Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.37 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Oblik "bresaka"  (Прочитано 17359 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« у: 04.43 ч. 14.01.2007. »

Možda nije baš etimologija, više istorijska gramatika, pa urednici nek premeste ako nalaze za shodno.

Zna li ko kako je nastao anomalan genitiv množine "bresaka" od nominativa jednine "breskva"? Pošto od "smokva", "tikva", "bukva" imamo regularno "smokava", "tikava", "bukava", dok "breskava" ne postoji. Da li je nominativ nekad glasio "breska"?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 13.50 ч. 14.01.2007. »

Чуо сам многе људе да кажу бреска и бресака.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #2 у: 16.08 ч. 14.01.2007. »

A zar je oblik "breskvi" nepravilan???
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #3 у: 16.18 ч. 14.01.2007. »

Da li je nominativ nekad glasio "breska"?

Ovo je zabeleženo u RMS, označeno je kao pokrajinski oblik.

A zar je oblik "breskvi" nepravilan???

Nije, može i jedno i drugo.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #4 у: 17.05 ч. 14.01.2007. »

Čula sam dosta ljudi u Beogradu kako govore u jednini oras umesto orah, valjda po analogiji sa množinom, i menjaju ga tako i kroz ostale padeže jednine... orasa, orase, itd...
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014



« Одговор #5 у: 17.07 ч. 14.01.2007. »

Čula sam dosta ljudi u Beogradu kako govore u jednini oras umesto orah, valjda po analogiji sa množinom, i menjaju ga tako i kroz ostale padeže jednine... orasa, orase, itd...
U Beogradu?  Huh Huh Huh
Сачувана

Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #6 у: 17.16 ч. 14.01.2007. »

Pa možda ih ima i u drugim krajevima, ja samo s Beogradom imam iskustva, pa eto... u kontekstu pravljenja torte i slično. Cheesy
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #7 у: 18.21 ч. 14.01.2007. »

oraJi bato Cheesy Cheesy Cheesy
To bresaka je kod nas ustaljeno, nekada sam se i pitala je li pravilno ili ne, ali vremenom se prilepilo za uvo i ne da se sada menjati Cheesy
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #8 у: 02.44 ч. 15.01.2007. »

Čula sam dosta ljudi u Beogradu kako govore u jednini oras umesto orah, valjda po analogiji sa množinom, i menjaju ga tako i kroz ostale padeže jednine... orasa, orase, itd...
Аха, има тога и у мом крају врло много, јер у нашем говору нема гласа х, па онда кажемо орас (или ора, орај, али чешће орас), тепис и сл. Јој... Smiley
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #9 у: 02.48 ч. 15.01.2007. »

...a patrijars, monas, uzdas, predas, vazdus...? WinkWink
« Задњи пут промењено: 02.51 ч. 15.01.2007. од Фаренхајт » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 03.04 ч. 15.01.2007. »

...a patrijars, monas, uzdas, predas, vazdus...? WinkWink
Патријарс би могао бити "народни ужички", мада верујем да би то ипак било патријарх јер се најчешће јавља у црквеном језику, где се х не губи. Монас исто тако, а прост народ би рекао калуђер. Smiley

За уздас и предас још нисам успео да утврдим како би Ужичани рекли - да ли је дах у ужичком дас, дај, дак или да... Знам да се каже "да данем душом", али све ми се чини (мени као матерњем говорнику, молим лепо Smiley) да ту ипак иде к: уздак, предак.

Ни за ваздух не знам шта би било, јер са духом је исти проблем као са дахом. Дус, дук, дуј, ду, дуг? Пре ће бити да се у ужичком и не каже дух уопште, него душа  Huh или неки синоним: утвара, авет... А ваздух ће најпре бити ваздук. Или зрак.

Тешко је заиста утврдити шта је "правилно" у једном дијалекту, па чак и на тако условно речено малом простору као што је ужички крај...

:ух: (уздас Wink)
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #11 у: 03.14 ч. 15.01.2007. »

Ја се мало шалио, кад оно добих анализу Smiley мада, није да се жалим Smiley

Дакле, х се може замењивати са к, са ј, са с, а може се губити. Глас с ће очито доћи код оних именица чија се множина врло често користи (ораси, теписи), док је онда к природније код оних чија множина није много у употреби (ваздук, уздак, предак 'кратак одмор').

Ако се х замени са к, како се понаша множина? Да ли добија ц (од к) или задржава "регуларно" с?
« Задњи пут промењено: 03.17 ч. 15.01.2007. од Фаренхајт » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 11.56 ч. 16.01.2007. »

Дакле, х се може замењивати са к, са ј, са с, а може се губити.
Може и са г, посебно код заменица: њиг, иг (Вук је, док још није користио х, писао ји).

Глас с ће очито доћи код оних именица чија се множина врло често користи (ораси, теписи), док је онда к природније код оних чија множина није много у употреби (ваздук, уздак, предак 'кратак одмор').
Видиш, тачно је тако! Нисам уопште то запазио, али сад ми је све много јасније. Cheesy

Ако се х замени са к, како се понаша множина? Да ли добија ц (од к) или задржава "регуларно" с?
Не! Ето, и сам кажеш да се множина ретко користи. Стога је вероватно и задржала регуларни облик, са с (тако би била множина, али се не користи). Никад нико не би рекао **ваздуци, **предаци, **уздаци... (али ни ваздуси, предаси, уздаси се не би никад рекло, мада тако може да се каже)
Сачувана
Amarilis
сарадник
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Milena XXX
Поруке: 109



« Одговор #13 у: 14.40 ч. 18.01.2007. »

Ни за ваздух не знам шта би било, јер са духом је исти проблем као са дахом. Дус, дук, дуј, ду, дуг? Пре ће бити да се у ужичком и не каже дух уопште, него душа  Huh или неки синоним: утвара, авет... А ваздух ће најпре бити ваздук. Или зрак.
Pretpostavljam da bi bilo dus, analogijom od množine dusi. Ali proveriću, pa ću javiti sutra, prekosutra... Kao i za dotične breskve Smiley
Сачувана
dudank
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 38


« Одговор #14 у: 07.03 ч. 31.01.2007. »

Треба знати да реч „бресква“ није нашег порекла. Ако се упореди сa старогрчким persea и латинским persicus (дрво бресква), те ако се узме у обзир да у руском и дан-данас гласи „персик“ - јер је персијског порекла, не зато што би била изведеница из латинског persiccus - сасвим сув, исушен - сам се намеће закључак да је од данас познатих (књижевних и локалних) назива за брескву најстарији - праска (настао метатезом консонаната и модификацијом вероватно полугласа). Из праске се - по угледу на букву и остале сродне речи - развија прасква (у неким крајевима прасквица, док се понегде израз праска користи за крушку), односно бреска и бресква. (Искусни одгајивачи годоминске области и нешто шире разликују брескву и праску као сорте - праска је дивља, тзв. виноградска бресква, ситна и горка.) Делује апсурдно, али изворнији облик очувао се управо у генитиву множине - бресака - док је сама бресква одлутала од свога оригинала како би се лакше уклопила у већ постојећи морфолошки систем.

Дакле, ипак се на крају своди на етимологију и на помало суров закључак да је аномалан облик по свој прилици „бресква“...
« Задњи пут промењено: 07.13 ч. 31.01.2007. од dudank » Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!