Правопис '10. - одељак о писму

[Бруно]

И ја мислим да се равноправност односи на слободу коришћења а не на ту 50:50 равноправност
У том случају (обавезне равноправности 50:50) би Устав обавезивао људе да нпр. књигу коју прочитају на латиници, прочитају обавезно и на ћирилици и обрнуто. Мислим, кад сте већ споменули читање као коришћење писма и кад се већ врти та прича око идентичне заступљености.

[Belopoljanski]

Стандардна равноправност, то јест равноправност стандардâ, колико ја као лаик схватам. Да писање латиницом буде формално регулисано у оквиру стандарда српског језика и да српски латинични текст буде у том смислу препознат. А не, на пример, Karagyorgyeva sxnitzla или Κασνο Μαρκο να Κοσοβο στιϫε, што јесте исписано на српском језику, али није ни по једном правописном стандарду.

[Pedja]

Iz diskusije je uklonjeno nekoliko poruka Radašina i Bjelopoljanskog zbog neprimerenog sadržaja.

Molim vas da se ponašate uljudno i sa dužnim poštovanjem. Ako ne možete da se uzdržite, vi prosto preskočite diskusiju.

[Радашин]

И ја мислим да се равноправност односи на слободу коришћења а не на ту 50:50 равноправност
У том случају (обавезне равноправности 50:50) би Устав обавезивао људе да нпр. књигу коју прочитају на латиници, прочитају обавезно и на ћирилици и обрнуто. Мислим, кад сте већ споменули читање као коришћење писма и кад се већ врти та прича око идентичне заступљености.

Тја, онда треба баратати правим изразима, а израз равноправност (тако омиљена флоскула у неким прошлим временима) не би требало користити.

Ни важећи, а ни Устав Србије из 1990. нису предвидели чак ни декларативну равноправност у употреби писама, у оба Устава се ћириличко писмо помиње као службено уз домицилни језик.

Иначе, ја не знам каква би то била равноправност од нпр. 70:30, можда необавезна?

А слобода избора или коришћења не значи равноправност, већ управо то, слободу избора између два стандарда.

А шта та слобода значи конкретно?
Да ли то значи да је сваки локални полицијски службеник слободан да одабере на ком ће писму да издаје личне карте за свој рејон?
Да ли то значи да је сваки општински моћник слободан да одабере на ком ће писму бити табле и путокази у његовој општини?
Или можда значи да сам ја као грађанин слободан да одаберем на ком ћу писму да читам титл филма који управо гледам?

Дакле, напре треба баратати правим терминима, а онда долазимо до суштине која је свим другим народима очигледно одавно јасна, двојни писани стандард у уређеном и цивилизованом друштву је сувишан ма како га звали, равноправност писама или слобода коришћења...
И не само сувишан, него и извор неспоразума и сукоба, наша правна пракса је већ пуна таквих случајева, али о томе ћу можда неки други пут.

[Љубиша]

НИГДЕ не постоји равноправност стандарда у облику у којем постоји у Србији.  Под равноправношћу се у западној цивилизацији подразумева могућност остваривања личних права и потреба, а не произвољност у усвојеним, заједничким стандардима.  Значи: једно писмо у једном језику, и то држава мора да обезбеди у службеној, званичној и јавној употреби, ма и силом закона;  а шта ће грађанин као појединац да ради, како ће да пише, шта ће сам за себе да штампа, може да измисли и лично писмо за те потребе, ако хоће, има и тога. 
Ево поређења, да буде јасније.  У свом стану можете да се оденете како хоћете, а можете да ходате  по њему и без одеће.  Али, ако тако изађете на улицу, ухапсиће вас.  Просто и јасно.


Хирстос се роди! Православнима срећан Божић и Нова година!

[Зоран Ђорђевић]

Ево поређења, да буде јасније.  У свом стану можете да се оденете како хоћете, а можете да ходате  по њему и без одеће.  Али, ако тако изађете на улицу, ухапсиће вас.  Просто и јасно.

Али ако сте гејчина, можете се позвати на људска права и закон о забрани дискриминације. 

[ArsLonga]

Ево поређења, да буде јасније.  У свом стану можете да се оденете како хоћете, а можете да ходате  по њему и без одеће.  Али, ако тако изађете на улицу, ухапсиће вас.  Просто и јасно.

Али ако сте гејчина, можете се позвати на људска права и закон о забрани дискриминације. 

Ако неко направи удружење Онанија и притом се позове на људска права и затражи од Дачића кордон од коју хиљаду полицајаца (оклопника), моћи ће да иде улицом и несметано се (само)задовољава

[Belopoljanski]

Bjelopoljanskog zbog neprimerenog sadržaja.

Белопољанског, са Е. Није од Бијелог Поља.

НИГДЕ не постоји равноправност стандарда у облику у којем постоји у Србији.  Под равноправношћу се у западној цивилизацији подразумева могућност остваривања личних права и потреба, а не произвољност у усвојеним, заједничким стандардима.  Значи: једно писмо у једном језику, и то држава мора да обезбеди у службеној, званичној и јавној употреби, ма и силом закона;  а шта ће грађанин као појединац да ради, како ће да пише, шта ће сам за себе да штампа, може да измисли и лично писмо за те потребе, ако хоће, има и тога. 
Ево поређења, да буде јасније.  У свом стану можете да се оденете како хоћете, а можете да ходате  по њему и без одеће.  Али, ако тако изађете на улицу, ухапсиће вас.  Просто и јасно.

На ово је Ђорђе одговорио још пре 200 година, врло лепо и врло аргументовано и мени стварно није јасно како је могуће да неко након тога поново креће са истим.

— Слобо, где је слонче?
— Које Слонче?

— Па чекај, јесмо ли пре 3 дана били у лову?
— Јесмо.

— И јесмо ли пронашли једно слонче?
— Јесмо.

— И јесмо ли се договорили да га чувамо и на крају лова одведемо у резерват?
— Јесмо.

— Јесмо ли се договорили да га ове три ноћи чувамо наизменично на стражу, како не би поблегло или га неке звери појеле?
— Јесмо.

— Да ли га је прве ноћи чувао Јељцин и ујутро га нађосмо живог и здравог?
— Јесте.

— Јесам ли га друге ноћи чувао ја (Клинтон) и ујутру га сачувао живог и здравог?
— Јеси.

— Је ли на тебе био ред да га чуваш ове последње ноћи на стражи?
— Јесте.

— И где је сада то слонче?
— Које слонче?

[Љубиша]

На пример, да аутор или новинска кућа могу издати нешто исписано латиницом, а да се при лектури текста могу позвати на Правопис српског језика и да се такав текст може сматрати стандардном српском литературом.

Треба да неко коначно образложи потребу за два писма (стандарда) у српском језику. Ја не видим никакав разглог за то, а горе сам навео неке од проблема које двоазбучје ствара, или може створити у будућности.
Када имате дефинисан један стандард и он живи у том језику, све друге слободе су дозвољене и нормалне, Можете штампати и латиницом, као што Ви кажете, шта год хоћете, и то онда спада у креативну употребу језика. Може и тако, грчким словима, и да се пише, рецимо, сленгом, новокованицама, измишљеним речима ... Све то спада у оно што језик толерише када је основни стандард постављен нормално, јасно и чврсто.
Ми то немамо, нама се та основа љуља.

[Љубиша]

Тја, онда треба баратати правим изразима, а израз равноправност (тако омиљена флоскула у неким прошлим временима) не би требало користити.
Ни важећи, а ни Устав Србије из 1990. нису предвидели чак ни декларативну равноправност у употреби писама, у оба Устава се ћириличко писмо помиње као службено уз домицилни језик.
Иначе, ја не знам каква би то била равноправност од нпр. 70:30, можда необавезна?
А слобода избора или коришћења не значи равноправност, већ управо то, слободу избора између два стандарда.
А шта та слобода значи конкретно?   ....  Да ли то значи ...
Дакле, напре треба баратати правим терминима, а онда долазимо до суштине која је свим другим народима очигледно одавно јасна, двојни писани стандард у уређеном и цивилизованом друштву је сувишан ма како га звали, равноправност писама или слобода коришћења...
И не само сувишан, него и извор неспоразума и сукоба, наша правна пракса је већ пуна таквих случајева, али о томе ћу можда неки други пут.

Лепо сте то образложили!
Невероватно је колико су те идолошко-политичке флоскуле из социјалистичке Југославије о богатству и предностима два стандарда укорењене код нас. Чак и код стручњака за језик, академика, политичара ... Они нису свесни да баратају обичним политичким фразама, које не могу да издрже било какву стручну проверу. А други из бивше Југославије су их лако прозрели и успешно одбацили.
Није ми познат иједан навод  иједног озбиљног стручњака из света (неоптрећеног идеологијом) у којем се говори о предностима два стандарда. А данас се проучавају и егзотични језици с неколико говорника, па су сигурно чули за овај наш случај. Као блокада у размишљању.
Чини ми се да ствари слично стоје и у другим областима код нас, зато смо у много чему на зачељу Европе.

[Belopoljanski]

@Љубиша: Образложено је. И баш због тога што је образложено, латинично писмо је једно од два писма стандардног српског језика.

Истина, они који су образложили нису ишли од куће до куће, куцали на врата и питали људе да ли су чули за то и да ли им треба додатно образложење, нити су могли то да ураде. Али образложење постоји. Ево питај Радашина, њему су овде образложили бар 20 пута... Да је папагај, умео би до сад то већ да репродукује.

[Радашин]

Лепо сте то образложили!
Невероватно је колико су те идолошко-политичке флоскуле из социјалистичке Југославије о богатству и предностима два стандарда укорењене код нас. Чак и код стручњака за језик, академика, политичара ... Они нису свесни да баратају обичним политичким фразама, које не могу да издрже било какву стручну проверу. А други из бивше Југославије су их лако прозрели и успешно одбацили.
Није ми познат иједан навод  иједног озбиљног стручњака из света (неоптрећеног идеологијом) у којем се говори о предностима два стандарда. А данас се проучавају и егзотични језици с неколико говорника, па су сигурно чули за овај наш случај. Као блокада у размишљању.
Чини ми се да ствари слично стоје и у другим областима код нас, зато смо у много чему на зачељу Европе.

И још једна ствар је ту битна. Оно што се нама за унутрашњу употребу приказује као два "српска" стандарда у свету не пије воду. Наиме, свет, тачније међународне организације задужене за стандардизацију не познају и не признају  два српска стандарда, већ латинички стандард воде као хрватски, јер нам је језик de facto исти.
И тако долазимо до ситуације да се, међународно гледано, овде користи хрватски писани језик, ма како га ми интерно звали. Има текст о томе у Куриру, мислим да је неко већ постављао линк на овом форуму..

[Љубиша]

@Љубиша: Образложено је. И баш због тога што је образложено, латинично писмо је једно од два писма стандардног српског језика.

Знам и ја да је образложено, још кад је стварана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Али,  тај пројекат стварања заједничке државе и заједничког језика није успео, па кад је већ отишао под воду, ред је и да тај СХ заједно с њим потоне. Од целог тог иструлелог мртваца, само се још тај СХ језик устоболчио и држи се као да је жив, а и то само у Србији. И то захваљујући томе што га Топаловићи зову српским језиком, иако он то није, јер они иза српског језика крију нашминканог СХ мртваца.
Ако је још неко образлагао нешто, онда није свраћао до нас. Зато молим дежурног Топаловића да наврати до нас и  мало нас просветли. При томе, нека дође зашивених џепова, а ја ћу се већ потрудити да дискретно склоним породични накит и остале вредности  из стана.
Мада, Топаловићи се не дају лако надмудрити - увек имају негде скривен резервни тестамент по својој вољи ...

[Belopoljanski]

Па не знам онда шта да ти кажем.

[Љубиша]

(Овде преносим коментар на чланак објављен у интернет издању "Политике", о новим саобраћајним дозволама)

Немања Царевић | 14/11/2010 18:32   @Бендер: "... potrebno da se prepozna da DANAS Srbi koriste dva pisma i da je potrebno da im se IZADJE U SUSRET tako sto ce se koristiti u svim dokumentima i srpska latinica."

1. Имам пријатеље који не користе много падежа док говоре. Молим надлежне органе да им  ИЗАЂУ У СУСРЕТ и одобре им ово преко "језичких ауторитета". Многи су добијали јединице због овога у школи.

2. Имам пријатеље који не умеју да читају. Молим да им се ИЗАЂЕ У СУСРЕТ и одобри им се да документа буду састављена од сличица.

3.  Имам пријатеље који студирају арапски и радо користе арапско писмо. Молим да им се ИЗАЂЕ У СУСРЕТ и одобре личне карте са арапским писмом, како би много опуштеније путовали у Египат.

4. Имам пријатеље који из личних разлога (у СМС порукама) користе латинична слова W, X, Q, OO уместо В,КС, КУ, У. Молим да им се ИЗАЂЕ У СУСРЕТ и одштампају таква документа. Кажу да ће бити "добар фазон".

5. "DJ"=Ђ? "C"=Ч=Ћ=Ц? "Z"=Ж=З?
Изгледа да и Ви имате своје жеље? Обратите се суседној влади!

       

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Антиправила (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Правопис '10. - одељак о писму