivao?

 Mislim

 da je od vremena i pobeleo

 i odlučih da ja tebe do večeri sačekam.

 Posle vetrovitog dana

 Stabla će me dodirnuti zelenim ušima

 ili su im to oči, usta, prsti ili pluća

 a ja ću zamisliti mesto

 gde je jelen zanoćio

 i sa kojeg je kamenja

 so jezikom izljubio

 

 Veče je

 i meni je lakše zamisliti svemir

 kad nemiri

 pokušavaju došapnuti misteriju postojanja

 ali ne uspevam ih razgovetno čuti

 a i ono što naslutim

 još manje mogu zapamtiti.

 Metalni sjaj novčića sa svoda

 želi me potkupiti da ostanem i sutra

 i prekosutra

 i dalje

 i zaluđuje me brojanjem

 svojih dalekih kresnica.

 U tanjirima svojih dolina

 moj svet samog sebe jede

 boginje i košute nestaju

 a zemlja

 kao zlatni prah u situ preostaje.

 Sve je manje ima i sve mi je dragocenija.

 Od nje je i ovaj krajolik.

 Naslikan je za tebe

 ali nisam uspeo na njemu naći

 mesto

 za sebe

 

 
(19. 05 2014)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #42 у: 19.47 ч. 13.06.2015. »

TRUTOVA RAPSODIJA


Prepoznao sam zasijani trag
sjećanja prosutog po livadi
odveo me je zujeći
do predvečerja sa tobom
polegli po toploj travi
slušamo zalazak pčela u sumrak
kad odnose crtice svjetla na sebi
a ja zaptivam ove misli u saće
očuvat će mi dugo
tvoj miris kraj mene
i moju želju za tobom
u nadolazećoj tami
Roj žudnje je brujao nad vlatima
i nad strepnjom polegle matice
prvi je put bez krila izložena meni
Težak je njen okus
lijepi se zavodljivo
i teče po grlu
pritisnuo je čula i svijest
u gluho doba moje nježnosti
Pokreti nas drobe bez jeke
raspršuju u svjetlost što nedostaje
u polen koji pada po tebi
mliječom natopljena tijela
natapamo tlo
sjeme smo za sjećanje


.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #43 у: 13.46 ч. 23.10.2015. »

DESPOTOVICA




Na njenu svetlucavu bluzu
vilini konjici sleću
a bokove joj miluje
tkanje plavih iskri
pa ipak ona zavodljivo traži
prave muške ruke
Despotovica se lagano njiše
na svojim kamenim cipelama
po dolini gaza i stazu sebi teše
kao da se za večnost priprema
Brđjani je preziru
kad po blatu puže
besmrtna
a svako leto umiruća
ali plaše je se
kad dovoljno snažna
svake godine novog verenika
u svoje duboke kukove primi
da ga strašću svojom uguši
Danas joj nazirem snagu na licu
mada je sretoh rasplakanu
pojavila se tromo iza ugla
kod napuštenog zadružnog mlina
i pod čipkom bele pene preko očiju
pogledala je u mene.
Pogled bi da joj živne
osenčen sunčevim pegama
njena živahnost bi moja smrt bila
ali oćuta pozdrav i ime mi prošapta
kao da nije htela
da zvukom odmah zamuti
svoje lisnozelene trepavice.
Pustila me je da joj priđem
putem kroz drvlje i gvožđa
otpali nakit
sa njene prolećne haljine.
Na svetlucavoj bluzi
vilini konjici plavu tkanicu iskri ližu
i sunčeve pege progone
Dodirnuli smo se
i zadrhtao sam od snage
njenih laganih pokreta
zanjihala se poda mnom
Šišteći je uzdahnula
plavu boju s vrha dana
zazveckala virovima pokreta
glatkih nabora haljine
kliznula je zavodljivo preko mene
hladnim prstima mi miluje čelo
i usne su joj na mome telu
njen poljubac bi mi do pluća dospeo
dah bi mi oteo
i ja znam da ona želi
da spoznam do kraja njenu dubinu
Klizi već preko mene
i nad mojim licem poravnama
nabore svoje haljine
a ja
posipam konfete mehurića
na svetlucavu joj bluzu
gde vilini konjici opet sleću.


(2015)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #44 у: 00.04 ч. 07.11.2015. »

DOSIJE JEDNOG ODNOSA

(26.02.2015)



Priveo sam te
zbog neupotrebe migavaca
mada svakoga dana
prođeš opasno zanjihana kraj mene.
Hapsim te zbog rupe u koracima
kojom me izazivaš
u ovo vreme nejebice.
U tvoju odbranu moram reći
da nisi pružala fizički otpor
niti vikala da si nevina
predala si se odmah
zbog zločina razbludne lepote
koji mi je zaustavio disanje.
Istražni je postupak pokazao
da slaviš neki svoj praznik rada ili rata:
duvala si besno u balon crvenim usnama
a tvoje su se bele lopte bibale
po zatvoru uske majice.
Svezanu u zlatne lančiće i čipkane bretele
i zarobljenu leopardovim šarama kaputa
sproveo sam te u jedinu praznu ćeliju
u kojoj već 49 godina svoga veka
boga nisam molio.
Pretres je otkrio sve tajne
tvoga zadihanog tela
dahtala si vrelinom u tami
čekajući da pripremim instrumente
i priključim te na svoj pornograf.
Prikačio sam vrhove noktiju
na tvoja kliska leđa
počeli su da iglaju šare dijagrama
po koži toploj od krivice
Uzdrhtala si sisama
a ja sam utisnuo barometar
u vlagu rupe u koracima
i zapretio da niko drugi više neće upasti
i ostati zakovan grčem dole
u tvoju zamku za neoprezne matorce

Mučiću te dugo
dok ti nokti ne pozelene od laka
dok mi barometar ne smrskaš na vrhuncu kraja
dok mi ne priznaš napismeno po telu
u tri primerka overena masnicama poljubaca
zašto me tako beskrupulozno
jebozoveš?




(ajme!)
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #45 у: 22.35 ч. 24.05.2016. »

BIKOVI SU PALI NA KOLENA


Da je zemlje više od neba
pesak bi sa plaže pomislio
kako je on taj
koji more i travu melje i tanji
miriadama
nežnih staklenih ugriza.
Da ima smrti više od života
napravio bih ti jorgan
od maslačkovog paperja
Zagrnuo bih te njime
nek te sačuva
i miluje kada sam odsutan
a ako se uspem vratiti
pregrnula bi ga i ti preko mene
i tkali bismo beskraj
opipljivom prisutnošću
jednog u drugom
po celom telu.
Da je vetra više od vazduha
Povetarac koji zaigra kroz otvoren prozor
lakoću bi našu poneo sa sobom
nek lebdimo nad toplim strujama vazduha
dotičemo vrhove travki i listova
i pratimo svilene bube u letu.
Da je okrutnosti više od nežnosti
i radosti
vetar bi prozore i pesak i bube
uzvitlao
kroz šumu staklenog drveća
gde svako drvo fantastičnih oblika
raste iz naših osećaja:
zazvečao bi huk kristalnih zvižduka
pucali listovi i drobili se
u srču opalog lišća i izlomljenih grana
koja krcka pod našim koracima.
Svaki bi nam preostali dodir
bezbolne rane otvarao
i sukrvicom rubove lomova
ružičasto obojio
A da ne tražimo uvek mesto
za ostati skupa
čak i kad nam se čini da ne postojimo
ne bi opstali
ni u kraju ove pesme
koji beskrajem staklene maslačke
u živi pesak pretvara.

.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #46 у: 00.05 ч. 06.11.2016. »

STVARA LI SAN RAZUMA SVA MOJA ČUDOVISTA?

(7. I 2011 - 6. XI 2016)





Sve postane mrak

osim onoga

što razum osvijetli

i osjećaj oboji

A te je tame oko mene

zaista premnogo:

ni moja svijest

nije izumjela duga svjetla

nije otkrila kratke eksplozije fosfornih pejzaža novih svjetova

niti akumulirala neonske oblake Jupiterovih satelita

da pronikne kroz prostor i vrijeme

kojim te praznina odvaja mrakom od mene.

I pitam se

koliko li mi to svjetla i treba

za osvijetliti cijeli taj svijet oko mene?

Foton sam jedini u toj praznini

koja i laserske zrake vremenom rastapa

I  ne preostaje mi na kraju vremena

nego da spavam snom uštavljene kože

spavam da mi ne uvenu i očni kapci

spavam teško i potmulo

poput dodira preko rukavice

kojim utrnulu nogu masiraš

snim sitnim snovima bez očiju

i tako ne mislim stalno na tebe

već proživljavam iza ruže kapaka

uvijek iznova onu vječnost

sopstvene uspomene na početak

kada sam se pitao

kako li ćemo izgledati

i što misliti

kada zaboravimo

da smo i mi

bili mladi


.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #47 у: 00.07 ч. 24.06.2018. »

LETOVANJE

Nedostajanje je postalo
hod u bezvazdušnom prostoru
paperje pepela za jastuk
na kome nam izgorele misli
počivaju

Da robotkinje imaju dušu
da li bi to bila meka kap žive
koja im amalgamima unutrašnje žice
srebrom oblaže
ili treperava struna harpe
oštra i lepa kao beskrajna smrt
pada u Marijanske ambise
Da je njena duša
pozitronska simfonija u B-molu
govorila bi mi binarnim jezikom
da me voli ili ne
voli ili ne
i odvela bi me
ili ne bi
na letovanje u Silicijumsku dolinu
na obalu reke Kibernetisanih struja
gde integralna radijacija
pesak pretvara u kvarcne bazene
glatke poput njenog pogleda
tvrde poput njene volje
prozirne kao njene namere.
Tamo bi se kao androidi voleli
naši bi nam zagrljaji oduzimali dah
i lomili bismo od strasti
jedno drugome
naša plastična rebra
i silikonske tetive
a lubrikantnim poljupcima
otkrivali uzajamno
najdublje sintetičke tajne.
I nikad se ne bi umorili
u vodjenju ljubavi
sve do smrti
beskrajne kao pad
u Marijanski rov

Da li me zato oblači u žičanu košulju
i pušta oblak izmaglice na mene
mogu li automati spontano lagati o sigurnosti
kao ja
ili programirano
kao ona
pakujući moje misli u reklamne slogane
koje proizvodna traka po meni rasipa.
Želim
da u našim mišićima ne teče mlečna kiselina
već ionska oluja
da postanemo mašine koje sanjaju
o kontroli nad metalnim rukama
i kompjuterskim terminalima.

Pritiskam praznu konzervu na uho
da čujem šum mora.
Beskrajno polako
tonem u Marijanski rov
i plavo postaje crno
slane oči mi cure u tminu
pritisak me rasipa
u čestice fosfora
koji nije video svetlo
i ne uspeva da zasvetluca
sam
od sebe.

.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #48 у: 10.44 ч. 07.09.2018. »

A TAMAN POMISLIH DA SAM BESMRTAN



Vreme je reč

koja osećaje za nas nema

a toliko osećaja pobuđuje.

Hej, i koliko li vremena imamo?

Dugo je posmatram

Oči su joj rastanjena praznina vazduha

a pod koricom leda ućutkano jezero.

Pogledom vodu smrzne

a u oči me gleda zamagljene

da me samo so spasava

i namaz skorenih izraza lica.

Pära njenog daha se inji u vazduhu

pahuljama mi po obrazima pada

Njen osmeh je kristalna maska

dok mi kruto pruža vrhom usana

poljubac od vulkanskog stakla

a taj se krto polomi i od dodira

u falangu kremenih noževa

i usne mi raskrvari žive

krhotine spadaju s njih

u grotlo mojeg nemira.

Vreme je reč

ona milosti nema

a toliko samilosti izaziva

Ponadam se da mi je pri ruci

Ali ne umem upravljati njome:

sećanja i želje nisu dobri instrumenti

uvek me odvedu na iste tačke

koje ne uspevam iznova stvoriti

kako bih izmenio što se desiti mora:

gledam je sa sažaljenjem

dok mi poslednji udarac zadaje

krvavih ruku, grimiznih noktiju

skida sa sebe crno rublje

obasja telom performans ljubavi.

Vreme je reč

koja očiju nema

a toliko slika generiše.

U crnoj haljini belih nogu

njiše barku kukova

i odnosi mrežu vrhunaca

da je izruči u smrznuto jezero.

Vreme je sada

za poljubac od šećerne vune

sladak i topao i šaren.
 
pa nek nestaje pri dodiru usana

nemilosrdno

kao da nikada nije postojao.




.
« Задњи пут промењено: 10.50 ч. 07.09.2018. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.103


« Одговор #49 у: 12.13 ч. 11.12.2018. »

MOGLA SI BITI ŠUMA U MOJIM OČIMA

.



Izbegavao sam dugo
susret sa njom
znajući
da ima oštar pogled
i da biti ubijen irisima zenica
nije moja ambicija
A noseći masku od blata
krio sam se
po periferiji njenog vidnog polja
i slušao iz daljine
njene visoke potpetice
Pa ipak se desilo
da se danas ne mogu čuti njeni koraci:
gazimo po okvašenoj glini
u koloni hodamo planinom
visokom dolinom
a ja hodam iza nje.
Ona je za mene uvek imala
izraz lica
otvrdle glinene maske
koji i sad nosi
ali, kad je pala na zemlju
potok je potekao iz nje
a glina se razbila u sive komade.
Hteo sam staviti ruke
na njen stas
i povući je sa tla ka sebi
lagano osetiti
prihvatanje bez glasa
i mogao sam sagoreti
čekajući da se ugase iskre
ispod njenih veđa
a ruke ne bih povukao
jer neispunjene tim dodirom
bile bi beskorisne
i lice ne bih okrenuo
ka praznini oko nje
dok ne napunim čula
njenim mirisom i dahom
i vrhom nosa ne oćutim
toplinu joj lica
i vlagu trepavica.
Hrabro bih se izložio
njenim plamsajima kose
žegao bih od želja i nada
poželeo rukama izmodelovati oblik
oblačića pare koje kitovi izdišu
i njime joj obrisati isprljano lice.
Tada bih naslikao kuću
odmah iza okuke ove bogaze
u koju bih se sa njom uselio
da snivamo rast borova
oko kuće i oko nas
kao da imamo
beskonačno mnogo vremena
lepi i postojani kao šuma


Ustala je brzo sama
i presekla me pogledom
a ja sam joj rekao
'Stara si ti i dobra kao šuma'.


Stojimo naspramno
U dubravi, na planini
stežu me drvenim prstima
hrapave boje stabala oko nje
hvataju mi se za dah
klizave nijanse trave i iglica
Pogodjen u oči
udahnuo sam nebo planine
toplo od sunca
i mirišljavo od borova
Kratkovide zenice potoka
razlivaju se po stazi
mašu trepavicama visoke paprati
zagledaju svaki kamen
šafrane i ljubičice
natapaju suvu glinu
ali mene ne mogu pronaći
jer stojim na rubu vidnoga polja.
A u mojem pogledu
šibljak čepića i štapića
svetlo i boje bi da fokusira.
I stojimo okrenuti jedno ka drugom
a zemlja nas drži u mestu
vuče korenje iz naših stopala
i čeka da nas ubiju oči ili ljubice
čeka da potonem u zemlju
obezglavljen ljubavlju.
Ali čeka uzalud.
Nije me razumela.

Šuma se udaljava iza nas
i ne osvrće se na našu golet.




.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 4 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!