Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.24 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Ијекавштина и екавштина  (Прочитано 43890 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Ник Бања Лука
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Nema
Име и презиме:
xxx
Поруке: 32


« Одговор #30 у: 21.57 ч. 27.01.2007. »

Да, ако смо из Бање Луке, онда смо Бањолучани а из Бањалуке смо Бањалучани. Бањалучки пардон бањолучки штампани медији, неки наравно, се слијепо придржавају ове варијанте али као што сам рекао већ, у свакодневном животу је углавном Бања Лука, Бања Луци, Бања Луке са све бањалучки, Бањалучани итд. Једноставно је тако, иако је правопис ту сасвим прецизан. Некако сви више воле да пишу одвојено Бања Лука а изговарају, кроз падеже, као да пишу Бањалука.
Сачувана
RBRS
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 44


« Одговор #31 у: 14.35 ч. 08.02.2007. »

Зар се не каже "ријечник",зар ово "речник" није дуго е?

У ријечи "реч" е је дуго,па је тако ваљда је и у ријечи "речник" е дуго.

Вук је говорио ијекавским и једном смо нешто у школи помињали да је Вук планирао да сви Срби говоре ијекавским изговором,је ли то тачно?
Сачувана
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #32 у: 14.47 ч. 08.02.2007. »

Цитат
Зар се не каже "ријечник",зар ово "речник" није дуго е?
У ријечи "реч" е је дуго,па је тако ваљда је и у ријечи "речник" е дуго.
Не, не каже се ријечник. Није дуго е него краткоузлазно.
Погледај ову дискусију.
« Задњи пут промењено: 14.49 ч. 08.02.2007. од Дарко Новаковић » Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #33 у: 22.09 ч. 08.02.2007. »

Вук је говорио ијекавским и једном смо нешто у школи помињали да је Вук планирао да сви Срби говоре ијекавским изговором,је ли то тачно?
Велики део Срба, како у Вуково време тако и данас, говори ијекавским изговором. Вук је био рођени ијекавац, па је зато и писао на свом матерњем наречју, новоштокавском ијекавском, у почетку не планирајући ништа. Када је убрзо затим дошао на идеју да српски књижевни језик треба засновати на народном говору, то што је он већ био писао својим матерњим источнохерцеговачким дијалектом испоставило се као добар потез. Наиме, овај дијалекат најраспрострањенији је дијалекат српскохрватског језика. Њим се говори у западној Србији, западној Црној Гори, источној Херцеговини, по Босни и по Хрватској, а у нешто измењеном облику и у Дубровнику. Зато су и хрватски филолози тога времена пристали да заједнички књижевни језик Срба и Хрвата граде на источнохерцеговачкој основици. 1850. године Вук и Ђуро Даничић са српске, а Људевит Гај и Димитрије Деметар са хрватске стране, потписали су у Бечу договор (такозвани Бечки књижевни договор) којим су ту своју тежњу ка заједничком књижевном језику с новоштокавском ијекавском основом и потврдили. Касније је у српском стандарду уведен и екавски изговор, јер су се велики културни центри Срба налазили у екавском подручју: Београд, Шумадија, Нови Сад и читава Војводина. Хрвати су, пак, сасвим напустили свој ранији чакавски (углавном икавски) и кајкавски (екавски) књижевни језик и окренули се искључиво новоштокавском ијекавском.

Међутим, имали су Хрвати и дубљи, промишљенији разлог за тај пристанак. Није то било на лепе очи, нити пријатељска услуга Вуку. Тиме што су се окренули само штокавском наречју, Хрвати су под своје окриље и име успели довести све католичко становништво на јужнословенском простору, које је пре тога имало једино свест о локалној припадности (а говорило је штокавским наречјем).

Занимљиво је можда то што су том приликом хрватски филолози затражили од Вука да им напише правила по којима се јат замењује у ијекавском изговору. Та су правила позната као Вуковска правила и још увек су остала главни узор хрватској ијекавици. Smiley (Мада се она помало разликује од српског ијекавског стандарда.)
« Задњи пут промењено: 22.23 ч. 08.02.2007. од Ђорђе Божовић » Сачувана
per
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
BiiC
Поруке: 23


« Одговор #34 у: 15.28 ч. 16.06.2007. »

Не постоји у Хрватској ни један крај гдје се говори хрватским стандардним штокавским. Таква "регула" би припадала (уз мање измјене) једино крајевима гдје живе Срби, највећма што бисмо данас називали Крајином уз придружени Дубровник. Чак је у уводу првога "хрватскога" рјечника писало да је састављен једино према Вуку и Ђури. Данашњи стандард је ништа друго до политички есперанто с којим се тешко и лектори у Хрватској изборе, тако да имају десетак правописа насталих од љутих "лингвистичких" противника-школа.
Довољно је погледати лексику и граматику дневних листова, разликовне рјечнике (у односу на српски језик како га замишљају), рјечнике иначица, новорјечнике, спонтани и "регулски" говор на тв итд...
Но, то зацијело има и једну добру страну: уче, уче српски језик, пореде га са мутантом кајкавским и изумрлим чакавским. Тако да лингвистика збиљски буја, славистика такође, а преводилаштво истражује нове могућности.
Сачувана
stole
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
-------------------------
Поруке: 5


« Одговор #35 у: 18.00 ч. 07.08.2007. »

Прочитао сам поново правила о замјени јата и оно које ме посебно занима је како се мијења јат у ијекавици послије комбинације "сугласник+р", у сљедећим примјерима

употријебити или употребити
вриједан,  вреднији или врједнији(по правилима је вреднији)
увријеђен, уврјеђен, увређен   Huh
огрев, огрјев(избјегавам да пишем ову ријеч)

мрзити - мрзјети
трпити - трпјети

И да ми неко потврди(или оповргне), је ли правилно оболијевати, изволијевати и одолијевати?

Хвала

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #36 у: 22.29 ч. 07.08.2007. »

Дакле, после групе сугласник + р, ако је слог дуг (било да има дуги нагласак или се на њему налази постакценатска дужина), у ијекавици је ије, без обзира и на тај сугласник и на то р: употријебити, вриједан, увријеђен.

Ако је слог, пак, кратак, јат се замењује са е: вреднији, огрев (али гријање). У хрватском стандарду, међутим, од скора је дозвољено и ту писати ј: огрјев, погрјешка, стрјелица и слично, што у сваком случају не утиче на правила српске ијекавице, која било како било одговарају (српском) говорном језику.

Исправно је и у екавици и у ијекавици од(ј)ељење, обољење и сл. (а не оделење и оболење како неки екавци говоре), али каже се оболевати (екав.) спрам оболијевати (оболијевам, оболио), одолевати спрам одолијевати (одолијевам, одолио) и сл. Значи, обољевати или одољевати, што се каткад чује код неких говорника обају изговора, није правилно. Исто тако и кљешта (код мене сви тако говоре, као и обољевати, и то и они који негују већи дијалекатски утицај и они који су задрти екавци): у екавском је клешта, а у ијекавском клијешта.

Мислим да је у ијекавском исправно мрзјети и трпјети (знам да у хрватском јесте, али нисам сигуран за нашу ијекавицу; можда делује чудно, али ја сам ијекавски својевремено учио према хрватској варијанти Smiley). Исто као вољети спрам волим и волио (попут мрзим и мрзио), а не волити.
Сачувана
lostinspace
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
S.V.
Поруке: 10


« Одговор #37 у: 02.06 ч. 01.09.2007. »

Hvala za dijalekatsku kartu Smiley

Avaj, neko rece rècnik. Zar nije rëcnik sa kratkosilaznim...? Moze li neko to provjeriti? Hvala.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #38 у: 02.12 ч. 01.09.2007. »

Imamo dubletizam: rèčnīk i rȅčnīk.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #39 у: 21.01 ч. 19.09.2007. »

Ако је слог, пак, кратак, јат се замењује са е: вреднији, огрев (али гријање). У хрватском стандарду, међутим, од скора је дозвољено и ту писати ј: огрјев, погрјешка, стрјелица и слично, што у сваком случају не утиче на правила српске ијекавице, која било како било одговарају (српском) говорном језику.
Извињавам се; Правопис каже да може и огрјев, поред огрев и огријев, и наводи га као изузетак од тога правила:

Цитирано: Правопис српскога језика (школско издање), т. 68ј
Правило да се кратко јат у ијек. замењује са е иза сугласничке групе на р (т. 66а) има у досадашњој норми и пракси неке изузетке, које не треба узимати као обавезне. Из тога проистичу ови обрасци (за ијек. норму):
разрешавати и разрјешавати, разрешење и разрјешење, одрешит и одрјешит; разређивати и разрјеђивати, разређивач и разрјеђивач;
противрјечност (противречност), поред противурјечност (протурјечност);
огрев (огрјев) и огријев, огревни (огрјевни) и огријевни (облик је зависан од акцента)
Сачувана
lazarus
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: profan
Поруке: 18


« Одговор #40 у: 16.08 ч. 20.04.2016. »

Не могу у правописима, рјечницима и приручницима да пронађем разрјешење дилеме да ли је у ијекавском изговору српског књижевног језика ГРИЈНИ или ГРЕЈНИ, или су оба лика допуштена.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #41 у: 10.54 ч. 08.08.2016. »

Исправно је само 'гријни'. Неки екавски облици јесу се одомаћили међу ијекавцима - попут 'понедељак', наспрам више ијекавског и исправног 'понедјељак' -, мада ту није увек реч о утицају екавштине на ијекавштину. Ти облици једноставно одговарају језичком осећају ијекаваца. Како год, колико ми је познато, 'грејни' није један од тих облика.
« Задњи пут промењено: 10.57 ч. 08.08.2016. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!