Nedoumica

[kleptoman]

Molim da mi razjasnite nesto.  Prilikom obracanja zenskoj osobi imena Neva, da li se pise Postovana Neva, ili Postovana Nevo?

Moje misljenje je da je Nevo, iako mi uopste po zvucnosti ne deluje ispravno :)  hvala

[VladKrvoglad]

Mozes slobodno korisititi "Postovana Nevo".
To sto 'para usi' je vokativ kao stepen prisnosti, dok ovaj pridev daje po sebi stepen distanciranja. Ipak, ovo je finesa u koristenju a ne u gramatickom smislu.

Znaci, u smislu finoce izrazavanje, uobicajeno bi bilo: "Draga Nevo" ili "Postovana gospodjo".

Ipak, ja sam u literaturi nailazio i na ove primere:

"Postovana gospodjo/gospodjice Neva",
a i (naravno) sve u vokativu:
"Postovana gospodjice/gospodjo Nevo".

[s.z.]

'Нево' је мени природније, што не значи да је и граматички тачније. Али свакако је тачно да се користи и 'Нева'. Ја сам чак сретао и облик 'поштовање госпођица Нева'. То је поприлично уобичајено у појединим деловима Херцеговине, али треба додати да се и овак облик, као онај први наведен од стране Влада, доживљава као 'неуобичајен', и доживљава као стилизован, поетски, а можда и архаичан. Значи, не спада у строго 'обичан/свакодневни језик' (ово више важи за облик који сам ја навео).

[VladKrvoglad]

Nekako smo se navikli na vokativ, pa nam nominativ Neva - slabije zvuci.
Ali, znacenjski je sasvim ispravno:
Postovna gospodjice - Neva. (Ko je postovana gospodjica? - Neva!).
I zaista, u slucaju da se takvo pismo cita naglas, obicno se prirodno pojavljuje mala cezura izmedju vokativa 'gospodjice' i imena u nominativu 'Neva'.
I da, meni se svakako veom svidja ova varijanta, jer ima u njoj neke poetike i lepote jezika koja ide u dubinu, ako tako mogu reci.

[s.z.]

Али, зар вокативу није граматички место у таквој конструкцији, ало се директно обраћате некоме (конкретно, усмено)? 'Поштована госпођице Нева' је свакако граматички најисправније ако се ради о писму, рекло би се, али шта ако се обраћамо неком Стефану? 'Поштовани господине Стефан' ми заиста чудно звучи (опет, то није одмар мерило граматичности)..

[VladKrvoglad]

Eh, tu se opet vidi da jezik ne prati logiku. Jezik prati navike...
Iako je sasvim ispravno reci (evo opet cezure!):
"Postovani gospodine - Petrovic/Stefan" (Kod oslovljavanja sa gospodine se obicno postuje ta logika zvanicnosti, pa ne ide licno ime vec prezime - to je ona slicna nelagodnost koju je Kleptoman osetio u svojoj varijanti 'Postovana - Nevo') - Ista ce konstrukcija sa licnim imenom biti pomalo nezgrapana, i ne samo zbog diskrepencije formalnost-prisnost

Navikli smo da u nekim slucajevima koristimo samo vokativ.
Iako, iz ovog primera sa prezimenom se vidi da konstrukcija sa nominativom nimalo nije neuobicajena. Mnogo cesce se cuje 'Postovani gospodine Petrovic' nego 'Postovani gospodine Petrovicu'

[s.z.]

Али гледано из негох хипер-коректног угла, вокатив би био исправнији, зар не? Наравно, то нема везе са стварним језиком, у ком је јасно на чему смо. Има и вокатива и номинатива, понекад може и једно и друго, а понекад сам једно или друго.

[VladKrvoglad]

Pa, ne bih se sasvim slozio da je vokativ ispravniji. Svakako je danas uobicajeniji.

Hajde da uporedimo te dve konstrukscije:

"Postovana gospodjice _ Neva".
Postoji nijansa razlike: ova prva varijanta daje vise dostojanstva doticnoj Nevi.
Obracanik zavrsava obracanje izricanjem imena kao deklamacijom titule - i time privlaci paznju.


"Postovana gospodjice Nevo".
Druga nijansa je vise u duhu danasnjeg vremena, onaj koji se obraca i naslovljeni su ravnopravni. U drugoj, obracanik dovikuje naslovljenome, i time mu privlaci paznju.

Znaci, nije stvar u gramatickoj korektonsti, vec u navici koristenja izvesnih modova ophodjenja, koji su nekada pripadali odgoju.

[s.z.]

Ја сам конкретно мислио на овај други случај, који и ја доживљавам као довикивање. Нисам се најбоље изјаснио, али по мени је овде битно разликовати да ли разговарате са неким, или им се писмено обраћате. У писању је свакако прсвилнији први облик, јер вокатив једноставно није потребан. У случају разговора са неким, ја мислим да је вокатив неопходан. Биће да је употреба вокатива у писаном обраћању преузета из говора, па да је због тога, а и због одређених квалитета прве конструкције, она препоручљњива за писану комуникацију.

[VladKrvoglad]

Nekada je ova svest o ovoj upotrebi nominativa bila veoma rasirena u narodu, pa i danas se ocuvala, ali  vise nesvesno;
Primer:
Na pijaci, seljak ce reci: "Gospodja, eve ti kod mene jeftin krompir!" (ne zna ili nece da persira, ali onda to resava nominativom)
Potom se okrene svojoj zeni i kaze: "Zeno, dodajder de tu vrecu..." (svoju zenu svakako smatra sebi ravnopravnom)

[VladKrvoglad]

Ја сам конкретно мислио на овај други случај, који и ја доживљавам као довикивање. Нисам се најбоље изјаснио, али по мени је овде битно разликовати да ли разговарате са неким, или им се писмено обраћате. У писању је свакако прсвилнији први облик, јер вокатив једноставно није потребан. У случају разговора са неким, ја мислим да је вокатив неопходан. Биће да је употреба вокатива у писаном обраћању преузета из говора, па да је због тога, а и због одређених квалитета прве конструкције, она препоручљњива за писану комуникацију.

Mislim da tu nema preimucstva zbog koretnosti ili pisane versus govorne forme.

Upotreba ovih varijanti je uslovljena sa par parametara:
a) Poznavanje finesa jezika. Ko ne zna razliku, tesko je moze primeniti.
b) Primena prilagodjena svrsi. Ko zna razliku, mora prepoznati priliku kad ce dati vise ili manje postovanja sagovorniku. Ako proceni da ta osoba moze osetiti i sama nijansu obracanja (a zene to cesto nesvesno mogu), dace joj time kompliment, na primer.

[s.z.]

Да, то је доста сложено. Постоји разлика, али ако онај коме се обраћате нема појма о њој, питање је колико вреди правити ту разлику. Ипак, мислим да је битно очувати ту разлику, као додатно благо.

[Ena]

Poštovana Nevo, svakako.

Moje se dete zove Maša. U vokativu se detetu obraćam sa Mašo.

Na primer, poželim joj Mašo, laku noć!

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Nedoumica