Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.31 ч. 18.08.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Nepravi objekat ili deo predikata?  (Прочитано 9562 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Vili
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vili Gervin
Струка: gimnazist
Поруке: 3


« у: 01.16 ч. 07.06.2013. »

Imam problema sa sintaksičkom analizom sledeće rečenice:

Izjavio je da reči pisane olovkom ili kredom nisu vrednije od običnog čavrljanja.

Jasno mi je da su dve rečenice u pitanju, prva ''Izjavio je'', druga - sve ostalo.
Sad, u drugoj je subjekat ''reči pisane olovkom ili kredom'',
predikat ''nisu vrednije'', ali šta je ovo ''od običnog čavrljanja''?
Ulazi li to takođe u sastav predikata ili je to nepravi objekat?
Сачувана
Masha13
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: prevodilac
Поруке: 177


« Одговор #1 у: 09.43 ч. 07.06.2013. »

http://www.boske.rs/stranice/objekat_odredbe.html

http://www.boske.rs/stranice/genitiv.html


nepravi objekt.


''od običnog čavrljanja''

« Задњи пут промењено: 09.49 ч. 07.06.2013. од Masha13 » Сачувана
Vili
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vili Gervin
Струка: gimnazist
Поруке: 3


« Одговор #2 у: 13.25 ч. 07.06.2013. »

Hvala, Mašo!

Pitao sam jednu stariju drugaricu (studentkinja srbistike), ona mi je poslala ovo:

''komparativni genitiv s predlogom od uz oblik komparativa prideva u funkciji semantickog jezgra uz kopulu kao povrsinski eksponent poredbene klauze s veznikom NEGO STO i znacenjem poredjenja po nejednakosti
Uvek je bio bolji od mene ( uvek je bio bolji nego sto sam ja)''

Au! :D
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #3 у: 14.02 ч. 07.06.2013. »

 Pozdrav Vili,

Da počnem od ovog zadnjeg čuda "komparativni genitiv ..trt trt" , ne zamaraj se time. Ovaj termin i to što označava "nepravi objekat" je jedna dubioza i to teška, vidio sam na par mjesta kako to objašnjavaju. To meni nije jasno, ali pošto sam obećao Pedji da ću da se pridržavam kućnog reda, a on je meni obećao da će me izbaciti sa foruma ako ne budem, onda bolje o tome nedje drugo.
U pravu si da su dvije rečenice, prirodno ovi glagoli kao rekao je, izjavio je, ovo je ono je, traže pomoćnu rečenicu kao komplement, koja daje sadržaj toga šta je izjavio čovjek. Znači "izjaviti" će uvijek uzeti ovo "da" pa o čemu god se radilo.
Naravno da je subjekat u pomoćnoj rečenici 'reči pisane olovkom ili kredom'', ali nije "nisu vrijednije" predikat. "Nisu" je odrečni oblik glagola "biti" za treće lice množine to znamo, i ovaj glagol možeš da nazoveš "kopulativnim", i da ga shvatiš kao vrstu znaka jednakosti ili nejednakosti u ovakvim rečenicama. Tipično je to što dodje posle forme glagola "biti" opisna fraza kojom opisuješ ili identifikuješ subjekat, a kad je tako onda je prirodno da će posle ovog glagola najčešće doći pridjev ili imenica. U ovom slučaju imamo pridjevsku frazu "vrijednije od običnog čavrljanja", u kojoj je glavna riječ komparativ pridjeva "vrijedne". Ako uprostimo pa uzmemo samo pridjev bez njegovog komplementa imaćemo ovu rečenicu:

Izjavio je da reči pisane olovkom ili kredom nisu vredne.

Gramatički pridjev "vredne" je komplement subjekta "reči pisane olovkom ili kredom", a značenje ovog pridjeva je opisno naravno, opisujemo subjekat rečenice.

Na isti način analiziramo i tvoju originalnu rečenicu, samo što je u njoj pridjev u komparativu i onda mora biti proširen sa frazom "od.." pa od čega god i šta god bilo vrijednije.

Rečenica je sastavljena od fraza, i u ovom slučaju govorimo o pridjevskoj frazi. Pošto pridjev ima svoje značenje onda lako možemo da identifikujemo i pridjevsku frazu kao element u rečenici. "Vrijednije od običnog čavrljanja" prirodno čini cjelinu i mi shvatamo o čemu se tu radi i kako su tu riječi uklopljene zajedno i da bi to shvatili nije neophodno..znači ne smije, nije neoophooodnooo da učimo ovo komparativni ovo ono u funkciji trajlabe trajlabe.




Сачувана
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205



« Одговор #4 у: 20.36 ч. 27.06.2013. »

ОМали, задивљујућа је твоја жеља да се бавиш синтаксом на неки свој начин, мимо свих утврђених правила и законитости. Оно што ти називаш "помоћном" реченицом је ИЗРИЧНА реченица. Даље, ти кажеш
Цитат
Naravno da je subjekat u pomoćnoj rečenici 'reči pisane olovkom ili kredom'', ali nije "nisu vrijednije" predikat. "Nisu" je odrečni oblik glagola "biti" za treće lice množine to znamo, i ovaj glagol možeš da nazoveš "kopulativnim", i da ga shvatiš kao vrstu znaka jednakosti ili nejednakosti u ovakvim rečenicama.
.
 Кажеш да је "нису", одрични облик глагола БИТИ. То јесте одрични облик презента, али помоћног глагола ЈЕСАМ. Остатак твог коментара у овоме цитату не желим да коментаришем.
Предикат је "нису вредније од обичног чаврљања". И то именски предикат. Компаративни генитив "од обичног чаврљања", само је допуна компаративу придева "вредан".
Изјавио је да речи писане оловком или кредом нису вредне./вредније/вредније од обичног чаврљања.
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #5 у: 21.45 ч. 27.06.2013. »

Цитат
Оно што ти називаш "помоћном" реченицом је ИЗРИЧНА реченица

Da od ovoga onda počnemo. Termin "izrična rečenica" je termin koji označava sintaktičku formu rečenice, pa onda može da bude izrična, odrečna, upitna (otvoreno ili da/ne pitanje), uzvična, ili imperativna. To nisu termini koje koristiš za sintaktički konstituent u analizi rečenice ili fraze. Da bi razumio razliku izmedju termina "izrična/upitna/odrečna.. rečenica" i termina "pomoćna rečenica" moraš da razumiješ razliku izmedju sintaktičke forme i funkcije. To je osnovno u sintaksi. Znači, izrična rečenica je termin koji koristiš kao što koristiš termin imenična fraza, pridjev, prilog itd. To su sintaktičke forme. Sintaktička funkcija je relacioni koncept - stavlja u odnos odredjeni element u rečenici prema ostalim elementima u strukturi rečenice. Kad kažem "pomoćna rečenica" onda imam u vidu rečenicu koja ima funkciju kao sintaktički element na nivou čitave rečenice, pa bilo da je ta pomoćna rečenica upitna, ili izrična ili kakva je već njena forma.
 Žurim sad, idem u grad na pivo pa ću sjutra ako budem imao vremena to da pojasnim malo i ubacim neke primjere.

Sam, si, je, smo,ste, su, to su oblici glagola biti u prezentu i ne znam je li to sad sporno. I jesam, jesi, jeste, jesmo, jeste, jesu su duža varijanta glagola biti u prezentu. Nisam se bavio srpskom gramatikom, ako misliš da tu postoji neki spor ili neki razlog zašto bih to shvatao drugačije ti objasni, ja ću to sa pažnjom da pročitam, ali nemoj samo da bude priča "utvrdjena pravila i zakonitosti" a nidje nema tog pravila formulisanog ni tih zakonitosti.
Ono što je važno tu da se shvati da je glagol "biti" osnovni glagol i da ga u ovakvim rečenicama možemo shvatiti kao znak jednakosti. Ono što posle njega dodje će tipično identifikovati ili opisati subjekat. Problem je komplement subjekta nazivati "imenski predikat" jer onda se pomisli da je to nešto što u osnovi mora imati imenicu. E pa nekad ima a nekad nema, u ovoj rečenici nema. "Vrijednije od običnog čavrljanja" je pridjevska fraza, i u pravu si da je "od običnog čavrljanja" komplement komparativa pridjeva "vrijedne". Ta pridjevska fraza je komplement subjekta, a čitavi predikat je "nisu vrijednije od običnog čavrljanja".
Dodaću još ponešto na ovu temu kad nadjem vremena, a ti do tada nadješ neki pristojan uvod u lingvistiku i čitaj, vidim lijepo da će da bude tu zadivljivanja dosta Smiley
« Задњи пут промењено: 21.50 ч. 27.06.2013. од OMali » Сачувана
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205



« Одговор #6 у: 22.19 ч. 27.06.2013. »

Цитат
Sam, si, je, smo,ste, su, to su oblici glagola biti u prezentu i ne znam je li to sad sporno. I jesam, jesi, jeste, jesmo, jeste, jesu su duža varijanta glagola biti u prezentu. Nisam se bavio srpskom gramatikom, ako misliš da tu postoji neki spor ili neki razlog zašto bih to shvatao drugačije ti objasni, ja ću to sa pažnjom da pročitam, ali nemoj samo da bude priča "utvrdjena pravila i zakonitosti" a nidje nema tog pravila formulisanog ni tih zakonitosti.
Ово није ТАЧНО.
ОБЛИЦИ ПРЕЗЕНТА КОЈЕ СИ НАВЕО, ИЗВЕДЕНИ СУ ОД ПОМОЋНОГ ГЛАГОЛА ЈЕСАМ, А НЕ БИТИ. Није ми јасно како бар то не знаш...У српском језику постоје три пом.глагола: ЈЕСАМ, БИТИ И ХТЕТИ.
   ШТО СЕ РЕЧЕНИЦЕ ТИЧЕ, ТИ УОПШТЕ НЕ РАЗЛИКУЈЕШ НЕЗАВИСНЕ И ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ.
У реченици
Код:
Izjavio je [u]da reči pisane olovkom ili kredom nisu vrednije od običnog čavrljanja[/u].
, подвучена реченица је зависна реченица; врста: изрична. Изричне реченице истичу садржај глагола ГОВОРЕЊА, МИШЉЕЊА, ОПАЖАЊА и ОСЕЋАЊА из главне реченице.
Цитат
Dodaću još ponešto na ovu temu kad nadjem vremena, a ti do tada nadješ neki pristojan uvod u lingvistiku i čitaj, vidim lijepo da će da bude tu zadivljivanja dosta Smiley
. На ово, немам коментар.  Grin
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #7 у: 07.57 ч. 28.06.2013. »

Dodaću još ponešto na ovu temu kad nadjem vremena, a ti do tada nadješ neki pristojan uvod u lingvistiku i čitaj, vidim lijepo da će da bude tu zadivljivanja dosta Smiley

А ти би могао да погледаш речник, под "жути картон".
Сачувана

OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #8 у: 13.20 ч. 28.06.2013. »

A odakle da počnem moj profesore. Možda da iskopiraš sa Wikipedije kako idu promjene glagola "biti" i "htjeti" po glagolskim vremenima. http://hr.wikipedia .org/wiki/Pomo%C4%87ni_glagoli 
Glagol "biti" nekad ima funkciju pomoćnog glagola u rečenici, a nekad je i glavni glagol u rečenici. Ovaj glagol najviše koristimo u jeziku koji govorim naravno i red je da znamo to. U sledećim rečenicama on je kopulativni glagol i rečenice sa takvim glagolom nazivamo kopulativne:

Ja sam u sobi.
Ja sam bio u sobi.
Ja ću biti u sobi.



"Sam" u prvoj rečenici je oblik glagola "biti" u prezentu, nije pomoćni glagol. U drugoj rečenici "sam" je "pomoćni" glagol - prezentska forma glagola "biti" koja nam pomaže  da glagolskom frazom kažemo da se to o čemu pričamo desilo u prošlom vremenu. "Sam" nema značenje u toj rečenici, ima samo sintaktičku funkciju pomoćnog glagola u glagolskoj frazi "sam bio". "Bio" u istoj rečenici je prošlo vrijeme glagola "biti" i ima značenje "nalazio sam se". U trećoj rečenici buduće vrijeme smo formirali koristeći kraću formu prezenta glagola "htjeti" - "ću" i infinitiv glagola "biti".
Glagol "biti" smo promijenili po glagolskim vremenima jer nismo Indijanci iz Zagorovih romana i nećemo reći "Ja biti u sobi", nego ćemo to prilagoditi tome što oćemo da kažemo po jasnom šablonu. Forme glagola "biti" u prezentu su sam, si, je, smo, ste, su a duže forme su naravno jesam, jesi, jeste, jesmo, jeste, jesu. I onda ćemo reći: Ti si u sobi, On je u sobi itd.

Glagoli u srpskom jeziku imaju infinitiv, i imaju odgovarajuće forme po glagolskim vremenima. Glagol "biti" nije izuzetak naravno, kud svu Turci tu i ovaj.
Tebi to izgleda čudno, a ne izgleda ti čudno da kažeš da je "jesam" pomoćni glagol i da su onda forme redom "jesi", "jeste" itd. oblici toga glagola. Drugim riječima, taj glagol nema infintivnu formu, nego su oblici po ostalim licima forme glagola u prvom licu jednine a to je "jesam". Zamisli. Ne patim od toga da silom sve naguramo u neki šablon, ali jeste malo čudno baš jedan taj glagol i nema infinitiv, a ostali imaju. Kako to jebem mu gajde. I kako mogu forme po licima "jesi"/ "si" i tako redom biti forme glagola koji je u prvom licu jednine.

Da uzmem ovaj drugi osnovni glagol "htjeti", za koji važi slično kao za glagol "biti". I ovaj glagol ima kraću i dužu formu u prezentu, i isto tako se ta kraća forma koristi za formiranje drugog glagolskog vremena, u ovom slučaju budućeg. Forme ovog glagola su ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će, odnosno duže varijante su hoću, hoćeš, hoće, hoćemo, hoćete, hoće. Pogledaj sad glagol "biti" i uoči sličnost. Da uzmemo i odje primjere:

Ja hoću sladoled.
Ja sam htio sladoled.
Ja ću htjeti sladoled.


Glagol "htjeti" nije pomoćni u ovim rečenicama, on je glavni da ne može biti glavniji glagol. Ne možeš sastaviti rečenicu u srpskom jeziku bez glagola, to je nemoguće. Treba ti glagol. Ne pomoćni, nego ti treba pravi pravcati glagol da bi to što kažeš imalo smisla. Drži se toga, voliš pravila i zakonitosti u jeziku, eto ti jedna zakonitost koju ti niko ne može osporiti.
U prvoj rečenici "hoću" je oblik prezenta glagola "htjeti" za prvo lice jednine i sad uporediš sa "jesam" kao odgovarajućom formom glagola "biti" i možda ti sine. Kad kažeš "jesam" i "htjeti" su pomoćni glagoli to ima isto toliko smisla koliko bi imalo da kažeš "hoću" i "biti" su pomoćni glagoli. Sad da ne analiziram ove rečenice pojedinačno, to ide na sličan način kao sa "biti", sistem je jasan.

Цитат
ШТО СЕ РЕЧЕНИЦЕ ТИЧЕ, ТИ УОПШТЕ НЕ РАЗЛИКУЈЕШ НЕЗАВИСНЕ И ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ.

Eto kad ne razlikujem Smiley Pokušao sam da ti objasnim zašto u analizi rečenice ne koristimo termin "izrična rečenica" a i jasno sam i precizno koristio termin "pomoćna", samo kad ne znaš osnove sintakse onda ti je nemoguće to objasniti. "Izrična rečenica" je jedna od sintaktičkih formi rečenice, kao što su i upitna, odrečna itd. Nju možeš da analiziraš, ali ne možeš da kažeš da sintaktički element u rečenici ima funkciju izrične rečenice. To nema smisla, kao što ne bi imalo smisla da kažeš "e ovaj element u rečenici ima funkciju imenice". Nisu ni imenica ni izrična rečenica sintaktički konstituenti u rečenici, i imenica može biti subjekat, može objekat, može apozitiv, može atribut i ko zna šta sve ne. E tako i "izrična rečenica", to je isto forma koja može imati raznovrsnu upotrebu u rečenici. Evo neki primjeri:

Čovjek koji zna gramatiku.

Ovo je jedna česta i jednostavna upotreba izrične rečenice u imeničnoj frazi. Ovu rečenicu "Koji zna gramatiku"  zovemo "relativna rečenica". Subjekat te rečenice je relativna riječ "koji", i odnosi se na antecedent "čovjek".

Velim da Danga pogrešno shvata ove stvari.

U ovoj rečenici opet imamo "izričnu rečenicu" i uvom slučaju ona je komplement glagola "velim". U ovom slučaju izrična rečenica ima veoma različitu sintaktičku funkciju, a i semantički se uloga ovakvih rečenica jasno razlikuje od relativnih rečenica. A i sada govorimo o elementu u strukturi rečenice a ne u strukturi fraze. Ovaj glagol naravno pripada semantičkoj klasi glagola koji uzimaju "da" rečenicu kao komplement. Zato i kažemo da je ova rečenica "komplement" ovog glagola, jer je komplementarna sa ovom i ne nekom drugom vrstom glagola. Sa glagolima kojima izražavamo čudjenje ili zadivljivanje ovako kao ti komplement je tipično upitna rečenica:

Ne razumijem zašto Danga ne čita malo više o ovome.

Upitna rečenica "Zašto Danga ne čita malo više o ovome?" je prirodan komplement glagola "razumjeti" i semantički sličnih glagola.

Da li ćeš da nazoveš ove rečenice "zavisnim" ili "pomoćnim" to je stvar izbora sve dok znaš o čemu govoriš. Meni je bilo jasno da ti ne znaš razliku izmedju forme i funkcije u jeziku, a onda je normalno da ne znaš ni zašto ne koristimo termin "izrična rečenica" za sintaktički konstituent.

Što više budeš razmišljao o jeziku na način na koji razmišljaš sve ćeš zbunjeniji biti, i zato ti velim da nadješ literaturu iz lingvistike da učiš o tome, nisam ti to rekao da te uvrijedim. Alternativa ti je da nadješ sebi neku lakšu zabavu, probaj da napraviš perpetuum mobile na primjer Smiley

Pedja to je loš humor.


 
« Задњи пут промењено: 13.31 ч. 28.06.2013. од OMali » Сачувана
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205



« Одговор #9 у: 13.40 ч. 28.06.2013. »

Нема сврхе расправљати се са тобом. Ти не разликујеш основне граматичке категорије. Лепо је што размишљаш и трудиш се, али нажалост, то није довољно да би било ко имао разумевања за тврдоглаво заступање нечега што нема додирних тачака са истином.
Молим администратора да избрише све ове постове, јер може случајно наићи неки ученик или студент и прочитати разноразне глупости.
ОМали, има "соба" (подфорум) која се зове Антиправила, верујем да нико неће имати ништа против да тамо излажеш своја размишљања о језику.
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #10 у: 13.49 ч. 28.06.2013. »

 Ok Danga ali koje ti nema smisla od ovoga što sam napisao, i kako to nema smisla. Ja sam u mojem postu to lijepo raščlanio i objasnio, probaj ti svoj stav da argumentuješ na sličan način. Nisam ja jedini koji će ti reći da su oblici prezenta glagola "biti" u srpskom jeziku sam, si, je, smo, ste, su, imaš takvih po internetu dosta Smiley To što sam ja napisao će učenici pročitati ako budu imali sreće, ako ne budu, šta da radim, ja sam uradio to što je do mene.
Сачувана
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205



« Одговор #11 у: 13.55 ч. 28.06.2013. »

Цитат
Nisam ja jedini koji će ti reći da su oblici prezenta glagola "biti" u srpskom jeziku sam, si, je, smo, ste, su, imaš takvih po internetu dosta Smiley

Сигурно да их има, али се искрено надам да немаш истомишљеника на овом форуму.

Облици презента помоћног глагола БИТИ гласе: будем, будеш, буде, будемо, будете, буду....

Код:
To što sam ja napisao će učenici pročitati ako budu imali sreće, ako ne budu, šta da radim, ja sam uradio to što je do mene.

Искрено сам се насмејао...Подсетио си ме на Илију Чворовића из Балканског шпијуна... Grin
Сачувана
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #12 у: 14.09 ч. 28.06.2013. »

E pa nažalost ili ne ima ih jelda, i to još lingvisti, bezobrazluk. Dozvoli da kažu svoje mišljenje, stavi se malo u njihovu poziciju, i razmisli kako je njima kad čitaju to što ti pišeš. Nema potrebe da kvarimo sad ovaj tred sa prepucavanjem, e ja  sam Ilija a ti si Betmen ili šta si, pusti ljude da čitaju i neka sami vide koliko im ima smisla to što čitaju.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.942



WWW
« Одговор #13 у: 19.14 ч. 29.06.2013. »

Pedja to je loš humor.

Uopšte nije humor nego opomena. Zadnja. Neko bi rekao i poslednja.
Сачувана

OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
*
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 250


« Одговор #14 у: 14.03 ч. 01.07.2013. »

Цитат
''komparativni genitiv s predlogom od uz oblik komparativa prideva u funkciji semantickog jezgra uz kopulu kao povrsinski eksponent poredbene klauze s veznikom NEGO STO i znacenjem poredjenja po nejednakosti
Uvek je bio bolji od mene ( uvek je bio bolji nego sto sam ja)'

Pošto je tebi Vili trebala sintaktička analiza tvoje rečenice, da malo to uporedimo sa ovom definicijom što je drugarica studentica srbistike (vjerovatno neki smjer na institutu za srbologiju Smiley) dala. Ovo znamo kako ide komparacija pridjeva pa da ovo vidimo sa "funkcijom semantičkog jezgra uz kopulu". Autor definicije je sigurno usput studirao i atomsku fiziku pa je ovo "jezgro" nekako nespretno umiksovao u gramatiku. U lingvistici se govori o "semantičkom predikatu" i u tvojoj rečenici "vrijednije (od...)" jeste semantički predikat u rečenici, i "je" jeste kopula - glagol kojim povezujemo subjekat sa "predikovanim" dijelom. Sa malom grupom glagola koje nazivamo "kopulativnim", prije svega sa glagolom "biti", centralna poruka u rečenici nije sadržana u glagolu nego u onome što ide posle glagola, najčešće u pridjevskoj ili imeničnoj frazi. Sintaktički, pridjevska fraza može biti element na nivou rečenice jedino sa ovakvim glagolima. U tvojoj rečenici "vrijednije od.." je sintaktički element u rečenici "predikatski komplement". U Cambridge Grammaru objašnjavaju značenje termina "semantički predikat" na sledećem primjeru (prilagodio sam srpskom):

Marko voli Milicu.

Semantički predikat u ovoj rečenici je glagol "voli", a argumenti su "Marko" i "Milica" koji predstavljaju žive ljude. Argumenti u rečenici označavaju odredjene likove o kojima se nešto govori a oni mogu biti živa ili neživa bića ili neki apstraktni koncepti, zavisno od toga o čemu govorimo. Glagol ima drugačiju funkciju u rečenici - njime nešto predikujemo, govorimo o tim likovima i uspostavljamo relaciju izmedju argumenata. Glagol može označavati ulogu ili svojstvo u relaciji, akciji, dogadjaju itd. koji uključuje argumente u rečenici.
Kad uzmemo rečenicu:

Marko je zaljubljen u Milicu.

semantički predikat (ili eto jezgro za studente atomske fizike koji uče gramatiku) je pridjev "zaljubljen". U ovom slučaju pridjev uspostavlja vezu izmedju argumenata u rečenici, kao što je to uradjeno glagolom u prethodnoj rečenici. Glagol "je" nema neko značenje i služi da poveže subjekat sa time što se govori u predikatu. Glagol biti i manju grupu glagola sa sličnom funkcijom u rečenici nazivamo kopulativnim glagolima. Ne grupišemo ih tako bezveze naravno, nego što je struktura rečenice sa ovim glagolima specifična. Pridjev može funkcionisati kao sintaktički konstituent na nivou rečenice samo sa ovim glagolima, da uzmem najočitiju specifičnost ove konstrukcije.

Gramatički predikat drugačije definišemo, to je sintaktički koncept. Gruba podjela rečenice je na subjekat i predikat. U rečenici "Riječi pisane olovkom i kredom su vrijednije od običnog čavrljanja", predikat je "su vrijednije od običnog čavrljanja" a subjekat je "riječi pisane olovkom i kredom". To je prva podjela rečenice, i nije da je problem sad razlikovati subjekat od predikata. U prostim rečenicama predikat je glagolska fraza - glagol je "head" te fraze i u gramatici ga često nazivaju "predikator" . U ovoj rečenici o kojoj govorimo "je vrijednija od običnog čavrljanja" je glagolska fraza, dje je glagol "je" head te fraze, ili predikator, a "vrijednije od običnog čavrljanja" je pridjevska fraza koju nazivamo "predikatski komplement". Semantički, ova fraza opisuje, identifikuje ili daje lokaciju, vrijeme ili tako neku informaciju koja se odnosi na subjekat. U ovom slučaju

Riječi pisane kredom ili olovkom su vrijednije od običnog čavrljanja


fraza "vrijednije od običnog čavrljanja" je epitet koji opisuje subjekat "riječi pisane kredom ili olovkom".

U rečenicama u kojima glagol uzima objekat sintaktička konstrukcija je drugačija:

Milica voli Marka.

subjekat je Milica, a "voli Marka" je predikat. U frazi "voli Marka", "voli" je glagol sa funkciijom predikatora a Marko je komplement tog glagola - direktni objekat, blago Marku.

Цитат

 poredbene klauze s veznikom NEGO STO i znacenjem poredjenja po nejednakosti

Ovo ima smisla reći za rečenicu:

Uvijek je bio bolji nego što sam ja.

jer "sam ja" se može shvatiti kao rečenica i "nego što" jeste fraza koja ima funkciju povezivanja komparativne forme pridjeva ili priloga sa takvom rečenicom, a i jeste da će to uvijek biti poredjenje po nejednakosti.

Naravno u:

Uvijek je bio bolji od mene.

to ne važi, jer "od mene" nije rečenica/klauza nego je predloška fraza sa predlogom "od" i njegovim komplementom "mene". Razlika je povelika jer je "od mene" komplement pridjeva i "bolji od mene" je sintaktički konstituent, a "nego šta" je veznik/subordinator i "sam ja" nije komplement te fraze. "Od" će u komparaciji tipično ići sa imenicom (nije da mora jer uvijek postoji "ljepše od ljepšeg") i neće ići sa klauzom, bar ne mogu da se sjetim nekog primjer dje bi to išlo, i obrnuto, "nego što" neće ići sa imenicom nego treba klauza kao predikatski komplement.

U gramatici je potrebno da jasno znamo šta pod kojim pojmom podrazumijevamo. Meni se ne čini da je to u našim gramatikama uradjeno dobro, što i naslov ovog treda jasno pokazuje. Ako nešto krstimo kao "objekat" onda bi trebali da imamo u vidu da je to glagolski komplement - objekat je dio glagolske fraze. Kad je tako onda je objekat uvijek prirodno sintaktički konstituent u predikatu rečenice, ne može biti drugačije.
« Задњи пут промењено: 17.30 ч. 01.07.2013. од OMali » Сачувана
Тагови: sintaksa  složeni predikat  imenski predikat  nepravi objekat 
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!