Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
03.37 ч. 22.07.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Температура  (Прочитано 17509 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« у: 16.17 ч. 14.01.2007. »

   Зашто се само за телесну температуру од, на пример, 38,6 °C каже ''тридесет осам са шест''? Зна ли неко порекло те конструкције?
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #1 у: 18.32 ч. 14.01.2007. »

verovatno zbog onog toplomer pokazuje trideset osam jedinica sa šest podeoka. Mada, ruku na srce moji obično izgovore zarez, pa mi nije do sada ovo upadalo u oči.
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #2 у: 08.51 ч. 17.01.2007. »

A možda to ima veze i s onim "format fotografije je 15 sa 10", "dimenzije kuće su 9 sa 8 metara", "đaci u dvorištu stoje u formaciji 15 sa 15" i sl.

Izgleda da dva zasebno očitana brojna podatka povezana u jedinstvenu informaciju ipak ne zamišljamo napisana eda bismo "pročitali" znak između njih (tj. ređe ćemo reći "15 puta 10", "9 puta 8", "38 zarez/zapeta/koma 6"), nego u tu svrhu koristimo predlog "sa" (verovatno u njegovom osnovnom značenju povezivanja). Naravno, pošto temperaturu svi daleko češće čitamo s toplomera nego s papira, navikli smo da kažemo "sa", pa to prenosimo i na čitanje brojnog zapisa.

Opet, možda su to naši rani lekari pokupili iz nekog stranog jezika (na kome su se školovali) pa doneli ovamo. To već treba proveriti na kompetentnijem izvoru.
« Задњи пут промењено: 09.00 ч. 17.01.2007. од Фаренхајт » Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #3 у: 15.43 ч. 17.01.2007. »

Да ли се каже 36 степени Целзијуса, или треба рећи 36 степени Целзијусових?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #4 у: 17.48 ч. 17.01.2007. »

Подељци нису његови, значи не треба "36 степени Целзијусових". Његова је скала, па се зато каже "36 степени на скали Целзијуса", "36 степени скале Целзијуса", па кад та скала отпадне, остане само "36 степени Целзијуса".
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #5 у: 22.45 ч. 17.01.2007. »

На самом дну ове странице такође стоји "степен Целзијуса", али не мислим да је то због образложења које је Ђорђе дао - ако се каже "Целзијусова скала" и то НЕ ЗНАЧИ "скала коју Целзијус поседује" него "скала коју је Целзијус смислио", онда нема граматичке препреке ни за "36 Целзијусових степени" - тј. тешко је смислити скалу а не смислити подељке Smiley
« Задњи пут промењено: 23.12 ч. 17.01.2007. од Фаренхајт » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #6 у: 23.08 ч. 17.01.2007. »

Цитат
"36 степени Целзијуса".

А то је, ако неког интересује, 96,8 степени Фаренхајта. Не знам само да ли бисмо и овде рекли деведесет шест са осам. Озбиљно питам.
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #7 у: 23.15 ч. 17.01.2007. »

Амерички лекари, колико ми је познато, не користе децимале кад исказују температуру у фаренхајтима, пошто је подељак те скале отприлике упола мањи него Целзијусов подељак, па су им целобројни износи довољни за практичне дијагностичке и терапијске потребе.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #8 у: 23.41 ч. 17.01.2007. »

Лево су степени Целзијуса, десно Фаренхајта.

37 — 98,6
38 — 100,4
39 — 102,2
40 — 104
41 — 105,8
42 — 107,6
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #9 у: 23.52 ч. 17.01.2007. »

Иначе: дозвољено је уштедети простор па рећи "целзијуси" уместо "степени Целзијуса" и "фаренхајти" уместо "степени Фаренхајта" Smiley исто као што смемо рећи "џули" уместо "јединице Џула" или "тесле" уместо "јединице Тесле" Smiley (неће се ти великани љутити што смо им умањили почетно слово Smiley)
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803


« Одговор #10 у: 04.50 ч. 19.01.2007. »

Биће да су ипак оба облика подједнако добра. Цитат из речника уз Српски језички приручник:

Целзијус (боље него Целзије, јер није класично име); Целзијусови степени или степени Целзијуса.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #11 у: 23.41 ч. 14.01.2009. »

Нисмо већ две године писали у овој теми, па ћу ово што сам хтео овде, да не отварам нову.

Метеоролози кажу: падаће киша која ће се ледити при тлу. Зашто при тлу, а не на тлу? Где је тачно то ''при''?

Сад се сетих оног цртаћа са Пером Детлићем кад пада авионом и негде при тлу му нестане бензина. Smiley
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 02.06 ч. 15.01.2009. »

„Pri tlu“ verovatno znači „ponegde tu i tamo prilikom dodira sa tlom“, dok „na tlu“ znači „svukuda po tlu“, pa je meteorolozima ono prvo bilo zanimljivije. Smiley A i meni je privukla pažnju gledajući vremenske prognoze ta kiša koja se ledi već negde u zraku, kako se približi tlu a još uvek dole ne padne. Cheesy
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #13 у: 05.37 ч. 15.01.2009. »

Ja bih pre rekao da su hteli reći kako će se kiša lediti u najnižim slojevima atmosfere, tj. iz oblaka će krenuti kao normalna kiša, ali će se zalediti neposredno pred tlom.

A drugo, da li je moguće da se kiša zaledi NA tlu? Jedino, čini mi se, ako govorimo o gradskom asfaltu. Obična zemlja van urbanih naselja upiće vodu, pa će se ova onda zalediti U tlu (ako se uopšte zaledi). Treće, voda se može lediti i na rastinju (tj. na granama listopadnog i četinama zimzelenog drveća), pa je to onda opet PRI tlu (relativno govoreći).
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #14 у: 11.15 ч. 15.01.2009. »

Ja bih pre rekao da su hteli reći kako će se kiša lediti u najnižim slojevima atmosfere, tj. iz oblaka će krenuti kao normalna kiša, ali će se zalediti neposredno pred tlom.

A drugo, da li je moguće da se kiša zaledi NA tlu? Jedino, čini mi se, ako govorimo o gradskom asfaltu. Obična zemlja van urbanih naselja upiće vodu, pa će se ova onda zalediti U tlu (ako se uopšte zaledi). Treće, voda se može lediti i na rastinju (tj. na granama listopadnog i četinama zimzelenog drveća), pa je to onda opet PRI tlu (relativno govoreći).

Биће да је ствар у томе што неки од нас при помену речи тло (тле?) прво помисле на асфалт. Cheesy

Мислим да си делимично у праву. То што метеоролози радије бирају термин „при тлу“ бих објаснио тиме што ће се део воде заледити баш тако како ти објашњаваш — делом бива упијен у земљу, делом се леди на растињу.

Међутим, не звучи ми вероватно то да баш није могуће да се леди НА тлу. Мислим да за мраза смрзнута земља ипак тешко упија воду, тешко може упијање да испрати падање кише. Стварају се барице воде која се онда леди на тлу. Земља потом бива прекривена глатким слојем леда и клизава је попут поледице на асфалту.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!