Правопис '10. - одељак о писму

[Дарко Бабић]

Ми то и данас имамо.

Где се може купити телефон који може слати СМС поруке на ћирилици? Сасвим је нормално када се помисли да ћирилица није погодна за телекомуникације.

Академик Иван Клајн је рекао да је нама Гајева латинице неопходна за српски језик управо због слања СМС порука.

Вратимо се на сам Правопис 10. где се каже: "...савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) – учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба.".

Не дозвољавам Клајну, Шипки и Бугарском да они мени одређују које су моје потребе када без икаквих проблема шаљем и примам: е-пошту, СМС поруке и друго.

Што се науке тиче, бесмислено је говорити о неопходности латиничких слова ШЂЖЧЋ. Мислим , у науци се користи хеленица (грчки алфабет) па српски језик не записујемо тим писмом.

[Belopoljanski]

А како дозвољаваш себи да своје личне потребе поистовећујеш са појединачним потребама сваког члана групе? Ако ми, као друштво, имамо међу собом и ризичне групе за грип, вакцина је наша потреба, без обзира на то што неки Дарко или Радашин могу бити здрави као коњи и не посећивати лекара.

Ово твоје је гнев појединца, тачно онакав како сам описао раније: гнев појединца са ауторитарним схватањима и потребама, са органском потребом да свет и друштво око њега функционишу по његовом начелу и са његовим прећутним благословом, а који ту ауторитарност не може да спроведе јер нема ни политичку моћ ни стручни ауторитет или бар прихватљиву логичку аргументацију, да га ико макар и саслуша. Наравно, хвала Богу на интернету, иначе се његов глас нигде не би чуо, нити би ико био свестан да он и постоји. А ни данас нико битан тог гласа није свестан нити обраћа пажњу на њега – он само користи интернет како би досађивао онима који функционишу и који не виде проблем. Трагедија овог погрешног усмерења енергетских напора је и у томе да чак и кад би сви активни учесници форума Вокабулар, њих 15-20, устали и повикали „Тако је, Дарко, ти си наш идол!“, суштински се не би променило ништа сем тога што би Дарко био задовољан јер је добио потврду да је у праву. А оно, чак ни од те потврде нема ништа, него се једино сам са собом слаже.

Ја имам телефон којим је могуће слати наша латинична слова, и као резултат тога имам да ми се дужина порука броји и тарифира дупло. Такав је модел да укључивањем само једног слова ван стандардног опсега, сваки карактер у поруци добије дуплу дужину. Чак и кад не би било тако, када би по моделу UTF-8 само посебни карактери имали већу дужину, опет би комплетно писање порука ћирилицом значило комплетно дуплирање дужине поруке. И ја бих баш волео да видим како би тај технички проблем телефона које увозимо Дарко решио? Чак и када би оборио цене СМС за 50%, опет би оне обичне поруке биле дупло краће, самим тим и дупло јефтиније. Локализације за ћирилицу постоје, али нема довољне потражње. Па чак ни за латиницом. Колико људи уопште уноси контакте у телефон уз коришћење ć, š, č, ž, đ? Врло мали број.

[Радашин]

Не знам да ли ће се неко сложити са мном, али вас молим да макар прокоментаришете ово размишљање.
Пошто ћириличних писаћих машина није било (зашто, друго је питање), сва службена преписка била је на латиници. Решења, одлуке, пресуде, отпусне листе... Можда су због тога људи почели да доживљавају латиницу као "службено" писмо, а ћирилицу као писмо једва писмених.
Отуда и латиницом фирме за најобичније печењаре, механичарске и остале радионице, продавнице и сл.
Има ту и мало помодарства, мало шлихтања (онима који то нису заслужили), када се бутици и кафићи зову страним именима која због тога морају да се пишу латиницом.

Све то заједно, уз бескрајну толеранцију (оне врсте које код Хрвата нема) довело је до онога о чему је говорио Белопољански: Латиница се користи.

Ја овде увек имам обичај да направим паралелу са народом и државом који је имао сличну (тешку) историју као и српски народ.
Ирци су током времена под Британијом почели енглески језик да доживљавају као свој, ирски језик се био задржао само у руралним областима северозапада острва.

Задњих деценија чине се напори на омасовљавању коришћења ирског језика. Тако данас у Ирској постоје два службена језика, њихов (ирски) језик, и туђ, енглески језик.
На сличан начин, као тековина окупације међу Србима се усталило туђе писмо, поред нашег.
Ја се највише чудим онима који том туђем писму дају атрибут „српско“, то једноставно нема никаквог смисла.
Замислите да Ирци енглески језик којим говоре назову такође ирским језиком, то је наравно немогуће, и нико то ни не покушава.

[Зоран Ђорђевић]

Колико људи уопште уноси контакте у телефон уз коришћење ć, š, č, ž, đ? Врло мали број.

Ја уносим. За инат. И поруке пишем тако.

[Љубиша]

"Ја овде увек имам обичај да направим паралелу са народом и државом . ... Ирци су током времена под Британијом почели енглески језик да доживљавају као свој, ирски језик се био задржао само у руралним областима северозапада острва."
Слично је и с Велшанима и велшким језиком. И они се веома труде да обнове свој језик, којим данас говори једна петина становника Велса.
Наш просечан скоројевић сигурно премире од помисли на такву могућност - да неко не жели да говори енглески, већ тамо неким својим "застарелим" и несветским језиком!

[Belopoljanski]

Не знам да ли ће се неко сложити са мном, али вас молим да макар прокоментаришете ово размишљање.
Пошто ћириличних писаћих машина није било (зашто, друго је питање), сва службена преписка била је на латиници. Решења, одлуке, пресуде, отпусне листе... Можда су због тога људи почели да доживљавају латиницу као "службено" писмо, а ћирилицу као писмо једва писмених.
Отуда и латиницом фирме за најобичније печењаре, механичарске и остале радионице, продавнице и сл.
Има ту и мало помодарства, мало шлихтања (онима који то нису заслужили), када се бутици и кафићи зову страним именима која због тога морају да се пишу латиницом.

Све то заједно, уз бескрајну толеранцију (оне врсте које код Хрвата нема) довело је до онога о чему је говорио Белопољански: Латиница се користи.

Мислим да је сасвим могуће. Одатле и она навика код великог броја наших људи, да када пишу штампано (то јест, лепо и уредно, када дотерују текст) то чине латиницом, а када пишу писано (потписују се, хватају белешке или праве приблешке) то чине ћирилицом.

Па и оно из „Националне класе“, када Драган Николић завирује новој колегиници у свеску и коментарише, уз чуђење обрвама, „Ооо, латиницом пишеш?“ Баш зато што је деловала некако службеније, озбиљније. Као и данас што реч „интенција“ делује озбиљније од речи „намера“.

И не бих оно тумачио толеранцијом. Каквом толеранцијом, када смо ми сами то писмо користили? То јест, имали и имамо довољно велику масу која је то писмо пригрлила и више га воли од ћирилице. Под „ми“ не мислим на Дарка, Радашина и Љубишу, него на народ и друштво у тоталу. Ја бих то другачије поставио и сматрам, да је којим случајем стара Југославија била чланица Варшавског пакта или под директном СССР окупацијом, да би данас хрватски стандард био двоазбучни, а српски једноазбучни. У Срба је латиница прихваћена једноставно зато што делује модерно и то је то. Јесте била на неки начин политички и фаворизована... Али нам то нико није наметао споља, него сами ми, то јест онај наш део који је за то заслужан.

[Љубиша]

У Срба је латиница прихваћена једноставно зато што делује модерно и то је то. Јесте била на неки начин политички и фаворизована... Али нам то нико није наметао споља, него сами ми, то јест онај наш део који је за то заслужан.

Нека је, рецимо, све то тако како сте написали.
Али, шта да радимо са свим проблемима (в. моје претходне прилоге) које два писма у једном језику узрокују?
Ја немам ништа против било којег језика и писма на свету, волео бих да их знам што више, али не радујем се нереду који изазивају два писма, чија год да су изворно, и како год да се данас зову, у мом матерњем језику и у мојој држави.
Само претпоставите, да је којим случајем Србија правна и уређена држава, колико би било тужби због таквог стања?
Рецимо, у неком ресторану пише "Влажан под" латиницом, неко падне и сломи ногу, али може да тражи одштету јер је обавештење на латиници, а он то писмо никада не користи и не зна га (пошто су "равноправна"  и може да бира). Мислим да би овде сваки други амерички адвокат имао своју канцеларију овде у том случају. Испада да је добро што су нам законодавни и судски систем у овако јадном стању ...

[Belopoljanski]

Не разумем недоумицу, пошто нико у Србији није дужан да буде писмен, нити, колико знам, натписи у ресторанима и на приватним кућама (на пример „Пази пас уједа“) спадају у службену употребу језика и писма.

Ти проблеми о којима говорите нису у домену надлежности Правописа. Ево једне илустрације: стандардни бошњачки језик (са интерним називом „босански језик“) прописује стандардну употребу латиничног и ћириличног писма, а опет нико и нигде (или ретко ко) од особа које се декларишу као говорници тог језика не пишу ћирилицом. Службена употреба ћирилице у БиХ је регулисана правом српске нације, српског језика и норме српског језика и једино због тога у службеној употреби постоји функционално двоазбучје. Са друге стране, бошњачки језик је формално двоазбучан, а функционално се не користи ћирилица уопште. То је један пример да правописна решења не утичу на жељу људи за употребом писма и да српски правопис уопште није кривац за распрострањеност латинице. Сутра може изаћи нова норма по којој неће ни постојати латинично писмо српског језика, а увести се хеленица која неће бити форсирана службено и шта ћемо имати? Наставак неформалне употребе латинице према ранијим правилима и правописним стандардима, а популарност хеленице једнаку нули.

Због тога кажем да је поента коју износите примеренија политичкој дикусији о потребама за државним интервенцијама, него лингвистичкој о правописним решењима и нормама.

[Радашин]

Не разумем недоумицу, пошто нико у Србији није дужан да буде писмен, нити, колико знам, натписи у ресторанима и на приватним кућама (на пример „Пази пас уједа“) спадају у службену употребу језика и писма.

Због тога кажем да је поента коју износите примеренија политичкој дикусији о потребама за државним интервенцијама, него лингвистичкој о правописним решењима и нормама.

Рецимо да држава прави евиденцију броја писмених на српском језику.
Када се неко има сматрати писменим на српском језику?

[ArsLonga]

Vec pomenuh kako vecini ljudi koji pisu latinicom - ne smetaju oni koji koriste cirilicu. Kao i ja, smatraju da je izbor pisma - pomalo i intimna stvar.
Ali obratno?

Не знам на основу чега доносиш такав суд.

Cesto je to agresivno podbadanje sa ciljem nipodastavanja latinice putem nipodastavanja onih koji je koriste.
Evo, kao ovo gore, na primer.  Ljudi koji se radije sluze latinicom, porede se sa nepismenima, nekakvim strancima ili nedoraslim klincima, ekstravagantnima... i slicno.

Сумњам да се ико проглашава неписменим због коришћења латинице. Можда си мислио на "ошишану"?

Ali, kad smo vec kod pismenosti,  moja malenkost je primetila da su oni nepismeni - veoma brojni bas u redovima ljudi koji bi da cirilicom dokazu neko svoje 'iskonsko srpstvo'!?

"Они вређају нас, а ми њих никако!" Размисли да ли је баш тако. Прочитај још једном пажљиво шта си изнад написао.

Ako zelite dokaz ove tvrdnje, dovoljno je da procitate bilo koji clanak na 'Kuriru' i obratite paznju na komentare citalaca koji se busaju u svoju nacionalnost i to cesto preko cirilice!

Аух... где си ти отишао да тражиш "писменост"! Do not be silly! 

Odjednom shvatite da ih je vecina - polupismeno! 

Где ти живиш?

Pa se onda covek upita:
-Hajde, nek se ponose svojom nacionalnoscu,  makar nisu imali izbora iste: rodis se  kao Srbin ili Kinez, Englez ili Bocvanac, belac, crnac ili vec sta te zdesi.
Al' 'ajde. Neka uzivaju ljudi u onome sto jesu, super!

Ово си лепо рекао. Толеранција изнад свега!

Ali, kad pocnu da truse kako ih Srbima cine srpski jezik i ama bas ta 'srpska cirilica' - onda nek barem nauce taj jezik i to pismo!? Pa valjda im vise nego dovoljno znace?!

Србе чини Србима енглески језик. А Енглезе Енглезима чини српски, само што се ови на то не осврћу... и даље се "праве (да су) Енглези". 

[Зоран Ђорђевић]

Размислите само о томе зашто се у покојној Југославији нису приизводиле ћириличне писаће машине. Па онда причајте о наметању и прихватању.

Правопис из 1960 налагао је да се користе зарез и тачка, а да се запета и точка не користе. Срби су брже-боље протерали запету из школа, новина, канцеларија... Хрвати тачку нису јебавали ни за суву шљиву, и наставили су да говоре точка. Могло им се. Нико није ни хтео ни смео да проговори. Неки професори БУ, они са технике тихо су протестовали користећи израз "кома".

Старији сам од већине вас па знам више о том добу. Њима се могло оно што нама није. Већ сам причао да се песма "Тамо далеко" није смела певати са "...тамо је Србија", већ са "Тамо је домовина".
А они су лијепу њихову пјевали кад год им се прохте.

[Соња]

Лепо смо се договорили да нећемо о политици!

[Зоран Ђорђевић]

Лепо смо се договорили да нећемо о политици!

То не може да се објасни, и не може да се схвати без контекста,без атмосфере која је владала у то време, дакле - без политике.

[Соња]

Лепо смо се договорили да нећемо о политици!

То не може да се објасни, и не може да се схвати без контекста,без атмосфере која је владала у то време, дакле - без политике.

Знам, и све се слажем, само не мора опет. Доста милиона пута се овде расправљало о томе, без циља и смисла.

[Belopoljanski]

Размислите само о томе зашто се у покојној Југославији нису приизводиле ћириличне писаће машине. Па онда причајте о наметању и прихватању.

Правопис из 1960 налагао је да се користе зарез и тачка, а да се запета и точка не користе. Срби су брже-боље протерали запету из школа, новина, канцеларија... Хрвати тачку нису јебавали ни за суву шљиву, и наставили су да говоре точка. Могло им се. Нико није ни хтео ни смео да проговори. Неки професори БУ, они са технике тихо су протестовали користећи израз "кома".

Старији сам од већине вас па знам више о том добу. Њима се могло оно што нама није. Већ сам причао да се песма "Тамо далеко" није смела певати са "...тамо је Србија", већ са "Тамо је домовина".
А они су лијепу њихову пјевали кад год им се прохте.

Зоране, управо у овоме што си написао лежи одговор. Ми смо то желели, они за себе то нису. Нису Хрвати по Србији (а и Хрватској) бранили да се пева ни „Ко то каже, ко то лаже“, бранили смо ми. Ако је неко решио да се не производе ћириличне машине, решили смо ми. Ако је неко прихватио зарез, прихватили смо ми. Ако је неко прихватио затечено стање, прихватили смо ми.

Не „ми“ као целина и не консензусом, али довољно велик број нас да то постане обележје целе заједнице и нешто што они који тако нешто не прихватају, не могу игноришу. И тај део нас и даље користи латиницу, преферира латиницу и жели да настави тако. И то није нешто што ће Правопис да решава, већ може да реши једино неко ко би био на позицији са које се све и закувало, па сличним политичким мерама, репресијама и уценама да полако и деценијама мења ситуацију у корист ћирилице, као што се некад мењала у корист латинице. Али то опет и свеједно, понављам и понављаћу, не утиче на то да се латиница као писмо међу Србима активно користи и да ће се користити увек, јер за то постоји жеља. Можда би једино решење било ампутација коју предлаже Дарко/Радашин, да се једним резом заиста са српске стране све латинично прогласи за хрватско и реално поклони Хрватима и њиховим културним институцијама и баштини, али ја сматрам да је то решење, као и сва искључива решења, лоше.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Антиправила (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Правопис '10. - одељак о писму