Koliko je teško učiti srpski jezik

[Miki]

Ne postoji „nepravilan“ dijalekat, to je sasvim pogrešno stanovište. I na jugu Srbije postoji narodni jezik koji ima svoja pravila, svoju gramatiku i svoj rečnik, dakle nije uopšte nepravilan. Recimo, dijalekti sa juga Srbije mogu zvučati nepravilno sa stanovišta književnog jezika, ali isto tako i književni jezik zvuči posve nepravilno sa stanovišta južnosrbijanskih dijalekata, jelda?

Занимљиво виђење дијалеката... Ја сам одувек мислила да се под "правилним " сматра само књижевни језик... Дакле, неко ко је из Ниш, може да говори са своја 4 падежа и 2 акцента и да и даље говори ПРАВИЛНО? Чини ми се да је овакво схватање "исправности" превише релативно...

Немо' да се вређамо сад! Наравно да се за језичку норму узима стандардизовани књижевни језик, то је јасно — Ђорђе је хтео да каже да свако подручје има своја нека правила и свој речник који употребљава, али када се некоме званично обраћа, користиће свакако књижевни стандард. Не говори се ни у једној регији, ни у Ваљеву, за које кажу да се говори најправилнији српски језик, ни у Београду, апсолутно правилно, једино можда државна телевизија још води рачуна о томе — ако пођемо са становишта књижевног језика, сваки од ових поддијалеката је неправилан. Испашће да нико не зна матерњи језик исправно да говори. Јесте ово схватање мало шире, али могу ти рећи да у Немачкој постоји око 40 поддијалеката и ниједан није књижевни стандард, чак далеко од тога, али се у званичној комуникацији употребљава прописани језик.

[Madiuxa]

Ја не разумем шта си ти хтео да кажеш. Ја сам само хтела да приметим да се ја ипак слажем с констатацијом коју си дао раније а на коју је Ђорђе одговорио - да се може рећи "У том  том крају се говори јако неправилно", јер је неправилно у односу на књижевну норму, а полазећи од претпоставке да се САМО књижевни језик узима као ПРАВИЛАН.

Сад... НАРАВНО да ће свако у свом крају говорити онако како се тамо говори, нико му то не може забранити, али то не значи да говори ПРАВИЛНО.

Што се Ваљева тиче... Да, и ја сам то чула, међутим, нисам баш тако сигурна. Образовани Ваљевци, да, заиста говоре веома правилно, међутим ШНМ таман посла... Познато је оно оданде : "ОтИшо сам у Меоооницу да купим аспееерин...."

[Miki]

То и хоћу да кажем — како не би било да сви говоре погрешно, речеш им да говоре правилно (варкају се да говоре правилно) у оквиру свог подручја на коме се говори тај поддијалекат.

[Miki]

Можда можемо говорити о неправилнијем у односу на неки други, а полазећи од књижевног као јединог правилног. Сигуран сам да ни Клајн ни Пижурица, или ико други говори без грешке — то једноставно није могуће. Може се писати без грешке, што је опет тешко, али говорити мислим да не.

[Madiuxa]

Можда можемо говорити о неправилнијем у односу на неки други, а полазећи од књижевног као јединог правилног. Сигуран сам да ни Клајн ни Пижурица, или ико други говори без грешке — то једноставно није могуће. Може се писати без грешке, што је опет тешко, али говорити мислим да не.

Naklonjena sam da mislim isto. Hteli mi ili ne, uvek ce nam se potkrasti sitne greske - neki poseban akcenat tipican samo za nas kraj, ako nista drugo...

Sto me podseti na jednu moju drugaricu iz Nisa. Kao svaka obrazovana Nislijka, moja drugarica govori prilicno pravilno - koristi svih sedam padeza, sva cetiiri akcenta... Medjutim, veoma s vremena na vreme joj se potkradu neke reci, akcenti ili padezi koji te teraju na urnebesni smeh... Jednom prilikom je odgovorila, na pitanje sta joj radi majka koja je bila u to doba uciteljica u osnovnoj skoli: "Ma nista, eno je tamo u dnevnoj sobi, PREGLEĐAVA pismene zadatke...

[Miki]

Можда можемо говорити о неправилнијем у односу на неки други, а полазећи од књижевног као јединог правилног. Сигуран сам да ни Клајн ни Пижурица, или ико други говори без грешке — то једноставно није могуће. Може се писати без грешке, што је опет тешко, али говорити мислим да не.

Naklonjena sam da mislim isto. Hteli mi ili ne, uvek ce nam se potkrasti sitne greske - neki poseban akcenat tipican samo za nas kraj, ako nista drugo...

Претпоставимо да неко говори апсолутно превилно, без грешака — осврћући се на твоје речи (у праву си сасвим) — деловаће извештачено у најмању руку, ма где тако говорио, Ваљево, Београд, Нови Сад... Чак и ако би рекао да је ово једино правилно, нико га неће узимати за озбиљно. Свако наречје има своје особености, али све је то — српски језик.

Допуна:

Sto me podseti na jednu moju drugaricu iz Nisa. Kao svaka obrazovana Nislijka, moja drugarica govori prilicno pravilno - koristi svih sedam padeza, sva cetiiri akcenta... Medjutim, veoma s vremena na vreme joj se potkradu neke reci, akcenti ili padezi koji te teraju na urnebesni smeh... Jednom prilikom je odgovorila, na pitanje sta joj radi majka koja je bila u to doba uciteljica u osnovnoj skoli: "Ma nista, eno je tamo u dnevnoj sobi, PREGLEĐAVA pismene zadatke...

И мени се поткраде покаткад, иако пазим да говорим исправно. Нама је, са друге стране, смешан војвооођански гооовор или Ударање у бЕоградске бАндере. 

Закључимо, ништа од овог није књижевни стандард, али сви говоре „правилно“. 

[Вук]

Закључимо, ништа од овог није књижевни стандард, али сви говоре „правилно“. 

Ја бих се у потпуности сложио са овим горе наведеним, и још бих додао да је неумесно или погрешно за књижевни језик рећи да је правилан, јер то по аутоматизму све друго карактерише као неправилно, што је далеко од истине.

Свођење свеукупног српског језика на књижевни стандард је сакаћење језика. Локализми, дијалекти и наречја су богатство једног језика и одбацивање свега тога зарад књижевне форме језика, за коју је неко неким декретом или потписом рекао да је једино правилна, злочин је над језиком.

Ја сам потпуно свестан да треба да постоји и неки стандард, једноставно због комуникације међу људима из различитих крајева, али никако због тога сужавати цео језик на сувопарну књижевну форму. Можда неко мисли да књижевни језик није сувопаран, али ако га упоредите са раскошним богатством које је садржано у локализмима, наречјима и дијалектима, видећете да јесте.

Друго, мислим да је мало, или мало више, лицемерно, арогантно, претнциозно или како већ хоћете, да нека установа или појединац, било која или било који, каже једном народу:
"Е, сад ћу ја да вам одредим  и пропишем како треба да говорите, пошто ви не знате свој језик."
При том је тај народ, управо народ који створио тај језик, који га је чувао и градио кроз миленијуме и који га осећа и разуме целим својим бићем.
Крајње је неморално да нека институција, која је "новорођенче" у односу на историјско бивствовање једног народа, узме себи за право да творцу једног језика (народу), каже: "Не знаш ти да говориш тај твој језик, ја ћу да ти кажем шта је правилно а шта не. И од сад ће овако да буде, а ти си глуп и недорастао"

Ја се расписах...

Могао бих још о овоме, али да не давим...   

[Madiuxa]

Niko nije rekao da dijalete i njihove karakteristicnosti treba odbaciti i unistiti. Jednostavno treba konstatovati da odstupaju od knjizevne norme. Nista vise. A neka norma mora da postoji. Ja jos nisam videla da se u niskom kraju zvanicna dokumenta pisu tim dijalektom kojim se tamo govori...

I jos nesto mi nije jasno. Zasto se pridevu "nepravilno" odmah automatski lepe i pridevi "glupo, nedoraslo, neobrazovano i sl"? Zasto nesto sto je nepravilno, obavezno mora biti i glupo, neobrazovano i sl? Mislim, ta tendencija je po mom skromnom misljenju, jako pretenciozna, jer niti je ovde neko rekao da samo glupi ljudi govore nepravilno, a sigurna sam da niko to nije ni mislio...

Osim toga, veoma je protivurecno da neko ko je "potpuno svestan" neophodnosti postojanja neke norme, u isto vreme okrarakterise one koji postavljaju te iste norme kao licemere, arogantne, pretenciozne i nemoralne osobe...

[Miki]

Наравно, зато је ту књижевни стандард — да уобличи званичну комуникацију, као што рекох. Говор ШНМ се доста разликује од књижевног стандарда. Што му сада сви лепе етикете глупог, необразованог и остале, то је друга прича. А лепе их сви за оне друге. Не можемо то примати к срцу.

Нека баба из неког села у околини Ниша је била врло промућурна иако никад није мрднула из сеоске средине, што ћу илустровати једним примером, премда је говорила својим наречјем. Неки рођак је дошао њој у посету, који ради у иностранству, и у неком делу разговора она њему каже: „Ти идеш, а они причају за тобом.“ Не зависи ова реченица од контекста, а само сам хтео да напоменем како је српски манир неког омаловажавати ко ради, говори другачије. Она је уствари рекла, како он путује, ради шта жели у животу, а ту неки га оговарају иза леђа, причају глупости и сл., а речи је одабрала тако да други не разумеју шта је хтела рећи. Ово и сличне приче сам чуо од неких пријатеља, а лепо илуструје оно о чему говорисмо.

[Вук]

Niko nije rekao da dijalete i njihove karakteristicnosti treba odbaciti i unistiti. Jednostavno treba konstatovati da odstupaju od knjizevne norme. Nista vise. A neka norma mora da postoji. Ja jos nisam videla da se u niskom kraju zvanicna dokumenta pisu tim dijalektom kojim se tamo govori...

Чињенично стање је другачије. Све што није у складу са књижевним нормама сматра се неправилним, неуким, заосталим и на крају и глупим. Истицање кроз све образовне институције да је књижевна форма српског језика једино исправна је у ствари одбацивање свега другог што није складу са књижевним нормама.
То неминовно доводи до сиромашења и гушења језика. Мислим да се ово мирне душе може назвати злочином над језиком, а аналогно томе и над самим народом, јер један народ без свог језика не може опстати на светској сцени народа.

I jos nesto mi nije jasno. Zasto se pridevu "nepravilno" odmah automatski lepe i pridevi "glupo, nedoraslo, neobrazovano i sl"? Zasto nesto sto je nepravilno, obavezno mora biti i glupo, neobrazovano i sl? Mislim, ta tendencija je po mom skromnom misljenju, jako pretenciozna, jer niti je ovde neko rekao da samo glupi ljudi govore nepravilno, a sigurna sam da niko to nije ni mislio...

Ја се овде слажем с тобом, али ствари тако стоје.

Osim toga, veoma je protivurecno da neko ko je "potpuno svestan" neophodnosti postojanja neke norme, u isto vreme okrarakterise one koji postavljaju te iste norme kao licemere, arogantne, pretenciozne i nemoralne osobe...

Они који пстављају те норме јесу такви ако мисле да су они ти који одређују шта је правилно а шта не, шта може а шта не и шта се сме а шта не сме.
Они јесу такви ако мисле да они праве језик, поништавајући малтене целокупну историју српског језика.

Језик прави и ствара народ, по својим мерилима и својим потребама. Онако како он то хоће и уме. Не могу институције да иду испред њега, напротив. Оне треба да прате језик, да га прихватају и објашњавају свеобухватно, а не да буду цензори.

Само тако један језик може да се неспутано развија и постоји у свој својој раскоши и богатству.


Пишући ову и претходну поруку нисам имао намеру никога појединачно да нападнем или увредим. Ако сам, и поред тога, некога увредио, извињавам се.
Имао сам на уму појаве и чињенично стање уопште у српском језику. 

[Beli]

Када неко у неком друштву у току неког разговора, каже неку реч локалног карактера, неки локализам, често бива исмејан и сматран глупим и необразованим.  Исто важи и за некога ко говори народним језиком.  Он је сељак, глуп, нешколован, чобанин. . .

[Madiuxa]

Када неко у неком друштву у току неког разговора, каже неку реч локалног карактера, неки локализам, често бива исмејан и сматран глупим и необразованим.  Исто важи и за некога ко говори народним језиком.  Он је сељак, глуп, нешколован, чобанин. . .

To su vec problemi socioloske a ne lingvisticke prirode...

[Miki]

Мало ћу измешати овде лингвистичко и социолошко питање, јер се намеће:

Реч „сељак“ је попримила такво негативно значење, да је често већа увреда незвати неког сељаком, него му рећи да је глуп, примитиван или нешто друго. Поједини се нешто диче „грађанством“, а такви немају ни најосновније васпитање — нејављање на ходнику (које мене лично јако иритира), крађа сијалица и сијличних грла из истог, ломљење дугмади и шарање у лифту, ломљење прекидача за светло, пљување, мокрење у и око зграде... — то су <убацити погрдну реч по жељи>.

Дакле, сељак је онај који живи на селу, бави се ратарством, сточарством и осталим за село подразумеваним активностима, док је, најблаже речено, „Сељачина“ (заслужује велико слово) онај ко ради оно што наведох горе и још много горе ствари.

[Madiuxa]

Mislim da odavno rec "seljak" kad se koristi kao uvreda, nema veze sa osobom koja zivi na selu. Sad, problem je verovatno sto se u nekom pocetku koriscenja te reci neko ko je nekulturan i bez manira poistovecivao sa priprostim zivljem sa sela. Medjutim, danas je situacija mnogo drugacija. I to ne "danas" nego poodavno, jer nije to nikakva novotarija. Takodje mislim da se sama uvreda "seljak" koristi ne samo za nekog ko je bez manira, vec mnogo sire — konkretno ja sam vise puta toj recju okarakterisala ljude koji, sto bi se reklo ni s od sela nisu videli, misleci na osobine kao sto su pre svega podlost, nepravednost, karijerizam, balava nezrelost, i mnogo drugih gadnih osobina.

Zaista mislim da se uvreda "seljak" apsolutno poodavno vise ne odnosi na "neko ko zivi na selu"...

[Miki]

Мени боље паше аугментатив, јер не желим да неког називам сељаком, хотећи, вероватно вештачки, да задржим изворно значење речи. Обично додам и покоји описни придев усто.

Све ми се чини некако да смо одлутали од теме, а опет се вртимо око ње. Све ово има везе са учењем српског језика, мада је првобитна замисао постављача теме била како је странцима који уче српски језик.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Koliko je teško učiti srpski jezik