Дакле, после групе сугласник +
р, ако је слог дуг (било да има дуги нагласак или се на њему налази постакценатска дужина), у ијекавици је
ије, без обзира и на тај сугласник и на то
р:
употријебити, вриједан, увријеђен.
Ако је слог, пак, кратак, јат се замењује са
е:
вреднији, огрев (али
гријање). У хрватском стандарду, међутим, од скора је дозвољено и ту писати
ј:
огрјев, погрјешка, стрјелица и слично, што у сваком случају не утиче на правила српске ијекавице, која било како било одговарају (српском) говорном језику.
Исправно је и у екавици и у ијекавици
од(ј)ељење, обољење и сл. (а не
оделење и
оболење како неки екавци говоре), али каже се
оболевати (екав.) спрам
оболијевати (
оболијевам, оболио),
одолевати спрам
одолијевати (
одолијевам, одолио) и сл. Значи,
обољевати или
одољевати, што се каткад чује код неких говорника обају изговора, није правилно. Исто тако и
кљешта (код мене сви тако говоре, као и
обољевати, и то и они који негују већи дијалекатски утицај и они који су задрти екавци): у екавском је
клешта, а у ијекавском
клијешта.
Мислим да је у ијекавском исправно
мрзјети и
трпјети (знам да у хрватском јесте, али нисам сигуран за нашу ијекавицу; можда делује чудно, али ја сам ијекавски својевремено учио према хрватској варијанти
). Исто као
вољети спрам
волим и
волио (попут
мрзим и
мрзио), а не
волити.
