Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.40 ч. 17.07.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Бајке на лесковачки дијалект  (Прочитано 17746 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
milpetrov
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 16


« у: 16.03 ч. 17.08.2012. »

У Цара Тројана козји уши
[/b]
Бија некипут јед'н цар, Тројан.  Он имаја козји уши и на нигога не даваја да збори од тој.  Куде њега дођували пуно фризери али ни јед'н се никад не врћаја.  Како га фризер ошиша, цар Тројан га пита које је видеја, а фризер кад каже да је видеја козји уши, цар онда нареди на стражари да га затворив у тамницу и да га никад не пуштав; такој је било сас сви фризери што су га шишали. . .

Такој дош'ј ред на једнога фризера кој је знаја да се никој не врћа из царов дворац, па казаја на свога по младога помоћника да се разболеја и да он мора иде куде цара.  Младић пошто неје знаја ништа од цара, пристануја.  И текој отиш'ј он у дворац, ошишаја цара и кад га цар питаја које је видеја, младић казаја да неје видеја ништа.  Цар Тројан му т'д рекај да ће га он шиша на даље па га пуштија да иде дом и платија му дванајес златника.  Младић је наравно видеја да цар има козји уши ал' неје казаја ништа.

Прошло некол'ко месеца, младић шишаја цара и никад на никога неје рекај које је видеја на царову главу. . .  Како време прођувало, тај тајна почела да га копка, оћаја на некога да каже које је видеја ал' неје смеја затој што се плашија од цара Тројана.  Онда јед'н д'н питаја свога газду које да работи:

Младић: Газдо, имам једну голему тајну коју не смем на никога да испричам али више не мог' да гу чувам.  Мислим да ће ми буде по л'ко кад на некога испричам ал' се плашим које ће буде ако се тој прочује.   Које да радим?
Газда: Кажи на мене, ја ћу чувам твоју тајну.  А ако нећеш на мене, ти иди у цркву па се исповедај на попа.  А ако нећеш ни тој, ти иди поза град на ливаду, ископај рупу па у њум викни три пут тајну коју имаш па онда затрпај рупу сас земњу.

Младић му се захвалија, па отиш'ј на ливаду поза град и урадија како му газда казаја. . .  Ископаја рупу и викнуја три пут: ''У цара Тројана, козји уши''. . .  Кад је тој урадија и закопаја рупу, лакнуло му и отиш'ј дома .

Следећи пролет, из туј рупу израсле три стабљике од трску.  Јед'н д'н се деца играла на ливаду и од трску направили дудучики.  Кад су почели да свирав, из фрулу се зачуло:
''У цара Тројана козји уши'', ''У цара Тројана козји уши'', ''У цара Тројана козји уши''. . .

Тој се брзо прочуло кроз цело царство и наравно дошло и до цара.  Он брзо викнуја младога фризера да га пита на кога је причаја да он има козји уши.  Младић му испричаја како је урадија, како је викаја у рупу и да неје никоме ништа рекај. . .  Цар тад схватија да се истина никад не може сакрије па ослободија фризери из тамницу а овога младића наградија с големо богатство.

Ивица и Марица
[/b]

Живеја сиромашан столар с две деца и жену, њину маћију.  Тол'ко су били сиромашни да се често дешавало да несу имали које да једев па јед'н д'н маћија казала на татка да мора да одведе деца у шуму и там да ги остави. . .  Он викаја не на почетак, ал' му маћија рекла да деца такој мож' да нађев бољи живот, да ће ги можда нађе неки по богат кој ће може да ги пружи све што до т'д несу имали.  Татко на крај пристаја затој што не знаја да маћија мрзи његови деца.

Тај њин разговор чули деца.  Пошто су знали које ги чека, пошли на куде поток поред кућу и за ч'с напунили џакче сас бели каменчики.  После доручак ги татко повеја у шетњу по шуму к'о што ги је водија и млого пут пре тој. . .  Деца се к'о радувала да татко не би посумњаја да знав за његов план ал' су све време фрљали бели каменчики по пут.  После неко време, татко се сакрија поза неки жбунови и онда побегај и оставија ги сами у шуму. . .  Пошто је било рано на пладне, деца пол'чке пошла да пратив онија бели каменчики и до навечер стигли дом.

Татко и маћија се изненадили. . .  На деца казали да се на татка слошало па је брзо мораја да отидне дома. . .  Деца су знала да ги л'жев ал' казала да неје важно пошто несу били долеко од дом и да су знали да се врнев дом пошто познавав шуму добро.  По вечеру притили деца на спање и маћија рекла на татка да ги ујутру чим се разбудив одведе у шуму, ов'ј пут још по долеко како не би могли да се врнев.  И овај пут деца чула пошто су ги шлушали кроз врата. . .

Такој и беше, рано ујутру татко отиш'ј с деца. . .  Пошто несу могли да зберев каменчики па, деца узели по комат леб и бацали трошке по пут како би могли да се врнев к'о прошли пут.  Татко к'о прошли пут отиш'ј поза неки грмља и онда побегај а деца пошла да пратив трошке. . .  Ал' трошке изели неки пилики из шуму и деца не знала куде да идев и изгубили се.  До навечер лутали кроз шуму и видели неко светло у даљину кад почело да се стамњује. . .  Пришли по близо и видели да је доодило из кућу која је била направена од чикуладу с прозори од благо.

Пошто су били уморни, уплашени и б'ш гладни, Ивица и Марица откршили по парче од кућу и почели једев. . .  Тој чула вештица што живела у кућу па искочила и викнала ги да улегнев унутра да се одморив и да ги тури вечеру.  Деца улегла у кућу ал' несу знали да је тој гадна вештица  што једе деца и да има кућу од чикуладу да би привукувала децу која се изгубив у шуму да би ги после изела.

Чим улегли у кућу, вештица закључала врата да не мож' да побегнев, Ивицу закључала у другу собу да га подгоји а на Марицу наредила да работи по кућу. . .
Такој прошле некол'ко недеље, Ивица мораја да једе све што му вештица доносила за једење а Марица је по цел д'н чистила, прала и радила у кујну.  И кад је вештица одлучила да изе Ивицу пошто се угујија, наредила на Марицу да загреје релну.  Ивица пробаја да побегне ал' се тол'ко угојија да не могај да трчи. . .  Кад се релна добро загрејала, Марица викнула вештицу да дође и да погледа да л' је спремна за печење. . .  Б'ш кад се вештица потулила да погледа у релну, Марица гу брзо гурнула унутра и затворила врата, за тој време Ивица наш'ј катанац па заједно закључали врата од релну да вештица не мож' да искочи.

Такој је вештица завршила а Ивица и Марица су остали да живив срећно и безбрижно у кућу од чикуладу и да помагав на сви деца што су се изгубили да нађев пут до дом.

Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!